A A A A A

Добар карактер: [Саосећање]


Колошанима 3:12
Obucite se, dakle, kao sveti izabranici Božiji, kao njegov mili narod, u milosrđe, dobrotu, smernost, krotkost, strpljivost.

Излазак 33:19
„Učiniću da moja dobrota prođe pored tebe  —  reče Gospod  —  i izgovoriću pred tobom svoje ime Gospod. Smilovaću se kome hoću da se smilujem, i iskazaću milosrđe kome hoću da iskažem milosrđe.

Исаија 30:18
Ipak, Gospod čezne da vam se smiluje, i zato čezne da vas oblagodati, jer Gospod je Bog pravedni. Blago svima koji čeznu za njim.

Исаија 49:10-13
[10] Neće biti ni gladni ni žedni, i neće ih mučiti ni suša ni sunce, jer će ih voditi onaj koji im se smilovao, i dovešće ih na izvore vodene.[11] I pretvoriće sve gore moje u put, i uzdići će moje drumove.[12] Evo, neki dolaze iz daleka, i, gle, neki sa severa i sa zapada, a neki iz zemlje Sinim.“[13] Kličite, nebesa, i veseli se, zemljo! Podvikujte, planine, razdragano! Zato što Gospod teši narod svoj, i smilovaće se na nevoljnike svoje.

Исаија 54:10
Neka se planine pomaknu i neka se brda uzdrmaju, ipak se moja milost od tebe odmaći neće, niti će se uzdrmati moj savez mirovni —  govori Gospod koji ti se smilovao.

Исаија 63:7
Gospodnje ću milosti pominjati, pohvalu Gospodnju prema svemu što nam je uradio Gospod, i dobro umnoženo domu Izrailjevu, što nam ga je uradio po samilosti svojoj po obilju milosti svoje.

Јаковљева 5:11
Evo, blaženim nazivamo one koji su izdržali. Čuli ste za Jovovu strpljivost i videli ste šta je Gospod na kraju učinio, jer je Gospod veoma milostiv i milosrdan.

Плач Јеремијин 3:32
smilovaće se iako nas je rastužio, njegova je milost postojana;

Псалми 51:1
Horovođi. Davidov Psalam, kada mu je, nakon posete Vitsaveji, došao prorok Natan. Po milosti svojoj, Bože, smiluj mi se; po golemom milosrđu svome, obriši mi prestupe.

Псалми 103:13
Kao kad se otac na decu sažali, sažali se Gospod bogobojaznima.

Псалми 116:5
Milostiv je i pravedan Gospod, naš je Bog milosrdan!

Псалми 119:77
Neka mi dođe milosrđe tvoje, da oživim, jer je Zakon tvoj meni uživanje.

Псалми 119:156
O, Gospode, golemo je milosrđe tvoje, život mi sačuvaj po svojoj odluci.

Псалми 145:9
Svakome je Gospod dobar, milosrdan svim svojim delima.

Римљанима 9:15
Jer je Mojsiju rekao: „Smilovaću se kome hoću da se smilujem, i iskazaću milosrđe kome hoću da iskažem milosrđe.“

2 Коринћанима 1:3-4
[3] Blagosloven da je Bog i Otac našega Gospoda Isusa Hrista, milosrdni Otac i Bog svake utehe.[4] On nas teši u svakoj našoj nevolji, da bismo i mi mogli da tešimo one koji su u nevoljama, onom utehom kojom nas same Bog teši.

Филипљанима 2:1-3
[1] Ako ste, dakle, primili ikakvu utehu po Hristu, ikakvo ljubavlju prožeto ohrabrenje, ako imate ikakvo zajedništvo sa Duhom, ako ste primili ikakvo milosrđe i saosećanje,[2] ispunite me, onda, radošću: svoj um usmerite na isto, imajte istu ljubav, budite jednodušni, na jedno misleći.[3] Ništa ne činite radi sebičnog isticanja, niti iz bezvrednog častoljublja, nego u poniznosti smatrajte jedni druge većim od sebe.

Матеја 9:35-38
[35] Isus je prolazio kroz sve gradove i sela. Poučavao je narod u njihovim sinagogama, objavljivao Radosnu vest o Carstvu i lečio svaku bolest i svaku nemoć.[36] Kad je video toliki narod, sažalio se nad njim, jer su bili iznureni i ojađeni kao ovce bez pastira.[37] Tada Isus reče svojim učenicima: „Žetve je mnogo, a malo radnika.[38] Stoga se molite Gospodaru žetve da pošalje radnike na svoju žetvu.“

Псалми 103:1-5
[1] Davidov. Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda i ime mu sveto sve što je u meni![2] Blagosiljaj, dušo moja, Gospoda, ne zaboravi sva dobročinstva njegova![3] On ti krivice sve tvoje oprašta i leči ti sve bolesti tvoje;[4] od propasti spasava ti život, ovenčava milošću i milosrđem;[5] život ti dobrotom hrani, mladost ti je sveža ko u orla.

Матеја 20:29-34
[29] Kad su izlazili iz Jerihona, pođe za njim silan narod.[30] Uto, dva slepca koja su sedela kraj puta, čuvši da Isus prolazi, povikaše: „Smiluj se na nas, Gospode, Sine Davidov!“[31] Narod ih je ućutkivao, ali oni još jače povikaše: „Smiluj se na nas, Gospode, Sine Davidov!“[32] Isus stade, pozva ih i reče: „Šta želite da vam učinim?“[33] Oni mu rekoše: „Gospode, daj da progledamo!“[34] Isus se sažali na njih, dotače njihove oči i oni odmah progledaše. Potom su krenuli za njim.

Матеја 14:13-21
[13] Kada je Isus to čuo, povukao se odande brodićem na pusto mesto, da bude nasamo. Ipak, narod je to čuo, pa je pešice krenuo iz gradova za njim.[14] Izašavši iz brodića, Isus ugleda mnogo naroda, sažali se na njih, te izleči bolesne u narodu.[15] Kada je palo veče, pristupiše mu njegovi učenici i rekoše mu: „Već je dosta kasno, a mesto je pusto. Zato raspusti narod neka ode do okolnih sela da kupi sebi nešto za jelo.“[16] A Isus im reče: „Ne treba da idu. Dajte im vi da jedu.“[17] Oni mu rekoše: „Mi nemamo ovde ništa drugo osim pet hlebova i dve ribe.“[18] On im reče: „Donesite mi ih ovamo.“[19] I pošto je naredio narodu da poseda po travi, uzeo je onih pet hlebova i dve ribe, pogledao prema nebu i izrekao blagoslov. Potom je razlomio hleb i davao učenicima, a učenici narodu.[20] Svi su jeli i nasitili se. A učenici su pokupili još dvanaest kotarica preostalih komada.[21] Onih koji su jeli bilo je oko pet hiljada muškaraca, ne računajući žene i decu.

Матеја 15:29-39
[29] Isus je otišao odande i došao do Galilejskog jezera. Popeo se na jedno brdo i tamo seo.[30] Tada je mnogo naroda došlo k njemu, a među njima mnogo hromih, slepih, bogalja, nemih i mnogo drugih. Položili su ih do njegovih nogu, a on ih je izlečio.[31] Narod se divio, pa je, gledajući da nemi govore, da su bogalji isceljeni, da hromi hodaju i da slepi gledaju, dao hvalu Bogu Izrailjevu.[32] Isus pozva k sebi svoje učenike, i reče im: „Žao mi je ovog naroda, jer, evo, ima već tri dana od kako su sa mnom, a nemaju šta da jedu. Ja, pak, neću da ih otpremim gladne, da ne malakšu na putu.“[33] A učenici mu odgovore: „Odakle nam u ovoj pustari toliko hleba da se nahrani ovoliko mnoštvo?“[34] Isus ih upita: „Koliko hlebova imate?“ Oni mu rekoše: „Sedam hlebova i nešto ribica.“[35] Tada je Isus zapovedio narodu da poseda po zemlji.[36] Onda je uzeo sedam hlebova i one ribice, zahvalio Bogu, te razlomio hlebove i dodavao ih učenicima, a učenici narodu.[37] Svi su jeli i nasitili se i još su pokupili sedam punih kotarica preostalih komada.[38] A onih koji su jeli bilo je četiri hiljade muškaraca, ne računajući žene i decu.[39] Potom je poslao narod kući, ušao u brodić i otišao u krajeve magadanske.

Матеја 6:30-44
[30] Pa ako Bog tako odeva bilje koje je danas u polju, a već sutra se baca u peć, koliko li će pre odenuti vas, o, maloverni![31] Ne govorite zabrinuto: ’Šta ćemo jesti?’ ili: ’Šta ćemo piti?’ ili: ’Šta ćemo obući?’[32] Sve to traže i mnogobošci. Jer, zna vaš nebeski Otac da vam je sve to potrebno.[33] Tražite prvo Carstvo Božije i njegovu pravednost, a sve ovo će vam se dodati.[34] Prema tome, ne brinite se za sutrašnji dan, jer će se sutra brinuti o sebi. Svakom danu je dosta zla svoga.[35] Ne osuđujte, da sami ne biste bili osuđeni.[36] Jer kako vi sudite druge, tako će i vama biti suđeno. Kakvom merom merite, takvom merom će vama biti mereno.[37] Zašto vidiš trun u oku brata svoga, a ne primećuješ balvan u svome oku?[38] Ili, kako možeš da kažeš svome bratu: ’Daj da ti izvadim trun iz oka’, a u svome oku imaš balvan?[39] Licemere! Najpre izvadi balvan iz svoga oka, a onda gledaj kako da izvadiš trun iz oka svoga brata.[40] Ne dajte svetinje psima, jer će se okrenuti protiv vas i rastrgnuti vas, niti bacajte svoje bisere pred svinje, jer će izgaziti bisere.[41] Molite i daće vam se, tražite i naći ćete, kucajte i otvoriće vam se.[42] Jer, ko god moli, dobija, ko god traži, nalazi, i ko god kuca, tome se otvara.[43] Ko bi od vas svome sinu dao kamen, kad ovaj zatraži hleb,[44] ili mu dao zmiju, kad sin zatraži ribu?

Лука 15:11-32
[11] Isus nastavi: „Neki čovek imao dva sina.[12] Jednom, mlađi sin reče ocu: ’Oče, daj mi moj deo imovine.’ Tako otac podeli imovinu između njih.[13] Nekoliko dana kasnije, mlađi sin pokupi sve što ima i ode u daleku zemlju. Tamo je protraćio svoju imovinu na razvratan život.[14] A kada je potrošio sve, nastane velika glad u toj zemlji, i on počne da oskudeva.[15] Onda je otišao i pribio se uz jednog stanovnika te zemlje, koji ga je poslao na svoja polja da čuva svinje.[16] Žudeo je da napuni stomak roščićima koje su svinje jele, ali mu niko nije davao.[17] No, došavši k sebi, reče: ’Koliko je slugu kod mog oca koji imaju hleba u izobilju, a ja ovde skapavam od gladi![18] Ustaću i poći k mome ocu, pa ću mu reći: „Oče, zgrešio sam i Bogu i tebi;[19] nisam više dostojan da se zovem tvojim sinom. Primi me kao jednog od tvojih slugu.“’[20] Tako je ustao i krenuo svome ocu. Ali, dok je još bio daleko, ugleda ga njegov otac i sažali se, pa potrča, zagrli ga i izljubi.[21] Sin mu reče: ’Oče, zgrešio sam i Bogu i tebi. Nisam više dostojan da se zovem tvojim sinom.’[22] Ali otac naredi svojim slugama: ’Brzo donesite najbolju odeću i obucite mu je. Stavite mu prsten na ruku i obujte mu sandale na noge[23] I uhvatite ugojeno tele i zakoljite ga, da jedemo i da se radujemo![24] Jer je ovaj moj sin bio mrtav, ali je oživeo. Bio je izgubljen, ali je sada nađen.’ Onda počeše da proslavljaju.[25] Njegov stariji sin je bio na njivi. Kad je došao blizu kuće, čuo je da se svira i igra.[26] Pozvao je jednog slugu i upitao ga šta se to dešava.[27] Sluga mu reče: ’Došao je tvoj brat, pa je tvoj otac zaklao ugojeno tele, jer mu se vratio kući živ i zdrav.’[28] On se rasrdio i nije hteo da uđe u kuću. Otac izađe iz kuće, pa ga je molio da uđe.[29] Ali on odgovori ocu: ’Evo, toliko godina ti služim i nikada nisam prekršio nijednu tvoju zapovest, a nikad mi nisi dao jare da se proveselim sa svojim prijateljima.[30] Ali kada je došao ovaj tvoj sin koji je proćerdao tvoje imanje sa bludnicama, zaklao si ugojeno tele za njega.’[31] ’Sine moj  —  reče mu otac   —  ti si uvek sa mnom, i sve što je moje, to je i tvoje.[32] Ali treba da budemo veseli i da se radujemo, jer je ovaj tvoj brat bio mrtav, ali je oživeo; bio je izgubljen, ali je nađen.’“

Serbian Bible (NSTL) 2017 Latin
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.®v