A A A A A
Biblija u jednoj godini
Lipanj 4

1 Kraljevima 17:1-24
1. Tišbijac Ilija bio je prorok iz Tišbe u Gileadu. Rekao je kralju Ahabu: »Zaklinjem se BOGOM, jedina rosa ili kiša sljedećih nekoliko godina past će samo na moju zapovijed.«
2. Tada je BOG rekao Iliji:
3. »Idi odavde na istok i sakrij se u koritu potoka Kerita, istočno od rijeke Jordan.
4. Tamo ćeš piti iz potoka, a gavranima sam zapovjedio da ti donose hranu.«
5. Ilija je učinio kako mu je rekao BOG: sakrio se neko vrijeme pokraj potoka Kerit, istočno od rijeke Jordan.
6. Gavrani su mu svakog jutra i večeri donosili kruh i meso, a vodu je pio iz potoka.
7. No potok je nakon nekog vremena presušio jer nije bilo kiše.
8. Tada mu je rekao BOG:
9. »Idi sad u Sarfatu u Sidonu i ostani ondje. Tamo sam zapovjedio jednoj udovici da te hrani.«
10. Ilija je otišao u Sarfatu. Pred gradskim je vratima susreo jednu udovicu kako sakuplja granje za potpalu. Obratio joj se: »Možeš li mi u vrču donijeti malo vode za piće?«
11. Čim je krenula po vodu, viknuo je za njom: »Molim te, donesi mi i komad kruha.«
12. Odgovorila je: »Zaklinjem ti se pred tvojim BOGOM, nemam kruha, već samo šaku brašna u ćupu i malo ulja u vrču. Sakupljam nekoliko grančica da kod kuće spremim posljednje jelo za sebe i sina. Pojest ćemo, a zatim umrijeti od gladi.«
13. Ilija joj reče: »Ne boj se! Idi kući i napravi kako si rekla. No prvo meni pripremi malu pogaču i donesi mi je, a zatim spremi obrok za sebe i svog sina.
14. Jer, ovako govori BOG Izraela: ‘Neće se isprazniti ćup s brašnom, niti će presušiti vrč s uljem, sve do dana kad će BOG poslati kišu na zemlju.’«
15. Otišla je i učinila kako je rekao Ilija. Mnogo je dana bilo hrane za nju, za Iliju i za njezino kućanstvo.
16. Ćup s brašnom nije se ispraznio, niti je presušilo ulje u vrču, baš kao što je BOG objavio preko Ilije.
17. Nakon nekog vremena razbolio se sin gospodarice kuće. Njegovo se stanje pogoršavalo, a na kraju je prestao disati.
18. Žena je rekla Iliji: »Što imaš protiv mene, Božji čovječe? Zar si me došao podsjetiti na moj grijeh i donijeti smrt mojem sinu?«
19. »Daj mi svoga sina«, odgovorio je Ilija. Uzeo ga je iz njezinog naručja, odnio u gornju sobu, u kojoj je sâm stanovao, i položio ga na svoj krevet.
20. Zavapio je BOGU: »BOŽE moj, zašto si pustio nesreću na ovu udovicu kod koje živim? Zašto si usmrtio njezinog sina?«
21. Zatim se ispružio preko dječakovog tijela tri puta i zavapio BOGU: »O BOŽE moj, neka se u ovo dijete ponovo vrati život!«
22. BOG je odgovorio na Ilijin vapaj. Dječak je ponovo počeo disati i život se vratio u njega.
23. Ilija je uzeo dijete, donio ga iz gornje sobe, predao ga majci i rekao: »Gledaj, sin ti je živ!«
24. A žena mu odgovori: »Sad znam da si Božji čovjek i da BOG zaista govori kroz tebe.«

1 Kraljevima 18:1-46
1. Nakon mnogo vremena, u trećoj godini suše, BOG je rekao Iliji: »Idi k Ahabu, a ja ću poslati kišu na zemlju.«
2. Ilija je otišao k Ahabu. U Samariji je tada vladala strašna glad.
3. Ahab je pozvao Obadiju, upravitelja palače, koji je bio istinski štovatelj BOGA.
4. Jednom kad je Izabela ubijala BOŽJE proroke, Obadija ih je bio sklonio stotinu. Sakrio ih je u dvije spilje, po pedeset proroka u svaku, i snabdijevao ih hranom i vodom.
5. Ahab je rekao Obadiji: »Pretraži sve izvore i potoke u zemlji. Možda pronađemo travu kojom ćemo očuvati na životu konje i mazge. Tako nam životinje neće propasti.«
6. Podijelili su među sobom područje koje će pretraživati. Ahab je krenuo na jednu, a Obadija na drugu stranu.
7. Obadija je na putu neočekivano susreo Iliju. Prepoznao ga je, duboko se poklonio pred njim i rekao: »Jesi li to ti, moj gospodaru Ilija?«
8. »Ja sam«, odgovori Ilija. »Idi i reci svome gospodaru: ‘Ilija je ovdje’.«
9. No Obadija mu je rekao: »Što sam sagriješio? Zašto mene, svog slugu, predaješ u ruke Ahabu da me ubije?
10. Zaklinjem se tvojim BOGOM, nema naroda ili kraljevstva u koje moj gospodar nije slao ljude u potragu za tobom. A kad bi javili da nisi ondje, tjerao ih je da to potvrde zakletvom.
11. Ti sad želiš da kažem svom gospodaru: ‘Ilija je ovdje.’
12. Čim krenem, odnijet će te BOŽJI duh tko zna kamo. Ako kažem Ahabu da si ovdje, a on te ne nađe, ubit će me. A ja, tvoj sluga, štujem BOGA još od djetinjstva.
13. Zar ti nije rečeno, moj gospodaru, što sam učinio kad je Izabela ubijala BOŽJE proroke? Sakrio sam stotinu proroka u dvije spilje, po pedeset u svaku, i snabdijevao ih hranom i vodom.
14. Ti sad želiš da kažem svom gospodaru: ‘Ilija je ovdje.’ Pa ubit će me!«
15. A Ilija mu odgovori: »Zaklinjem se BOGOM, Svevladarom kojeg štujem, svakako ću se već danas susresti s Ahabom.«
16. Potom Obadija ode k Ahabu i obavijesti ga o svemu. Ahab je krenuo ususret Iliji.
17. Kad je ugledao Iliju, Ahab je rekao: »Jesi li to stvarno ti, onaj što Izraelu stvara nevolje?«
18. »Ne stvaram ja nevolje u Izraelu«, odgovori Ilija, »već ti i tvoja obitelj. Zapostavili ste BOŽJE zapovijedi i počeli štovati baale.
19. Stoga, sad sazovi cijeli Izrael neka se okupi preda mnom na brdu Karmel. Neka se također okupi četiristo i pedeset Baalovih i četiristo Ašerinih proroka, koje uzdržava kraljica Izabela.«
20. Ahab je poslao poruku da se na brdu Karmel okupe svi Izraelci i prozvani proroci.
21. Ilija je stupio pred okupljeni narod i rekao: »Dokad ćete se još kolebati između dva mišljenja? Ako je BOG pravi Bog, njega slušajte. A ako je Baal pravi Bog, slušajte njega.« No narod mu nije odgovorio ni riječ.
22. Tada je Ilija rekao narodu: »Jedini sam ja još ostao od BOŽJIH proroka, a Baalovih je četiristo pedeset.
23. Dajte nam dva bika. Neka oni izaberu jednog za sebe, isjeku ga na komade i polože na drva. No neka ne pale vatru. Ja ću pripremiti drugog bika, položiti komade na drvo i također neću paliti vatru.
24. Zatim vi prizovite svog boga, a ja ću zazvati svoga. Bog koji odgovori paljenjem vatre — pravi je Bog.« Cijeli je narod odgovorio: »Slažemo se.«
25. Tada je Ilija rekao Baalovim prorocima: »Budući da vas je mnogo, vi prvi odaberite jednog bika i pripremite ga. Zatim prizovite ime svog boga, ali ne palite vatru.«
26. Uzeli su bika i pripremili ga. Od jutra do podneva zazivali su Baalovo ime. »O Baale, odgovori nam!« vikali su. Ali nije se čuo ni glas. Nitko nije odgovorio. Plesali su i skakali oko žrtvenika koji su bili načinili.
27. U podne im se Ilija počeo rugati. »Vičite glasnije!« govorio je. »Jer, to je bog. Možda se zadubio u vlastite misli. Ili je zauzet. Ili je na putu. Ili spava pa ga treba probuditi.«
28. Glasno su vikali i po svom se običaju sjekli mačevima i kopljima do krvi.
29. Podne je prolazilo, a oni su mahnitali sve do vremena prinošenja večernje žrtve. No nitko se nije oglasio, nitko nije slušao niti odgovorio.
30. Tada je Ilija rekao cijelom narodu: »Priđite sada ovdje.« Narod je prišao, a on je popravio porušeni BOŽJI žrtvenik.
31. Uzeo je dvanaest kamenova, po jedan za svako pleme Jakovljevih sinova, sinova čovjeka kojem je BOG bio promijenio ime u Izrael.
32. Tim je kamenjem napravio žrtvenik u čast BOGU, a uokolo iskopao jarak u koji su mogle stati dvije kante vode .
33. Zatim je naslagao drva i isjekao bika na komade. Položio je komade na drvo i rekao: »Napunite vodom četiri vrča i izlijte po žrtvi i drvima.«
34. Potom je rekao: »Učinite to još jedanput«, i oni su učinili kako je rekao. »Učinite to i treći put«, rekao je, a oni su to učinili i treći put.
35. Voda se slijevala oko žrtvenika i napunila sav jarak uokolo.
36. Kad je bilo vrijeme za prinos žrtve, prorok Ilija je prišao žrtveniku i pomolio se: »O BOŽE Abrahama, Izaka i Izraela, danas obznani da si ti Bog u Izraelu i da sam ja tvoj sluga. Obznani da sam sve ovo učinio na tvoju zapovijed.
37. Odgovori mi, o BOŽE! Odgovori mi da bi ovaj narod znao da si ti BOG i da ćeš njihova srca pridobiti natrag za sebe.«
38. Tada je BOG spustio vatru koja je spalila žrtvu, drvo, kamenje i prašinu te isušila svu vodu u jarku.
39. Svi su to vidjeli, poklonili se do zemlje i povikali: »Ilijin je pravi Bog! On je istinski BOG!«
40. Tada im je Ilija naredio: »Pohvatajte Baalove proroke. Ni jedan ne smije pobjeći!« Ljudi su ih pohvatali, a Ilija ih je odveo dolje na potok Kišon i sve ih pobio.
41. Ilija je rekao kralju Ahabu: »Idi sada, jedi i pij. Čujem zvuk jake kiše.«
42. Ahab je otišao jesti i piti, a Ilija se popeo na vrh Karmela, sagnuo do zemlje i stavio glavu među koljena.
43. »Popni se i pogledaj prema moru«, rekao je svom slugi. Sluga se popeo, pogledao i rekao: »Ne vidim ništa.« Ilija ga je tako slao sedam puta.
44. Sedmi put, sluga je rekao: »Vidim mali oblak, malen kao ljudski dlan, kako dolazi s mora.« A Ilija mu reče: »Idi k Ahabu i reci mu da upregne konje i krene kući prije nego što ga spriječi kiša.«
45. Ubrzo se nebo zacrnjelo od oblaka, podigao se vjetar i počela je padati jaka kiša. Ahab se odvezao prema Jezreelu,
46. a Iliju je obuzela BOŽJA snaga. Zataknuo je donji dio svog ogrtača za pojas i prije Ahaba otrčao sve do Jezreela.

Psalmi 69:29-36
29. A ja patim i bolujem. Bože, zaštiti me svojim spasenjem.
30. Pjesmom ću hvaliti Božje ime i veličati ga zahvalama.
31. Bit će to BOGU draže nego da mu žrtvujem vola ili bika s rogovima i papcima.
32. Vidjet će to siromašni i radovati se. Vi koji Boga tražite, ohrabrite se!
33. BOG čuje potrebite i ne zaboravlja zatočene.
34. Neka ga hvale nebo i zemlja, mora i sve što se u njima kreće!
35. Jer, Bog će spasiti Sion i obnoviti Judine gradove. Narod će se ondje naseliti i zemlju zaposjesti.
36. Potomci njegovih slugu će je naslijediti, koji njegovo ime vole, u njoj će prebivati.

Izreka 17:27-28
27. Pametan čovjek štedi riječi i razuman ima mirnu narav.
28. I budala se čini mudrim, kad šuti, i pametnim, kad ništa ne govori.

Ivanu 13:21-38
21. Kada je ovo rekao, Isus se potresao u sebi i izjavio: »Govorim vam istinu: jedan od vas će me izdati.«
22. Njegovi su se učenici počeli međusobno pogledavati jer nisu znali na kojeg od njih misli.
23. Jedan od njegovih učenika, kojega je Isus jako volio, sjedio je pokraj njega.
24. Njemu je Šimun Petar dao znak da pita Isusa tko bi to mogao biti.
25. Ovaj se primaknuo bliže Isusu i upitao ga: »Gospodine, tko je taj?«
26. Isus je odgovorio: »To je onaj kojem ću dati komad kruha kad ga umočim.« Potom je uzeo komad kruha, umočio ga i dao ga Judi Iskariotskom, Šimunovom sinu.
27. Nakon što je Juda uzeo taj komad kruha, u njega je ušao Sotona. Tada mu je Isus rekao: »To što namjeravaš — učini brzo!«
28. No nitko od onih koji su jeli za stolom nije shvatio zašto mu je Isus to rekao.
29. Budući da je Juda držao kutiju s novcem, neki su pomislili da mu je rekao: »Kupi što nam je potrebno za blagdan!« Ili da mu je rekao da nešto podijeli siromašnima.
30. I tako je Juda uzeo komad kruha i smjesta otišao. A bila je noć.
31. Nakon što je Juda otišao, Isus je rekao: »Sin Čovječji je sada proslavljen i Bog je proslavljen u njemu.
32. Ako je Bog proslavljen u Sinu, onda će Sin biti proslavljen u Ocu. Bog će mu odmah dati slavu koja mu pripada.
33. Moja draga djeco, još sam samo kratko s vama. Tražit ćete me, ali kao što sam već rekao Židovima, i vama sada kažem: ‘Kamo ja idem, vi ne možete doći.’
34. Dajem vam novu zapovijed: Volite jedan drugoga! Kako sam ja volio vas, tako i vi trebate voljeti jedan drugoga.
35. Budete li voljeli jedan drugoga, po tome će svi znati da ste moji učenici.«
36. Šimun Petar ga je upitao: »Gospodine, kamo ideš?« Isus mu je odgovorio: »Tamo kamo ja idem, ti zasad ne možeš poći. No poslije ćeš poći za mnom.«
37. »Gospodine«, upitao ga je Petar, »zašto sada ne mogu poći za tobom? Dat ću svoj život za tebe!«
38. Isus mu je odgovorio: »Dat ćeš svoj život za mene? Govorim ti istinu: triput ćeš me se odreći prije nego što pijetao zapjeva.«