Српска Библија (NSTL) 2017 Latin

Јов 39

Hoćeš li ti lavu plen da loviš i nahraniš laviće,

kad se primire u jazbinama, kad iz potaje vrebaju u žbunju?

Ko gavranu jelo sprema, kada mu ptići pište Bogu, kada za hranom gegaju se?

A znaš li vreme kad se divokoze koze? Jesi li gledao kad košute kote mlade?

Da li brojiš koliko su meseci skotne? Znaš li kada će se omladiti?

Šćućure se i okote svoje mlade, bolova se oslobode.

I mladi im ojačaju, rastu u divljini, i kad odu više im se ne vraćaju.

Ko je divljeg magarca oslobodio i ko mu je razvezao užad?

Ja sam njemu pustaru za kuću dao i slatinu za prebivalište.

On na gradsku vrevu njače i ne haje za povik goniča.

Po brdima pašu svoju traži, njuši za svakim zelenilom.

Pristaje li bivo da ti služi, da zanoći za tvojim jaslama?

Zar ćeš bivola užetom u plug da upregneš? Hoće li za tobom dolove da drlja?

Hoćeš li se uzdati u njega zbog njegove pogoleme snage? Hoćeš da mu svoj rad prepustiš?

Zar veruješ kako će ti dovući letinu, na gumno ti skupiti pšenicu?

Noj ponosno lepeće krilima, ali to nisu ni krila ni perje rode!

Svoja jaja na zemlji polaže, u prašini, da im bude toplo.

On ne mari dalʼ će noga da ih smrska, divlja zverka da ih zgazi.

Nema sažaljenja za ptiće svoje kao da nisu njegovi, ne mari što trud mu je uzaludan.

Bog ga je mudrosti lišio, razuma mu nije udelio.

Kad se visoko razmaše, i konju i njegovom jahaču se smeje.

Dade li ti konju snagu? Da li si mu grivom ukrasio vrat?

Ti li mu daješ da ko skakavac skače? Užasno je rzanje njegovo ponosno.

Zemlju kopa, od snage drhti, na oružje hrli!

Strahu se smeje, ne da se smesti i pred mačem ne uzmiče.

Tobolac nad njim zveči, sevaju sablja i koplje.

Od drhtanja i frktanja zemlju grize, ne miruje na poziv roga.

On zanjišti na zvuk roga i nanjuši izdaleka bitku, viku zapovednika i bojni poklič.

Vine li se kraguj po zamisli tvojoj i raširi krila prema jugu?

Po tvojoj li se reči orao uzdiže i na visinama gnezdi?

Na litici živi, noć provodi na grebenu i na utvrđenju.

Odatle on hranu vreba i oči mu nadaleko vide.

Njegovi ptići krv piju, leševi gde su — i on je tamo.“

Tada je Gospod uzvratio Jovu ovim rečima:

„Zar će svađalica Svemoćnoga da ispravlja? Neka Bogu sad uzvrati taj što mu zamera!“

I Jov je ovim rečima uzvratio Gospodu:

„Gle, ja nikakav kako bih tebi uzvratio?! Rukom svojom zatiskujem usta svoja!

Neću da uzvratim, već jednom sam govorio; i još jednom, ali više neću.“

Serbian Bible (NSTL) 2017 Latin