A A A A A

Живот: [Храна]


Проповједник 9:7
Hajde, radosno hleb svoj jedi, pij svoje vino s milinom u srcu, jer je Bog već prihvatio dela tvoja!

Излазак 16:12
„Čuo sam gunđanje Izrailjaca. Reci im ovako: ’Uveče ćete jesti meso, a ujutro hleba do mile volje. Tada ćete znati da sam ja Gospod, vaš Bog.’“

Постање 1:29
Zatim reče Bog: „Evo, dajem vam za hranu sve bilje na zemlji što u sebi nosi zrnevlje, i sva drveta što u svome plodu nose seme! Neka vam to bude za hranu.

Постање 9:3
Sve što se kreće i živi biće vam za hranu, kao i zeleno bilje; sve vam to dajem.

Исаија 1:19
Ako budete voljni i poslušate, dobra zemaljska ješćete.

Јован 4:4-34
[4] Usput je morao da prođe kroz Samariju.[5] Tako je došao u samarijski grad po imenu Sihar, nedaleko od zemljišta koje je Jakov dao svome sinu Josifu.[6] Tamo se nalazio Jakovljev bunar. Isus, umoran od puta, sede na bunar. Bilo je oko podne.[7] Neka žena Samarjanka dođe da zahvati vode. Isus joj reče: „Daj mi, molim te, da pijem.“[8] (Njegovi učenici su, u međuvremenu, otišli do grada da kupe nešto hrane.)[9] Tada mu Samarjanka reče: „Kako možeš ti, kao Jevrejin, da tražiš od mene, Samarjanke, da piješ?“ (Jevreji se, inače, ne mešaju sa Samarjancima.)[10] Isus joj odgovori: „Kad bi ti znala kakav dar Bog ima za tebe, i ko je taj što od tebe traži da mu daš da pije, ti bi od njega tražila i on bi ti dao živu vodu.“[11] Žena mu reče: „Gospodine, bunar je dubok, a ti nemaš čime da zahvatiš. Odakle ćeš izvući živu vodu?[12] Zar si ti veći od našeg oca Jakova koji nam je dao ovaj bunar? On sâm je pio sa njega, njegovi sinovi i njegova stoka.“[13] Isus joj odgovori: „Svako ko pije od ove vode, ponovo će ožedneti.[14] A ko pije od vode koju ću mu ja dati, taj nikada neće ožedneti, nego će voda koju ću mu ja dati postati u njemu izvor vode života i doneti mu večni život.“[15] Žena mu reče. „Gospodine, daj mi tu vodu da ne žednim više i da ne dolazim više ovamo da zahvatam.“[16] Isus joj reče: „Idi i pozovi svoga muža, pa se vrati.“[17] Žena mu reče: „Nemam muža.“ Isus reče: „U pravu si kad kažeš da nemaš muža.[18] Imala si, naime, pet muževa, a onaj sa kojim sada živiš nije ti muž. Dobro si rekla.“[19] Žena mu reče: „Gospodine, vidim da si prorok.[20] Naši preci su se klanjali na ovoj gori, a vi kažete da je Jerusalim mesto gde se treba klanjati.“[21] Isus joj reče: „Veruj mi, ženo, da će doći čas kad se nećete klanjati Ocu ni na ovoj gori ni u Jerusalimu.[22] Vi, Samarjani, ne znate kome se klanjate. Mi, Jevreji, znamo kome se klanjamo, jer od Jevreja dolazi spasenje.[23] Ali dolazi čas, i već je došao, kada će se pravi klanjaoci klanjati Ocu u Duhu i istini. Otac, naime, hoće ovakve molioce.[24] Bog je Duh, te oni koji mu se klanjaju treba da se klanjaju u Duhu i istini.“[25] Žena mu reče: „Znam da će doći Mesija, koga zovu Hristos. Kad on dođe, sve će nam objaviti.“[26] Isus joj reče: „To sam ja, koji govorim s tobom.“[27] Kad su se njegovi učenici vratili, začudili su se da Isus razgovara sa ženom. Ipak, niko nije rekao: „Šta ti treba?“ ili: „Zašto razgovaraš sa njom?“[28] Žena tada ostavi svoj krčag, pa ode u grad i reče ljudima:[29] „Dođite da vidite čoveka koji mi je rekao sve što sam učinila. Da nije on Hristos?“[30] Ljudi izađu iz grada i dođu k Isusu.[31] U međuvremenu, njegovi učenici mu rekoše: „Učitelju, pojedi nešto!“[32] Isus im reče: „Ja imam jedno jelo da jedem, koje vi ne poznajete.“[33] Njegovi učenici počeše da se pitaju među sobom: „Da mu neko nije doneo da jede?“[34] Isus im reče. „Moje jelo je da vršim volju onoga koji me je poslao i da dovršim njegovo delo.

Јован 6:27-35
[27] Ne radite za hranu koja propada, nego za hranu koja ostaje za večni život. Takvu hranu će vam dati Sin Čovečiji, jer je na njega Bog Otac utisnuo svoj pečat.“[28] Oni ga upitaše: „Šta treba da radimo da bismo činili dela koja Bog traži?“[29] Isus im odgovori: „Ovo je delo koje Bog traži: da verujete u onoga koga je on poslao.“[30] Oni ga onda upitaše: „Kakav ćeš znak učiniti, da bismo verovali u tebe kad ga vidimo? Šta ćeš, dakle, da učiniš?[31] Naši preci su jeli manu u pustinji, kao što je napisano u Pismu: ’Dade im hleb sa neba da jedu.’“[32] Isus im reče: „Zaista, zaista vam kažem: nije vam Mojsije dao hleb sa neba, nego vam moj Otac daje istinski hleb.[33] Hleb koji Bog daje jeste onaj koji silazi sa neba i daje život svetu.“[34] Tada mu rekoše: „Gospode, daj nam zauvek taj hleb!“[35] Isus im reče: „Ja sam hleb života; ko dolazi k meni neće ogladneti i ko veruje u mene nikada neće ožedneti.

Матеја 4:4
Isus mu odgovori: „Neće čovek živeti samo od hleba, već od svake reči koja izlazi iz Božijih usta.“

Матеја 5:6
Blaženi su gladni i žedni pravednosti, jer će se nasititi.

Матеја 6:25
Zato vam kažem: ne brinite se za svoj život, šta ćete jesti ili šta ćete piti, niti za telo, čime ćete se odenuti. Nije li život vredniji od hrane i telo od odeće?

Приче 15:17
Bolji je tanjir povrća u ljubavi, nego utovljeni vo u mržnji.

Приче 25:27
Nije dobro preždrati se meda i ljudima na čast nije da čast svoju traže.

Приче 27:7
Sita duša saće meda gazi, a gladnoj je duši slatko i sve gorko.

Псалми 104:15
i vino što čoveku razgaljuje srce, ulje što lice ozari i hleb što hrani čoveku srce.

Псалми 136:25
onog koji daje hranu stvorenju svakom, jer je milost njegova doveka.

1 Коринћанима 6:13
Kažete: „Jela su za trbuh, a trbuh je za jela.“ Ali, Bog će uništiti i jedno i drugo. Ali telo nije namenjeno za blud, već za Gospoda, a Gospod za telo.

1 Коринћанима 8:8
Hrana nas neće dovesti bliže Bogu, jer niti smo na gubitku ako ne jedemo, niti smo na dobitku ako jedemo.

1 Коринћанима 10:31
Zato, bilo da jedete, pijete ili činite nešto drugo, sve činite Bogu na slavu.

1 Тимотеју 4:4-5
[4] Naime, sve što je Bog stvorio dobro je, i ništa što se uzima sa zahvalnošću ne treba odbacivati,[5] jer se uz Božiju reč i molitvu posvećuje Bogu.

Марко 7:14-23
[14] Zatim je ponovo pozvao narod i rekao: „Čujte me svi i razumite![15] Čoveka ne može učiniti nečistim ništa što ulazi u njega, već ono što izlazi iz njega samog.[16] Ko ima uši, neka sluša!“[17] Kad je otišao od naroda i došao u kuću, njegovi učenici ga upitaše o značenju priče.[18] A on im reče: „Pa zar i vi još uvek ne razumete? Zar ne shvatate da čoveka ne može učiniti nečistim hrana koja u njega ulazi,[19] jer ne ulazi u njegovo srce, već u trbuh, a odatle odlazi u nužnik?“ (Tako je Isus proglasio sva jela „čistim“.)[20] Isus nastavi: „Čoveka čini nečistim ono što iz njega samog izlazi.[21] Jer iz čovekove nutrine, iz njegovog srca izlaze zle pomisli, blud, krađe, ubistva,[22] preljube, lakomstva, zlobe, prevare, razuzdanost, zavist, pogrdne reči, oholost i bezumlje.[23] Sva ova zla dolaze iz čovekove nutrine i čine ga nečistim.“

Serbian Bible (NSTL) 2017 Latin
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.®v