A A A A A

Izlaska 17:1-16
1. Sva je izraelska zajednica krenula dalje iz pustinje Sin, putujući od mjesta do mjesta, kao što im je zapovjedio BOG. Utaborili su se u Refidimu, ali ondje nisu imali vode za piće.
2. Zato su se prepirali s Mojsijem i govorili: »Daj nam vode, da pijemo!« »Zašto se prepirete sa mnom?« upita ih Mojsije. »Zašto iskušavate BOGA?«
3. No narod je bio žedan i gunđao je protiv Mojsija. »Zašto si nas izveo iz Egipta?« pitali su ga. »Zar da mi, naša djeca i stoka umremo od žeđi?«
4. Tada je Mojsije zavapio BOGU: »Što da radim s ovim narodom? Malo nedostaje da me ubiju kamenjem.«
5. »Idi ispred naroda«, BOG je rekao Mojsiju, »i povedi nekoliko izraelskih starješina. Ponesi štap kojim si udario po Nilu i idi,
6. a ja ću stajati pred tobom na stijeni na Horebu . Udari po stijeni pa će iz nje poteći voda, da narod može piti.« I Mojsije tako učini naočigled izraelskih starješina.
7. To mjesto nazvao je Masa i Meriba jer su se Izraelci prepirali i iskušavali BOGA. Govorili su: »Je li BOG među nama ili nije?«
8. Nakon toga došli su Amalečani i napali Izraelce u Refidimu.
9. Mojsije je rekao Jošui: »Odaberi ljude pa se sutra idite boriti s Amalečanima, a ja ću stajati na vrhu brda s Božjim štapom u ruci.«
10. Jošua je učinio kako mu je Mojsije rekao i borio se s Amalečanima, a Mojsije, Aron i Hur popeli su se na vrh brda.
11. Dokle god je Mojsije držao ruke podignute, Izraelci su pobjeđivali, a kad bi ih spustio, pobjeđivali su Amalečani.
12. Kad su se Mojsiju umorile ruke, uzeli su kamen i podmetnuli ga pod njega. On je sjeo na kamen, dok su mu Aron i Hur držali ruke, jedan s jedne, a drugi s druge strane. Tako su mu ruke ostale podignute sve do zalaska sunca.
13. I Jošua je mačem porazio vojsku Amalečana.
14. Tada je BOG rekao Mojsiju: »Zapiši ovu poruku na svitak, kao trajni podsjetnik, i pročitaj je Jošui: ‘Sasvim ću izbrisati Amalečane sa zemlje i sve što podsjeća na njih’.«
15. Zatim je Mojsije izgradio žrtvenik i nazvao ga »BOG je moja zastava«.
16. Rekao je: »Uzdignite BOŽJU zastavu. BOG će se iz naraštaja u naraštaj boriti protiv Amalečana.«

Izlaska 18:1-27
1. Midjanski svećenik Jitro, Mojsijev tast, čuo je sve što je Bog učinio za Mojsija i za svoj narod Izrael — kako je BOG izveo Izrael iz Egipta.
2. Kad je Mojsije bio poslao svoju ženu Siporu natrag u Midjan, njegov ju je tast Jitro primio k sebi,
3. kao i obojicu njezinih sinova. Jedan od njih zvao se Geršom jer je Mojsije rekao: »Ja sam stranac u tuđini«,
4. a drugi se zvao Eliezer jer je rekao: »Bog mog oca bio mi je pomagač i spasio me od faraonovog mača.«
5. Mojsijev tast Jitro, s njegovom dvojicom sinova i ženom, došao je k Mojsiju u pustinju, ondje gdje se utaborio pokraj Božje planine.
6. Jitro je poručio Mojsiju: »Ja, tvoj tast Jitro, dolazim ti s tvojom ženom i obojicom njezinih sinova.«
7. Mojsije je izašao ususret svome tastu, poklonio mu se i poljubio ga. Pitali su jedan drugoga: »Jesi li dobro?« pa ušli u šator.
8. Mojsije je ispričao tastu o svemu što je BOG učinio s faraonom i Egipćanima radi Izraela, o svim nevoljama koje su ih zadesile na putu i kako ih je spasio BOG.
9. Jitro se obradovao zbog svega dobrog što je BOG učinio za Izrael i što ga je spasio iz ruku Egipćana.
10. Rekao je: »Blagoslovljen BOG koji vas je oslobodio od egipatske vlasti i faraonove moći.
11. Sad znam da je BOG veći od svih bogova jer je oslobodio narod iz ruku Egipćana koji su bahato postupali s njima.«
12. Zatim je Mojsijev tast Jitro prinio Bogu žrtvu paljenicu i druge žrtve, a Aron je došao sa svim izraelskim starješinama pa su jeli s Mojsijevim tastom u Božjoj prisutnosti.
13. Sutradan je Mojsije služio narodu kao sudac. Bilo je toliko naroda da su stajali oko njega cijeli dan.
14. Kad je Mojsijev tast vidio što sve Mojsije radi za narod, rekao je: »Zašto tako radiš za taj narod? Zašto si ti jedini sudac, dok sav taj narod stoji oko tebe cijeli dan?«
15. »Zato što mi narod dolazi da čuje Božju volju«, odgovori mu Mojsije.
16. »Kad se oko nečega spore, dođu k meni, a ja donesem presudu i upoznam ih s Božjim uredbama i zakonima.«
17. Tada je tast rekao Mojsiju: »Nije dobro to što radiš.
18. Iscrpit ćeš se i ti i ovaj narod s tobom. Ovaj je posao pretežak za tebe — ne možeš ga obavljati sam.
19. A sad me poslušaj jer ću ti dati savjet. I neka Bog bude s tobom. Nastavi zastupati narod pred Bogom i iznositi Bogu njihove sporove.
20. Uči ih uredbama i zakonima i ukazuj im kako trebaju živjeti i što trebaju raditi.
21. No odaberi sposobne ljude iz cijeloga naroda, koji imaju strahopoštovanja prema Bogu, koji su pouzdani i mrze mito . Njih postavi za zapovjednike nad skupinama od tisuću, sto, pedeset i deset ljudi.
22. Neka služe narodu kao suci u svako doba. Sve teže slučajeve neka iznose tebi, a lakše neka rješavaju sami. Tako će tebi biti lakše i oni će nositi teret s tobom.
23. Ako tako učiniš, ako ti Bog tako zapovjedi, onda ćeš moći izdržati i sav ovaj narod odlazit će kući zadovoljan.«
24. Mojsije je poslušao svog tasta i učinio sve što mu je rekao.
25. Odabrao je sposobne ljude iz cijeloga Izraela i postavio ih kao glavare naroda — kao zapovjednike nad tisuću, sto, pedeset i deset ljudi.
26. Služili su narodu kao suci u svako doba. Teže su slučajeve iznosili Mojsiju, a sve lakše rješavali su sami.
27. Tada je Mojsije ispratio svog tasta na put i on se vratio u svoju zemlju.

Psalmi 18:28-36
28. BOŽE, ti moju svjetiljku pališ, moju tamu obasjavaš.
29. Uz tvoju pomoć vojsku nadvladavam, sa svojim Bogom zidine neprijatelja osvajam.
30. Bog je savršen u svojim djelima, BOG ispunjava svoja obećanja. On je zaštita svakome tko se k njemu sklanja.
31. Jer, nema drugog BOGA osim ovoga. I nema Stijene osim našeg Boga.
32. Bog mi daje snagu, pruža mi savršen put.
33. Noge mi ojačava kao u jelena, čvrsto stojim na visinama.
34. Ruke mi za rat priprema, napinjem i najčvršći lûk.
35. Zaštitio si me svojim spasenjem, tvoja me desna ruka podržava, tvoja me pomoć uzvisuje.
36. Širok put preda mnom si raskrčio da se ne bih spotaknuo.

Izreka 6:16-19
16. Ima šest stvari koje BOG mrzi, zapravo, sedam koje mu se gade:
17. ohol pogled, lažljiv jezik, ruke koje prolijevaju nevinu krv,
18. srce koje smišlja zle planove, noge koje žure činiti zlo,
19. svjedok koji lažno svjedoči i osoba koja potiče svađu u obitelji.

Mateju 22:1-22
1. Isus je narodu ponovo počeo govoriti u usporedbama. Rekao je:
2. »Kraljevstvo je nebesko slično kralju koji je pripremio svadbu za svoga sina.
3. Poslao je sluge po one koji su bili pozvani na svadbu, ali oni nisu htjeli doći.
4. Tada je poslao druge sluge, govoreći: ‘Kažite onima što su pozvani: Evo, moja je gozba pripremljena, volovi i ugojena stoka su zaklani i sve je spremno. Dođite na svadbu!’
5. No oni se nisu odazvali, nego su otišli: jedan na svoju njivu, drugi za svojom trgovinom.
6. Ostali su zgrabili kraljeve sluge, zlostavljali ih i ubili.
7. Na to se kralj rasrdio pa je poslao svoje vojnike i oni su pogubili ubojice njegovih slugu i spalili njihov grad.
8. Tada je kralj rekao svojim slugama: ‘Svadba je spremna, ali oni koji su pozvani nisu bili dostojni.
9. Stoga, idite na raskrižja cesta i pozovite na svadbu sve koje nađete.’
10. Oni su otišli na ulice i sakupili sve koje su našli — zle i dobre — i svadbena se dvorana napunila gostima.
11. A kad je kralj ušao da pogleda goste, vidio je ondje čovjeka koji nije bio u svadbenoj odjeći.
12. Rekao mu je: ‘Prijatelju, kako si ušao ovamo bez svadbene odjeće?’ A čovjek je zanijemio.
13. Tada je kralj naredio svojim slugama: ‘Svežite mu ruke i noge pa ga bacite u tamu, gdje će biti plač i škrgut zuba.’
14. Jer, mnogo je pozvanih, ali malo izabranih.«
15. Tada su farizeji otišli i dogovorili se kako da uhvate Isusa u riječi.
16. Poslali su mu svoje učenike zajedno s herodovcima , a ovi su mu rekli: »Učitelju, znamo da si istinoljubiv i da uistinu učiš Božjem putu, te da se ne obazireš ni na koga, jer ne gledaš tko je tko.
17. Zato nam reci što misliš: je li pravo plaćati caru porez ili nije?«
18. Isus je znao njihove zle namjere pa je rekao: »Licemjeri! Zašto me pokušavate namamiti u zamku?
19. Pokažite mi novac za plaćanje poreza.« Pružili su mu srebrnjak.
20. Tada ih je upitao: »Čiji je ovo lik i natpis?«
21. Odgovorili su mu: »Carev.« A on im je tada rekao: »Dakle, dajte caru što pripada caru, a Bogu što pripada Bogu.«
22. Zadivili su se kad su to čuli pa su ga ostavili i otišli.