A A A A A
Biblija u jednoj godini
Travanj 26

Sucima 17:1-13
1. U Efrajimovom je gorju živio čovjek po imenu Mika.
2. Rekao je svojoj majci: »Sjećaš li se onih tisuću i sto srebrnjaka koji su ti bili ukradeni? Čuo sam te kad si izrekla kletvu zbog njih. Ti su srebrnjaci kod mene. Ja sam ih uzeo.« Njegova je majka uzvratila: »BOG te blagoslovio, sine moj!«
3. Mika je vratio majci srebrnjake, a ona je rekla: »Ovo srebro posvećujem BOGU. Dat ću ga svome sinu za izradu kipa od lijevanog srebra. Zato ga sada, sine, predajem tebi.«
4. Tako je Mika vratio srebrnjake majci, a ona je uzela dvjesto srebrnjaka. Dala ih je srebrnaru koji je od njih izlio srebrni kip. Kip je stajao u Mikinoj kući.
5. Mika je imao svetište za štovanje idola. Napravio je svećenički prsluk i kućne idole. Jednog je od svojih sinova postavio za svećenika.
6. U to vrijeme Izrael nije imao kralja pa je svatko činio što je sâm mislio da je ispravno.
7. Jedan mladić, Levit iz grada Betlehema u Judi, koji je živio među ljudima iz Judinog plemena,
8. napustio je Betlehem u potrazi za mjestom gdje bi se nastanio. Put ga je naveo u Efrajimovo gorje i u Mikinu kuću.
9. Mika ga je upitao: »Odakle dolaziš?« »Ja sam Levit iz Betlehema u Judi«, odgovorio je mladić. »Tražim mjesto gdje bih se mogao nastaniti.«
10. »Ostani kod mene«, rekao mu je Mika. »Budi mi kao otac i svećenik. Dat ću ti deset srebrnjaka godišnje, odijelo i hranu.« Levit je pristao.
11. Složio se da ostane živjeti kod Mike. Bio mu je poput sina.
12. Mika je postavio Levita za svećenika. Mladić je tako postao svećenik i živio je u njegovoj kući.
13. Tada je Mika rekao: »Sad znam da će BOG biti dobar prema meni jer imam Levita za svećenika.«

Sucima 18:1-30
1. U ono vrijeme Izrael nije imao kralja. Ljudi iz plemena Dan tražili su zemlju koju bi naselili. Naime, još im nije bila dodijeljena zemlja kao ostalim izraelskim plemenima.
2. Danovi su potomci iz cijeloga svog plemena odabrali petoricu sposobnih ratnika iz Sore i Eštaola pa su ih poslali u izviđanje i istraživanje zemlje. Rekli su im: »Idite i istražite zemlju!« Oni su otišli u Efrajimovo gorje. Došli su do Mikine kuće i ondje prenoćili.
3. Kad su bili blizu Mikine kuće, prepoznali su glas mladoga Levita. Svratili su i pitali ga: »Tko te doveo ovamo? Što radiš ovdje? Zašto si tu?«
4. Levit im je ispričao kako je Mika s njim postupio. Rekao je: »Mika me unajmio i postao sam njegov svećenik«.
5. Tada su mu rekli: »Molimo te, pitaj Boga za nas. Želimo znati hoće li naš pothvat biti uspješan«.
6. »Idite u miru«, odgovorio je svećenik. »BOG pazi na vaš pothvat.«
7. Mala je skupina od petorice ljudi nastavila svoj put. Stigli su u grad Laiš. Ljudi su ondje živjeli u sigurnosti, pod vladavinom Sidonaca. U gradu je bilo mirno i tiho te su imali svega i uživali u blagostanju. Živjeli su daleko od Sidonaca i nisu imali nikakve obveze prema drugim narodima.
8. Kad su se petorica izviđača vratila u Soru i Eštaol, njihova su ih braća pitala o zemlji u kojoj su bili.
9. Odgovorili su: »Spremite se i krenimo na njih. Vidjeli smo zemlju. Veoma je dobra. Što čekate? Nemojte oklijevati! Krenimo i zaposjednimo zemlju!
10. Ondje je narod koji ne očekuje napad. Zemlja je velika i ni u čemu ne oskudijeva. Bog nam je predaje.«
11. Šesto naoružanih ljudi iz plemena Dan krenulo je iz Sore i Eštaola.
12. Utaborili su se pored grada Kirjat Jearima u Judi. Zato se to mjesto, zapadno od Kirjat Jearima, i danas zove Mahane Dan .
13. Odatle su nastavili dalje u Efrajimovo gorje i stigli do Mikine kuće.
14. Petorica, koja su ranije išla u izviđanje zemlje oko grada Laiša, rekla su svojoj braći: »Znate li da u jednoj od ovih kuća postoji svećenički prsluk, kućni idoli, rezbareni kip i kip od srebra? Zato sad razmislite što ćete učiniti.«
15. Skrenuli su s puta i došli do Mikine kuće, u kojoj je živio mladi Levit. Pozdravili su mladića.
16. Šesto naoružanih Danovaca stajalo je pred ulazom u kuću.
17. Ona petorica, koja su ranije izviđala zemlju, ušla su u kuću i uzela rezbareni kip, svećenički prsluk, kućne bogove i srebrni kip. Svećenik je stajao pored ulaza, okružen sa šesto naoružanih ljudi.
18. Kad su ljudi ušli u Mikinu kuću i počeli uzimati stvari, svećenik ih je pitao: »Što to radite?«
19. »Tiho!« rekli su mu. »Rukom pokrij usta i dođi s nama. Budi nam otac i svećenik. Zar ti je bolje biti svećenik u kući jednog čovjeka nego biti svećenik cijeloga izraelskog plemena u kojem je mnogo obitelji?«
20. To se svidjelo svećeniku. Uzeo je prsluk, kućne bogove i rezbareni kip te pošao s ljudima iz Danovog plemena.
21. Krenuli su dalje svojim putem. Naprijed su bila djeca, životinje i stvari.
22. Kad su već odmaknuli od Mikine kuće, okupili su se ljudi iz Mikinog susjedstva i sustigli Danovce.
23. Vikali su za njima. Danovci su se okrenuli i pitali Miku: »Što je tebi? Zašto vičete na nas?«
24. »Uzeli ste moje svete predmete, koje sam napravio, i mog svećenika«, odgovorio je on. »Što mi je još ostalo? Kako me uopće možete pitati što mi je?«
25. Danovci su mu tada rekli: »Ne podiži svoj glas. Među nama ima naglih ljudi koji bi te mogli napasti, a ti i tvoja obitelj izgubili biste život.«
26. Danovci su krenuli dalje svojim putem. Mika je uvidio da su prejaki za njega pa se okrenuo i vratio kući.
27. A Danovci su došli u Laiš, noseći predmete koje je Mika napravio i vodeći njegovog svećenika. Ondje su zatekli stanovnike u miru i sigurnosti, koji nisu očekivali napad. Pobili su ih mačevima i spalili grad.
28. Stanovnicima grada nitko nije došao u pomoć jer su bili predaleko od grada Sidona i nisu imali saveznika. Bilo je to u dolini koja pripada gradu Bet Rehob. Danovci su obnovili grad i ondje se nastanili.
29. Grad su nazvali Dan, po svome pretku Danu koji je bio Izraelov sin. No, izvorno, grad se zvao Laiš.
30. Danovci su sebi postavili kip i štovali ga. Jonatan, Geršomov sin i Mojsijev potomak, i njegovi sinovi bili su svećenici Danovog plemena sve do vremena kad je narod bio odveden u ropstvo.

Psalmi 51:7-11
7. Ukloni moje grijehe da budem čist, operi me da budem bjelji od snijega.
8. Daj da osjetim radost i veselje, da se raduju kosti od tebe smrvljene.
9. Ne gledaj više moje grijehe i izbriši sve moje prekršaje.
10. Bože, čisto srce mi stvori, duh vjeran u meni obnovi.
11. Nemoj me odbaciti iz svoje prisutnosti, svog Svetog Duha nemoj mi uzeti.

Izreka 14:33-35
33. Mudrost boravi u glavi razumnoga, a budale za nju ne znaju.
34. Pravednost čini narod odličnim, a grijeh mu donosi sramotu.
35. Mudar službenik ima kraljevu naklonost, a sramotnoga snalazi kraljev gnjev.

Luki 18:24-43
24. Kad je Isus vidio kako je žalostan, rekao je: »Kako je teško bogatima ući u Božje kraljevstvo!
25. Da, lakše će deva proći kroz ušicu igle nego što će bogataš ući u Božje kraljevstvo.«
26. Oni koji su čuli što je rekao, upitali su ga: »Tko se onda može spasiti?«
27. Isus je odgovorio: »Ono što je ljudima nemoguće učiniti — Bogu je moguće.«
28. Na to je Petar rekao: »Gledaj, mi smo ostavili sve što smo imali da bismo te slijedili!«
29. A Isus im je odgovorio: »Istinu vam kažem: nema nikoga tko je radi Božjega kraljevstva ostavio kuću, ženu, braću, roditelje ili djecu,
30. koji neće već sada primiti mnogo više, a u budućem svijetu i vječni život.«
31. Isus je pozvao u stranu Dvanaestoricu i rekao im: »Pazite, idemo u Jeruzalem i sve što su proroci napisali o Sinu Čovječjem, ispunit će se.
32. Da, predat će ga nežidovima u ruke, izrugivat će mu se, zlostavljati ga i pljuvati po njemu.
33. Bičevat će ga i ubiti. A treći dan on će ustati od mrtvih.«
34. Oni nisu razumjeli što im govori. Smisao njegovih riječi ostao im je nejasan.
35. Dok se Isus približavao Jerihonu, neki je slijepac sjedio pokraj puta i prosio.
36. Kad je čuo mnoštvo, koje je prolazilo pokraj njega, upitao je što se događa.
37. Rekli su mu da upravo prolazi Isus iz Nazareta.
38. Slijepac je povikao: »Isuse, Davidov Sine, smiluj mi se!«
39. Oni sprijeda su ga ušutkivali, ali on je sve glasnije vikao: »Davidov Sine, smiluj mi se!«
40. Isus se zaustavio i zapovjedio da mu dovedu slijepca. Kad se čovjek približio, Isus ga je upitao:
41. »Što želiš da učinim za tebe?« »Gospodine, želim progledati.«
42. Isus mu je rekao: »Progledaj, tvoja te vjera ozdravila!«
43. Istoga je trena čovjek progledao. Krenuo je za Isusom slaveći Boga. Sav je narod to vidio i slavio Boga.