A A A A A

மர்மங்கள்: [புற்றுநோய்]


௨ கொரிந்தியர் 4:16-19
[16] ஆனபடியினாலே நாங்கள் சோர்ந்துபோகிறதில்லை; எங்கள் புறம்பான மனுஷனானது அழிந்தும், உள்ளான மனுஷனானது நாளுக்குநாள் புதிதாக்கப்படுகிறது.[17] மேலும் காணப்படுகிறவைகளையல்ல, காணப்படாதவைகளை நோக்கியிருக்கிற நமக்கு, அதிசீக்கிரத்தில் நீங்கும் இலேசான நம்முடைய உபத்திரவம் மிகவும் அதிகமான நித்திய கனமகிமையை உண்டாக்குகிறது.[18] ஏனெனில், காணப்படுகிறவைகள் அநித்தியமானவைகள், காணப்படாதவைகளோ நித்தியமானவைகள்.[19] பூமிக்குரிய கூடாரமாகிய நம்முடைய வீடு அழிந்துபோனாலும், தேவனால் கட்டப்பட்ட கைவேலையல்லாத நித்திய வீடு பரலோகத்தில் நமக்கு உண்டென்று அறிந்திருக்கிறோம்.

நீதிமொழிகள் 107:20
Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.

ஜெரிமியா 40:31
Али који се надају Господу, добијају нову снагу, подижу се на крилима као орлови, трче и не сустају, ходе и не море се.

இணைச் சட்டம் 31:6
Будите слободни и храбри, и не бојте их се и не плашите се од њих; јер Господ Бог твој иде с тобом, неће одступити од тебе, нити ће те оставити.

மத்தேயு 11:28-29
[28] Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.[29] Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим.

நீதிமொழிகள் 18:6
У својој тескоби призвах Господа, и к Богу свом повиках; Он чу из двора свог глас мој, и вика моја дође Му до ушију.

சாலமன் பாடல் 3:1
Свему има време, и сваком послу под небом има време.

புலம்பல் 29:11
Јер ја знам мисли које мислим за вас, говори Господ, мисли добре а не зле, да вам дам последак какав чекате.

ஜான் 14:1-4
[1] Да се не плаши срце ваше, верујте Бога, и мене верујте.[2] Многи су станови у кући Оца мог. А да није тако, казао бих вам; идем да вам приправим место.[3] И кад отидем и приправим вам место, опет ћу доћи, и узећу вас к себи да и ви будете где сам ја.[4] И куда ја идем знате, и пут знате.

ரோமர் 8:16-25
[16] Овај дух сведочи нашем духу да смо деца Божија.[17] А кад смо деца и наследници смо: наследници, дакле Божији, а сунаследници Христови: јер с Њим страдамо да се с Њим и прославимо.[18] Јер мислим да страдања садашњег времена нису ништа према слави која ће нам се јавити.[19] Јер чекање твари чека да се јаве синови Божији.[20] Јер се твар покори пропадљивости (не од своје воље него за вољу оног који је покори) на наду,[21] Да ће се и сама твар опростити од ропства распадљивости на слободу славе деце Божије.[22] Јер знамо да сва твар уздише и тужи с нама до сад.[23] А не само она, него и ми који новину духа имамо, и ми сами у себи уздишемо чекајући посињење и избављење телу свом.[24] Јер се надом спасосмо. А нада који се види није нада; јер кад ко види шта, како ће му се надати?[25] Ако ли се надамо ономе што не видимо, чекамо с трпљењем.

௧ பேதுரு 1:3
Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, који нас по великој милости својој прероди за живу наду васкрсењем Исуса Христа из мртвих,

௨ கொரிந்தியர் 1:3-6
[3] Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе,[4] Који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.[5] Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа.[6] Ако ли смо, пак, у невољи, за вашу је утеху и спасење, које постаје у трпљењу тих истих страдања која и ми подносимо.

Serbian Bible (Cyrillic) DK 1865
Public Domain: (Cyrillic) Daničić-Karadžić 1865