A A A A A

Живот: [Храна]


Проповједник 9:7
Хајде, радосно хлеб свој једи, пиј своје вино с милином у срцу, јер је Бог већ прихватио дела твоја!

Излазак 16:12
„Чуо сам гунђање Израиљаца. Реци им овако: ’Увече ћете јести месо, а ујутро хлеба до миле воље. Тада ћете знати да сам ја Господ, ваш Бог.’“

Постање 1:29
Затим рече Бог: „Ево, дајем вам за храну све биље на земљи што у себи носи зрневље, и сва дрвета што у своме плоду носе семе! Нека вам то буде за храну.

Постање 9:3
Све што се креће и живи биће вам за храну, као и зелено биље; све вам то дајем.

Исаија 1:19
Ако будете вољни и послушате, добра земаљска јешћете.

Јован 4:4-34
[4] Успут је морао да прође кроз Самарију.[5] Тако је дошао у самаријски град по имену Сихар, недалеко од земљишта које је Јаков дао своме сину Јосифу.[6] Тамо се налазио Јаковљев бунар. Исус, уморан од пута, седе на бунар. Било је око подне.[7] Нека жена Самарјанка дође да захвати воде. Исус јој рече: „Дај ми, молим те, да пијем.“[8] (Његови ученици су, у међувремену, отишли до града да купе нешто хране.)[9] Тада му Самарјанка рече: „Како можеш ти, као Јеврејин, да тражиш од мене, Самарјанке, да пијеш?“ (Јевреји се, иначе, не мешају са Самарјанцима.)[10] Исус јој одговори: „Кад би ти знала какав дар Бог има за тебе, и ко је тај што од тебе тражи да му даш да пије, ти би од њега тражила и он би ти дао живу воду.“[11] Жена му рече: „Господине, бунар је дубок, а ти немаш чиме да захватиш. Одакле ћеш извући живу воду?[12] Зар си ти већи од нашег оца Јакова који нам је дао овај бунар? Он са̂м је пио са њега, његови синови и његова стока.“[13] Исус јој одговори: „Свако ко пије од ове воде, поново ће ожеднети.[14] А ко пије од воде коју ћу му ја дати, тај никада неће ожеднети, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде живота и донети му вечни живот.“[15] Жена му рече. „Господине, дај ми ту воду да не жедним више и да не долазим више овамо да захватам.“[16] Исус јој рече: „Иди и позови свога мужа, па се врати.“[17] Жена му рече: „Немам мужа.“ Исус рече: „У праву си кад кажеш да немаш мужа.[18] Имала си, наиме, пет мужева, а онај са којим сада живиш није ти муж. Добро си рекла.“[19] Жена му рече: „Господине, видим да си пророк.[20] Наши преци су се клањали на овој гори, а ви кажете да је Јерусалим место где се треба клањати.“[21] Исус јој рече: „Веруј ми, жено, да ће доћи час кад се нећете клањати Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму.[22] Ви, Самарјани, не знате коме се клањате. Ми, Јевреји, знамо коме се клањамо, јер од Јевреја долази спасење.[23] Али долази час, и већ је дошао, када ће се прави клањаоци клањати Оцу у Духу и истини. Отац, наиме, хоће овакве молиоце.[24] Бог је Дух, те они који му се клањају треба да се клањају у Духу и истини.“[25] Жена му рече: „Знам да ће доћи Месија, кога зову Христос. Кад он дође, све ће нам објавити.“[26] Исус јој рече: „То сам ја, који говорим с тобом.“[27] Кад су се његови ученици вратили, зачудили су се да Исус разговара са женом. Ипак, нико није рекао: „Шта ти треба?“ или: „Зашто разговараш са њом?“[28] Жена тада остави свој крчаг, па оде у град и рече људима:[29] „Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?“[30] Људи изађу из града и дођу к Исусу.[31] У међувремену, његови ученици му рекоше: „Учитељу, поједи нешто!“[32] Исус им рече: „Ја имам једно јело да једем, које ви не познајете.“[33] Његови ученици почеше да се питају међу собом: „Да му неко није донео да једе?“[34] Исус им рече. „Моје јело је да вршим вољу онога који ме је послао и да довршим његово дело.

Јован 6:27-35
[27] Не радите за храну која пропада, него за храну која остаје за вечни живот. Такву храну ће вам дати Син Човечији, јер је на њега Бог Отац утиснуо свој печат.“[28] Они га упиташе: „Шта треба да радимо да бисмо чинили дела која Бог тражи?“[29] Исус им одговори: „Ово је дело које Бог тражи: да верујете у онога кога је он послао.“[30] Они га онда упиташе: „Какав ћеш знак учинити, да бисмо веровали у тебе кад га видимо? Шта ћеш, дакле, да учиниш?[31] Наши преци су јели ману у пустињи, као што је написано у Писму: ’Даде им хлеб са неба да једу.’“[32] Исус им рече: „Заиста, заиста вам кажем: није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб.[33] Хлеб који Бог даје јесте онај који силази са неба и даје живот свету.“[34] Тада му рекоше: „Господе, дај нам заувек тај хлеб!“[35] Исус им рече: „Ја сам хлеб живота; ко долази к мени неће огладнети и ко верује у мене никада неће ожеднети.

Матеја 4:4
Исус му одговори: „Неће човек живети само од хлеба, већ од сваке речи која излази из Божијих уста.“

Матеја 5:6
Блажени су гладни и жедни праведности, јер ће се наситити.

Матеја 6:25
Зато вам кажем: не брините се за свој живот, шта ћете јести или шта ћете пити, нити за тело, чиме ћете се оденути. Није ли живот вреднији од хране и тело од одеће?

Приче 15:17
Бољи је тањир поврћа у љубави, него утовљени во у мржњи.

Приче 25:27
Није добро преждрати се меда и људима на част није да част своју траже.

Приче 27:7
Сита душа саће меда гази, а гладној је души слатко и све горко.

Псалми 104:15
и вино што човеку разгаљује срце, уље што лице озари и хлеб што храни човеку срце.

Псалми 136:25
оног који даје храну створењу сваком, јер је милост његова довека.

1 Коринћанима 6:13
Кажете: „Јела су за трбух, а трбух је за јела.“ Али, Бог ће уништити и једно и друго. Али тело није намењено за блуд, већ за Господа, а Господ за тело.

1 Коринћанима 8:8
Храна нас неће довести ближе Богу, јер нити смо на губитку ако не једемо, нити смо на добитку ако једемо.

1 Коринћанима 10:31
Зато, било да једете, пијете или чините нешто друго, све чините Богу на славу.

1 Тимотеју 4:4-5
[4] Наиме, све што је Бог створио добро је, и ништа што се узима са захвалношћу не треба одбацивати,[5] јер се уз Божију реч и молитву посвећује Богу.

Марко 7:14-23
[14] Затим је поново позвао народ и рекао: „Чујте ме сви и разумите![15] Човека не може учинити нечистим ништа што улази у њега, већ оно што излази из њега самог.[16] Ко има уши, нека слуша!“[17] Кад је отишао од народа и дошао у кућу, његови ученици га упиташе о значењу приче.[18] А он им рече: „Па зар и ви још увек не разумете? Зар не схватате да човека не може учинити нечистим храна која у њега улази,[19] јер не улази у његово срце, већ у трбух, а одатле одлази у нужник?“ (Тако је Исус прогласио сва јела „чистим“.)[20] Исус настави: „Човека чини нечистим оно што из њега самог излази.[21] Јер из човекове нутрине, из његовог срца излазе зле помисли, блуд, крађе, убиства,[22] прељубе, лакомства, злобе, преваре, разузданост, завист, погрдне речи, охолост и безумље.[23] Сва ова зла долазе из човекове нутрине и чине га нечистим.“

Serbian Bible (NST) 2017
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.®v