A A A A A

Додатни: [Zoipa]


1 Коринћанима 13:6
sichikondwera ndi chinyengo, koma chikondwera ndi choonadi;

1 Јованова 5:19
Mi znamo da smo od Boga, a da je sav svet u vlasti Zloga.

1 Царевима 14:9
No, ti si učinio više zla od svih koji su bili pre tebe; ti si otišao i načinio sebi druge bogove i livene idole da me razdražuješ, okrenuvši mi leđa.

1 Царевима 17:13
Ilija joj reče: „Ne boj se, nego idi i uradi kako si rekla; ali prvo napravi meni hleb od toga i donesi mi, pa onda idi i spremi za sebe i svoga sina.

1 Петрова 3:9
Ne vraćajte zlo za zlo, ili uvredu za uvredu, nego blagosiljajte, jer ste na ovo pozvani, da biste dobili blagoslov od Boga.

1 Самуел 12:20
Samuilo odgovori narodu: „Ne bojte se! Da, vi ste učinili sve ovo zlo, ali sad se ne odvraćajte od Gospoda, nego služite Gospodu svim svojim srcem.

1 Самуел 15:23
Neposlušnost je kao greh vračanja, a nepokornost kao zločin idolopoklonstva. Ti si odbacio reč Gospodnju, i zato je Gospod odbacio tebe kao cara.“

1 Солуњанима 5:22
Klonite se svakog zla.

2 Дневника 29:6
Jer su zgrešili naši očevi i učinili zlo u očima Gospoda, našeg Boga. Zaboravili su ga i okrenuli svoja lica od Gospodnjeg Prebivališta, okrenuli su mu leđa.

2 Тимотеју 2:22
Beži od mladalačkih želja! Teži za pravednošću, verom, ljubavlju i mirom, zajedno sa onima koji iz čista srca prizivaju Gospoda.

Исаија 5:20
Teško onima koji zlo dobrim nazivaju, a dobro zlim; tamu kao svetlost predstavljaju, a svetlost kao tamu; gorko kao slatko predstavljaju, a slatko kao gorko!

Исаија 32:6
Naime, bezumnik govori bezumno, i srce njegovo smišlja bezakonje, da počini zlodela, da o Gospodu oholo govori, da gladnoga ostavi prazna želuca, da žednome uskrati piće.

Јован 3:20
Ko čini što ne valja, mrzi svetlost i ne izlazi na svetlost, da se ne otkriju njegova dela.

Судије 2:19
Ali kada bi sudija umro, oni bi se ponovo vraćali na staro i činili i gore od svojih otaca. Išli su za drugim bogovima, služili im i klanjali im se ne odustajući od svojih opakih dela i postupaka.

Јов 4:8
Koliko sam ja video, oni koji oru nepravdu i nevolju seju, baš to i žanju.

Приче 3:7
U očima svojim nemoj biti mudar, boj se Gospoda i beži od zla.

Приче 4:16
Jer oni ne spavaju ako zlo ne nanesu, san im je ukraden ako koga ne sapletu.

Приче 8:13
Bogobojaznost znači mrzeti zlo, jer ja mrzim bahati ponos, put zlobe i usta pokvarena.

Приче 10:29
Put Gospodnji je tvrđava čestitome, a propast za zlotvore.

Приче 12:20
Obmana je u srcu onih što smišljaju zlo, a radost sleduje one što zovu na mir.

Псалми 7:14
Eto, opaki je zlom bremenit, začinje nevolju, a rađa prevaru.

Псалми 28:3
Ne odvedi me s opakima, s onima koji čine bezakonje. Oni pričaju blago s bližnjima svojim, a u srcu zloba im počiva.

Псалми 37:9
Jer, zlikovce će istrebiti, a zemlju će naslediti oni što Gospoda očekuju.

Псалми 50:19
Zlu prepuštaš usta svoja, jezik ti se s klevetom upleo.

Псалми 73:7
Od debljine oči svoje izbečiše, zlo im srce za granicu ne zna.

Псалми 141:4
Mome srcu ne daj zloj reči da skrene, da se predam zlobi sa zlobnim ljudima; ne daj da se sladim slastima njihovim.

Римљанима 6:12
Prema tome, greh ne sme više carevati u vašim smrtnim telima; ne pokoravajte se njegovim željama.

Римљанима 12:21
Ne daj da te zlo nadvlada, nego ti nadvladaj zlo dobrim.

Марко 7:21-22
[21] Jer iz čovekove nutrine, iz njegovog srca izlaze zle pomisli, blud, krađe, ubistva,[22] preljube, lakomstva, zlobe, prevare, razuzdanost, zavist, pogrdne reči, oholost i bezumlje.

Матеја 12:34-35
[34] Porode zmijski! Kako možete reći šta je dobro, kad ste sami zli? Usta govore ono čime je srce ispunjeno.[35] Dobar čovek iz riznice svoga srca iznosi dobro, a zao čovek iz dobre riznice svoga srca iznosi zlo.

Јаковљева 1:13-14
[13] Kada je neko izložen iskušenju, neka ne kaže: „Bog me iskušava“, jer Bog se ne može iskušavati zlom, niti on sâm koga iskušava.[14] Svako, naime, podleže iskušenju tako što ga njegova vlastita zla želja odvlači i mami.

Јаковљева 3:6-8
[6] Tako je i jezik vatra, svet nepravde među našim udovima. On pogani čitavo naše telo i pali čitav životni tok, a pakao ga potpaljuje.[7] Sve vrste životinja, ptica, gmizavaca i morskih životinja daju se ukrotiti i čovek ih je ukrotio,[8] a jezik, to nemirno zlo puno smrtnog otrova, niko ne može ukrotiti.

Римљанима 2:29-32
[29] Pravi Jevrejin je onaj koji je Jevrejin iznutra, čije je srce obrezano, a to čini Duh, a ne slovo Zakona. Takvoga ne hvale ljudi, nego Bog.[30] Kakvu, dakle, prednost imaju Jevreji nad neznabošcima? Ili, ima li kakve koristi od obrezanja?[31] Velike, u svakom pogledu! Najpre, Jevrejima su poverene Božije objave.[32] A šta ako su neki bili neverni? Hoće li Bog zbog toga prestati da bude veran?

Римљанима 2:8-12
[8] A onima što su častohlepni i ne pokoravaju se istini, nego se pokoravaju nepravednosti, sledi Božiji gnev i ljutnja.[9] Nevolja i muka snaći će svakog čoveka koji uporno čini zlo, prvo Jevrejina, a onda i Grka.[10] A slava, čast i mir sleduju svakome ko čini dobro, prvo Jevrejinu, a onda i Grku.[11] Bog, naime, nije pristran.[12] Zaista, oni koji su bez poznavanja Zakona sagrešili, bez poznavanja Zakona će i propasti, a oni koji su zgrešili poznajući Zakon, po Zakonu će im se i suditi.

Ефесцима 6:12-16
[12] Mi se, naime, ne borimo protiv ljudi od krvi i mesa, nego protiv glavarstava i vlasti, protiv sila koje vladaju ovim carstvom mraka, protiv zlih duhova u nebeskim prostorima.[13] Toga radi, stavite na sebe punu Božiju borbenu opremu, da biste se mogli odupreti u zli dan, te da ovako pripremljeni, možete čvrsto stajati.[14] Stoga, budite spremni! Opašite bedra opasačem istine, a na sebe navucite oklop pravednosti.[15] Noge obujte spremnošću koja dolazi od Radosne vesti mira.[16] Uz sve to, uzmite štit vere kojim ćete moći da pogasite sve ognjene strele Zloga.

Приче 14:16-22
[16] Mudar se čovek boji greha, kloni ga se, a nemudar je raspojasan, u sebe siguran.[17] Budalasto radi čovek koji brzo plane, a i spletkaroš je omražen.[18] Lakovernim sleduje bezumlje, a obazrivi se znanjem kite.[19] Pred dobrim će se ljudima zlobnici klanjati i pokvarenjaci pred vratima pravednih.[20] I susedu svome mrzak je siromah, a mnogo je onih što vole bogatoga.[21] Grešan je čovek što prezire bližnjeg svoga, a blagosloven je onaj koji je naklonjen poniznima.[22] Ne zastranjuju li spletkaroši? Milost i istina onima što dobro smišljaju.

Римљанима 7:19-25
[19] Jer, ne činim dobro koje hoću, već zlo koje neću.[20] Ako, dakle, činim ono što neću, onda to ne činim ja sâm, već greh koji stanuje u meni.[21] Stoga, nalazim ovaj zakon: kad hoću da činim dobro, zlo mi se nameće.[22] Ja se, naime, u svom unutarnjem biću veselim Božijem Zakonu.[23] Ipak, opažam drugi zakon koji deluje u mojim udovima, koji ratuje protiv zakona moga uma i zarobljava me zakonom greha koji je u mojim udovima.[24] Jadan sam ja čovek! Ko će me izbaviti ovog smrtnog tela?[25] Hvala Bogu, koji to čini kroz Gospoda našeg Isusa Hrista! Dakle, ja svojim umom služim Božijem Zakonu, a grešnom prirodom zakonu greha.

Матеја 13:36-43
[36] Isus je onda raspustio narod i ušao u kuću. Njegovi učenici su došli k njemu i rekli mu: „Razjasni nam priču o kukolju na njivi.“[37] On im odgovori: „Sejač dobrog semena je Sin Čovečiji.[38] Njiva predstavlja svet. Dobro seme su podanici Carstva, a kukolj su podanici Zloga.[39] Neprijatelj koji je posejao kukolj  —  to je đavo. Žetva je svršetak sveta, a žeteoci anđeli.[40] I kao što se kukolj sakuplja i spaljuje, tako će biti na svršetku sveta.[41] Sin Čovečiji će poslati svoje anđele da sakupe iz njegovog Carstva sve one što navode na greh i one koji čine bezakonje,[42] pa će ih baciti u peć ognjenu. Tamo će biti plač i škrgut zuba.[43] Tada će pravednici zasjati kao sunce u Carstvu Oca svojega. Ko ima uši, neka sluša!

Приче 6:12-19
[12] Ništarija i pokvarenjak se skita i nepošteno govori;[13] namiguje svojim očima, podgurkuje nogama, upire prstima;[14] izopačenosti su mu u srcu, svakog časa smišlja zlo i unosi razdor.[15] Zato će nenadano stići njegova propast, u trenu će biti slomljen, a leka mu neće biti.[16] Šest je stvari koje Gospod mrzi i sedam mu se duši ogadilo:[17] oči uznosite, jezik lažljiv, ruke koje liju nevinu krv;[18] srce što smišlja opake naume, noge što srljaju i na zlo su brze;[19] Lažljiv svedok što laže čim zine i ko seje razdor među braćom.

Постање 6:1-8
[1] Kada su ljudi počeli da se šire na zemlji i ćerke im se rodile,[2] opaze sinovi Božiji da su ćerke ljudske lepe, pa su ih uzimali sebi za žene po svom izboru.[3] Gospod reče: „Neće moj Duh zauvek ostati u čoveku, jer je telesan. Stoga, neka mu životni vek bude stotinu dvadeset godina.“[4] U one dane, a i posle, kada su sinovi Božiji odlazili ćerkama ljudskim i one im rađale decu, na zemlji su se pojavili Nefilimi. Oni su bili od davnina čuveni ljudi.[5] Gospod je video da je čovekova pokvarenost na zemlji velika i da je svaka namera koju čovek kuje u sebi uvek samo zlo.[6] Gospod je požalio što je stvorio ljude na zemlji i to zaboli njegovo srce.[7] Tada Gospod reče: „Istrebiću sa lica zemlje ljude koje sam stvorio, zajedno sa životinjama, gmizavcima i pticama nebeskim, jer sam požalio što sam ih stvorio.“[8] Ipak, Noje je našao naklonost u Gospodnjim očima.

1 Тимотеју 6:2-10
[2] A oni koji imaju verujuće gospodare, neka ih ne cene manje zato što su im braća u veri. Naprotiv, neka im još bolje služe utoliko revnosnije, jer su oni koji imaju koristi od njihove službe verujući i voljeni. To poučavaj i napominji.[3] A ako neko poučava nešto drugo, i ne slaže se sa istinitim rečima Gospoda našeg Isusa Hrista, koje su u skladu sa bogougodnim životom,[4] taj je uobražen i ništa ne zna. Takav pati od bolesne želje da se raspravlja i svađa, što raspiruje zavist, svađu, vređanje, zlobno podozrenje;[5] to su svadljivi ljudi pokvarenog uma i lišeni istine, koji misle da je pobožnost sredstvo dobiti.[6] Pobožnost je, svakako, velika dobit, ako je čovek zadovoljan onim što ima.[7] Mi, naime, ništa nismo doneli na svet, pa ništa sa njega ne možemo ni poneti.[8] Zato, ako imamo hranu i odeću, budimo time zadovoljni.[9] A oni koji hoće da budu bogati, upadaju u iskušenja, te ih mnoge nerazumne i štetne želje uvode u klopku. Te želje odvlače ljude u propast i uništenje.[10] Jer pohlepa za novcem koren je svakog zla. Neki su joj se predali, pa odlutali od vere, i tako pričinili sebi mnogo jadâ.

Псалми 34:13-21
[13] Nek se tvoj jezik od zla uzdrži, nek ti usne ne govore laži,[14] zla se kloni, a dobro čini, traži mir i za njim ti idi.[15] Oči Gospodnje motre na pravedne, i uši njegove vapaj im čuju.[16] Lice se Gospodnje mršti na zlikovce, da sa zemlje pomen im istrebi.[17] Gospod čuje kad pravedni zavape, od svih nevolja on ih izbavlja.[18] Blizu je Gospod onima sa slomljenim srcem, on spasava one sa klonulim duhom.[19] Mnoga zla snalaze pravednika, ali Gospod ga izbavlja od svih.[20] On čuva sve kosti njegove, nijedna mu se neće polomiti.[21] Zlo će ubiti opakoga, a koji mrze pravednika biće okrivljeni.

Псалми 52:1-9
[1] Horovođi. Davidova poučna pesma, kada je Doik Edomac došao i dojavio Saulu, rekavši mu: „David je otišao u Ahimelekovu kuću.“ Što se hvališ zlobom, silniče? Milost je Božija od jutra do sutra.[2] Razaranja ti smišlja jezik poput britve oštar, o, prevrtljivče![3] Ti zlo voliš više nego dobro, i laž više nego pravo da govoriš. Sela[4] Ti voliš sve reči proždrljive, o, jeziče obmanjivi![5] Ali tebe će Bog doveka oboriti; zgrabiće te, od šatora otrgnuti; iz zemlje živih iščupaće te. Sela[6] I videće to pravednici i bojaće se, pa će mu se smejati:[7] „Gle čoveka što Boga nije uzeo za tvrđavu, rušitelja silnog, što se pouzdao u obilje svoga blaga!“[8] A ja sam kao zelena maslina u Domu Božijem; u milost se Božiju uzdam od veka do veka.[9] Hvaliću te u veke vekova za dela tvoja; nadaću se imenu tvome jer je dobro pred tvojim vernima.

Проповједник 9:3-12
[3] Ovo je zlo u svemu što se čini pod kapom nebeskom: svima je ista sudbina, a i srce ljudi je puno zla. Ludost je u njihovom srcu dok god su živi, a nakon toga umiru.[4] Ko god je među svim živima ima nadu, jer je i živom psu bolje nego uginulom lavu.[5] Živi znaju da će umreti, a umrli ne znaju ništa; nagrade za njih više nema jer je iščeznuo spomen na njih.[6] Odavno su propale njihove ljubavi, mržnje i zavisti, nemaju više udela doveka u svemu što se dešava pod kapom nebeskom.[7] Hajde, radosno hleb svoj jedi, pij svoje vino s milinom u srcu, jer je Bog već prihvatio dela tvoja![8] Neka ti odeća uvek bela bude i neka ti ulja na glavi uvek bude.[9] Sa ženom koju voliš uživaj kroz sve dane svog prolaznog života koji ti je dan pod kapom nebeskom u svim tvojim prolaznim danima. Jer ti je to nagrada u životu za tvoj trud koji ulažeš pod kapom nebeskom.[10] Čega god ti latile se ruke, čini koliko možeš, jer nema delovanja i rasuđivanja, znanja i mudrosti u Svetu mrtvih u koji ideš.[11] Razmišljao sam i video da pod kapom nebeskom: brzi ne pobeđuje u trci ni jaki u boju; mudar ne dobija hleba ni pametan bogatstvo; najučenijem ne sleduje naklonost. Svakog stignu i vreme i događaji.[12] Čovek ne zna svoje vreme, poput ribe uhvaćene u mrežu zla i poput ptice uhvaćene u zamku. Da, poput njih su zarobljeni ljudi, u zao čas koji se na njih nenadano spušta.

Псалми 10:2-12
[2] Opaki, nadmeni, ljuto goni ubogog, u spletke ga hvata koje je ispleo.[3] Jer opaki se hvali žudnjama svog srca, pohlepni proklinje, prezire Gospoda.[4] U svojoj ga oholosti on ne traži, nema Boga ni u jednoj misli svojoj.[5] Taj uvek uspeva na svojim stazama, na sudove tvoje on s visoka gleda, i svojim se dušmanima ruga.[6] On u srcu kaže: „Ništa mene neće uzdrmati, zlo me nikad zadesiti neće.“[7] Usta su mu puna kletve, laži i uvrede, a muka i nevolja pod jezikom njegovim.[8] U dvorištu vreba iz zasede, iz potaje ubija nevinoga, iz skrovišta motri nemoćnoga.[9] Kao lav on vreba u šipražju, u zasedi čeka da ulovi ubogoga; u svoju ga mrežu hvata i odvlači.[10] Bespomoćne lomi i obara, oni mu u kandže dopadaju.[11] On govori u srcu: „Bog zaboravlja, skriva lice, nikada on to neće videti.“[12] Ustani, Gospode, digni svoju ruku, Bože, ponizne nemoj zaboraviti!

Приче 16:17-27
[17] Put čestitih je odvraćanje od zla, život svoj čuva onaj ko svoj put sačuva.[18] Pred propašću ide ponos i pred padom ide duh nadmeni.[19] S poniznima bolje biti ponizan, nego plen deliti s bahatima.[20] Dobro nalazi ko na reč pripazi i kako je blagosloven onaj ko se u Gospoda pouzda![21] Promućurnim zovu onog srca mudrog i ljubazne usne su uverljivije.[22] Vrelo je života pronicljivost onima što je imaju, a bezumlje je šiba bezumnima.[23] Srce mudrome daje šta će da kaže i usnama njegovim jača ubedljivu pouku.[24] Medeno saće su reči ljubazne, slast su duši i zdravlje kostima.[25] Neki put pred čovekom kao da je prav, ali završava na putevima smrti.[26] Sebi radi ko god da radi, jer ga gladna usta nagone na to.[27] Ništarija iskopava zlo i usne su mu poput vatre koja prlji.

Псалми 36:1-12
[1] Horovođi. Sluge Gospodnjeg Davida. Prestup progovara iz srca opakog, za strah Božiji oči mu ne znaju.[2] Jer on laska sebi i očima svojim ne nalazi svoju krivicu da bi je mrzeo.[3] Zlobne su i zavodljive reči njegovih usta, prestao je da pokazuje mudrost, da čini dobro.[4] On zlobu smišlja na postelji svojoj, predao se putu nevaljalom, zla se ne odriče.[5] O, Gospode, milost ti je do nebesa, a vernost ti je do oblaka.[6] Pravednost je tvoja poput gore Božije, a tvoja je pravda dubina golema. Ti, Gospode, čuvaš i ljude i zveri.[7] Kako je skupocena milost tvoja, Bože, potomci ljudi u senci krila tvojih utočište nalaze.[8] Site se izobiljem tvoga Doma, napajaš ih rekom tvojih dobara.[9] Jer u tebi je vrelo života, u tvom svetlu mi vidimo svetlo.[10] Milost svoju pruži onima koji te poznaju, i pravednost svoju onima srca čestitoga.[11] Noga ponosita nek mi ne prilazi, ruka zlikovaca nek me ne protera.[12] Eno, padoše oni koji rade zlobno, srušeni su i dići se neće moći.

Приче 1:8-19
[8] Sine moj, poslušaj pouku oca svoga i majke svoje savet ne odbacuj.[9] Jer, oni će biti prelepi venac na tvojoj glavi i privesci oko tvoga vrata.[10] Sine moj, ako li te grešnici zavode, ti ne pristaj.[11] Kažu li: „Hajde s nama, u zasedu da legnemo, krv nevinog i nedužnog hajde da vrebamo![12] Hajde da ih poput Sveta mrtvih progutamo, i žive i jedre, kao one što u raku idu.[13] Pokupimo sva dobra, sve blago! Nakrcajmo svoje kuće plenom![14] Sa nama ćeš dobitak da deliš, nek nam svima bude jedna kesa.“[15] Sine moj, nemoj ići putem s njima, ne daj nozi na njihove staze.[16] Jer im noge ka zlu trče i srljaju da krv liju.[17] Uzalud se širi mreža naočigled ptice.[18] Ali oni čekaju u zasedi krv svoju, vrebaju svoj život.[19] Takve su staze svakog ko grabi nepošten dobitak, života koštaju.

Исаија 59:4-15
[4] Na pravednost niko ne poziva, niti iko po istini sudi; uzdaju se u ništavilo, i govore reči isprazne; muku začinju, nevaljalstvo rađaju.[5] Jaja gujina legu i mrežu paukovu pletu; od njihovih ko pojede jaja, taj umire; a ako ga razbije, guja se izlegne.[6] Njihovo pletenje nije za odevanje, njihove izrađevine nisu za pokrivanje. Njihove izrađevine delo su prestupničko i šakama svojim čine nasilje[7] Njihove noge u zlo trče i hitre su da prolivaju nevinu krv. Misli njihove misli su prestupničke, pustoš je i propast na drumovima njihovim.[8] Put ka miru oni ne poznaju, na stazama njihovim pravednosti nema. Izopačili su svoje ugažene puteve, ko po takvom putuje, mir ne upoznaje.[9] Zato se pravo od nas udaljilo, i pravednost do nas ne dopire. Nadali smo se svetlosti, a gle, tama; sjajnom sjaju, a hodamo po mraku dubokom;[10] po zidu pipamo kao slepi, i tapkamo kao da smo bez očiju; u podne se spotičemo kao da smo u sumraku; u obilju smo kao da smo mrtvi;[11] svi mi mumlamo kao da smo medvedi i gukanjem gučemo kao da smo golubovi. Očekujemo sud, a njega nema, spasenje  —  udaljilo se od nas.[12] Jer mnogo je naših pobuna pred tobom, i gresi naši svedoče protiv nas. Zaista, mi uviđamo pobune svoje i upoznali smo krivicu svoju.[13] Pobunili smo se i Gospoda se odrekli, odmetnuli se od Boga našega; govorili smo reči podle i otpadničke, izmišljotine i odvajanje, iz srca reči lažljive.[14] I tako je pravo potisnuto, i pravda je daleko odgurnuta, jer istina je javno posrnula, i čestitost proći ne može.[15] Istina biva čerupana, i ko se zla kloni, biva orobljen. A Gospod vidi i to je zlo pred njim jer pravice nema.

Јеремија 18:8-20
[8] a taj se narod odvrati od svog zla za koje sam govorio, ja ću se sažaliti zbog propasti koju sam naumio da im nanesem.[9] Ili u času kad objavim narodu i carstvu da ću da ih gradim i sadim;[10] a oni na moje oči čine zlo i ne slušaju moj glas, ja ću da odustanem od dobra koje sam naumio da im učinim.[11] Zato sad reci svima u Judi i svim stanovnicima Jerusalima: ’Ovako kaže Gospod: evo, vajam propast na vas, protiv vas zamisao smišljam. Nek se svako vrati sa svog puta zloga, molim vas. Neka popravi i svoje puteve i dela svoja.’[12] A oni će reći: ’Ništa od toga! Živećemo po mislima svojim i svako će da postupa samovoljno po zlobi svog srca!’“[13] Zato ovako kaže Gospod: „Raspitaj se među narodima je li iko ikad čuo za ovako nešto, nečuveno strašno što je učinila devica izrailjska?![14] Da li kopni sneg sa kamenitih livanskih strmina, presuše li hladne vode tuđinskih brzaka?[15] A moj je narod mene zaboravio! Ništavilu kâde, koje ih je i saplelo na njihovim putevima, na starim tragovima, da slede staze puta nenasutog;[16] da zemlju svoju opustoše, pa da doveka zviždi svako ko pored nje prođe, pa da se užasne i da klima glavom.[17] Kao istočni vetar ću ih rasejati pred neprijateljem. Gledaću im leđa, a ne lice, u dan njihove propasti.“[18] A oni su rekli: „Hajde da zaveru skujemo protiv Jeremije! Jer neće nestati pouka sveštenika, savet mudrog i poruka proroka. Hajde da ga oklevećemo i da ne marimo na njegove reči!“[19] Ali ti za mene mari, Gospode, i poslušaj viku mojih krvnika![20] Dobro li se zlom odužuje? A meni su jamu iskopali! Ti se seti kada sam pred tobom stajao i dobro za njih tražio: da okreneš svoj gnev od njih.

Приче 11:6-27
[6] Pravednost izbavlja neporočne, a pokvareni se hvataju u žudnji.[7] Kada umre pokvarenjak, umire i nada, propada mu nadanje u snagu.[8] Od nevolje je izbavljen pravednik, a zlikovac stiže na njegovo mesto.[9] Bezbožnik ustima ruši bližnjeg svoga, a znanje spasava pravednika.[10] U napretku pravednika grad se raduje, a od sreće kliče kada stradaju zlikovci.[11] Blagoslovom čestitih grad se uzdiže, a ruši se zbog usta pokvarenih.[12] Bezuman je ko prezire bližnjeg svoga, a razborit čovek ćuti.[13] Klevetnik se skita i otkriva tajne, a ko je vernog duha taj ćuti o tome.[14] Narod propada gde nema mudrog saveta, i uspeh je u mnogim savetnicima.[15] Zlopati se onaj ko jamči za tuđinca, a bezbedan je čovek koji mrzi da jamči.[16] Blagonaklona žena zavređuje čast, a okrutni ljudi blago osvajaju.[17] Milostiv čovek čini dobro duši svojoj, a silnik samom sebi škodi.[18] Pokvarenjak zadobija nepoštenu nadnicu, a ko seje pravdu dobija poštenu nadnicu.[19] Život daje stamena pravednost, a u smrt hrli onaj što zlo čini.[20] Gospodu je gadno srce pokvarenih, a uživanje su mu ljudi besprekornog puta.[21] Nesumnjivo je da zlikovac neće proći nekažnjeno, a potomci pravednika biće izbavljeni.[22] Lepa žena koja se odrekla pameti, zlatna je brnjica na njušci krmače.[23] Želja pravednika je samo na dobro, a gnevna je nada zlikovaca.[24] Neko prosipa, a opet ima više, a neko čuva i ne da šta bi trebalo, pa ipak osiromaši.[25] Darežljiva duša biće nagrađena i napojen onaj koji druge poji.[26] Ljudi kunu onog ko zadržava žito, a blagoslov daju onom što ga prodaje.[27] Ko predano traži dobro, traži naklonosti, a ko traga za zlom, ono ga i stiže.

Јов 15:1-35
[1] Tada je Elifas iz Temana uzvratio ovako:[2] „Zar mudar čovek odgovara u vetar, zar svoj stomak puni istočnim vetrom?![3] Raspravlja li rečima beznačajnim i govorima koji nikome nisu na korist?[4] A ti satireš pobožnost, razmišljanje pred Bogom ometaš.[5] Krivice tvoje pouku daju ustima tvojim, jezikom se lukavim ti služiš.[6] Sopstvena te usta osuđuju ko krivca, a ne ja; sopstvene usne protiv tebe svedoče.[7] Da ti nisi prvorođeno ljudsko biće, iznedren pre planina?[8] Da nisi slušao Božije tajne savete i za sebe zadržao mudrost?[9] Šta to ti znaš, a mi da ne znamo? Šta ti shvataš, a da nama to nije dano?[10] Među nama ima i sedih i starih, starijih i od oca tvoga.[11] Šta, nisu ti dovoljne Božije utehe i obzirno upućena ti reč?[12] Zašto ti se srce tvoje ponelo? Zašto ti sevaju oči tvoje,[13] pa se tvoj duh protiv Boga okrenuo i ustima svojim prosipaš reči?[14] Pa šta je čovek da bi čist bio, da bi pravedan bio onaj što ga žena rodi?![15] On se ni u svete svoje ne pouzdaje, očima njegovim ni nebesa nisu čista,[16] a kamoli gnusan i iskvaren čovek, čovek što nepravdu kao vodu pije![17] Elem, ja ću ti reći! Mene poslušaj, objaviću ti ono što sam video;[18] ono što su mudri ljudi predali od predaka svojih i to nisu prikrili.[19] A samo je njima zemlja bila dana i tuđinac nije prolazio među njima.[20] Tek, zlobnik se u bolu previja kroz sve dane, i malo godina je određeno okrutnome.[21] Zvuk strahote mu je u ušima i dok je još mir zatirač mu dolazi.[22] Ne nada se povratku iz tame, jer je za mač obeležen.[23] Potuca se zbog hleba: ’Gde je?’ On zna da mu se bliži crni dan.[24] Plaše ga i zebnja i nevolja, nadvladavaju ga kao car za napad spreman;[25] jer na Boga ruku svoju diže, pred Svemoćnim oholo se drži.[26] On juriša drsko protiv Boga, nosi štit veliki i jaki.[27] Lice mu je zadriglo, bokovi mu usaljeni;[28] živi u ruinama od gradova, u kućama napuštenim što postaće gomile kamenja.[29] Bogat neće biti i blago mu potrajati neće, imanje mu se neće širiti po zemlji.[30] On neće pobeći iz tame, plamen će mu izdanak sparušiti i nestaće u dahu Božijih usta.[31] Nek se ne uzda u bezvredno jer je zaveden, jer će mu bezvredno postati nagrada;[32] a nagrađen će biti i pre svoga dana i grana mu neće ozeleneti.[33] Kao loza otrešće svoj nezreli grozd i kao maslina strešće cvat svoj.[34] Jer jalovo je društvo bezbožničko, a šatore podmićenih vatra progutaće.[35] Začeće nevolju, a rodiće zlobu, stomaci im spremni za obmanu.“

Serbian Bible (NSTL) 2017 Latin
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.®v