A A A A A
Facebook Instagram Twitter
Српска Библија (Cyrillic) DK 1865

Ģenēze 31



1
А Јаков чу где синови Лаванови говоре: Јаков узе све што беше нашег оца, и од оног што беше нашег оца стече све ово благо.
2
И виде Јаков где лице Лаваново није према њему као пре.
3
И Господ рече Јакову: Врати се у земљу отаца својих и у род свој, и ја ћу бити с тобом.
4
И пославши Јаков дозва Рахиљу и Лију у поље к стаду свом.
5
И рече им: Видим где лице оца вашег није према мени као пре; али је Бог оца мог био са мном.
6
И ви знате да сам служио оцу вашем како сам год могао;
7
А отац ме је ваш варао и мењао ми плату десет пута; али му Бог не даде да ме оштети;
8
Кад он рече: Шта буде шарено нека ти је плата, онда се младило све шарено; а кад рече: С белегом шта буде нека ти је плата, онда се младило све с белегом.
9
Тако Бог узе стоку оцу вашем и даде је мени;
10
Јер кад се упаљиваше стока, подигох очи своје и видех у сну, а то овнови и јарци што скачу на овце и козе беху шарени, с белегама прутастим и коластим.
11
А анђео Господњи рече ми у сну: Јакове! А ја одговорих: Ево ме.
12
А он рече: Подигни сад очи своје и гледај, овнови и јарци што скачу на овце и козе, шарени су, с белегама прутастим и коластим; јер видех све што ти чини Лаван.
13
Ја сам Бог од Ветиља, где си прелио камен и учинио ми завет; устани сада и иди из ове земље, и врати се на постојбину своју.
14
Тада одговори Рахиља и Лија, и рекоше му: Еда ли још имамо какав део и наследство у дому оца свог?
15
Није ли нас држао као туђинке кад нас је продао? Па је још и наше новце једнако јео.
16
Јер све ово благо што узе Господ оцу нашем, наше је и наше деце. Зато чини све што ти је Господ казао.
17
И подиже се Јаков, и метну децу своју и жене своје на камиле;
18
И одведе сву стоку своју и све благо што беше стекао, стоку коју беше стекао у Падан-Араму, и пође к Исаку оцу свом у земљу хананску.
19
А Лаван беше отишао да стриже овце своје; и Рахиља украде идоле оцу свом.
20
И Јаков отиде крадом од Лавана Сирина не јавивши му да хоће да иде.
21
И побеже са свим благом својим, и подиже се те пређе преко воде, и упути се ка гори Галаду.
22
А трећи дан јавише Лавану да је побегао Јаков.
23
И узе са собом браћу своју, и пође за њим у потеру, и за седам дана стиже га на гори Галаду.
24
Али Бог дође Лавану Сирину ноћу у сну, и рече му: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.
25
И стиже Лаван Јакова; а Јаков беше разапео шатор свој на гори, па и Лаван такође разапе свој с браћом својом на гори Галаду.
26
И Лаван рече Јакову: Шта учини те крадом побеже од мене и одведе кћери моје као на мач отете?
27
Зашто тајно побеже и крадом отиде од мене? Нити ми рече да те испратим с весељем и с песмама, с бубњевима и гуслама?
28
Нити ми даде да изљубим синове своје и кћери своје? Лудо си радио.
29
Могао бих вам досадити; али Бог оца вашег ноћас ми рече говорећи: Чувај се да не говориш с Јаковом ни лепо ни ружно.
30
Иди дакле кад си се тако ужелео куће оца свог; али зашто украде богове моје?
31
А Јаков одговори и рече: Бојах се и мишљах хоћеш силом отети кћери своје од мене.
32
А богове своје у кога нађеш, онај нека не живи више; пред нашом браћом тражи шта је твоје у мене, па узми. Јер Јаков није знао да их је украла Рахиља.
33
И уђе Лаван у шатор Јаковљев и у шатор Лијин и у шатор двеју робиња, и не нађе их; и изашав из шатора Лијина уђе у шатор Рахиљин.
34
А Рахиља узе идоле и сакри их под самар камиле своје и седе озго; и Лаван пипаше по целом шатору, и не нађе.
35
А она рече оцу свом: Немој се срдити, господару, што ти не могу устати, јер ми је шта у жена бива. Траживши дакле не нађе идоле своје.
36
И Јаков се расрди, и стаде корити Лавана, и говорећи рече му: Шта сам учинио, шта сам скривио, те си ме тако жестоко терао?
37
Пипао си сав пртљаг мој, па шта си нашао из своје куће? Дај овамо пред моју и своју браћу, нека расуде између нас двојице.
38
Ево двадесет година бих код тебе: овце твоје и козе твоје не јаловише се, а овнова из стада твог не једох.
39
Шта би зверје заклало нисам ти доносио, сам сам подмиривао; од мене си искао што би ми било украдено дању или ноћу.
40
Дању ме убијаше врућина а ноћу мраз; и сан ми не падаше на очи.
41
Тако ми је био двадесет година у твојој кући; служио сам ти четрнаест година за две кћери твоје и шест година за стоку твоју, и плату си ми мењао десет пута.
42
Да није Бог оца мог, Бог Аврамов, и страх Исаков био са мном, би ме зацело отпустио празна. Али је Бог видео невољу моју и труд руку мојих, па те укори ноћас.
43
А Лаван одговори Јакову и рече: Ове су кћери моје кћери, и ови су синови моји синови, и ова стока моја стока, и шта год видиш све је моје; па шта бих учинио данас кћерима својим или синовима њиховим које родише?
44
Него хајде да ухватимо веру, ја и ти, да буде сведочанство између мене и тебе.
45
И Јаков узе камен и утврди га за спомен.
46
И рече Јаков браћи својој; накупите камења. И накупише камења и сложише на гомилу, и једоше на гомили.
47
И Лаван га назва Јегар-Сахадут, а Јаков га назва Галед.
48
И рече Лаван: Ова гомила нека буде сведок између мене и тебе данас. Зато се прозва Галед.
49
А прозва се и Миспа, јер рече Лаван: Нека Господ гледа између мене и тебе, кад не узможемо видети један другог.
50
Ако уцвелиш кћери моје и ако узмеш жене преко мојих кћери, неће човек бити између нас него гле Бог сведок између мене и тебе.
51
И још рече Лаван Јакову: Гледај ову гомилу и гледај овај споменик, који подигох између себе и тебе.
52
Сведок је ова гомила и сведок је овај споменик, да ни ја нећу прећи преко ове гомиле к теби ни ти к мени да нећеш прећи преко ове гомиле и споменика овог на зло.
53
Бог Аврамов и богови Нахорови, богови оца њиховог, нека суде међу нама. А Јаков се закле страхом оца свог Исака.
54
И Јаков принесе жртву на гори, и сазва браћу своју на вечеру; и једоше па ноћише на гори.
55
А ујутру рано уста Лаван, и изљуби своју унучад и кћери своје, и благослови их, па отиде, и врати се у своје место.











Ģenēze 31:1

Ģenēze 31:2

Ģenēze 31:3

Ģenēze 31:4

Ģenēze 31:5

Ģenēze 31:6

Ģenēze 31:7

Ģenēze 31:8

Ģenēze 31:9

Ģenēze 31:10

Ģenēze 31:11

Ģenēze 31:12

Ģenēze 31:13

Ģenēze 31:14

Ģenēze 31:15

Ģenēze 31:16

Ģenēze 31:17

Ģenēze 31:18

Ģenēze 31:19

Ģenēze 31:20

Ģenēze 31:21

Ģenēze 31:22

Ģenēze 31:23

Ģenēze 31:24

Ģenēze 31:25

Ģenēze 31:26

Ģenēze 31:27

Ģenēze 31:28

Ģenēze 31:29

Ģenēze 31:30

Ģenēze 31:31

Ģenēze 31:32

Ģenēze 31:33

Ģenēze 31:34

Ģenēze 31:35

Ģenēze 31:36

Ģenēze 31:37

Ģenēze 31:38

Ģenēze 31:39

Ģenēze 31:40

Ģenēze 31:41

Ģenēze 31:42

Ģenēze 31:43

Ģenēze 31:44

Ģenēze 31:45

Ģenēze 31:46

Ģenēze 31:47

Ģenēze 31:48

Ģenēze 31:49

Ģenēze 31:50

Ģenēze 31:51

Ģenēze 31:52

Ģenēze 31:53

Ģenēze 31:54

Ģenēze 31:55







Ģenēze 1 / Ģen 1

Ģenēze 2 / Ģen 2

Ģenēze 3 / Ģen 3

Ģenēze 4 / Ģen 4

Ģenēze 5 / Ģen 5

Ģenēze 6 / Ģen 6

Ģenēze 7 / Ģen 7

Ģenēze 8 / Ģen 8

Ģenēze 9 / Ģen 9

Ģenēze 10 / Ģen 10

Ģenēze 11 / Ģen 11

Ģenēze 12 / Ģen 12

Ģenēze 13 / Ģen 13

Ģenēze 14 / Ģen 14

Ģenēze 15 / Ģen 15

Ģenēze 16 / Ģen 16

Ģenēze 17 / Ģen 17

Ģenēze 18 / Ģen 18

Ģenēze 19 / Ģen 19

Ģenēze 20 / Ģen 20

Ģenēze 21 / Ģen 21

Ģenēze 22 / Ģen 22

Ģenēze 23 / Ģen 23

Ģenēze 24 / Ģen 24

Ģenēze 25 / Ģen 25

Ģenēze 26 / Ģen 26

Ģenēze 27 / Ģen 27

Ģenēze 28 / Ģen 28

Ģenēze 29 / Ģen 29

Ģenēze 30 / Ģen 30

Ģenēze 31 / Ģen 31

Ģenēze 32 / Ģen 32

Ģenēze 33 / Ģen 33

Ģenēze 34 / Ģen 34

Ģenēze 35 / Ģen 35

Ģenēze 36 / Ģen 36

Ģenēze 37 / Ģen 37

Ģenēze 38 / Ģen 38

Ģenēze 39 / Ģen 39

Ģenēze 40 / Ģen 40

Ģenēze 41 / Ģen 41

Ģenēze 42 / Ģen 42

Ģenēze 43 / Ģen 43

Ģenēze 44 / Ģen 44

Ģenēze 45 / Ģen 45

Ģenēze 46 / Ģen 46

Ģenēze 47 / Ģen 47

Ģenēze 48 / Ģen 48

Ģenēze 49 / Ģen 49

Ģenēze 50 / Ģen 50