A A A A A
×

Hrvatska Biblija (GKS) 2010

Jošua 2

1
Nato posla Jošua, Nunov sin, potajno iz Šitima dva čovjeka kao uhode s uputom: “Idite, pogledajte zemlju, osobito Jerihon!” Oni ođoše i dođoše u kuću jedne bludnice, koja se zvala Rahaba, da tamo prenoće.
2
I kad se javilo kralju u Jerihonu: “Pripazi, noćas dođoše ovamo neki ljudi od sinova Izrćlovih da uhode zemlju”,
3
posla kralj u Jerihon k Rahabi i poruči: “Izvedi van ljude koji su došli k tebi i ušli u tvoju kuću; jer su došli uhoditi svu zemlju!” \
4
Ali žena uze oba čovjeka i sakri ih. Onda odvrati: “Istina, ljudi su došli k meni, ali ja nisam znala odakle su bili.
5
Kad su se gradska vrata pred mrak zatvarala, ljudi odoše. Ne znam kamo odoše. Idite brzo za njima jer ih još možete stići.”
6
A ona ih je bila izvela na krov i sakrila ih pod lanene stabljike, što ih je bila razastrla na krovu.
7
I ljudi pohitješe za njima, prema Jordanu, do brodova, i vrata se gradska zatvoriše kad su vani bili ljudi što su išli za njima.
8
Još prije nego su oni bili zaspali, uziđe ona k njima na krov
9
i reče ljudima: “Znam da vam je Gospodin dao zemlju; strah nas je spopao pred vama i svi stanovnici zemlje dršću pred vama.\
10
Jer čusmo da je Gospodin osušio vodu Crvenoga mora pred vama, kad iziđoste iz Egipta, i što učiniste s dva amorejska kralja s one strane Jordana, od Sihona i Oga, koje pobiste.
11
Kad to čusmo, klonu naše srce i nitko više nema srčanosti pred vama. Jer Gospodin, Bog vaš, Bog je gore na nebu i dolje na zemlji.
12
A sada mi se zakunite Gospodinom: Kao što ja vama učinih dobro, tako i vi učinite dobro mojoj obitelji i dajte mi siguran znak
13
da ćete ostaviti na životu mojega oca, moju majku, moju braću i sestre i sve njihove, i da ćete nas izbaviti od smrti.”
14
Ljudi joj obećaše: “Mi jamčimo za vas svojim životom, ako ne izdate našu stvar. Kad nam Gospodin da zemlju, učinit ćemo ti ljubav i vjernost.”
15
Tada ih ona spusti kroz prozor po konopcu. Jer je naime njezina kuća bila prizidana uz gradski zid, stanovala je ona na gradskom zidu.
16
Ona im još reče: “Idite u goru, da ne naiđe na vas potjera, i tamo se krijte tri dana, dok se potjera ne vrati; onda možete ići svojim putem.” \
17
A ljudi joj rekoše: “Mi ćemo ispuniti tu zakletvu kojom si nas zaklela.
18
A ti, kad dođemo u zemlju, priveži ovu crvenu vrpcu na prozor kroz koji si nas spustila, i skupi kod sebe u kući svojega oca, majku i braću i svu svoju rodbinu!
19
Tko onda iziđe na cestu kroz vrata tvoje kuće, sam je odgovoran za svoj život, a mi nismo krivi. Ali tko bude s tobom u kući, za njegov život smo mi odgovorni, ako ga tko rukom dotakne.
20
Ali ako ti izdaš našu stvar, tada smo slobodni od zakletve kojom si nas zaklela.”
21
A ona odvrati: “Kako rekoste, tako neka bude!” Tada ih pusti van, i oni se udaljiše. A ona priveza crvenu vrpcu za prozor.
22
Oni se dakle zaputiše i stigoše u goru gdje ostadoše tri dana, dok se potjera ne vrati. Tražila ih je potjera po svim putovima, ali ih ne nađe.
23
Tako se zaputiše kući ona dva čovjeka, siđoše s gore, prijeđoše i dođoše k Jošui, Nunovu sinu. Pripovjediše mu sve što im se dogodilo.
24
I rekoše Jošui: “Gospodin je svu zemlju dao u naše ruke. Jer svi su nas se stanovnici uplašili.”
Jošua 2:1
Jošua 2:2
Jošua 2:3
Jošua 2:4
Jošua 2:5
Jošua 2:6
Jošua 2:7
Jošua 2:8
Jošua 2:9
Jošua 2:10
Jošua 2:11
Jošua 2:12
Jošua 2:13
Jošua 2:14
Jošua 2:15
Jošua 2:16
Jošua 2:17
Jošua 2:18
Jošua 2:19
Jošua 2:20
Jošua 2:21
Jošua 2:22
Jošua 2:23
Jošua 2:24
Jošua 1 / Još 1
Jošua 2 / Još 2
Jošua 3 / Još 3
Jošua 4 / Još 4
Jošua 5 / Još 5
Jošua 6 / Još 6
Jošua 7 / Još 7
Jošua 8 / Još 8
Jošua 9 / Još 9
Jošua 10 / Još 10
Jošua 11 / Još 11
Jošua 12 / Još 12
Jošua 13 / Još 13
Jošua 14 / Još 14
Jošua 15 / Još 15
Jošua 16 / Još 16
Jošua 17 / Još 17
Jošua 18 / Još 18
Jošua 19 / Još 19
Jošua 20 / Još 20
Jošua 21 / Još 21
Jošua 22 / Još 22
Jošua 23 / Još 23
Jošua 24 / Još 24