A A A A A
Biblija u jednoj godini
Lipanj 9

2 Kraljevima 5:1-27
1. Naaman, zapovjednik vojske aramejskoga kralja, bio je ugledan čovjek kojeg je kralj iznimno poštovao jer je BOG preko njega davao Aramejcima pobjedu. No taj je hrabri ratnik bolovao od teške kožne bolesti.
2. Aramejci su u ratnom pohodu na Izrael zarobili jednu mladu Izraelku. Ona je postala sluškinja Naamanove žene.
3. Jednom je rekla svojoj gospodarici: »Kad bi barem moj gospodar posjetio proroka u Samariji! On bi ga izliječio od bolesti.«
4. Tako je Naaman otišao svom gospodaru i ispričao mu što je savjetovala izraelska djevojka.
5. »Idi, svakako«, rekao je kralj Arama, »a ja ću napisati pismo za izraelskoga kralja.« Naaman je krenuo na put, noseći sa sobom darove od trideset tisuća srebrnjaka , šest tisuća zlatnika i deset odora.
6. U pismu, koje je nosio izraelskom kralju, pisalo je: »Znaj da ti po ovom pismu šaljem svoga slugu Naamana. Izliječi ga od kožne bolesti.«
7. Kad je izraelski kralj pročitao pismo, razderao je svoju odjeću i rekao: »Zar sam ja Bog, da mogu oduzimati ili davati život, pa mi ovaj čovjek šalje pismo da izliječim čovjeka s teškom kožnom bolešću? Evo kako traži priliku za sukob!«
8. No kad je Božji čovjek Elizej čuo da je kralj Izraela razderao svoju odjeću, ovako mu je poručio: »Zašto si razderao svoju odjeću? Neka taj čovjek dođe k meni i uvjeri se da ima prorok u Izraelu.«
9. I tako je Naaman stigao sa svojim konjima i kočijama pred Elizejevu kuću.
10. Elizej mu je samo poslao glasnika s porukom: »Idi i okupaj se u Jordanu sedam puta. Tvoja će se koža obnoviti i bit ćeš čist.«
11. No Naaman se razljutio i otišao odande govoreći: »Mislio sam, sigurno će izaći van i stati pred mene, zazvati ime svog BOGA, mahnuti rukom i izliječiti me.
12. Zar nisu Abana i Parpar, rijeke u Damasku, bolje od svih voda u Izraelu? Zar se nisam u njima mogao okupati i očistiti?« Bijesan, okrenuo se da ode.
13. No prišli su mu njegovi sluge i rekli: »Oče , da ti je prorok zapovjedio da učiniš nešto teže, ne bi li to učinio? Pa zašto ga onda ne poslušaš kad ti samo kaže: ‘Okupaj se i bit ćeš čist’?«
14. Nato je Naaman otišao i sedam se puta uronio u Jordan, kao što mu je rekao Božji čovjek. Koža mu se obnovila i očistila. Izgledala je kao koža malog djeteta.
15. Tada se Naaman s cijelom pratnjom vratio Božjem čovjeku. Stao je pred njega i rekao: »Sad znam da nigdje nema Boga, osim u Izraelu. Molim te, primi dar svoga sluge.«
16. No prorok je odgovorio: »Zaklinjem se BOGU, kojem služim, neću primiti nikakav dar.« Iako je Naaman navaljivao, Elizej nije htio prihvatiti.
17. »Ako nećeš«, rekao je tada Naaman, »molim te dopusti meni, svome slugi, da uzmem onoliko zemlje koliko dvije mazge mogu ponijeti jer više neću prinositi paljenice niti žrtvovati bilo kome drugome, osim BOGU.
18. I neka mi BOG oprosti samo jedno: Kad moj gospodar bude odlazio u hram boga Rimona , na bogoštovlje, oslanjajući se na moju ruku, te se i ja tamo poklonim, neka mi BOG to oprosti.«
19. »Idi u miru!« reče mu Elizej. Nakon što je Naaman prešao mali dio puta,
20. Gehazi, sluga Božjeg čovjeka Elizeja, pomisli: »Moj je gospodar bio preblag prema tom Aramejcu Naamanu kad nije od njega ništa primio. Zaklinjem se BOGU, požurit ću za njim i uzeti nešto od njega.«
21. Tako je Gehazi požurio za Naamanom. Kad je Naaman vidio da netko trči za njim, sišao je s kola, dočekao ga i upitao: »Je li sve u redu?«
22. »Sve je u redu«, odgovorio je Gehazi. »Gospodar me poslao da ti kažem kako su upravo iz Efrajimova gorskog kraja stigla dvojica mladića iz družine proroka. Molim te, daj za njih tri tisuće srebrnjaka i dva odijela.«
23. »Molim te, uzmi šest tisuća srebrnjaka «, rekao je Naaman. Nagovarao ga je i zavezao šest tisuća srebrnjaka i dva odijela u dvije vreće pa je sve natovario na dvojicu svojih slugu, da nose ispred Gehazija.
24. Kad je Gehazi stigao do Elizejevog brda, uzeo je darove, ostavio ih u kući i otpustio Naamanove sluge.
25. Potom je otišao do svoga gospodara Elizeja i stao pred njega. »Gdje si bio, Gehazi?« upitao je Elizej. »Tvoj sluga nikamo nije išao«, odgovorio je Gehazi.
26. No Elizej mu je rekao: »Nisam li u duhu bio s tobom kad je onaj čovjek sišao s kola da te dočeka? Zar je sad vrijeme za primanje novca i odjeće, kupovanje maslinika i vinograda, ovaca i goveda, sluga i sluškinja?
27. Sad će Naamanova bolest prijeći na tebe i na tvoje potomke zauvijek.« Gehazi je otišao od Elizeja kože bijele kao snijeg. Dobio je bolest.

2 Kraljevima 6:1-33
1. Jednom su proroci iz proročke družine rekli Elizeju: »Gledaj, mjesto na kojem boravimo s tobom premaleno je za nas.
2. Idemo do Jordana, gdje svaki od nas može uzeti po jedno deblo, pa ćemo si sagraditi boravište.« Elizej je odgovorio: »Idite!«
3. No jedan od njih je zatražio: »Molim te, dođi s nama, svojim slugama.« »Idem s vama«, odgovorio je Elizej.
4. Tako je i on krenuo. Kad su stigli do Jordana, počeli su sjeći drva.
5. No dok je jedan od njih obarao stablo, odvojila se glava sjekire i pala u vodu. Čovjek je zavapio: »O moj gospodaru, posudio sam tu sjekiru!«
6. Božji je čovjek upitao: »Gdje je pala?« Kad je čovjek pokazao mjesto gdje je pala sjekira, Elizej je odsjekao štap i bacio ga ondje. Učinio je da sjekira ispliva.
7. »Uzmi je!« rekao je. Čovjek je posegao rukom i dohvatio sjekiru.
8. Jednom kad je kralj Arama ratovao protiv Izraela, okupio je vijeće vojnih zapovjednika. Rekao je: »Utaborite se na dogovorenome mjestu i pripremite za napad.«
9. No Božji je čovjek poslao poruku izraelskom kralju: »Pazi da se ne približavaš onome mjestu jer su ondje aramejski vojnici.«
10. Izraelski je kralj upozorio ljude koji su živjeli u tome mjestu pa su bili na oprezu. To se dogodilo nekoliko puta.
11. Aramejski se kralj zbog toga toliko razbjesnio da je sazvao svoje zapovjednike i ispitivao ih: »Recite mi, tko je među nama uhoda izraelskoga kralja?«
12. »Nitko od nas, moj gospodaru kralju«, rekao je jedan od zapovjednika, »Elizej, izraelski prorok, govori kralju Izraela sve ono što izgovoriš u svojim odajama.«
13. »Idite i doznajte gdje je«, zapovjedio je kralj. »Poslat ću ljude da ga zarobe.« Dojavili su mu: »Prorok je u Dotanu«.
14. Kralj je ondje poslao konje, bojna kola i veliku vojsku. Došli su noću i opkolili grad.
15. Kad je sluga Božjeg čovjeka ustao rano sljedećeg jutra i izašao, a ono — vojska s konjima i bojnim kolima opkolila grad. »Jao, gospodaru, što ćemo sad?« upitao je sluga.
16. »Ne boj se!« odgovorio je prorok. »Jer, više je onih koji su uz nas nego onih koji su uz njih.«
17. Tada se Elizej pomolio: »O BOŽE, molim te otvori mu oči, da može vidjeti.« BOG je potom otvorio oči mladiću. Svuda oko Elizeja, po okolnim brdima, vidio je mnoštvo konja i vatrenih bojnih kola.
18. Kad su se Aramejci počeli spuštati prema Elizeju, on se pomolio BOGU: »Molim te, oslijepi ove ljude.« I BOG ih je oslijepio, kao što je Elizej molio.
19. Tada je Elizej rekao Aramejcima: »Ovo nije pravi način, niti je ovo pravi grad. Krenite za mnom i odvest ću vas do čovjeka kojeg tražite.« I odveo ih je u Samariju .
20. Kad su ušli u grad, Elizej je rekao: »BOŽE, otvori oči ovim ljudima da mogu vidjeti.« I BOG im je otvorio oči. Uvidjeli su da se nalaze usred Samarije.
21. Kad ih je izraelski kralj ugledao, upitao je Elizeja: »Što da učinim s njima, oče moj? Da ih ubijem?«
22. »Nemoj ih ubiti!« odgovorio je Elizej. »Zar da ubiješ one koje nisi zarobio svojim mačem i lûkom? Stavi pred njih hrane i vode. Neka jedu i piju pa neka se zatim vrate svom gospodaru.«
23. Tako im je kralj priredio veliku gozbu. Nakon što su jeli i pili, otpustio ih je, a oni su se vratili svom gospodaru. Nakon toga Aramejci više nisu harali izraelskim područjem.
24. Poslije nekog vremena, aramejski je kralj Ben Hadad okupio cijelu svoju vojsku i krenuo u opsadu Samarije.
25. U gradu je zavladala glad. Opsada je potrajala toliko dugo da se magareća glava prodavala za osamdeset srebrnjaka , a tri decilitra golubljeg izmeta za pet srebrnjaka .
26. Dok je izraelski kralj obilazio duž gradskih zidina, jedna mu je žena zavapila: »Pomozi mi, kralju, moj gospodaru!«
27. A kralj je odgovorio: »Ako ti BOG ne pomogne, kako ću ti ja pomoći? Nema više ni žita ni vina.«
28. Zatim je upitao ženu: »Što ti je?« Ona je odgovorila: »Ova mi je žena rekla: ‘Daj mi svog sina da ga pojedemo, a sutra ćemo pojesti moga.’
29. Tako smo skuhale mog sina i pojele ga. Sljedećeg sam joj dana rekla: ‘Daj sada svog sina da ga pojedemo!’ No ona ga je sakrila.«
30. Kad je kralj čuo njezine riječi, razderao je odjeću na sebi. Takav je obilazio gradske zidine, a narod je mogao vidjeti da ispod odjeće nosi tkaninu za žalovanje .
31. Rekao je: »Neka me BOG kazni ako Elizeju glava ostane na ramenima do kraja današnjeg dana!«
32. Elizej je sjedio sa starješinama u svojoj kući. Kralj je poslao glasnika, ali i prije nego što je glasnik stigao, Elizej je rekao starješinama: »Vidite li kako mi onaj ubojica radi o glavi? Kad kraljev glasnik stigne, zatvorite vrata i držite ih čvrsto zatvorena. Već čujem zvuk koraka gospodara iza njega.«
33. Još dok je Elizej govorio, stigao je kralj i rekao: »Ova je nevolja došla od BOGA. Zašto bih se još pouzdavao u BOGA?«

Psalmi 72:1-7
1. Salomonova pjesma. Bože, daj kralju svoj osjećaj za pravdu i kraljevom sinu svoj osjećaj za pravednost,
2. da tvom narodu sudi pravično, da siromašnima dijeli pravdu.
3. Zbog pravednosti će planine i brda donijeti rod i blagostanje narodu.
4. Neka kralj brani siromašne u narodu, neka pomogne djeci potrebitih, neka skrši one koji ih tlače.
5. Neka dugo živi kralj, dokle god je sunca i mjeseca, u svakom naraštaju.
6. Kralj je kao kiša što pada na pokošenu livadu, kao pljuskovi što natapaju zemlju.
7. Za njegove vladavine pravedni će napredovati, dok postoji mjesec, blagostanje će obilovati.

Izreka 18:10-11
10. BOŽJE ime je kao čvrsta kula kojoj pravednici trče i sigurnost nalaze.
11. Bogataš si o svojem bogatstvu umišlja da je utvrđeni grad s visokim zidinama.

Ivanu 18:1-18
1. Nakon što je Isus to rekao, prešao je sa svojim učenicima na drugu stranu doline Kedron. Ondje je bio vrt u koji su ušli Isus i njegovi učenici.
2. Juda, onaj koji ga je izdao, također je poznavao to mjesto. Isus se ondje često sastajao sa svojim učenicima.
3. I tako je Juda poveo grupu rimskih vojnika i hramsku stražu koju su mu dali vodeći svećenici i farizeji. Stigli su u vrt sa svjetiljkama, bakljama i oružjem.
4. Isus je znao sve što će mu se dogoditi pa je istupio i upitao ih: »Koga tražite?«
5. »Isusa Nazarećanina«, odgovorili su mu. »Ja sam«, rekao im je Isus. Juda, njegov izdajnik, stajao je s njima.
6. Kad im je Isus rekao: »Ja sam«, ustuknuli su i popadali na zemlju.
7. Stoga, Isus ih je ponovo upitao: »Koga tražite?« A oni su odgovorili: »Isusa Nazarećanina.«
8. »Rekao sam vam da sam to ja. Dakle, ako tražite mene, pustite ove ljude da odu.«
9. Tako je rekao da bi se ispunilo ono što je ranije rekao: »Nisam izgubio ni jednoga od onih koje si mi dao.«
10. Šimun Petar je izvukao mač koji je imao uza se. Udario je njime slugu vrhovnog svećenika i odsjekao mu desno uho. Sluga se zvao Malko.
11. Na to je Isus rekao Petru: »Vrati mač u korice! Zar da ne ispijem čašu koju mi je pružio Otac?«
12. Tada su vojnici, zajedno sa svojim zapovjednikom i hramskom stražom, uhitili Isusa, svezali ga
13. i najprije odveli k Ani. Ana je bio Kaifin tast, a Kaifa je te godine bio vrhovni svećenik.
14. Kaifa je bio onaj koji je savjetovao Židovima da je bolje da jedan čovjek umre umjesto cijelog naroda.
15. Šimun Petar i jedan drugi učenik išli su za Isusom. Toga je učenika vrhovni svećenik dobro poznavao pa je on ušao s Isusom u dvorište vrhovnog svećenika. No Petar je ostao vani, pred vratima.
16. Tada je taj drugi učenik, kojeg je vrhovni svećenik dobro poznavao, izašao, porazgovarao s vrataricom i uveo Petra u dvorište.
17. Sluškinja, vratarica, upitala je Petra: »Zar nisi i ti jedan od učenika ovoga čovjeka?« »Nisam!« odgovorio je.
18. Robovi i hramska straža naložili su vatru. Bilo je hladno pa su stajali uz nju i grijali se. I Petar je bio s njima i grijao se.