A A A A A

Levitski 23:1-44
1. BOG je rekao Mojsiju:
2. »Reci Izraelcima: Ovo su BOŽJI propisani blagdani koje proglasite svetim javnim skupovima. Svečanosti su to koje sam uspostavio.«
3. »Šest dana radite, ali sedmog je dana šabat, potpuni odmor, dan za sveti skup. Toga dana ništa ne radite. To je dan odmora u čast BOGU, bez obzira na to gdje živite.
4. Ovo su BOŽJI propisani blagdani, sveti skupovi koje ćete sazvati u određeno vrijeme.«
5. »Četrnaestog dana prvog mjeseca u suton je BOŽJA Pasha.
6. Petnaestog dana istog mjeseca počinje Blagdan beskvasnih kruhova, u čast BOGU. Sedam ćete dana jesti beskvasni kruh.
7. Prvog dana održite sveti skup i ne obavljajte svoje poslove.
8. Sedam dana prinosite BOGU žrtve koje se prinose vatrom, a sedmog dana održite sveti skup i ne obavljajte svoje poslove.«
9. BOG je rekao Mojsiju:
10. »Reci Izraelcima: Kad uđete u zemlju, koju ću vam dati, i kad budete želi usjeve, donesite svećeniku snop prvog usjeva koji požanjete.
11. Neka ga podigne uvis pred BOGOM da budete prihvaćeni. Neka to učini dan nakon šabata.
12. Onog dana kad donesete snop, prinesite BOGU i potpuno zdravo jednogodišnje janje kao žrtvu paljenicu.
13. Uz to ide i žitna žrtva od dva kilograma žitne krupice zamiješane s uljem. Žrtva je to prinesena vatrom, kao ugodan miris BOGU. S tim ide i prinos pića od litre vina.
14. Ne jedite ništa od novog žita — ni kruh, ni prženo zrnje, ni mlade klasove — sve dok ne prinesete tu žrtvu svom Bogu. Trajna je to uredba za sve vaše naraštaje, gdje god živjeli.«
15. »Od dana nakon šabata, kad ste donijeli snop za žrtvu prikaznicu, odbrojite sedam punih tjedana.
16. Odbrojite pedeset dana, do dana nakon sedmog šabata, pa prinesite BOGU žrtvu od novog žita.
17. Gdje god živjeli, donesite dva kruha napravljena od dva kilograma brašna s kvascem, kao prinos BOGU od prvine žetve.
18. S ovim kruhom prinesite sedam potpuno zdravih jednogodišnjih janjaca, jednog junca i dva ovna. Oni će biti žrtva paljenica BOGU zajedno s prinosima žita i pića. Žrtva je to prinesena vatrom, kao ugodan miris BOGU.
19. Zatim prinesite jednog jarca kao žrtvu očišćenja i dva jednogodišnja janjca kao žrtvu slavljenicu.
20. Neka svećenik podigne ta dva janjeta uvis, zajedno s kruhom od prvina žetve, da prikaže žrtvu pred BOGOM. Oni su sveta žrtva BOGU i pripast će svećeniku.
21. Istog dana sazovite sveti skup i ne obavljajte nikakve poslove. Trajna je to uredba za sve vaše naraštaje, gdje god živjeli.
22. Kad obavljate žetvu u svojoj zemlji, nemojte žeti do samih rubova svojih polja i nemojte sakupljati klasje koje je palo na zemlju. Ostavite to siromašnima i strancima koji žive s vama. Ja sam vaš BOG.«
23. BOG je rekao Mojsiju:
24. »Reci Izraelcima: Prvi dan sedmog mjeseca neka vam bude dan potpunog odmora, sveti skup obilježen trubljenjem truba.
25. Ne obavljajte nikakve poslove, nego prinesite BOGU žrtvu koja se prinosi vatrom.«
26. BOG je rekao Mojsiju:
27. »Desetog dana sedmog mjeseca Dan je pomirenja. Tada ćete imati sveti skup. Morate postiti i prinijeti BOGU žrtvu koja se daruje vatrom.
28. Toga dana ne obavljajte nikakve poslove jer je to Dan pomirenja i tada se za vas vrši obred očišćenja od grijeha pred vašim BOGOM.
29. Tko tog dana ne bude postio, neka se odstrani iz naroda.
30. Tko tog dana obavlja bilo kakav posao, ja ću ga ukloniti iz naroda.
31. Nemojte obavljati nikakav posao. Trajna je to uredba za sve vaše naraštaje, gdje god živjeli.
32. To vam je šabat, poseban dan odmora. Morate postiti. Držite šabat od večeri devetog dana do sljedeće večeri.«
33. BOG je rekao Mojsiju:
34. »Reci Izraelcima: Petnaestog dana sedmog mjeseca počinje Blagdan skloništa u čast BOGU i traje sedam dana.
35. Prvog ćete dana imati sveti skup. Ne obavljajte nikakve poslove.
36. Sedam dana prinosite BOGU žrtve na vatri, a osmog dana održite sveti skup i prinesite BOGU žrtve na vatri. To je svečani skup. Ne obavljajte nikakve poslove.«
37. (To su blagdani koje je odredio BOG, a koje trebate slaviti kao svete skupove kada BOGU budete prinosili žrtve na dar — paljene, žitne i klane prinose te prinose pića — na određene dane.
38. Ti blagdani su povrh BOŽJIH šabata i te žrtve su povrh vaših darova, zavjetnih i dragovoljnih žrtava koje dajete BOGU.)
39. »Dakle, počinjući od petnaestog dana sedmog mjeseca, nakon što sakupite rod zemlje, sedam dana slavite BOŽJU svečanost. Prvi i osmi dan su dani potpunog odmora.
40. Prvog dana uzmite najbolje plodove voćaka te palmine, jablanove i vrbine grane. Sedam dana se radujte pred svojim BOGOM.
41. Slavite tu svečanost u čast BOGU sedam dana svake godine. Trajna je to uredba za sve vaše naraštaje za slavlje u sedmom mjesecu.
42. Neka svi rođeni Izraelci sedam dana žive u skloništima .
43. Tako će vaši budući naraštaji znati da sam učinio da Izraelci žive u privremenim skloništima kad sam ih izveo iz Egipta. Ja sam vaš BOG.«
44. I Mojsije je Izraelcima objavio blagdane koje je BOG odredio.

Levitski 24:1-23
1. BOG je rekao Mojsiju:
2. »Zapovjedi Izraelcima da ti za svjetiljke donose čistog ulja od gnječenih maslina, da bi se mogle redovito paliti.
3. U Šatoru sastanka, ispred zavjese koja zaklanja Kovčeg saveza , neka Aron pali svjetiljke da gore pred BOGOM od večeri do jutra. Trajna je to uredba za sve naraštaje.
4. Neka pali svjetiljke na zlatnom svijećnjaku, da redovito gore pred BOGOM.«
5. »Uzmi pšenične krupice i ispeci dvanaest kruhova, a svaki zamijesi od dva kilograma krupice.
6. Postavi ih u dva reda, po šest u svakome, na zlatnom stolu pred BOGOM.
7. Duž svakog reda stavi čistog tamjana. Kad se pali tamjan, podsjećat će BOGA na kruhove.
8. Neka se kruhovi stavljaju pred BOGA redovito, svakog šabata, kao trajna uredba i vječni savez za Izraelce.
9. Kruhovi pripadaju Aronu i njegovim sinovima. Neka ih jedu na svetome mjestu jer je to najsvetiji dio žrtava koje se BOGU daruju vatrom i trajno pripadaju svećenicima.«
10. Neki je čovjek, čija je majka bila Izraelka, a otac Egipćanin, hodao taborom i posvađao se s Izraelcem.
11. Izraelkin je sin opsovao Boga pa su ga doveli Mojsiju. (Majka mu se zvala Šelomit i bila je Dibrijeva kći iz Danovog plemena.)
12. Stavili su ga pod stražu dok im se ne objavi BOŽJA odluka.
13. BOG je rekao Mojsiju:
14. »Izvedi psovača izvan tabora. Svi koji su ga čuli neka mu stave ruke na glavu, a onda neka ga cijela zajednica kamenuje do smrti.
15. Reci Izraelcima: Tko opsuje svog Boga, snosit će posljedice svoga grijeha.
16. Tko izgovori BOŽJE ime kao psovku, mora se pogubiti. Neka ga cijela zajednica kamenuje do smrti. Bez obzira na to radi li se o strancu ili rođenom Izraelcu, ako izgovori Božje ime kao psovku, mora se pogubiti.
17. Tko ubije čovjeka, mora se pogubiti.
18. Tko ubije životinju, mora je nadoknaditi — život za život.
19. Tko ozlijedi svog bližnjega, mora mu se zauzvrat nanijeti ista ozljeda:
20. prijelom za prijelom, oko za oko, zub za zub. Neka snosi istu ozljedu koju je nanio drugome.
21. Tko ubije životinju, mora je nadoknaditi, ali tko ubije čovjeka, mora se pogubiti.
22. Isti zakon vrijedi za stranca i za rođenog Izraelca. Jer, ja sam vaš BOG.«
23. Mojsije je sve to prenio Izraelcima pa su izveli psovača izvan tabora i kamenovali ga do smrti. Tako su izvršili ono što je BOG zapovjedio Mojsiju.

Psalmi 28:1-5
1. Davidova pjesma. Tebi se molim, BOŽE, stijeno moja! Ne ogluši se na mene. Ako mi ne odgovoriš, kao da sam već u grobu.
2. Slušaj, zovem te i molim za pomoć, gledaj, ruke pružam k tvom svetištu.
3. Nisam jedan od opakih, od onih koji čine zlo. Oni bližnje pozdravljaju, a u srcu mržnju skrivaju.
4. Plati im za njihova djela, za sve što su drugima skrivili. Uzvrati im sve što su učinili loše, postupi s njima kako su zaslužili.
5. Jer, nije ih briga što čini BOG, ne mare za sve što je stvorio. Zato će ih on sve uništiti i ostaviti kao ruševine.

Izreka 10:17-18
17. Tko prima pouku, ide putem života, a tko odbacuje opomenu, vodi druge na stranputicu.
18. Tko skriva mržnju, lažljivac je, a još je gora budala koja širi klevete.

Marku 6:1-29
1. Isus je otišao odande i uputio se u grad u kojem je odrastao, a učenici su ga pratili.
2. Kad je došao šabat, počeo je poučavati u sinagogi. Mnogi su bili zapanjeni kad su ga čuli pa su govorili: »Odakle ovom čovjeku sve ovo? Kakva li je to mudrost? Tko mu je to dao? Odakle mu ta snaga da čini čuda?
3. Pa on je samo stolar! On je Marijin sin. Njegova su braća Jakov, Josip, Juda i Šimun, a njegove su sestre ovdje, s nama.« I nisu ga prihvatili.
4. Isus im je rekao: »Proroka poštuju svugdje, osim u njegovome zavičaju, među njegovima i u njegovoj obitelji.«
5. I ondje nije mogao učiniti nikakva čuda, osim što je položio ruke na nekoliko bolesnika i ozdravio ih.
6. Silno se čudio njihovoj nevjeri. Zatim je išao po okolnim selima i poučavao.
7. Isus je pozvao k sebi svojih dvanaest učenika i počeo ih slati po dvojicu, dajući im vlast nad zlim duhovima.
8. Rekao im je: »Ne nosite ništa, osim štapa, na put. Ne nosite sa sobom ni kruh, ni torbe, ni novac.
9. Nosite samo sandale i odjeću koju imate na sebi.«
10. Rekao im je i ovo: »U koju god kuću uđete, ostanite u njoj dok ne budete odlazili iz grada.
11. Ako vas u nekom gradu ne prihvate i ne poslušaju, otiđite odatle i otresite prašinu sa svojih stopala, kao svjedočanstvo protiv njih.«
12. Tako su apostoli otišli i počeli govoriti ljudima da promijene svoje živote.
13. Istjerali su mnoge zle duhove, a mnoge su bolesne mazali uljem i ozdravljali ih.
14. Do kralja Heroda doprla je vijest o Isusu jer su ljudi posvuda pričali o njemu. Jedni su govorili: »Ivan Krstitelj je ustao od mrtvih i zbog toga posjeduje čudesne moći.«
15. Drugi su govorili: »Isus je Ilija.« A neki su opet govorili: »Isus je prorok, poput proroka iz davnih vremena.«
16. Kad je Herod to čuo, rekao je: »Dao sam Ivanu odsjeći glavu, a on je sad ustao od mrtvih.«
17. Herod je osobno zapovjedio da uhite Ivana i da ga bace u tamnicu. Učinio je to zbog Herodijade, supruge svoga brata Filipa.
18. Herod se oženio njome, a Ivan mu je stalno govorio: »Nije ti dopušteno imati ženu svoga brata.«
19. Zbog toga je Herodijada mrzila Ivana i htjela ga ubiti, no nije mogla
20. jer ga se Herod bojao. Znao je da je Ivan pravedan i svet čovjek pa ga je štitio. Uživao ga je slušati iako su ga Ivanove riječi uznemiravale.
21. Ali onda se ukazala prilika. Na svoj je rođendan Herod priredio večeru za visoke službenike, vojne zapovjednike i najvažnije ljude u Galileji.
22. Kada je ušla Herodijadina kći plesati, toliko se svidjela Herodu i njegovim gostima da je kralj rekao djevojci: »Traži od mene što god hoćeš, i dat ću ti.«
23. Čak joj se zakleo: »Dat ću ti sve što tražiš, čak i pola svoga kraljevstva!«
24. Ona je izašla i rekla svojoj majci: »Što da tražim?« A majka je odgovorila: »Traži glavu Ivana Krstitelja.«
25. Djevojka je odmah požurila kralju i zatražila: »Želim da mi odmah izručiš glavu Ivana Krstitelja na pladnju.«
26. Kralju je bilo jako žao, ali nije mogao pred gostima pogaziti svoju riječ.
27. Odmah je naredio krvniku da mu donese Ivanovu glavu. Ovaj je otišao u zatvor i Ivanu odsjekao glavu.
28. Donio ju je na pladnju i dao djevojci, a djevojka svojoj majci.
29. Kad su Ivanovi učenici to doznali, došli su, uzeli njegovo tijelo i položili ga u grob.