A A A A A
×

Hrvatska Biblija (GKS) 2010

Postanka 31

1
Ali Jakov doču besjede sinova Labanovih koji su ovako govorili: “Jakov sve prenese na sebe što je imao naš otac. Od posjeda našega oca steče on sve to bogatstvo.”
2
Pa kad i na licu Labanovu razabra da on nije više prijašnji,
3
tada zapovjedi Gospodin Jakovu: “Vrati se u zemlju otaca svojih i k svojoj rodbini! Ja ću biti s tobom.”
4
Nato Jakov dade dozvati Rahelu i Leu u polje k svome stadu.
5
I reče im: “Vidim na licu vašega oca da on nije više prema meni kao prije. Ali je Bog mojega oca bio sa mnom.
6
Znate same da sam ocu vašemu služio koliko sam god mogao.
7
Ali otac me je vaš varao i mijenjao mi plaću deset puta. Bog ipak ne dopusti da mi naškodi.
8
Kad on reče: Šarene životinje neka budu tvoja plaća, onda sva stoka omladi šarene mlade. A kad reče: Prugaste životinje neka budu tvoja plaća, onda sva stoka omladi prugaste mlade.
9
Tako oduze Bog stado vašem ocu i dade ga meni.
10
U vrijeme, naime, kad su se parile ovce, vidjeh jasno u snu kako su ovnovi što su skakali na ovce bili prugasti, šareni i pjegavi.
11
I anđeo Božji reče mi u snu: Jakove! A ja odgovorih: Evo me!
12
On reče: Dobro pripazi na to da svi ovnovi što skaču na ovce budu prugasti, šareni i pjegavi! Ja sam doista sve vidio što ti učini Laban.
13
Ja sam Bog Betela, gdje si pouljio spomenik i meni učinio zavjet. Sada ustani! Idi iz ove zemlje i vrati se u svoju domovinu!”
14
Tada mu odgovoriše Rahela i Lea: “Imamo li još dio i baštinu u kući svojega oca?
15
Zar nas ne drži kao tuđinke, nakon što nas prodade, i novac što ga je dobio za nas, pojede?
16
Jer sve blago što ga oduze Bog našemu ocu naše je i djece naše. Učini samo sada onako kako ti zapovijeda Bog.”
17
Jakov se podiže, stavi svoju djecu i svoje žene na deve
18
i povede svu stoku i sve svoje blago što ga steče, stoku što je sebi namače u Padan Aramu, da se vrati k svojemu ocu Izaku u zemlju kanaansku.
19
A Laban je bio upravo otišao da striže svoje ovce. I Rahela ukrade kućne idole svojega oca.
20
Jakov, naime, prevari Aramejca Labana, jer mu je tajio da hoće bježati.
21
Tako poduze bijeg sa svim što je imao, zaputi se, prijeđe rijeke i udari prema gori Galaadu.
22
Treći dan javiše Labanu da je Jakov pobjegao.
23
Tad on uze sa sobom svoje rođake, ode za njim u potjeru sedam dana hoda i dostiže ga u gori Gileadu.
24
Ali se Bog javi Aramejcu Labanu noću u snu i opomenu ga: “Pazi dobro da ne govoriš s Jakovom ni dobro ni zlo.”
25
Kad eto Laban dostiže Jakova, Jakov je bio razapeo svoj šator na gori. I Laban s rođacima svojim razape svoj šator na gori Gileadu.
26
I reče Laban Jakovu: “Što učini? Ti me prevari i odvede moje kćeri kao ratne zarobljenice.
27
Zašto tajno pobježe i pokrade me? Niti mi što reče da te ispratim s radošću i pjesmom, s bubnjevima i harfama!
28
Niti mi dade da izljubim na rastanku svoje unuke i svoje kćeri. Doista, ludo si radio.
29
Mogao bih sada da s vama zlo postupam. Ali Bog oca tvojega prošle noći reče mi: Pazi da ne govoriš s Jakovom ni dobro ni zlo!
30
Pa dobro, eto otišao si, jer si se zaželio očeve kuće. Ali zašto mi ukrade moje bogove?”
31
Jakov odgovori Labanu: “Jest, bojao sam se jer sam mislio da bi mi ti mogao oteti svoje kćeri.
32
A u koga nađeš svoje bogove taj neka ne živi više! Pretraži samo pred našim rođacima sve što imam kod sebe, pa ih uzmi sebi!” Jakov, naime, nije znao da ih je Rahela bila ukrala.
33
Laban uđe u šator Jakovljev i u šator Lein i u šator obiju sluškinja, ali ne nađe ništa. Izađe iz šatora Leina i uđe u šator Rahelin.
34
A Rahela je bila uzela kućne idole, pa ih stavila pod samar svoje deve i sjela na njih. I Laban pretraži sav šator, a ne nađe ništa.
35
A ona reče svome ocu: “Nemoj mi zamjeriti, gospodaru, što ti ne mogu ustati, jer je meni što u žena biva!” On je tražio dalje, ali ne nađe kućnih bogova.
36
Tada se razljuti Jakov i udari na Labana. Ovako progovori Labanu: “Koja je moja krivnja i koji moj prekršaj da me tako žestoko progoniš?
37
Sve si mi, eto, stvari prekopao, pa što si našao iz svoje kuće? Daj stavi sve pred svoje i moje rođake! Oni neka prosude tko od nas dvojice ima pravo!
38
Ima već dvadeset godina što sam bio kod tebe. Ovce i koze tvoje nikad se ne izjaloviše, i nikad ne pojedoh tvojega ovna.
39
Što bi zvijer rastrgala, nikad ti ne donesoh. Sam bih uvijek podmirio štetu. Od mene si utjerivao što bi mi bilo ukradeno danju ili noću.
40
Danju me ubijala žega, a noću mraz. San nije dolazio na moje oči.
41
Dvadeset, eto, godina služio sam u tvojoj kući, četrnćst godina za dvije tvoje kćeri i šest godina za tvoju stoku, a plaću si mi mijenjao deset puta.
42
Da nije bio za me Bog oca mojega, Bog Abrahamov, kojega štuje i Izak, ti bi me zaista sada otpustio praznih ruku. Ali je Bog vidio moju nevolju i trud mojih ruku, pa je prošle noći presudio.”
43
Laban odvrati Jakovu: “Moje su kćeri, moja su djeca, i moja je stoka, ukratko sve što vidiš jest moje. Pa što da učinim danas svojim kćerima ili njihovoj djeci koju rodiše?
44
Hajde da sklopimo savez, ja i ti! To neka bude za svjedočanstvo između mene i tebe!”
45
Tada uze Jakov kamen i postavi ga kao spomenik.
46
I Jakov zapovjedi svojima: “Nakupite kamenja!” I nakupiše kamenja i podigoše gomilu. Tada održaše gozbu tamo, na gomili kamenja.
47
Laban je nazva Jegar Sahaduta, a Jakov je nazva Gal-ed.
48
Laban reče: “Ova je gomila kamenja danas svjedok između mene i tebe.” Zato joj je dano ime Gal-ed
49
i Mispa, jer reče: “Neka bude Gospodin stražar između mene i tebe, kad se rastadosmo!
50
Ako bi zlo postupao s mojim ili bi uzeo još druge žene uz moje kćeri, onda pomisli, makar inače i nije nitko uz nas, da je Bog svjedok između mene i tebe!”
51
Dalje reče Laban Jakovu: “Eto, ova gomila kamenja i ovaj spomenik što ga postavih između mene i tebe:
52
svjedok neka bude ova gomila kamenja, i svjedok neka bude ovaj spomenik da ni ja ne smijem preko ove gomile i ovoga spomenika prijeći k tebi, a niti ti smiješ preko ove gomile kamenja i ovoga spomenika prijeći k meni u zloj namjeri.
53
Bog Abrahamov i Bog Nahorov, Bog njihovih otaca, neka bude sudac među nama!” Tada se zakune Jakov onim kojega je štovao njegov otac Izak.
54
Nato prinese Jakov na gori žrtvu klanicu i pozva svoje da održe gozbu. Tako održaše oni gozbu i ostadoše preko noći na gori.
Postanka 31:1
Postanka 31:2
Postanka 31:3
Postanka 31:4
Postanka 31:5
Postanka 31:6
Postanka 31:7
Postanka 31:8
Postanka 31:9
Postanka 31:10
Postanka 31:11
Postanka 31:12
Postanka 31:13
Postanka 31:14
Postanka 31:15
Postanka 31:16
Postanka 31:17
Postanka 31:18
Postanka 31:19
Postanka 31:20
Postanka 31:21
Postanka 31:22
Postanka 31:23
Postanka 31:24
Postanka 31:25
Postanka 31:26
Postanka 31:27
Postanka 31:28
Postanka 31:29
Postanka 31:30
Postanka 31:31
Postanka 31:32
Postanka 31:33
Postanka 31:34
Postanka 31:35
Postanka 31:36
Postanka 31:37
Postanka 31:38
Postanka 31:39
Postanka 31:40
Postanka 31:41
Postanka 31:42
Postanka 31:43
Postanka 31:44
Postanka 31:45
Postanka 31:46
Postanka 31:47
Postanka 31:48
Postanka 31:49
Postanka 31:50
Postanka 31:51
Postanka 31:52
Postanka 31:53
Postanka 31:54
Postanka 1 / Pos 1
Postanka 2 / Pos 2
Postanka 3 / Pos 3
Postanka 4 / Pos 4
Postanka 5 / Pos 5
Postanka 6 / Pos 6
Postanka 7 / Pos 7
Postanka 8 / Pos 8
Postanka 9 / Pos 9
Postanka 10 / Pos 10
Postanka 11 / Pos 11
Postanka 12 / Pos 12
Postanka 13 / Pos 13
Postanka 14 / Pos 14
Postanka 15 / Pos 15
Postanka 16 / Pos 16
Postanka 17 / Pos 17
Postanka 18 / Pos 18
Postanka 19 / Pos 19
Postanka 20 / Pos 20
Postanka 21 / Pos 21
Postanka 22 / Pos 22
Postanka 23 / Pos 23
Postanka 24 / Pos 24
Postanka 25 / Pos 25
Postanka 26 / Pos 26
Postanka 27 / Pos 27
Postanka 28 / Pos 28
Postanka 29 / Pos 29
Postanka 30 / Pos 30
Postanka 31 / Pos 31
Postanka 32 / Pos 32
Postanka 33 / Pos 33
Postanka 34 / Pos 34
Postanka 35 / Pos 35
Postanka 36 / Pos 36
Postanka 37 / Pos 37
Postanka 38 / Pos 38
Postanka 39 / Pos 39
Postanka 40 / Pos 40
Postanka 41 / Pos 41
Postanka 42 / Pos 42
Postanka 43 / Pos 43
Postanka 44 / Pos 44
Postanka 45 / Pos 45
Postanka 46 / Pos 46
Postanka 47 / Pos 47
Postanka 48 / Pos 48
Postanka 49 / Pos 49
Postanka 50 / Pos 50