A A A A A
Biblija u jednoj godini
Ožujak 12

Brojeva 21:1-35
1. Kanaanski je kralj Arad živio u kraju Negevu. Kad je čuo da Izraelci dolaze putem koji prolazi kroz Atarim, napao ih je i nekolicinu zarobio.
2. Tada su se Izraelci zavjetovali BOGU: »Ako nam dopustiš da savladamo ovaj narod, potpuno ćemo uništiti njegove gradove.«
3. BOG je Izraelcima ispunio molbu i predao im Kanaance te su oni potpuno uništili njih i njihove gradove. Tako su tome mjestu dali ime Horma .
4. Da bi zaobišli Edom, Izraelci su od planine Hor krenuli putem koji vodi prema Crvenome moru. No narod je putem postao nestrpljiv.
5. Govorili su protiv Boga i protiv Mojsija: »Zašto ste nas izveli iz Egipta da umremo u pustinji? Nema kruha, nema vode, a ova bijedna hrana nam se gadi!«
6. Tada je BOG poslao zmije otrovnice među narod, koje su ih grizle, pa su mnogi Izraelci umrli.
7. Narod je došao Mojsiju i rekao: »Sagriješili smo kad smo govorili protiv BOGA i protiv tebe. Pomoli se BOGU, da ukloni zmije od nas.« Mojsije se pomolio za narod,
8. a BOG mu je rekao: »Napravi zmiju otrovnicu i stavi je na motku. Koga god ugrize zmija, neka pogleda u zmiju na motki i ostat će živ.«
9. Tako je Mojsije napravio brončanu zmiju i stavio je na motku. Koga god bi ugrizla zmija, pogledao bi u brončanu zmiju i ostao živ.
10. Izraelci su krenuli dalje i utaborili se u Obotu.
11. Zatim su otišli iz Obota i utaborili se u Ije Abarimu, u pustinji istočno od Moaba.
12. Odande su krenuli dalje i utaborili se u dolini Zared.
13. Zatim su otišli dalje i utaborili se preko rijeke Arnon, u pustinji koja se pruža na amorejsko područje. Arnon je granica između Moabaca i Amorejaca.
14. Zato u Knjizi BOŽJIH ratova piše: »Vaheb u Sufi i klisure, Arnon
15. i padine koje se spuštaju do mjesta Ar. Ta se mjesta prostiru duž granice Moaba.«
16. Odande su produžili prema Beeru , bunaru kod kojega je BOG rekao Mojsiju: »Okupi narod da im dam vode.«
17. Tada je Izrael zapjevao ovu pjesmu: »Neka bunar nabuja, zapjevajte mu!
18. Taj su bunar iskopali knezovi, glavari naroda izdubili, svojim vladarskim palicama i štapovima za hodanje.« Zatim su iz pustinje otišli u Matanu,
19. iz Matane u Nahaliel, iz Nahaliela u Bamot,
20. iz Bamota u dolinu koja se nalazi u zemlji Moab, gdje vrhunac planine Pisge gleda na pustaru.
21. Izrael je poslao glasnike Sihonu, kralju Amorejaca, s porukom:
22. »Pusti nas da prođemo kroz tvoju zemlju. Nećemo skretati u vaša polja niti vinograde, niti ćemo piti vodu iz vaših bunara. Ići ćemo Kraljevim putem dok ne prođemo kroz tvoje područje.«
23. No kralj Sihon nije htio pustiti Izraelce da prođu kroz njegovo područje, nego je okupio svu svoju vojsku i izašao u pustinju da ih napadne. Kad je stigao do Jahase, poveo je bitku s Izraelcima.
24. Tada su ga Izraelci pobijedili i zauzeli njegovu zemlju od rijeke Arnon do rijeke Jabok. Stali su kod Amonaca jer je njihova granica bila čvrsto utvrđena.
25. Izraelci su zauzeli sve gradove Amorejaca, uključujući Hešbon i sva naselja oko njega, te se nastanili u njima.
26. Hešbon je bio prijestolnica Sihona, kralja Amorejaca, koji je ratovao protiv prijašnjeg kralja Moaba i zauzeo svu njegovu zemlju, sve do rijeke Arnon.
27. Zato pjesnici pjevaju: »Dođite u Hešbon, izgradite ga, obnovite Sihonov grad.
28. Sihonova vojska jednom je došla iz Hešbona, poput vatre koja se brzo širi. Uništila je Ar u Moabu, i spalila brda iznad Arnona.
29. Teško tebi, Moabe! Gotov si, narode boga Kemoša! Jer, on je svoje sinove učinio bjeguncima, a svoje kćeri zatočenicama Sihona, kralja Amorejaca.
30. Ali mi smo nadvladali Amorejce! Uništili smo sve od Hešbona do Dibona. Razorili smo sve do Nofaha, i skroz do Medebe.«
31. Tako su se Izraelci nastanili u zemlji Amorejaca.
32. Nakon što je Mojsije poslao ljude da izvide Jazer, Izraelci su zauzeli naselja oko njega i istjerali Amorejce koji su ondje živjeli.
33. Onda su se okrenuli i otišli putem prema Bašanu. A Og, kralj Bašana, i sva njegova vojska, izašli su boriti se protiv njih kod Edreja.
34. BOG je rekao Mojsiju: »Ne boj ga se! Predajem ti ga zajedno sa svom njegovom vojskom i zemljom. Učini s njim kao što si učinio s amorejskim kraljem Sihonom, koji je vladao u Hešbonu.«
35. I oni su ga porazili, zajedno s njegovim sinovima i svom njegovom vojskom. Nisu ostavili ni jednog preživjeloga. Tako su zauzeli njegovu zemlju.

Brojeva 22:1-41
1. Zatim su Izraelci krenuli dalje i utaborili se na Moapskim poljanama, s istočne strane rijeke Jordan, nasuprot Jerihona.
2. Balak, Siporov sin, vidio je sve što je Izrael učinio s Amorejcima.
3. Moapci su se jako uplašili zbog brojnosti naroda. Užasavali su se Izraelaca
4. pa su rekli glavarima zemlje Midjan: »Ova će masa ljudi slistiti sve oko nas kao što vol slisti poljsku travu.« A u to je vrijeme Moabom vladao kralj Balak, Siporov sin.
5. Poslao je glasnike da pozovu Bileama, Beorovog sina, koji je živio u zemlji svog naroda, u gradu Petoru, na rijeci Eufrat. Balak mu je poslao ovu poruku: »Jedan je narod izašao iz Egipta. Raširio se po svoj zemlji i nastanio se pokraj mene.
6. Taj je narod jači od mene pa te molim da dođeš i baciš prokletstvo na njega. Možda ću ga tada moći nadjačati i istjerati iz zemlje. Jer, znam da je blagoslovljen onaj koga ti blagosloviš i proklet onaj koga ti prokuneš.«
7. Tako su moapski i midjanski glavari otišli, noseći sa sobom plaću za vračanje. Kad su došli Bileamu i prenijeli mu Balakovu poruku,
8. rekao im je: »Prenoćite ovdje, a ja ću vam prenijeti ono što će mi reći BOG.« Tako su moapski glavari ostali kod njega.
9. Bog je došao Bileamu i upitao: »Tko su ovi ljudi kod tebe?«
10. A Bileam je rekao Bogu: »Balak, Siporov sin, kralj Moaba, poslao mi je ovu poruku:
11. Jedan je narod izašao iz Egipta i prekrio svu zemlju. Molim te, dođi i za mene baci prokletstvo na njega. Tada ću se možda moći boriti protiv njega i otjerati ga.«
12. No Bog je rekao Bileamu: »Ne smiješ ići s njima. Ne smiješ bacati prokletstvo na taj narod jer je blagoslovljen.«
13. Kad je Bileam ujutro ustao, rekao je Balakovim glavarima: »Vratite se u svoju zemlju jer BOG ne dopušta da idem s vama.«
14. Moapski su se glavari vratili Balaku i rekli mu: »Bileam je odbio doći s nama.«
15. Tada je Balak poslao druge glavare, brojnije i uglednije od prvih.
16. Došli su Bileamu i rekli: »Ovo ti poručuje Balak, Siporov sin: Ne daj da te išta spriječi da dođeš k meni
17. jer ću te bogato nagraditi i učiniti sve što kažeš. Molim te, dođi i baci za mene prokletstvo na taj narod.«
18. No Bileam im je odgovorio: »Kad bi mi Balak dao i svoju palaču punu srebra i zlata, da učinim nešto malo ili veliko, ne bih mogao prekršiti zapovijed svoga BOGA.
19. Ali, prenoćite ovdje, a ja ću doznati što će mi BOG još reći.«
20. Te je noći Bog došao Bileamu i rekao mu: »Ako su ovi ljudi došli da te pozovu, spremi se i idi s njima, ali radi samo ono što ti ja kažem.«
21. Bileam je ujutro ustao, osedlao svoju magaricu i krenuo s moapskim glavarima.
22. No Bog se zbog toga razljutio na njega pa je BOŽJI anđeo stao na put da ga ubije. Bileam je jahao na svojoj magarici, a s njim su bila dvojica njegovih slugu.
23. Magarica je ugledala BOŽJEG anđela kako stoji na putu, s isukanim mačem u ruci, pa je skrenula s puta u polje. Bileam ju je počeo udarati kako bi je vratio na put.
24. Tada je BOŽJI anđeo stao na usku stazu između vinograda, gdje je s obje strane bio zid.
25. Kad je magarica ugledala BOŽJEG anđela, priljubila se uza zid i Bileamu prignječila nogu. Tada ju je ponovo izudarao.
26. BOŽJI je anđeo krenuo naprijed i stao na uskome mjestu, gdje nije bilo prostora da se provuče ni desno ni lijevo.
27. Kad je magarica ugledala BOŽJEG anđela, legla je pod Bileamom. On se jako razljutio i ponovo je izudarao štapom.
28. Tada je BOG učinio da magarica progovori pa je rekla Bileamu: »Što sam ti učinila da si me tri puta izudarao?«
29. »Napravila si budalu od mene!« odgovori Bileam magarici. »Da mi je mač u ruci, sad bih te ubio!«
30. Magarica je rekla Bileamu: »Zar ja nisam tvoja magarica, na kojoj uvijek jašeš? Jesam li ti ikad ovako nešto učinila?« A on je rekao: »Nisi.«
31. Tada je BOG otvorio Bileamu oči. Kad je vidio BOŽJEG anđela kako stoji na putu s isukanim mačem, bacio se ničice i poklonio se.
32. »Zašto si tri puta izudarao svoju magaricu?« upitao je BOŽJI anđeo. »Došao sam te ubiti jer činiš što je krivo.
33. Magarica me vidjela i sklanjala se preda mnom sva tri puta. Da se nije sklanjala, sigurno bih te već dosad ubio, a nju poštedio.«
34. »Sagriješio sam«, rekao je Bileam BOŽJEM anđelu. »Nisam znao da stojiš na putu i sprečavaš me. Ako ti ovo nije po volji, vratit ću se.«
35. BOŽJI je anđeo rekao Bileamu: »Idi s tim ljudima, ali govori samo ono što ti ja kažem.« Tako je Bileam otišao s Balakovim glavarima.
36. Kad je Balak čuo da dolazi Bileam, krenuo mu je ususret kod moapskoga grada, pokraj rijeke Arnon, na samoj granici.
37. Balak je rekao Bileamu: »Zašto nisi došao k meni kad sam prvi put poslao po tebe i pozvao te? Zar misliš da te ne mogu nagraditi?«
38. »Evo, sad sam došao k tebi«, odgovori Bileam. »No ne mogu govoriti bilo što. Moram govoriti samo ono što mi Bog kaže.«
39. Zatim je Bileam otišao s Balakom u Kirjat Husot.
40. Balak je prinio krupnu i sitnu stoku kao žrtvu pa od toga dao mesa Bileamu i glavarima koji su bili s njim.
41. Sutradan ujutro Balak je poveo Bileama na Bamot Baal, odakle je mogao vidjeti dio izraelskog naroda.

Psalmi 33:10-17
10. Planove naroda BOG može pomutiti, sve ljudske zamisli osujetiti.
11. A BOŽJE odluke dobre su zauvijek, njegovi planovi dobri su za svaki naraštaj.
12. Blago narodu kojem je on BOG, blago ljudima koje je sebi odabrao.
13. BOG s neba sve prati i vidi čitavo čovječanstvo.
14. Gleda sa svog prijestolja, motri sve ljude na zemlji.
15. Za svakoga zna što misli i što svaki od njih radi.
16. Kralja ne spašava moć njegove vojske, kao ni ratnika njegova velika snaga.
17. Uzalud je zbog konja nadati se pobjedi, njihova snaga ne može spasiti.

Izreka 11:25-26
25. Darežljiva osoba postaje imućnija, i tko daje drugima, njemu će se dati.
26. Tko zadržava žito , proklinju ga, a tko ga prodaje, blagoslivljaju ga.

Marku 12:28-44
28. Neki je učitelj Zakona došao i čuo njihovu raspravu. Kad je vidio kako im je Isus dobro odgovorio, upitao ga je: »Koja je zapovijed najvažnija?«
29. Isus je odgovorio: »Najvažnija je ova: ‘Čuj, o Izraele, Gospodin, tvoj Bog, jedini je Bog.
30. Voli svoga Gospodina Boga svim srcem svojim, svom dušom svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom.’
31. A druga je zapovijed: ‘Voli svoga bližnjega kao sebe samoga.’ Nema većih zapovijedi od ovih.«
32. Učitelj Zakona mu je rekao: »Dobro si to rekao, učitelju. Imaš pravo kad kažeš da je samo jedan Bog i da nema drugoga osim njega.
33. Voljeti njega svim srcem, svim razumom i svom snagom te voljeti bližnjega kao samoga sebe važnije je od svih davanja i žrtava.«
34. Kad je Isus čuo kako je čovjek mudro odgovorio, rekao mu je: »Ti nisi daleko od Božjega kraljevstva.« Nakon toga, nitko ga se više nije usudio ništa pitati.
35. Dok je poučavao u Hramu, Isus je upitao: »Kako učitelji Zakona mogu reći da je Krist Davidov potomak?
36. David je sâm, na poticaj Svetog Duha, rekao: ‘Gospodin je rekao mome Gospodinu: Sjedni mi s desne strane dok tvoje neprijatelje ne položim pod tvoje noge.’
37. Ako ga sâm David naziva ‘Gospodinom’, kako mu onda Krist može biti potomak?« Mnoštvo ga je sa zadovoljstvom slušalo.
38. Isus je nastavio poučavati: »Čuvajte se učitelja Zakona. Oni vole hodati uokolo u svojim dugim haljinama dok ih ljudi pozdravljaju na trgovima.
39. Vole zauzimati najvažnija mjesta u sinagogama i na gozbama.
40. Oni otimaju vlasništvo udovica i tobože mole duge molitve. Oni će biti strože suđeni.«
41. Isus je sjeo pokraj hramske kutije za milostinju i promatrao kako ljudi u nju ubacuju novac. Mnogi su bogataši stavljali puno novca.
42. Tada je došla siromašna udovica i ubacila dva bakrena novčića vrlo male vrijednosti.
43. Isus je na to pozvao svoje učenike da se okupe i rekao im: »Govorim vam istinu. Ova je siromašna udovica dala više od svih drugih koji su stavljali novac u kutiju za milostinju.
44. Svi su oni davali od svoga viška, ali ona je u svom siromaštvu dala sve što je imala, sve od čega je živjela.«