Instagram
English
A A A A A

Додатни: [Ропство]


1 Коринћанима 7:21
Jesi li rob? Neka te to ne brine. Ali, ako možeš da postaneš slobodan, iskoristi priliku.

1 Петрова 2:16-18
[16] Iako ste slobodni, ne služite se slobodom kao izgovorom za zlo. Naprotiv, kao Božije sluge,[17] svakoga uvažavajte, bratstvo volite, Boga se bojte, cara poštujte.[18] Sluge, pokoravajte se svojim gospodarima s punim poštovanjem, i to ne samo onima koji su dobri i blagi, nego i surovima.

1 Тимотеју 1:10
bludnike, pederaste, trgovce robljem, lažljivce, krivokletnike i druge koji se protive zdravom učenju.

1 Тимотеју 6:1
Neka oni koji su pod jarmom ropstva, smatraju svoje gospodare dostojnima svakog poštovanja, da se ne bi ružno govorilo o Božijem imenu i o našem učenju.

Колошанима 3:22
Robovi, u svemu slušajte svoje zemaljske gospodare, ne samo dok vas oni posmatraju, da biste zadobili njihovu naklonost, nego iskrena srca, iz bogobojaznosti prema Gospodu.

Колошанима 4:1
Gospodari, postupajte prema svojim robovima pravedno i pravično, znajući da i vi imate Gospodara na nebu.

Поновљени Закони 23:15
Ne vraćaj roba njegovom gospodaru od koga je pobegao k tebi.

Поновљени Закони 24:7
Ako se nađe neko da je oteo svoga brata, Izrailjca, te da je postupio s njim kao s robom ili ga je prodao, neka se otmičar pogubi. Tako ćeš iskoreniti ovo zlo iz svoje sredine.

Ефесцима 6:5-9
[5] Robovi, slušajte svoje zemaljske gospodare sa strahom i trepetom. Činite to iskrena srca, kao da služite samom Hristu.[6] Ne činite to samo kada ste im na oku, da biste zadobili njihovu naklonost, već kao Hristove sluge koje vrše Božiju volju  —  od srca.[7] Služite predano, kao da služite Gospodu, a ne ljudima,[8] znajući da će Gospod nagraditi svakog ko čini dobro, bio on rob ili slobodnjak.[9] Robovlasnici, tako i vi postupajte prema robovima. Ne pretite im, znajući da i jedni i drugi imate istog Gospodara na nebesima, koji ne gleda ko je ko.

Излазак 21:2
Ako kupiš Jevrejina za roba, neka ti služi šest godina. Sedme godine neka ode kao slobodan čovek, bez ikakvog duga.

Излазак 21:7-32
[7] Proda li ko svoju ćerku za sluškinju, ona neće biti oslobođena kao muški robovi.[8] Ako nije po volji svome gospodaru, koji ju je odredio za sebe, neka joj dopusti da se otkupi. Stranom narodu je ne sme prodavati, jer nije postupao s njom po dogovoru.[9] A ako je odredi za svoga sina, mora postupati s njom kao s ćerkom.[10] Ukoliko se oženi drugom ženom, ne sme prvoj uskraćivati hranu, odeću i bračne odnose.[11] A ako joj uskrati ovo troje, slobodna je da ode bez otkupnine.[12] Ako ko udari čoveka i ubije ga, neka se svakako kazni smrću.[13] Ali ako to ne uradi namerno, nego Bog dopusti da mu ruka to učini, odrediću ti mesto gde može pobeći.[14] Ako ko namerno napadne svoga bližnjeg i na prevaru ga ubije, odvuci ga i od moga žrtvenika, da se pogubi.[15] Ko udari svoga oca ili svoju majku, neka se svakako kazni smrću.[16] Ko otme čoveka i proda ga, ili ga drži u svojoj vlasti, neka se svakako kazni smrću.[17] Ko prokune svoga oca ili svoju majku, neka se svakako kazni smrću.[18] Ako se ljudi posvađaju, pa jedan udari drugog kamenom ili pesnicom, ali ovaj ne umre, nego padne u postelju,[19] ali se kasnije oporavi i počne da izlazi uz pomoć štapa, oprašta se onome koji ga je udario. Ipak, taj mora da mu plati za gubitak vremena i da se pobrine za njegovo potpuno ozdravljenje.[20] Ko udari svoga slugu ili sluškinju štapom, i oni umru od njegovog udarca, taj nek se kazni.[21] Ali ako se sluga oporavi nakon dan-dva, onda vlasnik neće biti kažnjen, jer je sluga njegova svojina.[22] Ako se ljudi potuku i udare trudnu ženu, te ona pobaci, ali ne bude druge štete, krivac mora da plati odštetu koju njen muž zatraži, uz odobrenje sudija.[23] Bude li kakve druge štete, kazna neka bude: život za život,[24] oko za oko, zub za zub, ruka za ruku, noga za nogu,[25] opekotina za opekotinu, rana za ranu, modrica za modricu.[26] Ako ko udari svoga roba ili robinju u oko i izbije ga, neka ga oslobodi zbog oka.[27] Ako ko svome robu ili robinji izbije zub, neka ga oslobodi zbog zuba.[28] Ako vo ubode čoveka ili ženu i usmrti ih, zaspi vola kamenjem. Njegovo meso ne sme da se jede. Njegov vlasnik oslobađa se krivice.[29] Ali ako je vo ubadao i ranije, a njegov vlasnik, i pored toga što je bio opomenut nije pazio na vola, pa vo usmrti čoveka ili ženu, vo neka se zaspe kamenjem. Njegov vlasnik neka se takođe pogubi.[30] Međutim, ako se od njega traži novčana nadoknada, on može da otkupi svoj život, ako plati sve što se od njega traži.[31] Ako vo ubode dečaka ili devojčicu, na njemu će se primeniti isti zakonski postupak.[32] Ako vo ubode roba ili robinju, njegov vlasnik neka isplati trideset srebrnih šekela njihovom gospodaru, a vo neka se kamenuje.

Галатима 3:28
Zato nema više ni Jevrejina ni Grka, ni roba ni slobodnoga, nema više ni muško ni žensko, jer ste svi jedno u Hristu Isusu.

Галатима 5:1
Hristos nas je oslobodio da živimo u slobodi. Zato čvrsto stojte i ne potčinjavajte se opet ropskom jarmu.

Излазак 21:16
Ko otme čoveka i proda ga, ili ga drži u svojoj vlasti, neka se svakako kazni smrću.

Левитска 25:39
Ako osiromaši tvoj brat koji je uz tebe, i proda se tebi, ne teraj ga da radi kao rob.

Лука 4:18
„Duh je Gospodnji nada mnom; on me je pomazao da javim Radosnu vest poniznima. On me posla da navestim sužnjima oslobođenje, a slepima povratak vida, da oslobodim potlačene

Филимону 1:16
ali ne više kao roba, nego mnogo više od roba, kao voljenog brata. On je i meni naročito drag, ali je tebi draži, i kao čovek i kao brat u Gospodu.

Приче 22:16
I ko tlači siromaha da za sebe zgrne i ko daje bogatome, sigurno im sledi nemaština.

Титу 2:9-10
[9] Robovi da se u svemu pokoravaju svojim gospodarima, da im ugađaju, da im ne protivreče[10] i ne potkradaju ih, nego da se u svemu pokažu odanima i dobrima, tako da u svemu krase učenje Spasitelja, našeg Boga.

Лука 12:47-48
[47] Sluga koji zna gospodarevu volju, a ne izvršuje je i nije pripravan, biće išiban jako.[48] A sluga koji ne zna, a učini ono što zaslužuje kaznu, biće malo šiban. Od svakoga kome je mnogo dano, mnogo će se i zahtevati. Kome je više povereno, od toga će se još više zahtevati.

Излазак 21:20-27
[20] Ko udari svoga slugu ili sluškinju štapom, i oni umru od njegovog udarca, taj nek se kazni.[21] Ali ako se sluga oporavi nakon dan-dva, onda vlasnik neće biti kažnjen, jer je sluga njegova svojina.[22] Ako se ljudi potuku i udare trudnu ženu, te ona pobaci, ali ne bude druge štete, krivac mora da plati odštetu koju njen muž zatraži, uz odobrenje sudija.[23] Bude li kakve druge štete, kazna neka bude: život za život,[24] oko za oko, zub za zub, ruka za ruku, noga za nogu,[25] opekotina za opekotinu, rana za ranu, modrica za modricu.[26] Ako ko udari svoga roba ili robinju u oko i izbije ga, neka ga oslobodi zbog oka.[27] Ako ko svome robu ili robinji izbije zub, neka ga oslobodi zbog zuba.

Поновљени Закони 23:15-16
[15] Ne vraćaj roba njegovom gospodaru od koga je pobegao k tebi.[16] Neka živi u tvojoj sredini, u mestu koje sam izabere u jednom od tvojih gradova koji mu se svidi.

1 Тимотеју 6:1-2
[1] Neka oni koji su pod jarmom ropstva, smatraju svoje gospodare dostojnima svakog poštovanja, da se ne bi ružno govorilo o Božijem imenu i o našem učenju.[2] A oni koji imaju verujuće gospodare, neka ih ne cene manje zato što su im braća u veri. Naprotiv, neka im još bolje služe utoliko revnosnije, jer su oni koji imaju koristi od njihove službe verujući i voljeni. To poučavaj i napominji.

Левитска 25:44-46
[44] Robove i robinje možete imati, ali od naroda koji žive oko vas. Njih možete kupovati kao robove i robinje.[45] Možete kupovati i decu došljaka i stranaca, koji žive među vama, ili one koji su rođeni u vašoj zemlji, i čije porodice žive među vama. Oni mogu da budu vaše vlasništvo.[46] Možete ih zadržati u vlasništvu za vašu decu posle vas, da ih naslede kao trajno vlasništvo. Oni neka vam služe kao robovi, ali nad vašom braćom Izrailjcima, niko da ne gospodari nemilosrdno.

Излазак 21:2-11
[2] Ako kupiš Jevrejina za roba, neka ti služi šest godina. Sedme godine neka ode kao slobodan čovek, bez ikakvog duga.[3] Ako dođe sâm, neka sâm i ode. A ako ima ženu, neka njegova žena ode s njim.[4] Ako mu njegov gospodar da ženu, i ona mu rodi sinove ili ćerke, žena i njena deca neka pripadnu gospodaru, a on neka ide sâm.[5] Ali ako rob kaže: ’Volim svoga gospodara, svoju ženu i svoju decu, neću da budem slobodan’,[6] neka ga njegov gospodar dovede k Bogu. Zatim neka ga njegov gospodar privede k vratima ili dovratniku, i probuši mu šilom uho, pa neka mu služi zauvek.[7] Proda li ko svoju ćerku za sluškinju, ona neće biti oslobođena kao muški robovi.[8] Ako nije po volji svome gospodaru, koji ju je odredio za sebe, neka joj dopusti da se otkupi. Stranom narodu je ne sme prodavati, jer nije postupao s njom po dogovoru.[9] A ako je odredi za svoga sina, mora postupati s njom kao s ćerkom.[10] Ukoliko se oženi drugom ženom, ne sme prvoj uskraćivati hranu, odeću i bračne odnose.[11] A ako joj uskrati ovo troje, slobodna je da ode bez otkupnine.

Ефесцима 6:5-9
[5] Robovi, slušajte svoje zemaljske gospodare sa strahom i trepetom. Činite to iskrena srca, kao da služite samom Hristu.[6] Ne činite to samo kada ste im na oku, da biste zadobili njihovu naklonost, već kao Hristove sluge koje vrše Božiju volju  —  od srca.[7] Služite predano, kao da služite Gospodu, a ne ljudima,[8] znajući da će Gospod nagraditi svakog ko čini dobro, bio on rob ili slobodnjak.[9] Robovlasnici, tako i vi postupajte prema robovima. Ne pretite im, znajući da i jedni i drugi imate istog Gospodara na nebesima, koji ne gleda ko je ko.

Поновљени Закони 15:12-18
[12] Ako ti se tvoj brat, Jevrejin ili Jevrejka, proda, neka ti služi šest godina, a sedme ga godine pusti na slobodu.[13] A kad ga pustiš na slobodu, ne otpuštaj ga praznih ruku.[14] Opskrbi ga obilato od svoje sitne stoke, sa svoga gumna i iz vinske kace. Čime je tebe blagoslovio Gospod, Bog tvoj, to i njemu daj.[15] Sećaj se da si bio rob u zemlji egipatskoj i da te je Gospod, Bog tvoj, otkupio. Zato ti danas izdajem ovu naredbu.[16] Ali ako on kaže: ’Neću da idem od tebe’, zato što voli tebe i tvoj dom i zato što mu je dobro kod tebe,[17] ti onda uzmi šilo, probuši mu uho na vratima, pa neka ti bude rob doveka. Postupi isto tako i sa svojom sluškinjom.[18] Kad ga budeš puštao na slobodu, ne čini to teška srca, jer je zaslužio dvostruku najamničku platu za šest godina što je radio za tebe. Zbog toga će te Gospod, Bog tvoj, blagosloviti u svemu što budeš radio.

Излазак 21:1-36
[1] Ovo su propisi koje ćeš im izložiti:[2] Ako kupiš Jevrejina za roba, neka ti služi šest godina. Sedme godine neka ode kao slobodan čovek, bez ikakvog duga.[3] Ako dođe sâm, neka sâm i ode. A ako ima ženu, neka njegova žena ode s njim.[4] Ako mu njegov gospodar da ženu, i ona mu rodi sinove ili ćerke, žena i njena deca neka pripadnu gospodaru, a on neka ide sâm.[5] Ali ako rob kaže: ’Volim svoga gospodara, svoju ženu i svoju decu, neću da budem slobodan’,[6] neka ga njegov gospodar dovede k Bogu. Zatim neka ga njegov gospodar privede k vratima ili dovratniku, i probuši mu šilom uho, pa neka mu služi zauvek.[7] Proda li ko svoju ćerku za sluškinju, ona neće biti oslobođena kao muški robovi.[8] Ako nije po volji svome gospodaru, koji ju je odredio za sebe, neka joj dopusti da se otkupi. Stranom narodu je ne sme prodavati, jer nije postupao s njom po dogovoru.[9] A ako je odredi za svoga sina, mora postupati s njom kao s ćerkom.[10] Ukoliko se oženi drugom ženom, ne sme prvoj uskraćivati hranu, odeću i bračne odnose.[11] A ako joj uskrati ovo troje, slobodna je da ode bez otkupnine.[12] Ako ko udari čoveka i ubije ga, neka se svakako kazni smrću.[13] Ali ako to ne uradi namerno, nego Bog dopusti da mu ruka to učini, odrediću ti mesto gde može pobeći.[14] Ako ko namerno napadne svoga bližnjeg i na prevaru ga ubije, odvuci ga i od moga žrtvenika, da se pogubi.[15] Ko udari svoga oca ili svoju majku, neka se svakako kazni smrću.[16] Ko otme čoveka i proda ga, ili ga drži u svojoj vlasti, neka se svakako kazni smrću.[17] Ko prokune svoga oca ili svoju majku, neka se svakako kazni smrću.[18] Ako se ljudi posvađaju, pa jedan udari drugog kamenom ili pesnicom, ali ovaj ne umre, nego padne u postelju,[19] ali se kasnije oporavi i počne da izlazi uz pomoć štapa, oprašta se onome koji ga je udario. Ipak, taj mora da mu plati za gubitak vremena i da se pobrine za njegovo potpuno ozdravljenje.[20] Ko udari svoga slugu ili sluškinju štapom, i oni umru od njegovog udarca, taj nek se kazni.[21] Ali ako se sluga oporavi nakon dan-dva, onda vlasnik neće biti kažnjen, jer je sluga njegova svojina.[22] Ako se ljudi potuku i udare trudnu ženu, te ona pobaci, ali ne bude druge štete, krivac mora da plati odštetu koju njen muž zatraži, uz odobrenje sudija.[23] Bude li kakve druge štete, kazna neka bude: život za život,[24] oko za oko, zub za zub, ruka za ruku, noga za nogu,[25] opekotina za opekotinu, rana za ranu, modrica za modricu.[26] Ako ko udari svoga roba ili robinju u oko i izbije ga, neka ga oslobodi zbog oka.[27] Ako ko svome robu ili robinji izbije zub, neka ga oslobodi zbog zuba.[28] Ako vo ubode čoveka ili ženu i usmrti ih, zaspi vola kamenjem. Njegovo meso ne sme da se jede. Njegov vlasnik oslobađa se krivice.[29] Ali ako je vo ubadao i ranije, a njegov vlasnik, i pored toga što je bio opomenut nije pazio na vola, pa vo usmrti čoveka ili ženu, vo neka se zaspe kamenjem. Njegov vlasnik neka se takođe pogubi.[30] Međutim, ako se od njega traži novčana nadoknada, on može da otkupi svoj život, ako plati sve što se od njega traži.[31] Ako vo ubode dečaka ili devojčicu, na njemu će se primeniti isti zakonski postupak.[32] Ako vo ubode roba ili robinju, njegov vlasnik neka isplati trideset srebrnih šekela njihovom gospodaru, a vo neka se kamenuje.[33] Ako neko otvori bunar ili iskopa bunar, ali ga ne pokrije, pa u njega upadne vo ili magarac,[34] vlasnik bunara mora da plati njegovom vlasniku odštetu u novcu. Uginula životinja neka pripadne njemu.[35] Ako nečiji vo ubode vola koji pripada nekom drugom i usmrti ga, neka prodaju živog vola, pa neka podele novac. Mrtvog vola neka takođe podele.[36] Međutim, ako se zna da je vo ubadao i ranije, a njegov ga gospodar nije čuvao, on mora da nadoknadi vola za vola. Mrtva životinja neka pripadne njemu.

Левитска 25:1-55
[1] Gospod reče Mojsiju na gori Sinaj:[2] „Govori Izrailjcima i reci im: ’Kad uđete u zemlju koju vam dajem, neka zemlja drži Gospodnju subotu.[3] Šest godina zasejavaj svoju njivu, i šest godina obrezuj svoj vinograd i sabiraj rod,[4] a sedme godine neka bude subota potpunog odmora za zemlju, Gospodnja subota. Tada nemoj sejati svoju njivu i obrezivati svoj vinograd.[5] Nemoj žeti što sâmo rodi nakon tvoje žetve, niti brati grožđe od svoje neobrezane loze. To će biti godina subotnjeg odmora za zemlju.[6] Što zemlja rodi tokom svoje subote, to će vam biti za jelo. Sav njen urod neka bude za jelo tebi, tvome sluzi i tvojoj sluškinji; tvome najamniku, i došljaku koji boravi kod tebe;[7] tvojoj stoci i zverima što žive na tvojoj zemlji. Sve što zemlja rodi, to se može jesti.[8] Nabroj sedam subotnjih godina, sedam puta po sedam godina, tako da ovih sedam subotnjih godina daju zbir od četrdeset devet godina.[9] Sedmoga meseca, desetoga dana, zapovedi da zatrubi truba; na dan otkupljenja, zatrubite u trube po svoj zemlji.[10] Posvetite pedesetu godinu, i proglasite slobodu u zemlji za sve njene stanovnike. To će vam biti oprosna godina. Tada neka se svaki od vas vrati na svoj posed, i svaki čovek neka se vrati u svoj rod.[11] Pedeseta godina neka vam bude oprosna. Ne sejte i ne žanjite što rodi nakon žetve, i ne obrezujte lozu,[12] jer to je oprosna godina. Neka vam bude sveta: hranite se samo onim što rodi na njivi.[13] Te oprosne godine, neka se svaki čovek vrati na svoj posed.[14] Stoga, kada prodajete zemlju svome bližnjemu, ili je kupujete od njega, ne varajte svoga brata.[15] Kad kupuješ od svoga bližnjega, platićeš samo za broj godina od oprosne godine; onaj ko prodaje naplatiće ti samo za ostatak žetvenih godina.[16] Što je više godina, to je veća cena; što je manje godina, to je manja cena, jer on ti prodaje broj žetvi.[17] Ne varajte svog bližnjeg, nego se boj svoga Boga, jer ja sam Gospod, Bog vaš.[18] Vršite moje uredbe, i držite moje zakone. Vršite ih i živećete spokojno na zemlji.[19] Zemlja će davati svoj rod, pa ćete jesti do mile volje, i spokojno živeti u njoj.[20] Ako se pitate: šta ćemo jesti sedme godine, kad ne budemo ni sejali, ni skupljali svoj urod?[21] Evo, ja ću vam poslati svoj blagoslov: šeste godine će zemlja roditi rod za tri godine.[22] A kad budete sejali osme godine, hranićete se od starog uroda sve do devete godine, dok ne prispe njen urod.[23] Zemlja ne sme da se proda zauvek, jer zemlja pripada meni, a vi ste kod mene stranci i došljaci.[24] Gde god imate zemlju u posedu, morate dozvoliti da se zemlja otkupi.[25] Ako tvoj brat osiromaši i proda svoj posed, neka dođe njegov najbliži rođak-staratelj i otkupi što je njegov brat prodao.[26] Ko nema rođaka-staratelja, ali dođe do dovoljno sredstava da otkupi posed,[27] neka izbroji godine od otkupa i isplati razliku čoveku kome ga je prodao. Onda neka se vrati na svoj posed.[28] A ako nema dovoljno sredstava, posed će ostati u vlasništvu onoga koji ga je kupio do oprosne godine. U oprosnoj godini zemlja će biti vraćena, pa će se on vratiti na svoj posed.[29] Ako neko proda stambenu kuću u gradu opasanom zidinama, on može da je otkupi pre nego što istekne godina od njene prodaje. Rok za otkup biće jedna godina.[30] Ako se kuća ne otkupi pre isteka pune godine, kuća u gradu opasanom zidinama preći će u trajno vlasništvo kupca i njegovih potomaka, te neće biti vraćena u oprosnoj godini.[31] Kuće po selima koje nisu ograđene zidinama, neka se vode kao njive; one se mogu otkupiti, ali se u oprosnoj godini moraju vratiti.[32] Međutim, Leviti će zauvek držati pravo otkupa kuća koje poseduju u levitskim gradovima.[33] Ako jedan od Levita otkupi kuću, koja je prodana u jednom od gradova u njihovom posedu, ona mora da se vrati u oprosnoj godini, jer su kuće po levitskim gradovima njihovo vlasništvo među Izrailjcima.[34] Pašnjaci oko ovih gradova ne smeju se prodavati, jer to je njihovo vlasništvo za sva vremena.[35] Ako tvoj brat, koji živi uz tebe, osiromaši, te ne može da se izdržava, pomozi mu; neka živi uz tebe kao stranac ili došljak.[36] Ne uzimaj kamatu od njega, i ne naplaćuj mu više, nego se boj svoga Boga. Neka tvoj brat živi uz tebe.[37] Ne pozajmljuj mu novac s kamatom, i ne naplaćuj mu više za hranu.[38] Ja sam Gospod, Bog vaš, koji sam vam izveo iz Egipta, da vam dam hanansku zemlju, i da vam budem Bog.[39] Ako osiromaši tvoj brat koji je uz tebe, i proda se tebi, ne teraj ga da radi kao rob.[40] Neka bude kod tebe kao najamnik i kao došljak, pa neka služi kod tebe do oprosne godine.[41] Tada može da ode od tebe sa svojom decom, i da se vrati u svoj rod i na posed svojih predaka.[42] Zato što su moje sluge koje sam izveo iz Egipta, ne smeju se prodavati kao što se prodaju robovi.[43] Nemoj gospodariti nemilosrdno nad njim, nego se boj svoga Boga.[44] Robove i robinje možete imati, ali od naroda koji žive oko vas. Njih možete kupovati kao robove i robinje.[45] Možete kupovati i decu došljaka i stranaca, koji žive među vama, ili one koji su rođeni u vašoj zemlji, i čije porodice žive među vama. Oni mogu da budu vaše vlasništvo.[46] Možete ih zadržati u vlasništvu za vašu decu posle vas, da ih naslede kao trajno vlasništvo. Oni neka vam služe kao robovi, ali nad vašom braćom Izrailjcima, niko da ne gospodari nemilosrdno.[47] Ako se stranac ili došljak obogati, a tvoj brat osiromaši, pa se proda strancu ili došljaku među vama, ili potomku iz strančevog roda,[48] on ima pravo da bude otkupljen i nakon što se prodao. Neka ga otkupi neko od njegove braće,[49] ili neka ga otkupi stric, ili stričev sin, ili neko od najbliže porodice. Ukoliko se obogati, on može da otkupi samog sebe.[50] Neka s kupcem izračuna vreme od godine kada se prodao, pa do oprosne godine; cena za koju se prodao određivaće se prema broju godina. Vreme koje je proveo s vlasnikom neka mu se računa kao najamniku.[51] Ako ostane još mnogo godina, on će, prema njihovom broju, platiti cenu za svoj otkup.[52] Ako ostane malo godina do oprosne godine, on će platiti za svoj otkup prema njihovom broju.[53] Vreme koje je proveo s vlasnikom, neka mu se računa kao najamniku. Neka se ne gospodari nemilosrdno nad njim na tvoje oči.[54] Ukoliko ne bude otkupljen ovako, on i njegova deca biće oslobođeni u oprosnoj godini.[55] Jer Izrailjci su moje sluge, koje sam izveo iz Egipta. Ja sam Gospod, Bog vaš!

Serbian Bible (NSTL) 2017 Latin
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.®v