A A A A A

Jošua 5:1-15
1. Kad su amorejski kraljevi zapadno od rijeke Jordan, kao i svi kanaanski kraljevi uz Sredozemno more, čuli da je BOG isušio rijeku Jordan ispred Izraelaca sve dok je nisu prešli, klonuli su duhom i obeshrabrili se.
2. Tada je BOG rekao Jošui: »Napravi noževe od kamena kremena i ponovo obreži Izraelce.«
3. Jošua je stoga načinio noževe od kremena i obrezao Izraelce na Brdu obrezanja .
4. Učinio je to zato što su svi muškarci koji su bili izašli iz Egipta — svi oni sposobni za borbu — umrli tijekom puta kroz pustinju nakon izlaska iz Egipta.
5. Sav narod koji je izašao bio je obrezan, no oni koji su se rodili u pustinji, nisu bili obrezani.
6. Naime, Izraelci su četrdeset godina lutali pustinjom sve dok nisu umrli svi koji su bili sposobni za borbu. Budući da se nisu pokoravali BOGU, nije im dopustio da ugledaju zemlju koju je obećao njihovim precima, zemlju kojom teče med i mlijeko.
7. Zbog toga su u nju ušli njihovi sinovi, a sad ih je Jošua obrezao jer to nisu činili na putu.
8. Nakon što su bili obrezani, ostali su u taboru sve dok se nisu oporavili.
9. Potom je BOG rekao Jošui: »Danas sam s vas uklonio sramotu egipatskog ropstva.« Zato se to mjesto naziva Gilgal sve do naših vremena.
10. Četrnaestog dana toga mjeseca, dok su još bili utaboreni u Gilgalu, na Jerihonskim poljanama, Izraelci su proslavili Pashu .
11. Dan nakon Pashe jeli su plodove one zemlje: beskvasni kruh i prženo zrnje, a
12. dan nakon što su jeli plodove one zemlje, prestala je padati mana . Više je nije bilo za Izraelce, nego su se te godine hranili plodovima kanaanske zemlje.
13. Jednom, kad je bio blizu Jerihona, Jošua pred sobom ugleda čovjeka s isukanim mačem u ruci. Prišao mu je i upitao ga: »Jesi li s nama ili s našim neprijateljima?«
14. A on mu je odgovorio: »Ja nisam neprijatelj, ja sam zapovjednik BOŽJE vojske. Upravo sam došao k tebi.« Nato mu se Jošua naklonio do zemlje i upitao ga: »Što mi imaš reći, gospodaru?«
15. »Izuj obuću s nogu«, odgovorio mu je zapovjednik BOŽJE vojske, »jer je mjesto na kojem stojiš sveto«. Jošua je tako i učinio.

Jošua 6:1-27
1. Jerihonska su gradska vrata bila čvrsto zatvorena i pod stražom jer su se građani bojali Izraelaca. Nitko nije smio ni izaći niti ući.
2. BOG je rekao Jošui: »Evo, predajem ti Jerihon, pobijedit ćeš njegovog kralja i sve ratnike.
3. Svaki dan sa svim vojnicima obiđi jednom oko grada, i tako šest dana zaredom.
4. Neka pred Kovčegom idu sedmorica svećenika, svaki s trubom od ovnovog roga. Sedmog dana obiđite oko grada sedam puta dok svećenici budu snažno puhali u trube.
5. Dok oni trube, neka vojnici poviču iz svega glasa. Tada će se srušiti gradske zidine, a borci će moći prodrijeti u grad.«
6. Potom je Jošua pozvao svećenike i rekao im: »Ponesite BOŽJI kovčeg saveza i neka ispred njega sedmorica svećenika nose svaki po trubu od ovnovog roga.«
7. A vojsci je rekao: »Naprijed! Obiđite oko grada. Neka naoružani ljudi idu ispred BOŽJEG kovčega.«
8. Nakon što je Jošua dao zapovijed vojsci, sedmorica svećenika, koji su pred BOGOM nosili sedam truba od ovnovih rogova, krenuli su naprijed pušući u trube, a za njima je išao BOŽJI kovčeg saveza.
9. Naoružani su ljudi išli ispred svećenika, koji su puhali u trube, a ostatak je naroda išao iza Kovčega.
10. Jošua je zapovjedio vojsci da ne stvara buku: »Neka se ne čuje ni riječ sve do onog dana kad vam budem rekao da vičete. Tada ćete vikati.«
11. Tako su prvi put s BOŽJIM kovčegom obišli oko grada, a zatim su se vratili u tabor i ondje prenoćili.
12. Jošua je ustao rano ujutro, a svećenici su podigli BOŽJI kovčeg.
13. Sedmorica svećenika, svaki s trubom od ovnovog roga, krenuli su naprijed, pušući u trube i hodajući ispred BOŽJEG kovčega. Ispred svih su stupali naoružani vojnici, dok je ostatak naroda išao iza BOŽJEG kovčega. Cijelo se vrijeme razlijegao zvuk truba.
14. Drugog su dana opet obišli jednom oko grada i vratili se u tabor. Tako su radili ukupno šest dana.
15. Sedmog su dana ustali u zoru i obišli oko grada isto kao i prije, ali sad su to učinili sedam puta zaredom.
16. Dok su obilazili sedmi put, kad su svećenici zapuhali u trube, Jošua zapovjedi narodu: »Sad vičite! Jer BOG vam je predao grad!
17. Neka grad i sve što je u njemu bude potpuno uništeno kao žrtveni prinos BOGU. Život poštedite samo prostitutki Rahabi i svima koji su s njom u kući jer je bila sakrila uhode koje smo poslali.
18. No ne približavajte se onome što je određeno za uništenje, da ne poželite uzeti nešto od toga jer ćete tako izraelskom taboru donijeti propast i nevolju.
19. Sve srebro i zlato, kao i predmete od bronce i željeza, odvojite za BOGA i stavite u njegovu riznicu.«
20. Kad su se oglasile trube, vojska je pustila snažan bojni poklič i u tome su se trenu srušile zidine. Vojska se popela u grad, zauzela ga
21. i obećala Bogu da će sve živo u njemu potpuno uništiti. Mačem su pobili muškarce i žene, mlado i staro, goveda, ovce i magarce.
22. Jošua je rekao onoj dvojici uhoda koje su izviđale zemlju: »Idite u kuću one prostitutke pa izvedite nju i sve njezine, kao što ste joj se i zakleli.«
23. Potom su uhode izvele Rahabu, njezine roditelje, braću i svu obitelj te ih smjestili izvan izraelskog tabora.
24. Spalili su grad i sve u njemu, a srebro, zlato i predmete od bronce i željeza stavili u riznicu BOŽJEG doma.
25. No Jošua je poštedio prostitutku Rahabu, njezinu obitelj i sve koji su bili s njom zato što je bila sakrila uhode koje je poslao u Jerihon. I danas ona živi u Izraelu.
26. Tada je Jošua izrekao upozorenje: »Tko god obnovi Jerihon, neka je proklet pred BOGOM. Kad položi temelje grada, platit će životom najstarijeg sina. A kad postavi gradska vrata, platit će životom najmlađeg sina.«
27. BOG je bio s Jošuom, a glas o njemu proširio se po cijeloj zemlji.

Psalmi 42:6-11
6. i Boga svog. Duša mi je žalosna pa se tebe prisjećam, na planini Hermon, na brdu Misar, u zemlji kojom teče rijeka Jordan.
7. Dubina ondje dubinu doziva hukom tvojih vodopada. Sve tvoje vode i valovi preko mene su se prevalili.
8. Danju mi BOG vjerno iskazuje ljubav, a noću mu pjevam pjesmu, molitvu upućenu Bogu svog života .
9. Pitam Boga, svoju hrid: »Zašto si me zaboravio? Zašto moram žalostan lutati dok me neprijatelj progoni?«
10. Do kosti me bodu uvredama, neprestano mi govoreći: »Zašto ti tvoj Bog ne pomogne?«
11. Zašto si žalosna, dušo moja? Zašto si u meni nemirna? U Boga se uzdaj jer i dalje ga slavim, spasenje svoje i Boga svog.

Izreka 13:19-21
19. Ispunjena želja duši je slatka. Budali je mrsko ostaviti se zla.
20. Tko je s mudrima, mudar postaje, a tko se druži s budalama, štetovat će.
21. Nesreća progoni grešnike, a napredak stiže pravedne.

Luki 9:18-36
18. Jednom, dok je Isus nasamo molio, došli su učenici, a on ih je upitao: »Što govore ljudi, tko sam ja?«
19. Odgovorili su: »Jedni kažu da si Ivan Krstitelj, drugi da si Ilija, a treći da si jedan od drevnih proroka koji je ustao od mrtvih.«
20. Isus ih je upitao: »A vi, što vi kažete, tko sam ja?« Petar je odgovorio: »Ti si Božji Mesija .«
21. Tada ih je upozorio da nikome ne govore o tome.
22. Isus je rekao: »Potrebno je da Sin Čovječji mnogo toga pretrpi; da ga starješine, svećenici i učitelji Zakona odbace, da bude ubijen i da trećega dana uskrsne.«
23. Zatim je svima rekao: »Ako tko želi poći za mnom, mora se odreći samoga sebe i svakoga dana nositi svoj križ te me slijediti.
24. Jer, tko god želi spasiti svoj život, izgubit će ga, a tko izgubi svoj život radi mene, spasit će ga.
25. Što koristi čovjeku ako dobije čitav svijet, a samoga sebe izgubi ili uništi?
26. Jer, tko se god srami mene i mojih riječi, toga će se Sin Čovječji posramiti kada dođe u svojoj i Očevoj slavi te slavi svetih anđela.
27. Kažem vam istinu: ima nekih ovdje prisutnih koji neće umrijeti prije nego što vide Božje kraljevstvo.«
28. Otprilike osam dana nakon što im je to rekao, poveo je Petra, Ivana i Jakova sa sobom na planinu da moli.
29. Dok je molio, promijenilo mu se lice, a odjeća mu je postala blistavo bijela.
30. Pojavila su se dvojica i počela razgovarati s njim. Bili su to Mojsije i Ilija.
31. Pojavili su se u velikom sjaju i govorili o smrti koja ga čeka u Jeruzalemu.
32. No Petra i one koji su bili s njim svladao je san. Kad su se probudili, ugledali su Isusovu slavu i dvojicu kako stoje pokraj njega.
33. I dok su ta dvojica odlazili od njega, Petar je rekao Isusu, ni sam ne znajući što govori: »Učitelju, dobro je što smo mi tu. Daj da napravimo tri zaklona: jednoga za tebe, jednoga za Mojsija i jednoga za Iliju.«
34. Dok je još govorio, pojavio se oblak i zasjenio ih. Ušavši u oblak, prestrašili su se.
35. A iz oblaka se začuo glas: »Ovo je moj Sin, njega sam izabrao. Slušajte ga!«
36. Kad je glas utihnuo, Isus se našao sâm. A oni su šutjeli o tome i nikome nisu govorili što su vidjeli.