A A A A A

Живот: [Етика]


Дела Aпостолска 2:38
А Петар им рече: »Покајте се и нека се сваки од вас крсти у име Исуса Христа за опроштење својих греха, и примићете дар Светога Духа.

Колошанима 3:17-23
[17] И што год да чините речју или делом, све чините у име Господа Исуса, захваљујући Богу Оцу кроз њега.[18] Жене, потчињавајте се мужевима, као што доликује у Господу.[19] Мужеви, волите своје жене и не будите груби према њима.[20] Децо, у свему слушајте своје родитеље, јер то је Господу мило.[21] Очеви, не раздражујте своју децу, да не постану малодушна.[22] Робови, слушајте своје земаљске господаре, не само док сте им пред очима, као они што се улагују људима, него искреног срца, бојећи се Господа.[23] Што год чините, чините из душе, као да је за Господа, а не за људе,

Јован 16:13
Али, када дође он, Дух истине, упутиће вас у сву истину. Он неће говорити сам од себе, него ће говорити оно што чује и најавити вам оно што долази.

Лука 6:31
Како желите да људи чине вама, тако треба ви да чините њима.

Лука 16:10
»Ко је поуздан у најмањем, поуздан је и у великом. А ко је непоштен у најмањем, непоштен је и у великом.

Римљанима 1:26
Због тога их је Бог препустио њиховим срамним страстима. Њихове жене су природно полно општење замениле неприродним.

Римљанима 2:1
Зато немаш изговора, човече који судиш, ма ко да си. Јер, самим тим што судиш неком другом, самога себе осуђујеш, пошто и ти који судиш чиниш то исто.

Матеја 7:12-21
[12] Све, дакле, што желите да људи чине вама, чините и ви њима, јер то је Закон и Пророци.«[13] »Уђите кроз уска врата. Јер, широка су врата и простран пут који води у пропаст, и много је оних који кроз њих улазе.[14] О, како су уска врата и тесан пут који води у живот, и мало је оних који га налазе.«[15] »Чувајте се лажних пророка. Они к вама долазе у овчијем руху, а изнутра су грабежљиви вуци.[16] Препознаћете их по њиховим плодовима. Зар се грожђе бере са трна или смокве са чичка?[17] Исто тако, свако добро дрво доноси добре плодове, а рђаво дрво доноси рђаве плодове.[18] Добро дрво не може донети рђаве плодове, ни рђаво дрво добре плодове.[19] Свако дрво које не доноси добре плодове, одсеца се и баца у ватру.[20] Дакле, препознаћете их по њиховим плодовима.«[21] »Неће сваки који ми говори: ‚Господе, Господе‘, ући у Царство небеско, него онај који извршава вољу мога Оца, који је на небесима.

Јован 13:34-35
[34] Нову заповест вам дајем — да волите један другога. Као што сам ја волео вас, тако и ви волите један другога.[35] По овом ће сви знати да сте моји ученици: ако будете имали љубави један за другога.«

2 Тимотеју ٣:١٦-١٧
[١٦] Све Писмо је од Бога надахнуто и корисно за поучавање, за прекоревање, за поправљање, за одгајање у праведности,[١٧] да Божији човек буде потпуно припремљен за свако добро дело.

Галатима 5:19-21
[19] А дела тела су очигледна. То су блуд, нечистота, разузданост,[20] идолопоклонство, врачање, непријатељства, свађе, љубомора, љутња, сплеткарења, раздори, странчарења,[21] завист, опијање, банчење и њима слична. Упозоравам вас, као што сам вас већ и упозорио, да они који тако нешто чине неће наследити Божије царство.

1 Коринћанима 6:9-11
[9] Или зар не знате да неправедни неће наследити Божије царство? Не заваравајте се! Ни блудници, ни идолопоклоници, ни прељубници, ни похотници, ни педерасти,[10] ни крадљивци, ни похлепни, ни пијанице, ни клеветници, ни разбојници неће наследити Божије царство.[11] А неки од вас су били такви. Али, опрали сте се и освештали сте се и оправдали сте се именом Господа Исуса Христа и Духом нашега Бога.

Римљанима 13:8-10
[8] Ником ништа не дугујте — осим да волите један другога. Јер, ко воли другога, испунио је Закон.[9] Наиме, заповести: »Не чини прељубу, Не убиј, Не укради, Не пожели« — и било која друга заповест — своде се на ову: »Воли свога ближњега као самога себе.«[10] Љубав ближњему не чини зла. Љубав је, дакле, испуњење Закона.

Јаковљева 1:12-15
[12] Благо човеку који стрпљиво подноси искушење. Јер, када постане прекаљен, примиће венац живота, који је Бог обећао онима који га воле.[13] Нико, када се суочи с искушењем, не треба да каже: »Бог ме искушава«, јер Бог се не може искушавати злом нити сâм некога искушава.[14] Него, свакога искушава његова сопствена пожуда, која га вуче и мами.[15] Онда пожуда зачне и рађа грех, а грех, учињен, рађа смрт.

Марко 12:28-31
[28] Тада приђе један учитељ закона, који их је чуо како расправљају. Видевши да им је Исус добро одговорио, упита га: »Која је најважнија од свих заповести?«[29] »Ова је најважнија«, одговори Исус, »‚Чуј, Израеле! Господ, наш Бог, Господ је један![30] Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свим својим умом и свом својом снагом.‘[31] А друга је: ‚Воли свога ближњега као самога себе.‘ Нема већих заповести од ових.«

Лука 10:10-28
[10] Али, када уђете у неки град, па вас не приме, изађите на улице и реците:[11] ‚Против вас отресамо и прашину вашега града која нам се лепи за ноге. Ипак знајте: приближило се Божије царство.‘[12] Кажем вам: онога Дана ће бити лакше Содоми него том граду.«[13] »Тешко теби, Хоразине! Тешко теби, Витсаидо! Да су се у Тиру и Сидону догодила чуда која су се догодила у вама, они би се одавно покајали и седели у кострети и пепелу.[14] Али, на Суду ће бити лакше Тиру и Сидону него вама.[15] А ти, Кафарнауме, зар ћеш се до неба уздићи? У Подземље ћеш се суновратити![16] »Ко вас слуша, мене слуша. Ко вас одбацује, мене одбацује. А ко одбацује мене, одбацује Онога који ме је послао.«[17] Седамдесет двојица се вратише радосни, говорећи: »Господе, и демони нам се покоравају у твоје име!«[18] А он им рече: »Видео сам Сатану како пада са неба као муња.[19] Ето, дао сам вам власт да газите змије и шкорпије, и над сваком непријатељском силом — и ништа вам неће наудити.[20] Али, немојте да се радујете томе што вам се духови покоравају, него се радујте што су ваша имена записана на небу.«[21] Уто га обузе радост у Светом Духу, па рече: »Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и умних, а открио малој деци. Да, Оче, свидело ти се да тако учиниш.[22] »Отац ми је све предао, и нико, осим Оца, не зна ко је Син. И нико не зна ко је Отац, само Син и они којима то Син хоће да открије.«[23] Онда се окрену ученицима, па им насамо рече: »Благо очима које гледају то што ви гледате.[24] Јер, кажем вам: многи пророци и цареви желели су да виде то што ви гледате, али нису видели, и да чују то што ви слушате, али нису чули.«[25] Онда устаде један учитељ закона да искуша Исуса, па га упита: »Учитељу, шта треба да учиним да бих наследио вечни живот?«[26] »Шта пише у Закону?« рече му Исус. »Шта читаш тамо?«[27] Овај одговори: »‚Воли Господа, свога Бога, свим својим срцем, свом својом душом, свом својом снагом и свим својим умом‘, и ‚свога ближњега као самога себе.‘ «[28] »Тачно си одговорио«, рече му Исус. »Чини тако, и живећеш.«

Ефесцима ୬:୫-୯
[୫] Робови, слушајте своје земаљске господаре са страхом и трепетом, искреног срца као Христа —[୬] не само док сте им пред очима, као они што се улагују људима, него као Христове слуге које из дубине душе извршавају Божију вољу.[୭] Служите драговољно, као Господу, а не као људима,[୮] знајући да ће свако, ако учини нешто добро, то од Господа и добити, био роб или слободњак.[୯] И ви, господари, исто тако поступајте с њима. Уздржите се од претњи, знајући да је и ваш и њихов Господар на небесима и да он не гледа ко је ко.

1 Коринћанима 13:1-13
[1] Ако људске и анђеоске језике говорим, а љубави немам, онда сам метал који одјекује и чинеле које звече.[2] И ако имам дар пророковања, ако знам све тајне и све знање, и ако имам сву веру — тако да горе премештам — а љубави немам, ништа сам.[3] Ако сиромасима разделим све што имам и ако своје тело предам да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не користи.[4] Љубав је стрпљива, љубав је добра; она не завиди, не хвалише се, не прави се важна;[5] није непристојна, не тражи своје, није раздражљива, не памти зло;[6] не радује се неправди, а радује се истини;[7] све штити, све верује, свему се нада, све трпи.[8] Љубав никада не престаје. Пророковање? Престаће! Језици? Умукнуће! Знање? Нестаће![9] Јер, ми делимично знамо и делимично пророкујемо,[10] а када дође оно што је савршено, нестаће оно делимично.[11] Када сам био дете, говорио сам као дете, мислио као дете, расуђивао као дете, а када сам постао човек, одбацио сам оно детиње.[12] Јер, сада гледамо као у огледалу, нејасно, а тада ћемо лицем у лице. Сада сазнајем делимично, а тада ћу спознати потпуно, као што сам и сам спознат.[13] Сада остају вера, нада и љубав, то троје. А највећа међу њима је љубав.

Римљанима 6:1-23
[1] Шта ћемо, дакле, рећи? Да останемо у греху да се умножи милост?[2] Нипошто! Како можемо ми који смо умрли греху и даље да живимо у њему?[3] Или, зар не знате да смо сви ми који смо крштени у Христа Исуса, у његову смрт крштени?[4] Крштењем смо, дакле, заједно с њим сахрањени у смрт, да и ми, као што је Христос Очевом славом васкрснут из мртвих, живимо новим животом.[5] Јер, ако смо овако с њим сједињени у његовој смрти, бићемо сједињени и у његовом васкрсењу.[6] Ово знамо: наш стари човек је распет са Христом да се обеснажи грешно тело, да више не будемо слуге греха —[7] јер ко је умро, решио се греха.[8] Па, ако смо умрли с Христом, верујемо да ћемо с њим и живети,[9] знајући да Христос, васкрснут из мртвих, више не умире — смрт више нема власт над њим.[10] Смрћу којом је умро, умро је греху једном заувек, а животом којим живи, живи Богу.[11] Тако и ви себе сматрајте мртвима греху, а живима Богу у Христу Исусу.[12] Нека, дакле, грех не влада у вашем смртном телу, па да се покоравате његовим пожудама.[13] Не дајте своје удове греху за оруђе неправедности. Него, дајте себе Богу као оживели из мртвих и своје удове дајте Богу за оруђе праведности.[14] Јер, грех неће имати власт над вама, пошто нисте под Законом, него под милошћу.[15] Шта, дакле? Да грешимо зато што нисмо под Законом, него под милошћу? Нипошто![16] Зар не знате да сте слуге онога коме се покоравате, онога коме се као слуге предајете да му будете покорни — било греха, што води у смрт, било послушности, што води у праведност.[17] Али, хвала Богу што сте се, иако сте били слуге греха, од срца покорили примеру учења коме сте предати.[18] Ослобођени греха, постали сте слуге праведности.[19] Људским језиком говорим због слабости вашег тела. Као што сте своје удове давали да служе нечистоти и све већем безакоњу, тако сада дајте своје удове да служе праведности, што води светости.[20] Док сте били слуге греха, били сте слободни од праведности.[21] И какав сте плод тада доносили? Оно чега се сада стидите, јер је коначни исход тога смрт![22] Али, сада када сте ослобођени греха и кад сте постали Божије слуге, плод који доносите води светости, а коначни исход тога је вечни живот.[23] Јер, плата за грех је смрт, а Божији милосни дар је вечни живот у Христу Исусу, нашем Господу.

Матеја 19:1-30
[1] Када је све ово изрекао, Исус напусти Галилеју и оде у јудејске крајеве с оне стране реке Јордан.[2] За њим пође силан народ и он их тамо излечи.[3] Тада му приђоше неки фарисеји с намером да га искушају, па га упиташе: »Да ли сме човек из било ког разлога да се разведе од своје жене?«[4] »Зар нисте читали«, одговори им он, »да их Створитељ у почетку ‚створи мушко и женско‘?[5] И да је рекао: ‚Зато ће човек оставити оца и мајку и сјединити се са својом женом, и двоје ће бити једно тело‘?[6] Тако више нису двоје, него једно тело. Нека, дакле, човек не раставља оно што је Бог сјединио.«[7] »Па зашто је онда Мојсије заповедио да муж жени да потврду о разводу и да се од ње разведе?« упиташе га они.[8] А Исус им рече: »Мојсије вам је због окорелости вашег срца дозволио да се разводите од својих жена, али у почетку није било тако.[9] А ја вам кажем: ко се разведе од своје жене — осим због блуда — и ожени се другом, чини прељубу.«[10] Тада му његови ученици рекоше: »Ако је тако између мужа и жене, онда је боље не женити се.«[11] А Исус им рече: »Не могу сви да прихвате ово учење, него само они којима је дато.[12] Има заиста оних који су се родили неспособни за женидбу. Има и оних које су људи учинили неспособнима за женидбу. А има и оних који су — ради Царства небеског — сами себе учинили неспособнима за женидбу. Ко ово може да прихвати, нека прихвати.«[13] Онда му људи доведоше децу да на њих положи руке и да се помоли, а ученици их изгрдише.[14] »Пустите децу«, рече Исус »и не спречавајте их да ми долазе, јер таквима припада Царство небеско.«[15] Онда положи на њих руке, па оде оданде.[16] Један човек му приђе и упита га: »Учитељу, какво добро да учиним да бих имао вечни живот?«[17] »Зашто ме питаш за добро?« рече му Исус. »Само један је добар. Али, ако хоћеш да уђеш у живот, држи се заповести.«[18] »Којих?« упита га човек. А Исус рече: »‚Не убиј, Не учини прељубу, Не укради, Не сведочи лажно,[19] Поштуј оца и мајку, и Воли ближњега као самога себе.‘ «[20] »Свега тога сам се држао«, рече младић. »Шта ми још недостаје?«[21] »Ако хоћеш да будеш савршен«, рече му Исус, »иди и продај своју имовину и раздели сиромасима, па ћеш имати благо на небу. Тада хајде за мном.«[22] Али, када је то младић чуо, оде жалостан, јер је имао велико богатство.[23] »Истину вам кажем«, рече Исус својим ученицима, »тешко ће богаташ ући у Царство небеско.[24] И ово вам кажем: лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«[25] Када су то чули, ученици се силно зачудише, па рекоше: »Па ко онда може да се спасе?«[26] А Исус их погледа па рече: »Људима је то немогуће, али Богу је све могуће.«[27] Тада Петар рече: »Ето, ми смо све оставили и пошли за тобом. Шта ћемо, дакле, добити?«[28] »Истину вам кажем«, рече им Исус, »у новом свету, када Син човечији седне на свој славни престо, и ви који сте пошли за мном сешћете на дванаест престола и судити дванаест племена Израелових.[29] И ко год је ради мога имена оставио куће, или браћу, или сестре, или оца, или мајку, или децу, или њиве, добиће стоструко више и наследиће вечни живот.[30] Али, многи први биће последњи, а последњи — први.«

Serbian Bible (ERV) 2003
Copyright © 2003 Bible League International