A A A A A

Hrvatska Biblija (GKS) 2010

Postanka 27

Kad Izak ostarje i oči mu potamnješe da nije mogao više vidjeti, dozva svog starijega sina Ezava i reče mu: “Sine moj”! On mu odgovori: “Evo me!”

Tada Izak reče: “Vidiš, ostario sam i ne znam kad ću umrijeti.

Uzmi sad svoje oružje, svoj tobolac i luk, izađi van u pustinju i ulovi mi komad divljači!

Priredi mi od toga tečno jelo, kako to ja volim, i donesi mi to! Tada ću jesti i duša će te moja za to blagosloviti, prije nego umrem.”

A Rebeka je bila čula kad je Izak tako govorio sa sinom Ezavom. I Ezav izađe u pustinju da ulovi divljači i donese kući.

Tada reče Rebeka svom sinu Jakovu: “čula sam kako tvoj otac reče tvom bratu Ezavu:

Donesi mi komad divljačine i priredi mi tečno jelo! Tada ću jesti i tebe pred Gospodinom blagosloviti, prije nego umrem.

Nego sada, sine moj, poslušaj savjet što ću ti ga dati!

Otiđi k stadu i donesi mi dva lijepa jareta! Od njih ću prirediti tečno jelo tvojemu ocu, kako on to voli.

Onda ćeš donijeti svom ocu da jede pa da te blagoslovi, prije nego umre.”

A Jakov odvrati svojoj majci Rebeki: “Ali moj je brat Ezav čovjek rutav, a ja sam gladak.

Možda će me moj otac opipati. Onda sam pred njim kao varalica, pa bih navukao na sebe prokletstvo umjesto blagoslova.”

A njegova mati odgovori: “Na me neka padne to prokletstvo tvoje, sine moj! Poslušaj savjet moj! Otiđi i donesi mi!”

On tada ode i donese svojoj majci. Majka priredi od toga tečno jelo, kako je to volio njegov otac.

Nato donese Rebeka najbolje haljine svoga starijeg sina Ezava, što ih je imala u kući kod sebe, i odjene ih mlađem sinu Jakovu.

Kožice jareće ovi mu oko ruku i oko glatkoga vrata.

Tada dade sinu Jakovu u ruke tečno jelo s kruhom, što ga je bila priredila.

Tako uđe on k ocu i reče: “Oče moj!” On odgovori: “Evo me! Tko si ti, sine moj?”

Jakov odvrati ocu: “Ja sam Ezav, tvoj prvorođenac. Učinio sam kako si mi naložio. Sjedi uspravno i jedi moje divljači i onda me blagoslovi!”

A Izak upita svojega sina: “Kako si mogao tako brzo nešto naći, sine moj?” On odgovori: “Gospodin, Bog tvoj, dade te istrča preda me.”

Ali Izak reče Jakovu: “Stupi bliže da te opipam, sine moj, jesi li ti zaista sin moj Ezav ili nisi!”

Jakov pristupi k ocu svojemu Izaku i on ga opipa i reče: “Glas je doduše Jakovljev, ali ruke su Ezavove.”

I ne prepozna ga, jer su njegove ruke bile rutave kao ruke njegova brata Ezava. Pošto ga je pozdravom blagoslova pozdravio,

upita opet: “Ti si dakle doista sin moj Ezav?” On odgovori: “Jesam.”

Tada on reče: “Onda mi donesi da jedem divljači svog sina i da te tada blagoslovim!” Jakov mu donese, i on je jeo. Tada donese vina, i on je pio.

Nato mu reče njegov otac Izak: “Hodi ovamo, sine moj, i poljubi me!”

On pristupi i poljubi ga. Kad on osjeti miris njegovih haljina, blagoslovi ga govoreći: “Zaista, miris sina mojega jest kao miris polja kad ga blagoslovi Gospodin.

Bog ti dao nebeske rose i rodne zemlje i vina i žita u izobilju!

I narodi se pred tobom prigibali! Bio gospodar braći svojoj, i klanjali se tebi sinovi majke tvoje! Proklet bio koji tebe proklinje! A blagoslovljen bio koji tebe blagoslivlja!”

Kad je Izak bio završio blagoslov nad Jakovom, a Jakov jedva što je bio otišao ispred svojega oca Izaka, vrati se njegov brat Ezav iz lova.

I on priredi tečno jelo, donese svojemu ocu i reče ocu: “Sjedni uspravno, oče dragi, i jedi divljači svojega sina! Onda me blagoslovi!”

Tada ga upita njegov otac Izak: “Tko si ti?” On reče: “Ja sam tvoj sin, tvoj prvorođenac, Ezav.”

Izak se neizmjerno uplaši i povika: “A tko je bio onaj koji ulovi divljači i donese mi je? Ja sam jeo od svega prije nego ti dođe, i njega sam blagoslovio. I on će tako ostati blagoslovljen!”

Kad Ezav razabra riječi svog oca, zavrisnu gorko iza glasa i zamoli svojega oca: “Blagoslovi i mene, oče dragi!”

On odgovori: “Dođe tvoj brat s prijevarom i odnese ti blagoslov.”

Tada on odvrati: “Pravo mu se dalo ime Jakov. Već dvaput me prevari: Moje pravo prvorodstva uze mi, a sad mi eto još ote i blagoslov.” Tad upita: “Zar nisi za me sačuvao nikakva blagoslova?”

Izak odgovori Ezavu: “Eto, postavih ga tebi za gospodara i svu njegovu braću dadoh mu za sluge. Opskrbih ga žitom i vinom. Pa što bih sad još mogao učiniti za tebe, sine dragi?”

Ezav odvrati svojemu ocu: “Zar imaš samo jedan blagoslov, oče dobri? Blagoslovi i mene, oče dragi!” I Ezav stade glasno plakati.

Tada mu njegov otac Izak progovori: “Eto, daleko od rodne zemlje bit će tvoje prebivalište i daleko od rose nebeske odozgo.

Od svojega mača živjet ćeš i bratu ćeš svojemu služiti. Napregneš li se, jaram ćeš njegov stresti s vrata svojega.”

Ezav posta neprijatelj Jakovu zbog blagoslova što mu ga je bio dao njegov otac, i reče Ezav: “Uskoro dolazi vrijeme u kojem će se žaliti mog oca; tada ću ubiti svojega brata Jakova.” \

I kad Rebeka sazna za tu izjavu svog starijeg sina Ezava, dozva mlađeg sina Jakova i reče mu: “Slušaj, brat tvoj Ezav hoće da ti se osveti i da te ubije.

Nego, sine dragi, poslušaj moj savjet! Ustani i bježi k mom bratu Labanu u Haran!

Ostani jedno vrijeme kod njega, dok se slegne srdžba tvog brata!

čim se gnjev tvojega brata odvrati od tebe i on zaboravi što si mu učinio, poslat ću po tebe i otamo te dovesti ovamo. Zašto bih vas obojicu izgubila u jednom danu?”

Potom Rebeka reče Izaku: “Omrznuo mi je život zbog kćeri Hetita. Ako i Jakov uzme sebi za ženu jednu Hetitkinju, jednu između kćeri u zemlji, onda što imam još od života?”

Croatian Bible (GKS) 2010

No Data