A A A A A
×

Hrvatska Biblija (GKS) 2010

Postanka 47

1
Josip ode i dojavi faronu: “Otac moj i moja braća, sa svojim ovcama i govedima i sa svim svojim imanjem, dođoše iz kanaanske zemlje i nalaze se u Gošenu.”
2
Petoricu od svoje braće bio je uzeo sa sobom. Njih predstavi faraonu.
3
A kad faraon upita njegovu braću: “Što je vaše zanimanje?”, odgovoriše oni faraonu: “Pastiri ovaca su tvoje sluge, mi, kao i naši oci.”
4
Tada rekoše faraonu: “Dođosmo da se ovdje u zemlji zadržimo neko vrijeme. Sluge tvoje ne nalaze više za svoje ovce paše, jer glad teško pritišće kanaansku zemlju. Pa dopusti da tvoje sluge smiju ostati u gošenskoj zemlji.”
5
Tada reče faraon Josipu: “Dođoše ti tvoj otac i tvoja braća.
6
Egipatska ti zemlja stoji na raspolaganju. Naseli svog oca i braću u najboljem dijelu zemlje! Neka ostanu u Gošenu. I nađeš li među njima valjane ljude, postavi ih za nadzornike nad mojim vlastitim stadom!”
7
Potom dovede Josip svog oca Jakova unutra i predstavi ga faraonu. Jakov pozdravi faraona želeći mu blagoslov.
8
Faraon upita Jakova: “Koliko ti je godina?”
9
Jakov odgovori faraonu: “Dani mog putovanja iznose sto i trideset godina; malo ih je na broju, a zle su bile godine moga života. Ne stižu one godinâ života mojih otaca što ih oni provedoše na svojemu putovanju.” \
10
Tada se Jakov oprosti od faraona i ode.
11
A Josip naseli svog oca i braću i dade im posjed u egipatskoj zemlji, u najboljem dijelu zemlje, naime u pokrajini ramseškoj, kao što je bio zapovjedio faraon.
12
Josip opskrbi kruhom oca i braću i svu obitelj svog oca po broju njihove družine.
13
Na svoj zemlji nije tad više bilo kruha; jer je glad bila veoma velika. I egipatska zemlja, kao i kanaanska zemlja, bila je iscrpljena od gladi. \
14
Josip pomalo sve novce, što se nađoše u zemlji egipatskoj i u zemlji kanaanskoj, skupi u svoju ruku za žito što se je moralo kupovati. Josip izruči te novce faraonovoj kući.
15
A kad nestade novaca u egipatskoj i u kanaanskoj zemlji, stadoše svi Egipćani dolaziti k Josipu moleći: “Daj nam kruha! Zašto da poumremo pred tvojim očima? Jer nema više novaca.”
16
Josip odvrati: “Dajte ovamo svoju stoku, i ja ću vam za stoku dati kruha, kad više nemate novaca.”
17
I dovodili su svoju stoku k Josipu, i Josip im davao kruha za konje, za ovce, za goveda i za magarce. Tako ih opskrbi u onoj godini kruhom za cijenu cijele njihove stoke.
18
Kad prođe ta godina, stadoše opet u drugoj godini dolaziti k njemu i rekoše mu: “Ne možemo ti, gospodaru, skrivati. Novaca je nestalo, i stoka je, gospodaru, prešla na tebe. Ništa više ne preostade za tebe, gospodaru, osim našega tijela i naših polja.
19
Zašto da stradamo pred tvojim očima, mi i naša polja? Kupi nas i naša polja za kruh, a mi ćemo zajedno sa svojim poljima služiti faraonu! Ali daj sjemena da ostanemo na životu i ne poumremo i da polja ne budu opustošena!”
20
Tako pokupova Josip faraonu sva polja u egipatskoj zemlji; jer su svi Egipćani prodavali svoja polja, kad ih je glad teško pritisnula. Tako dođe zemlja u posjed faraonu.\
21
A narod zasužnji od jednoga kraja egipatske pokrajine do drugoga.
22
Samo ne kupi svećenička polja jer su svećenici dobivali od faraona utvrđen dohodak i živjeli su od svojega utvrđenog dohotka što im ga je bio odredio faraon. Zato svećenici ne morahu prodavati svojih polja.
23
Josip reče narodu: “Ovim kupujem vas zajedno s vašim poljima za faraona! Evo vam sjemena da možete posijati polja.
24
Ali od prihoda morate jednu petinu dati faraonu. Ostale četiri petine pripadaju vama kao sjeme za polja i za uzdržavanje vama i vašim obiteljima, kao i za prehranu vaše djece.”
25
Tad oni povikaše: “Ti nam spašavaš život. Neka nađemo milost u tvojim očima, gospodaru, i rado ćemo biti sužnji faraonu!”
26
Tako Josip od toga učini zakonsku obvezu što do dana današnjega leži na posjedu u egipatskoj zemlji, da se daje petina faraonu. Samo svećenički posjed ne potpade faraonu.
27
Tako se Izrćlci naseliše u egipatskoj zemlji, u pokrajini gošenskoj; tu se utvrdiše i umnožiše, i postadoše veoma brojni.\
28
Jakov poživje u egipatskoj zemlji još sedamnćst godina. Bilo je dana Jakovljeva života sto i četrdeset i sedam godina.
29
A kad se približi vrijeme Izrćlu da umre, dozva svog sina Josipa i reče mu: “Ako sam našao milost u tvojim očima, stavi, molim, svoju ruku pod moje bedro na zakletvu, da ćeš mi iskazati ljubav i vjernost, da me ne ćeš pokopati u Egiptu!
30
Kod svojih otaca hoću radije da počivam. Zato me odnesi iz Egipta i pokopaj me u njihovu grobu!” On odgovori: “Učinit ću kako zahtijevaš.”
31
Onaj reče: “Zakuni mi se!” i on mu se zakune. Tada se prignu Izrćl prema uzglavlju postelje.
Postanka 47:1
Postanka 47:2
Postanka 47:3
Postanka 47:4
Postanka 47:5
Postanka 47:6
Postanka 47:7
Postanka 47:8
Postanka 47:9
Postanka 47:10
Postanka 47:11
Postanka 47:12
Postanka 47:13
Postanka 47:14
Postanka 47:15
Postanka 47:16
Postanka 47:17
Postanka 47:18
Postanka 47:19
Postanka 47:20
Postanka 47:21
Postanka 47:22
Postanka 47:23
Postanka 47:24
Postanka 47:25
Postanka 47:26
Postanka 47:27
Postanka 47:28
Postanka 47:29
Postanka 47:30
Postanka 47:31
Postanka 1 / Pos 1
Postanka 2 / Pos 2
Postanka 3 / Pos 3
Postanka 4 / Pos 4
Postanka 5 / Pos 5
Postanka 6 / Pos 6
Postanka 7 / Pos 7
Postanka 8 / Pos 8
Postanka 9 / Pos 9
Postanka 10 / Pos 10
Postanka 11 / Pos 11
Postanka 12 / Pos 12
Postanka 13 / Pos 13
Postanka 14 / Pos 14
Postanka 15 / Pos 15
Postanka 16 / Pos 16
Postanka 17 / Pos 17
Postanka 18 / Pos 18
Postanka 19 / Pos 19
Postanka 20 / Pos 20
Postanka 21 / Pos 21
Postanka 22 / Pos 22
Postanka 23 / Pos 23
Postanka 24 / Pos 24
Postanka 25 / Pos 25
Postanka 26 / Pos 26
Postanka 27 / Pos 27
Postanka 28 / Pos 28
Postanka 29 / Pos 29
Postanka 30 / Pos 30
Postanka 31 / Pos 31
Postanka 32 / Pos 32
Postanka 33 / Pos 33
Postanka 34 / Pos 34
Postanka 35 / Pos 35
Postanka 36 / Pos 36
Postanka 37 / Pos 37
Postanka 38 / Pos 38
Postanka 39 / Pos 39
Postanka 40 / Pos 40
Postanka 41 / Pos 41
Postanka 42 / Pos 42
Postanka 43 / Pos 43
Postanka 44 / Pos 44
Postanka 45 / Pos 45
Postanka 46 / Pos 46
Postanka 47 / Pos 47
Postanka 48 / Pos 48
Postanka 49 / Pos 49
Postanka 50 / Pos 50