A A A A A

Живот: [Пост]


1 Коринћанима 7:5
Не забрањујте се једно од другога, већ ако у договору за (кратко) време, да се молите Богу и онда опет да се састанете, да вас сотона не искуша вашим неуздржањем.

Дела Aпостолска 13:2
Кад они служаху Господу и пошћаху, рече Дух свети: Одвојте ми Варнаву и Савла за дело на које сам их позвао.

Дела Aпостолска 14:23
И кад им по свима црквама поставише старешине, уз молитву и пост предадоше их Господу у кога су веровали.

Лука 2:37
и (онда) сама, као удовица, до осамдесет и четири године. Није одлазила од храма, где је постом и молитвом Богу служила ноћ и дан.

Лука 18:12
Постим двапут у недељи, дајем десетак од свега што добијем.

Дела Aпостолска 13:3-4
[3] Тада постише, помолише се Богу, метнуше руке на њих и отпустише их.[4] Послани од светога Духа, сиђоше у Селевкију, и оданде отпловише на Кипар.

Лука 4:2-4
[2] четрдесет дана, а ђаво га је кушао. И не једе ништа тих дана, а кад се они навршише, огладне.[3] Тада му рече ђаво: Ако си Син Божји, кажи овоме камену да постане хлеб.[4] А Исус му одговори: Написано је: "Не живи човек само о хлебу".

Матеја 6:16-18
[16] А кад постите, не будите жалосни, као претворице; јер нагрђују лица својега, да би их видели људи где посте. Заиста, кажем вам: Примили су плату своју![17] А ти кад постиш, намажи главу своју и лице своје умиј,[18] да те не виде људи где постиш, него Отац твој који је у тајности. И Отац твој, који види тајно, платиће ти.

Лука 18:1-12
[1] А каза им причу како треба свагда да се моле Богу, без умора.[2] И рече: У једном граду беше један судија који се Бога није бојао и за људе није марио.[3] А беше у томе граду (и) једна удовица, која је долазила к њему и говорила: Одбрани ме од мога супарника![4] И неко време није хтео. А после рече у себи: Ако се и не бојим Бога и не марим за људе,[5] но будући да ми ова удовица досађује, одбранићу је, да не би најпосле дошла и избила ме.[6] И рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија![7] А Бог зар да не одбрани избраних својих који му вичу дан и ноћ, и зар да оклева с њима?[8] Кажем вам: Одбраниће их брзо! Али хоће ли Син човечји, кад дође, наћи веру на земљи?[9] А и некима који мишљаху за себе да су праведни и друге презираху, каза ову причу:[10] Два човека отидоше горе у храм да се моле Богу, један фарисеј, а други цариник.[11] Фарисеј стаде и овако се мољаше у себи: Боже, хвала ти што нисам као други људи, разбојници, неправедници, прељубочиници, или и као овај цариник.[12] Постим двапут у недељи, дајем десетак од свега што добијем.

Serbian Bible (SDS) 1934
Public Domain