A A A A A

Излазак 5:1-23
1. Овако вели Господ Бог Израиљев: Пусти народ мој да ми празнују празник у пустињи.
2. Али Фараон рече: Ко је Господ да послушам глас његов и пустим Израиља? Не знам Господа, нити ћу пустити Израиља.
3. А они рекоше: Бог јеврејски срете нас; молимо ти се да отидемо три дана хода у пустињу да принесемо жртву Господу Богу свом, да не пошаље на нас помор или мач.
4. А цар мисирски рече им: Мојсије и Ароне, зашто одвлачите народ од рада његовог? Идите на свој посао.
5. Још рече Фараон: Ето, народа је много у земљи; а ви још хоћете да оставља своје послове.
6. И у исти дан заповеди Фараон настојницима над народом и управитељима његовим, и рече:
7. Од сад немојте давати народу плеву за опеке као до сада, нека иду сами и купе себи плеву.
8. А колико су опека до сад начињали толико изгоните и од сад, нити шта смањите; јер беспосличе, и зато вичу говорећи: Да идемо да принесемо жртву Богу свом.
9. Ваља навалити послове на те људе, па ће радити и неће слушати лажљиве речи.
10. И изашавши настојници народни и управитељи рекоше народу говорећи: Тако вели Фараон: Ја вам нећу давати плеву.
11. Идите сами и купите себи плеву где нађете, а од посла вам се неће попустити ништа.
12. И разиђе се народ по свој земљи мисирској да чупа стрњику место плеве.
13. А настојници наваљиваху говорећи: Свршујте послове своје колико долази на дан, као кад је било плеве.
14. И управитељи синова Израиљевих, које поставише над њима настојници Фараонови, допадаху боја, и говораше им се: Зашто ни јуче ни данас не начинисте онолико опека колико вам је одређено, као пре?
15. И отидоше управитељи синова Израиљевих, и повикаше к Фараону говорећи: Зашто чиниш тако слугама својим?
16. Плева се не даје слугама твојим, па опет кажу нам: Градите опеке. И ево бију слуге твоје, а крив је твој народ.
17. А он рече: Беспосличите, беспосличите, и зато говорите: Да идемо да принесемо жртву Господу.
18. Него идите, радите; плева вам се неће давати, а опеке да дајете на број.
19. И управитељи синова Израиљевих видеше да је зло по њих што им се каза: Да не буде опека мање на дан.
20. И отишавши од Фараона сретоше Мојсија и Арона, који изиђоше пред њих.
21. Па им рекоше: Господ нека вас види и суди, што нас омразисте Фараону и слугама његовим, и дадосте им мач у руку да нас побију.
22. И Мојсије се врати ка Господу и рече: Господе, зашто си навукао то зло на народ? Зашто си ме послао?
23. Јер откако изиђох пред Фараона и проговорих у твоје име, још горе поступа с народом овим, а Ти не избави народ свој.

Излазак 6:1-30
1. Сад ћеш видети шта ћу учинити Фараону; јер под руком крепком пустиће их, и истераће их из земље своје под руком крепком.
2. Још говори Бог Мојсију и рече му: Ја сам Господ.
3. И јавио сам се Авраму, Исаку и Јакову именом Бог Свемогући, а именом својим, Господ, не бих им познат.
4. И учиних завет свој с њима да ћу им дати земљу хананску, земљу у којој беху дошљаци, у којој живљаху као странци.
5. И чух уздисање синова Израиљевих, које Мисирци држе у ропству, и опоменух се завета свог.
6. Зато кажи синовима Израиљевим: Ја сам Господ, и извешћу вас испод бремена мисирских, и опростићу вас ропства њиховог, и избавићу вас мишицом подигнутом и судовима великим.
7. И узећу вас да ми будете народ, и ја ћу вам бити Бог, те ћете познати да сам ја Господ Бог ваш, који вас изводим испод бремена мисирских.
8. Пак ћу вас одвести у своју земљу, за коју подигох руку своју заклињући се да ћу је дати Авраму, Исаку и Јакову; и даћу вам је у наследство, ја Господ.
9. И Мојсије каза тако синовима Израиљевим; али не послушаше Мојсија од слабости духа свог и од љутог ропства.
10. И Господ рече Мојсију говорећи:
11. Иди, кажи Фараону, цару мисирском, нека пусти синове Израиљеве из земље своје.
12. А Мојсије проговори пред Господом и рече: Ето, синови Израиљеви не послушаше ме, а како ће ме послушати Фараон, кад сам необрезаних усана?
13. Али Господ говори Мојсију и Арону, и заповеди им да иду к синовима Израиљевим и к Фараону, да изведу синове Израиљеве из земље мисирске.
14. Ово су поглавице у домовима отаца својих: синови Рувима, првенца Израиљевог: Енох и Фалуј, Асрон и Хармија; то су породице Рувимове.
15. А синови Симеунови: Јемуило и Јамин и Аод и Ахин и Сар и Саул, син неке Хананејке; то су породице Симеунове.
16. А ово су имена синова Левијевих по породицама њиховим: Гирсон и Кат и Мерарије; а Левије поживе сто и тридесет и седам година.
17. А ово су синови Гирсонови: Ловеније и Семеј по породицама својим.
18. А синови Катови: Амрам и Исар и Хеврон и Озило; а Кат поживе сто и тридесет и три године.
19. А синови Мераријеви: Молија и Мусија. То су породице Левијеве по лозама својим.
20. А Амрам се ожени Јохаведом братучедом својом, и она му роди Арона и Мојсија. А поживе Амрам сто и тридесет и седам година.
21. А синови Исарови беху: Кореј и Нафек и Зехрија.
22. А синови Озилови: Мисаило и Елисафан и Сегрија.
23. А Арон се ожени Јелисаветом кћерју Аминадавовом, сестром Насоновом; и она му роди Надава и Авијуда и Елеазара и Итамара.
24. А синови Корејеви беху: Асир и Елкана и Авијасар. То су породице Корејеве.
25. И Елеазар, син Аронов, ожени се једном од кћери Футилових, и она му роди Финеса. То су поглавице између отаца левитских по својим породицама.
26. То је Арон и Мојсије, којима рече Господ: Изведите синове Израиљеве из земље мисирске у четама њиховим.
27. То су који говорише Фараону, цару мисирском, да изведу синове Израиљеве из Мисира; то је Мојсије и то је Арон.
28. И кад Господ говораше Мојсију у земљи мисирској,
29. Рече Господ Мојсију говорећи: Ја сам Господ; кажи Фараону цару мисирском све што сам ти казао.
30. И Мојсије рече пред Господом: Ево сам необрезаних усана, па како ће ме послушати Фараон?

Псалми 16:7-11
7. Благосиљам Господа, који ме уразумљује; томе ме и ноћу учи шта је у мени.
8. Свагда видим пред собом Господа: Он ми је с десне стране да не посрнем.
9. Тога ради радује се срце моје, и весели се језик мој, још ће се и тело моје смирити у уздању;
10. Јер нећеш оставити душу моју у паклу, нити ћеш дати да Светац Твој види трулост.
11. Показаћеш ми пут животни: обиље је радости пред лицем Твојим, утеха у десници Твојој довека.

Приче 5:7-14
7. Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
8. Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
9. Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
10. Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
11. И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
12. И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
13. И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
14. Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.

Матеја 18:21-35
21. Тада приступи к Њему Петар и рече: Господе! Колико пута ако ми сагреши брат мој да му опростим? До седам пута?
22. Рече њему Исус: Не велим ти до седам пута, него до седам пута седамдесет.
23. Зато је царство небеско као човек цар који намисли да се прорачуна са својим слугама.
24. И кад се поче рачунати, доведоше му једног дужника од десет хиљада таланата.
25. И будући да немаше чим платити, заповеди господар његов да га продаду, и жену његову и децу, и све што има; и да му се плати.
26. Но слуга тај паде и клањаше му се говорећи: Господару! Причекај ме, и све ћу ти платити.
27. А господару се сажали за тим слугом, пусти га и дуг опрости му.
28. А кад изиђе слуга тај, нађе једног од својих другара који му је дужан сто гроша, и ухвативши га дављаше га говорећи: Дај ми шта си дужан.
29. Паде другар његов пред ноге његове и мољаше га говорећи: Причекај ме, и све ћу ти платити.
30. А он не хте, него га одведе и баци у тамницу док не плати дуга.
31. Видевши пак другари његови тај догађај жао им би врло, и отишавши казаше господару свом сав догађај.
32. Тада га дозва господар његов, и рече му: Зли слуго! Сав дуг овај опростих теби, јер си ме молио.
33. Није ли требало да се и ти смилујеш на свог другара, као и ја на те што се смиловах?
34. И разгневи се господар његов, и предаде га мучитељима док не плати сав дуг свој.
35. Тако ће и Отац мој небески учинити вама, ако не опростите сваки брату свом од срца својих.