Српска Библија (SDS) 1934

Откривење 18

После овога видех другог анђела где силази с неба, с влашћу великом, и земља се засветли од сјаја његова.

И повика снажним гласом: Паде, паде Вавилон велики и поста стан демонима, тамница свих нечистих духова и тамница свих птица нечистих и мрских;

јер су од вина њезина страснога блуда пили сви народи, цареви земаљски чинише с њом блуд и трговци земаљски обогатише се од њезина силнога раскоша.

И чух други глас с неба, који говораше: Изиђите из ње, народе мој, да се не помешате у грехе њезине и да не будете кажњени с њоме.

Јер греси њезини допреше до неба, и Бог се сети њених грешних дела.

Платите јој као што је и она платила, и подајте јој двапут онолико, по делима њезиним! У чашу у коју је она уточила, уточите јој двапут онолико!

Колико се прославила и насладила, толико јој подајте мука и жалости! Јер говори у срцу своме: Седим као царица, нисам удовица и жалости нећу видети.

Зато ће у један дан доћи зла њезина: смрт, жалост и глад, и спалиће се огњем, - јер је јак Господ Бог који јој је судио.

И плакаће и кукаће за њом цареви земаљски који су с њом чинили блуд и наслађивали се, кад виде дим горења њезина.

Од страха мука њезиних стајаће издалека и говориће: Јао, јао, граде велики, Вавилоне, граде тврди! У један час дође суд твој!

И трговци земаљски плакаће и туговаће за њом, што товара њихових нико више не купује,

товара злата, сребра, драгог камења, бисера, платна, порфире, свиле, скерлета свакога мирисног дрвета, свакојаких судова од слонове кости, свакојаких судова од најскупљег дрвета, меди, гвожђа и мермера,

и цимета, амома, када, мира, тамјана, вина, уља, белог брашна, пшенице, говеда и оваца, коња и кола, робова и душа човечјих.

И воће што га је желела душа твоја, отиде од тебе, и све што је сјајно и светло, пропаде ти, и више се не може наћи.

Који овим трговаху и обогатише се од ње, од страха мука њезиних стајаће издалека, плакаће, кукаће

и говориће: Јао, јао, граде велики, обучени у платно, порфиру и скерлет, накићени златом, драгим камењем и бисером!

У један час пропаде толико богатство! И сви крмари, и сви који плове некуда, и лађари, и сви који раде на мору, стајаху издалека

и викаху кад видеше дим горења њезина: Који је град као овај велики град?

И бацише прах на главе своје и викаху плачући и кукајући: Јао, јао, граде велики, у коме се обогатише сви који имају лађе на мору, од богатства његова! У један час опусте!

Весели се над њим, небо, и ви свети, апостоли и пророци, јер вас Бог освети на њему!

И један снажан анђео узе камен, велик као млински камен, баци га у море и рече: Оваком ће силом бити бачен велики град Вавилон, и неће се више наћи.

И глас певача уз гитар, гудача, свирача и трубача неће се више чути у теби, и никакви мајстор ни од каква заната неће се више наћи у теби, и глас млина неће се више чути у теби,

и светлост жишка неће више светлити у теби, и глас младожење и невесте неће се више чути у теби: јер твоји трговци беху великаши земаљски, твојим чарањем преварени бише сви народи,

и у њему се нађе крв пророчка и светих, и свих који су побијени на земљи.

Serbian Bible (SDS) 1934

Public Domain