A A A A A
Biblija u jednoj godini
Lipanj 10

2 Kraljevima 7:1-20
1. Elizej je rekao: »Poslušaj BOŽJU riječ! Ovako govori BOG: ‘Već sutra u ovo vrijeme, na samarijskim gradskim vratima, hrane će opet biti dovoljno. Ćup finog brašna, kao i dva ćupa ječma, moći će se jeftino nabaviti za samo jedan srebrnjak .’«
2. Tada je zapovjednik, na čiju se ruku oslanjao kralj, rekao Božjem čovjeku: »Kad bi i sâm BOG otvorio nebeske riznice, pa zar bi to bilo moguće?« »Vidjet ćeš na svoje oči«, odgovorio je Elizej, »ali ti nećeš jesti.«
3. U isto vrijeme, bila su četvorica gubavca na gradskim vratima. Govorili su jedan drugome: »Zašto da sjedimo ovdje čekajući smrt?
4. Ako odlučimo ući u grad, umrijet ćemo od gladi. No umrijet ćemo i ako ostanemo ovdje. Zato, pođimo u aramejski tabor. Ako nam ondje poštede život, živjet ćemo. A ako nas odluče ubiti, ionako ćemo umrijeti.«
5. U sumrak su krenuli u aramejski tabor. Stigli su do ruba tabora, kad tamo — nigdje nikoga!
6. Bog je bio učinio da Aramejci čuju zvuk bojnih kola i konja, i buku silne vojske. Govorili su međusobno: »Izraelski je kralj unajmio hetitskog i egipatskog kralja da nas napadnu!«
7. Tako su Aramejci pobjegli rano uvečer i sve ostavili. Napustili su svoje šatore, konje i magarce te pobjegli da spase živu glavu.
8. Kad su gubavci stigli do ruba tabora, ušli su u jedan šator pa su jeli i pili. Zatim su uzeli srebro, zlato i odjeću te sve to sakrili izvan tabora. Potom su se vratili i ušli u drugi šator. I odande su uzeli nešto stvari pa su i njih sakrili.
9. Tada su rekli jedan drugome: »Ne činimo dobro. Ovo je dan radosnih vijesti, a mi o njima šutimo. Ako budemo čekali da svane, stići će nas kazna. Zato krenimo i o svemu obavijestimo ljude u kraljevskoj palači.«
10. Tako su se gubavci vratili i pozvali čuvare gradskih vrata. Rekli su im: »Ušli smo u aramejski tabor, a tamo nema nikoga. Samo privezani konji i magarci, a šatori su još uvijek podignuti.«
11. Čuvari gradskih vrata dojavili su sve to u kraljevsku palaču.
12. Kralj je noću ustao i rekao svojim zapovjednicima: »Reći ću vam što nam spremaju Aramejci. Znaju da gladujemo pa su napustili tabor i sakrili se u polju. Misle da ćemo izaći iz grada te da će nas pohvatati žive i tako ući u grad.«
13. Jedan je od njegovih zapovjednika rekao: »Neka nekoliko naših ljudi uzme pet od preostalih konja u gradu. Konji bi ionako uskoro uginuli, kao uostalom i svi preostali Izraelci u ovome gradu. Pošaljimo ljude i doznat ćemo što se događa.«
14. Odabrali su dvoja bojna kola s konjima. Kralj ih je poslao za aramejskom vojskom i zapovjedio: »Idite i vidite što se događa.«
15. Pratili su Aramejce sve do rijeke Jordan. Cijeli je put bio prekriven odjećom i opremom koju su Aramejci izgubili pri bijegu. Glasnici su se vratili i izvijestili kralja.
16. Tada je narod izašao iz grada i opljačkao aramejski tabor. Dogodilo se kao što je BOG bio najavio. Ćup brašna, kao i dva ćupa ječma, mogli su se nabaviti za samo jedan srebrnjak.
17. A kralj je na gradska vrata postavio onoga istog zapovjednika na čiju se oslanjao ruku. Narod ga je pregazio i on je izdahnuo. Dogodilo se baš kao što je Božji čovjek prorekao kad je kralj došao u njegovu kuću.
18. Jer, Božji je čovjek tada rekao kralju: »Već sutra u ovo isto vrijeme, na samarijskim gradskim vratima, ćup finog brašna, kao i dva ćupa ječma, prodavat će se za samo jedan srebrnjak.«
19. A onaj je zapovjednik rekao tada Božjem čovjeku: »Kad bi i sam BOG otvorio nebeske riznice, pa zar bi to bilo moguće?« Božji mu je čovjek odgovorio: »Vidjet ćeš sâm na svoje oči, ali ti nećeš jesti.«
20. Tako se i dogodilo jer ga je narod pregazio na vratima, gdje je i umro.

2 Kraljevima 8:1-29
1. Elizej je dao savjet ženi čijeg je sina vratio u život: »Spremi se i idi sa svojom obitelji negdje gdje ćeš se moći zadržati neko vrijeme jer je BOG odredio da u zemlji zavlada glad koja će potrajati sedam godina.«
2. Žena se spremila i učinila kao što joj je rekao Božji čovjek. Otišla je s obitelji u zemlju Filistejaca, gdje se zadržala sedam godina.
3. Nakon sedam godina u Filisteji, vratila se i otišla kod kralja. Molila je da joj se vrate njezina kuća i zemlja.
4. A kralj je tada razgovarao s Gehazijem, slugom Božjeg čovjeka. »Pričaj mi«, tražio je, »o svim velikim djelima koja je učinio Elizej.«
5. Upravo kad je Gehazi pričao kralju kako je Elizej vratio mrtvog dječaka u život, majka je toga dječaka došla moliti kralja za svoju kuću i zemlju. Gehazi je rekao: »Moj gospodaru i kralju, ovo su baš ta žena i njezin sin kojeg je Elizej vratio u život.«
6. Kralj je pitao ženu o tome i ona mu je sve ispričala. Potom je zadužio jednog službenika za njezin slučaj. Rekao mu je: »Vrati joj sve što joj je pripadalo, kao i sav prihod s njezine zemlje, od dana kad je otišla pa sve do danas.«
7. Elizej je otišao u Damask. Ben Hadad, kralj Arama, bio je bolestan. Kad su mu rekli da je došao Božji čovjek,
8. rekao je svome slugi Hazaelu: »Ponesi sa sobom dar i idi kod Božjeg čovjeka. Neka pita BOGA hoću li ozdraviti od ove bolesti.«
9. Hazael je otišao kod Elizeja. Sa sobom je ponio darove od svih vrsta dobara iz Damaska, sve natovareno na četrdeset deva. Stao je pred Elizeja i rekao: »Tvoj sljedbenik Ben Hadad, kralj Arama, poslao me k tebi da pitam hoće li ozdraviti od bolesti.«
10. Elizej je odgovorio: »Idi i reci mu da će svakako ozdraviti premda mi je BOG otkrio da će sigurno umrijeti.«
11. Zatim se zagledao u Hazaela, sve dok se ovaj nije posramio. Tada je Božji čovjek zaplakao.
12. »Zašto moj gospodar plače?« upitao je Hazael. »Zato što znam koliko ćeš zla učiniti Izraelcima«, odgovorio je. »Palit ćeš njihove utvrde i mačem ubijati njihove mladiće, gaziti njihovu dojenčad i rasijecati trbuhe njihovim trudnim ženama.«
13. No Hazael reče: »Pa ja sam samo sluga, jadni pas, kako bih mogao učiniti toliko toga?« »BOG mi je pokazao da ćeš ti biti kralj Arama«, odgovorio je Elizej.
14. Tada je Hazael otišao od Elizeja i vratio se svom gospodaru. Kad je Ben Hadad pitao: »Što ti je rekao Elizej?«, Hazael je odgovorio: »Rekao mi je da ćeš sigurno ozdraviti.«
15. No sutradan je uzeo težak pokrivač, natopio ga vodom i njime pritisnuo kraljevo lice sve dok nije umro. Hazael je postao sljedeći kralj Arama.
16. U petoj godini vladavine izraelskoga kralja Jorama, Ahabovog sina, kralj Jude postao je Jehoram, Jošafatov sin.
17. Imao je trideset i dvije godine kad je postao kralj i vladao je u Jeruzalemu osam godina.
18. Živio je kao kraljevi Izraela i činio zlo pred BOGOM. Oženio se Ahabovom kćeri i živio kao Ahabova obitelj.
19. No BOG ipak nije htio uništiti zemlju Judu, zbog svog sluge Davida kojem je obećao da će on i njegovi potomci vladati zauvijek.
20. U vrijeme Jehoramove vladavine Edomci su se pobunili protiv vlasti Jude i postavili sebi svog kralja.
21. Stoga je Jehoram prešao u Sairu, sa svim svojim bojnim kolima. Edomska ih je vojska opkolila, ali on se noću uspio probiti sa svojim zapovjednicima. I sva je njegova vojska pobjegla kući.
22. Sve do danas, Edom je neovisan o Judi. U isto se vrijeme pobunila i Libna.
23. Ostala Jehoramova djela, sve što je činio, zapisana su u knjizi Povijest judejskih kraljeva.
24. Jehoram je umro i sahranjen je pokraj svojih predaka u Davidovom gradu. Njegov je sin Ahazija postao sljedeći kralj.
25. U dvanaestoj godini vladavine izraelskoga kralja Jorama, Ahabovog sina, u Judi je zavladao Ahazija, Jehoramov sin.
26. Ahazija je imao dvadeset i dvije godine kad je postao kralj i vladao je u Jeruzalemu godinu dana. Njegova majka zvala se Atalija i bila je unuka izraelskoga kralja Omrija.
27. Ahazija je činio zlo pred BOGOM, kao i Ahabova obitelj u koju se priženio.
28. Ahazija je otišao s Ahabovim sinom Joramom u borbu protiv aramejskoga kralja Hazaela, kod Ramota u Gileadu. Tu su Aramejci ranili Jorama.
29. On se vratio u Jezreel kako bi se oporavio od rana koje su mu Aramejci zadali u Rami, u borbi protiv aramejskoga kralja Hazaela. Judejski kralj Ahazija, Jehoramov sin, otišao je u Jezreel vidjeti ranjenog Jorama, Ahabovog sina.

Psalmi 72:8-16
8. Kralj će vladati od mora do mora i od rijeke Eufrat do zemaljskih krajeva.
9. Stanovnici pustinje pred njim će klečati, neprijatelji njegovi prašinu će jesti.
10. Kraljevi Taršiša i otoka donosit će mu danak, a kraljevi Šebe i Sebe darove.
11. Pred njim će se klanjati svi kraljevi, služit će mu svi narodi.
12. Jer, on pomaže potrebitima kad zovu, siromašnima kojima pomoći nema.
13. Na slabe i potrebite se sažalijeva i živote im spašava.
14. Izbavit će ih od ugnjetavanja i nasilja jer su mu njihovi životi dragocjeni.
15. Živio kralj! Dajte mu zlato iz Šebe. Neprestano molite za njega. Blagoslivljajte ga svakog dana.
16. Zemlja će dati obilje žita, prekrivat će čak vrhove gora, kao Libanon bit će plodna. Kao zemlja trave, tako će gradovi biti puni stanovnika.

Izreka 18:12-13
12. Ohol čovjek brzo će propasti, a ponizan će čast primiti.
13. Tko odgovara prije nego što sasluša, čini glupost i sramoti se.

Ivanu 18:19-40
19. Tada je vrhovni svećenik upitao Isusa o njegovim učenicima i njegovom učenju.
20. Isus mu je odgovorio: »Ja sam javno govorio ljudima. Uvijek sam poučavao u sinagogama i u Hramu gdje se okupljaju Židovi. Ništa nisam rekao tajno.
21. Zašto pitaš mene? Pitaj one koji su čuli što sam im govorio. Oni sigurno znaju što sam rekao.«
22. Kad je Isus to rekao, jedan od hramskih čuvara, koji je stajao u blizini, udario ga je i rekao: »Zar tako odgovaraš vrhovnom svećeniku?«
23. Isus mu je odgovorio: »Ako sam što pogrešno rekao, dokaži! Ako je to što sam rekao ispravno, zašto me udaraš?«
24. Tada ga je Ana vezanog poslao Kaifi, vrhovnom svećeniku.
25. A Šimun Petar stajao je pokraj vatre i grijao se. Upitali su ga: »Zar nisi i ti jedan od njegovih učenika?« On je zanijekao. »Nisam«, rekao je.
26. Jedan od slugu vrhovnog svećenika, rođak onoga čovjeka kojemu je Petar odrezao uho, rekao mu je: »Zar te nisam vidio s njim u vrtu?«
27. Tada je Petar još jednom zanijekao, a pijetao je odmah zapjevao.
28. Nakon toga, odveli su Isusa iz Kaifine kuće u palaču rimskog upravitelja. Bilo je rano jutro. No Židovi nisu htjeli ući u palaču da se ne bi onečistili i da bi mogli jesti pashalnu večeru.
29. Zato je Pilat izašao k njima i upitao ih: »Kakvu optužbu iznosite protiv ovoga čovjeka?«
30. Odgovorili su mu: »Da ovaj čovjek nije zločinac, ne bismo ga predali tebi.«
31. Pilat im je rekao: »Uzmite ga vi i sudite mu prema svom Zakonu.« Židovi su mu odgovorili: »Nama nije dopušteno nikoga ubiti!«
32. Ovo se dogodilo da bi se ispunile Isusove riječi kojima je najavio kakvom će smrću umrijeti.
33. Pilat se zatim vratio u palaču. Pozvao je Isusa i upitao ga: »Jesi li ti židovski kralj?«
34. »Govoriš li to sâm od sebe«, odgovorio mu je Isus, »ili su ti to drugi rekli za mene?«
35. »Zar sam ja Židov?« odvratio je Pilat. »Tvoj narod i vodeći svećenici predali su te meni. Što si učinio?«
36. Isus je odgovorio: »Moje Kraljevstvo ne pripada ovom svijetu. Kad bi moje Kraljevstvo pripadalo ovom svijetu, moji bi se podanici borili da me ne predaju Židovima. Ali moje Kraljevstvo nije odavde.«
37. »Dakle, ti jesi kralj?« pitao ga je Pilat. »Ti kažeš da sam kralj«, odgovorio je Isus. »To je istina. Ja sam zato i rođen: da dokažem istinu. Zato sam i došao na ovaj svijet. Svatko tko je na strani istine, sluša moj glas.«
38. »Što je istina?« upitao ga je Pilat. Kad je to rekao, ponovo je otišao van k Židovima i rekao im: »Ne nalazim ništa zbog čega bih ga optužio.
39. Ali vaš je običaj da vam pustim nekoga za Pashu. Dakle, hoćete li da vam oslobodim ‘židovskoga kralja’?«
40. Na to su zaurlali: »Ne njega, nego Barabu!« Baraba je bio razbojnik.