A A A A A

Црква: [Присподобе Исуса]


Матеја 5:14-16
[14] Ви сте светлост свету. Не може се град сакрити кад на гори стоји.[15] Нити се пали жижак и меће под мерицу, него на светњак, па светли свима који су у кући.[16] Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и славе Оца вашега који је на небесима!

Матеја 7:1-5
[1] Не судите, да вам се не суди.[2] Јер каквим судом судите, судиће вам се, и каквом мером мерите, мериће вам се.[3] А што видиш трун у оку брата свога, а брвна у своме оку не осећаш?[4] Или како ћеш рећи брату своме: Дај да извадим трун из ока твога - а ето брвно у оку твоме?[5] Претворицо, извади прво брвно из ока свога, па онда можеш гледати како ћеш да извадиш трун из ока брата свога!

Матеја 9:16-17
[16] Нико не меће нове закрпе на стару хаљину; јер ће закпра његова одерати од хаљине, и гора ће рупа бити.[17] Нити се лива ново вино у старе мехове; иначе ће се мехови продерати, вино пролити и мехови пропасти. Него се ново вино лива у нове мехове, и обоје се сачува.

Матеја 12:24-30
[24] А фарисеји, кад чуше, рекоше: Овај тера напоље демоне само помоћу Веелзевула, старешине демонског.[25] А он је знао мисли њихове и рече им: Свако царство које се против самога себе разделило, опустеће, и сваки град или дом који се против самога себе разделио, пропашће.[26] И ако сотона сотону тера напоље, против самога себе се разделио: како ће, дакле, остати царство његово?[27] И ако ја помоћу Веелзевула терам напоље демоне, синови ваши чијом помоћу терају? Зато ће вам они бити судије.[28] А ако ја помоћу Духа Божјег терам напоље демоне, онда је већ дошло до вас царство Божје.[29] Или како може ко ући у кућу јакога и покућство његово пограбити, ако прво не свеже јакога - и онда ће опленити кућу његову.[30] Ко није са мном, против мене је, и ко не сабира са мном, расипа.

Матеја 13:1-23
[1] Онога дана изиђе Исус из куће и седе крај мора.[2] И сабра се око њега силан народ, тако да је ушао у чамац и сео, а сав народ стајаше на обали.[3] И казива им много у причама и рече: Ето, изиђе сејач да сеје.[4] И када сејаше, једна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их.[5] Друга падоше на каменита места, где немаху много земље, и одмах изникоше, јер немаху у дубину земље.[6] Али кад сину сунце, повенуше, и како немаху корена, осушише се.[7] Трећа падоше у трње, и нарасте трње и подави их.[8] Четврти падоше на добру земљу и доношаху плода: једно стоструко, друго шездесетоструко, а треће тридесетоструко.[9] Ко има уши, нека чује![10] И пристпише ученици и рекоше му: зашто им говориш у причама?[11] А он одговори и рече: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.[12] Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.[13] Зато им говорим у причама, што гледају, па ипак не виде, слушају, па ипак не чују, нити разумеју.[14] И збива се на њима пророштво Исаијино које гласи: "Чућете, и нећете разумети, гледаћете, и нећете видети![15] Јер је одрвенило срце овога народа, учима тешко чују, и очи су своје затворили, да како не виде очима, не чују ушима, не разумеју срцем и обрате се, и излечим их".[16] А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују![17] Јер заиста, кажем вам: многи су пророци и праведници желели да виде што ви видите, и нису видели, и да чују што ви чујете, и нису чули.[18] Ви, дакле, чујте причу о сејачу![19] Свакоме који слуша реч о царству и не разуме је, долази нечастиви и граби посејано у срцу његову: то је крај пута посејани.[20] А на камениту месту посејани, то је који слуша реч и одмах је радосно прима;[21] али нема корена у себи, него је непостојан, па кад дође до невоље или гоњења због речи, одмах се саблажњује.[22] А посејани у трњу, то је који слуша реч, но брига овога света и превара богатства загуше реч, и остане без плода.[23] А посејани на доброј земљи, то је који слуша реч и разуме је, који онда и род рађа и доноси стоструко, шездесетоструко или тридесетоструко.

Матеја 13:24-30
[24] Другу причу каза им: Царство је небеско као човек који посеја добро семе на њиви својој.[25] Но кад су људи спавали, дође непријатељ његов и посеја кукољ по пшеници, и отиде.[26] А кад усев ниче и донесе рода, онда се показа и кукољ.[27] А слуге домаћинове приступише и рекоше му: Господару, зар ниси добро семе посејао на њиви својој? Откуда, дакле, кукољ на њој?[28] А он им рече: Непријатељ учини то. А слуге му рекоше: Хоћеш ли, дакле, да одемо и да га саберемо?[29] А он рече: Не, да не би, сабирајући кукољ, заједно с њиме почупали и пшеницу.[30] Оставите нека расте обоје заједно до жетве, и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите прво кукољ и свежите га у снопље, да се спали,а пшеницу свезите у житницу моју.

Матеја 13:31-32
[31] Другу причу каза им: Царство је небеско као зрно горушично које човек узе и посеја на њиви својој.[32] Оно је, истина, најмање од свих семена, али кад нарасте, веће је од поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе и гнезде се на његовим гранама.

Матеја 13:33-34
[33] Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који жена узе и метну у три сата брашна док све не ускисну.[34] Све ово говорио је Исус народу у причама, и без приче ништа им није говорио,

Матеја 13:44
Царство је небеско као благо сакривено у пољу, које човек нађе и сакри, и у радости својој отиде и продаде све што је имао и купи поље оно.

Матеја 13:45-46
[45] Још је царство небеско као трговац који је тражио добра бисера.[46] А кад нађе једно скупоцено зрно бисера, оде и продаде све што је имао и купи га.

Матеја 13:47-50
[47] Опет је царство небеско као мрежа која је бачена у море и заграбила од сваке врсте.[48] Кад се напуни, извукоше је на обалу, па седоше и изабраше добре у судове, а рђаве бацише напоље.[49] Тако ће бити на крају света: Изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних[50] и бациће их у пећ огњену. Онде ће бити плач и шкргут зуба.

Матеја 15:10-20
[10] И дозва народ и рече им: Чујте и размејте![11] Не погани човека што улази у уста, него што излази из уста, то погани човека.[12] Тада приступише ученици и рекоше му: Знаш ли да се фрисеји, кад чуше ову реч, саблазнише?[13] А он одговори и рече: Сваки сад који није усадио отац мој небески, искорениће се.[14] Оставите их: слепи су вођи слепима. А кад слепац слепца води, оба ће пасти у јаму.[15] А Петар му рече: Растумачи нам ту причу![16] А он рече: зар сте и ви још увек наразумни?[17] Зар не видите да све што улази у уста, у трбух иде и избацује се напоље?[18] А што излази из уста, из срца излази, и то погани човека.[19] Јер из срца излазе зле мисли, убиства, прељубе, блуд, крађе, лажна сведочанства, хуле.[20] То је оно што погани човека, а јести неопраним рукама не погани човека.

Матеја 18:10-14
[10] Гледајте да не презрете ниједнога од ових малих. Јер вам кажем: Анђели њихови једнако гледају на небесима лице Оца мога небескога.[11] Јер Син човечји дође да спасе изгубљено.[12] Шта вам се чини? Кад један човек има сто оваца, па зађе једна од њих, - неће ли оставити оних деведесет и девет у планини и поћи да тражи ону што језашла?[13] И ако се деси да је нађе, - заиста, кажем вам, радује се њој више него онима деведесет и девет што нису зашле.[14] Тако није воља Оца вашега небескога да погине један од ових малих!

Матеја 18:23-35
[23] Зато је царство небеско као цар који намисли да се прорачуна са слугама својим.[24] И кад се поче рачунати, доведоше му једнога његова дужника од десет хиљада таланата.[25] И како није могао да плати, заповеди господар да га продаду, и жену његову, и децу, и све што је имао, и да му се плати.[26] Онда слуга тај паде пред њега и рече: Причекај ме, и све ћу ти платити![27] А господар се смилова на слугу тога, пусти га и дуг му опрости.[28] А кад слуга тај изиђе, нађе једнога од својих другара који му је дуговао сто динара, и ухвати га и стаде га давити и говорити: Плати што си дужан![29] Онда другар његов паде пред њега и стаде га молити: Причекај ме, и платићу ти![30] Но он не хтеде, него отиде и баци га у тамницу док не плати дуг.[31] А кад другари његови видеше тај догађај, жао им би врло, и отидоше и казаше господару своме сав догађај.[32] Тада га господар његов дозва и рече му: Зли слуго, сав овај дуг опростих теби, јер си ме молио.[33] Зар се ниси требао и ти смиловати на свога другара, као што сам се ја на тебе смиловао?[34] И разгневи се господра његов и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.[35] Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату своме од срца својих.

Матеја 20:1-16
[1] Јер је царство небеско као човек домаћин који рано ујутру изиђе да најми раднике у виноград свој.[2] И кад се погоди с радницима по динар на дан, посла их у виноград свој.[3] И изиђе око трећега часа и виде друге где стоје на тргу беспослени,[4] па и њима рече: Идите и ви у мој виноград, и што буде право, даћу вам.[5] И они отидоше. И опет изиђе око шестог и деветог часа и учини тако.[6] А кад изиђе око једанаестога часа, нађе друге где стоје, и рече им: Што стојите овде вас дан беспослени?[7] Рекоше му они: Нико нас не најми. Рече им он: Идите и ви у виноград.[8] А увече рече господар од винограда управитељу своме: Дозови раднике и подај им надницу, почевши од последњих до првих.[9] И дођоше они који су око једанаестог часа (најмљени), и примише по динар.[10] И кад дођоше први, мишљаху да ће више примити; и примше и они по динар.[11] А кад примише, викаху на господара[12] и рекоше: Ови последњи радили су само један сат, и изједначио си их с нама који смо се читав дан мучили и пекли![13] А он одговори једноме од њих: Пријатељу, не чиним ти криво. зар се ниси погодио са мном по динар?[14] Узми своје па иди! А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.[15] Или зар нисам властан да са својим чиним што хоћу? Или је зар око твоје зло што сам ја добар? -[16] Тако ће последњи бити први и први последњи.

Матеја 21:28-32
[28] А шта вам се чини? Човек неки имао је два сина. Дође к првоме и рече: Сине, иди данас и ради у винограду.[29] А овај одговори: Нећу. После се покаја и отиде.[30] И приступи другоме и рече исто тако. А овај одговори: Хоћу, господару! - али не отиде.[31] Који је од двојице испунио вољу очину? Рекоше: Први. Рече им Исусу: Заиста, кажем вам: Цариници и блуднице улазе пре вас у царство Божје.[32] Јер дође к вама Јован и учаше вас праведности, и не веровасте му; а цариници и блуднице вероваше му: Ви, пак, иако сте видели то, нисте се ни после покајали да му верујте.

Матеја 21:33-45
[33] Другу причу чујте: Беше неки домаћин који посади виноград. Огради га плотом, ископа у њему тесак, начини кулу, даде га виноградарима и отиде.[34] А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.[35] А виноградари похваташе слуге његове, једнога избише, другога убише, а трећег засуше камењем.[36] Опет после друге слуге, више него првипут, и учинише им исто тако.[37] Најпосле посла к њима сина свога, мислећи: Постидеће се сина мога.[38] А кад виноградари видеше сина, рекоше међу собом: Ово је наследник. Ходите да га убијемо и да наше буде наследство његово.[39] И ухватише га, избацише напоље из винограда и убише.[40] Кад, дакле, дође господар од винограда, шта ће учинити оним виноградарима?[41] Рекоше му: Злочинце ће зло поморити, а виноград ће дати другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време.[42] Рече им Исус: Зар нисте никада читали у писму: "Камен који одбацише зидари, тај поста камен угаони; од Господа би то и дивно је у очима нашим"?[43] Зато вам кажем: Царство Божје одузеће се од вас и даће се народу који доноси родове његове.[44] И ко падне на овај камен, разбиће се, а на кога падне, сатрће га.[45] И кад првосвештеници и фарисеји чуше приче његове, разумеше да за њих говори.

Матеја 22:1-14
[1] И поче Исус опет да им говори у причама и рече:[2] Царство је небеско као цар који начини свадбу сину своме.[3] И посла слуге своје да зову званице на свадбу, и не хтеше доћи.[4] Опет посла друге слуге и рече: Кажите званицама: Ево сам спремио ручак свој, бикови моји и угојена марва поклана је, и све је готово, хајдете на свадбу![5] А они не марише и отидоше, један на њиву своју, други трговини својој,[6] а остали ухватише слуге његове, злоставише их и побише.[7] А цар се разгневи, посла војску своју и погуби убице оне и град њихов спали.[8] Онда рече слугама својим: Свадба је готова, но званице не беху достојне.[9] Идите, дакле, на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу.[10] И слуге оне изиђоше на путеве и сабраше све које нађоше, зле и добре, и напуни се свадбена дворница гостију.[11] А кад уђе цар да види госте, угледа онде човека који није имао свадбено рухо,[12] и рече му: Пријатељу, како си ушао овамо без свадбенога руха? А он занеме.[13] Тада цар рече слугама: Узмите га за ноге и руке, па га баците у таму напољу! Онде ће бити плач и шкргут зуба.[14] Јер су многи звани, али је мало изабраних.

Матеја 24:32-35
[32] А од смокве се научите причи: Кад су њене гране већ меке и листају, знате да је близу лето.[33] Тако и ви: Кад видите све ово, знајте да је пред вратима.[34] Заиста, кажем вам: Овај нараштај неће проћи док се све ово не збуде.[35] Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи.

Матеја 24:45-51
[45] Ко је, дакле, тај верни и мудри слуга, кога је господар поставио над својим домаћинима да им даје храну на време?[46] Благо слузи кога господар његов, кад дође, нађе да тако чини![47] Заиста, кажем вам, поставиће га над свим имањем својим.[48] Ако, пак, рђави слуга каже у срцу своме: Неће мој господар још задуго доћи,[49] и почне бити своје другаре, и јести и пити с пијаницама,[50] доћи ће господар тога слуге у дан кад се не нада, и у час који не зна,[51] и расећи ће га напола, и метну ће га међу претворице. Онда ће бити плач и шкргут зуба.

Матеја 25:1-13
[1] Тада ће бити царство небеско као десет девојака које узеше жижке своје и изиђоше у сусрет младожењи.[2] Пет од њих беху луде, а пет мудре.[3] Луде, наиме, узеше жишке, али не узеше и уља са собом,[4] а мудре узеше са жишцима својим и уља у судовима.[5] Како је младожења одоцнио, задремаше све и заспаше.[6] А у поноћи стаде вика: Ево младожење, изиђите му у сусрет![7] Тада усташе све оне девојке и удесише жишке своје.[8] А луде рекоше мудрима: Дајте нам од уља свога, јер се наши жишци гасе.[9] А мудре одговорише: Да не би недостало и нама и вама, идите боље к трговцима и купите себи.[10] А кад оне отидоше да купе, дође младожења, и готове уђоше с њим на свадбу, и затворише се врата.[11] А после дођоше и остале девојке и рекоше: Господару, господару, отвори нам![12] А он одговори и рече: Заиста, кажем вам, не знам вас.[13] Бдите, дакле, јер не знате дана ни часа.

Матеја 25:14-30
[14] Јер (то је) као кад човек, полазећи на пут, дозва слуге своје и предаде им благо своје.[15] Једноме даде пет таланата, другоме два, а трећем један, свакоме по његовој моћи, и отиде.[16] Одмах оде онај што је примио пет таланата, и ради с њима и стече других пет.[17] Исто тако и онај са два стече друга два.[18] А који прими један, отиде, ископа рупу у земљи и сакри новац господара свога.[19] А после дугог времена дође господар тих слугу и стаде се рачунати с њима.[20] И приступи онај што је примио пет таланата и донесе других пет таланата и рече: Господару, пет таланата си ми предао. Ево, стекао сам других пет таланата.[21] Рече му господар његов: Добро, слуго добри и верни! У малом си био веран, над многим ћу те поставити: уђи у радост господара свога![22] Приступи и онај са два таланта и рече: Господару, два си ми таланта предао. Ево, стекао сам друга два таланта.[23] Рече му господар његов. Добро, слуго добри и верни! У малом си био веран, над многим ћу те поставити: уђи у радост господара свога![24] А приступи и онај што је примио један талант и рече: Господару, знао сам да си тврд човек, жњеш где ниси сејао и купиш где ниси расуо,[25] па се побојах и отидох и сакрих твој талант у земљу - ево ти твоје.[26] А господар његов одговори и рече му: Зли и лени слуго! Знао си да жњем где нисам сејао, и купим где нисам расуо?[27] Требао си, дакле, мој новац дати мењачима, и кад бих дошао, ја бих своје натраг добио с каматом.[28] Узмите, дакле, од њега талант и подајте ономе што има десет таланата.[29] Јер свакоме који има, даће се, и претећи ће му; а од онога који нема, узеће се и оно што има.[30] А неваљалога слугу избаците у таму напољу. Онде ће бити плач и шкргут зуба.

Serbian Bible (SDS) 1934
Public Domain