A A A A A

Izlaska 15:1-27
1. Tada su Mojsije i Izraelci zapjevali BOGU ovu pjesmu: »Pjevat ću BOGU jer slavno je pobijedio. Konje i jahače u more je bacio.
2. BOG je moja snaga i pjesma, on me spasio. To je moj Bog, slavit ću ga, Bog moga oca, veličat ću ga.
3. BOG je silan ratnik, ime mu je JAHVE.
4. Faraonova bojna kola i vojsku u more je bacio. U Crvenom su se moru utopili njegovi najbolji zapovjednici,
5. prekrile ih vode duboke, kao kamen, progutale ih dubine.
6. Tvoja desnica, BOŽE, čudesno je snažna, tvoja desnica, BOŽE, neprijatelja je razbila.
7. Veličanstvom svojim protivnike si slomio. Ljutnjom si usplamtio, i kao slamu ih spalio.
8. Dahnuo si vjetar iz nosnica, kao bedemi, vode su stale, morske dubine se ukrutile.
9. Neprijatelj je rekao: ‘Gonit ću ih, svladati i plijen podijeliti, do mile volje na njima se iskaliti. Mač ću isukati, rukom ih uništiti.’
10. No vjetrom si puhnuo i more ih je prekrilo, u silne vode potonuli su kao olovo.
11. Tko je kao ti, BOŽE, među bogovima? Tko je kao ti, veličanstven u svetosti, strašan u slavi i čudesima?
12. Tvoja ruka se podigla, i zemlja ih je progutala.
13. Svojom vjernošću i ljubavlju vodiš narod koji si otkupio. Svojom snagom ga usmjeravaš prema svome svetom prebivalištu.
14. Čut će to narodi i od straha drhtati. Muke će snaći Filistejce,
15. užasnut će se glavari Edoma, trepet će obuzeti moćnike Moaba, istopit će se hrabrost Kanaana.
16. Strah i trepet će ih spopasti, od siline tvoje će se skameniti, dok narod tvoj, BOŽE, prolazi, dok ne prođu tvoji otkupljeni.
17. Dovest ćeš ih i naseliti na svojoj gori, na mjestu koje si ti, BOŽE, odredio za svoje prebivalište, ondje gdje si ti, BOŽE, postavio svoje svetište.
18. BOG kraljuje uvijek i zauvijek.«
19. Kad su faraonovi konji, kola i konjanici ušli u more, BOG je na njih vratio morske vode, a Izraelci su po suhome prošli posred mora.
20. Aronova sestra, proročica Mirjam, uzela je tamburin u ruku. Sve su je žene slijedile s tamburinima i plesale.
21. Mirjam je pjevala: »Pjevajte BOGU jer slavno je pobijedio. Konje i jahače u more je bacio.«
22. Zatim je Mojsije poveo Izraelce od Crvenog mora pa su otišli u pustinju Šur. Tri su dana putovali pustinjom, ali nisu pronašli vodu.
23. Zatim su stigli do Mare. Ondje je bilo vode, ali je nisu mogli piti jer je bila gorka. Stoga se to mjesto i zove Mara .
24. Tada je narod počeo gunđati protiv Mojsija i govoriti: »Što ćemo piti?«
25. Mojsije je zavapio BOGU pa mu je BOG pokazao komad drveta. Mojsije ga je bacio u vodu koja je postala slatka. Ondje im je BOG dao zapovijed i zakon. Zatim ih je iskušao da vidi hoće li poslušati.
26. Rekao je: »Budete li pažljivo slušali svog BOGA i činili ono što smatra ispravnim, budete li slušali njegove zapovijedi i držali se svih njegovih uredbi, neću na vas poslati nijednu bolest koju sam poslao na Egipćane. Jer, ja sam BOG koji vas ozdravlja.«
27. Zatim su stigli u Elim, gdje je bilo dvanaest izvora i sedamdeset palmi. Ondje su se utaborili pokraj vode.

Izlaska 16:1-36
1. Sva je izraelska zajednica otišla iz Elima i stigla do pustinje Sin, koja se nalazi između Elima i Sinaja. Bilo je to petnaestog dana drugoga mjeseca od izlaska iz Egipta.
2. U pustinji je sva zajednica počela gunđati protiv Mojsija i Arona.
3. Rekli su im: »Da smo bar svi poginuli od BOŽJEG pomora u Egiptu dok smo sjedili pokraj lonaca s mesom i jeli kruh do mile volje. A vi ste nas doveli u ovu pustinju, da glađu ubijete sav ovaj velik narod.«
4. Tada je BOG rekao Mojsiju: »Učinit ću da vam s neba pada kruh kao kiša. Neka narod svakog dana ide i sakupi onoliko koliko mu treba za taj dan. Tako ću ih iskušati i vidjeti hoće li se držati moje upute.
5. A šestog dana neka sakupe dvostruko više nego drugih dana i neka pripreme hranu za dva dana.«
6. Mojsije i Aron rekli su svim Izraelcima: »Večeras ćete spoznati da vas je BOG izveo iz Egipta,
7. a ujutro ćete vidjeti BOŽJU slavu jer je čuo kako gunđate protiv njega. Da, gunđate protiv njega, a ne nas, jer mi samo činimo što nam kaže.«
8. Mojsije je još rekao: »BOG će vam večeras dati da jedete meso, a ujutro kruh, koliko vam drago, jer je BOG čuo vaše gunđanje protiv njega. Ta što smo mi učinili osim onoga što nam je govorio? Tako vi zapravo ne gunđate protiv nas, nego protiv BOGA.«
9. Zatim je Mojsije rekao Aronu: »Reci cijeloj izraelskoj zajednici: ‘Dođite pred BOGA jer je čuo vaše gunđanje.’«
10. Dok im je Aron tako govorio, oni su pogledali prema pustinji, a ondje se BOŽJA slava pokazala u oblaku.
11. BOG je rekao Mojsiju:
12. »Čuo sam gunđanje Izraelaca. Ovako im reci: ‘Večeras ćete jesti meso, a ujutro ćete se najesti kruha. Tada ćete spoznati da sam ja vaš BOG.’«
13. Te su večeri doletjele prepelice i prekrile tabor, a ujutro je oko tabora ležao sloj rose.
14. Kad je rosa isparila, na pustinjskom su se tlu pojavile sitne pahuljice, slične mrazu kad se nahvata na zemlju.
15. Kad su Izraelci to vidjeli, pitali su se međusobno: »Što je to?« jer nisu znali što je. Mojsije im je rekao: »To je kruh koji vam je BOG dao da jedete.
16. Evo što je BOG zapovjedio: ‘Svatko neka sakupi onoliko koliko mu treba. Sakupite jedan lonac po osobi, prema broju ljudi u svome šatoru.’«
17. Izraelci su tako učinili. Neki su sakupili mnogo, a neki malo.
18. Kad su to izmjerili, vidjeli su da im nije bilo ni previše ni premalo — svatko je sakupio točno koliko mu je trebalo za jelo.
19. Tada im je Mojsije rekao: »Neka nitko ne ostavlja ništa za ujutro!«
20. No neki ga nisu poslušali, nego su ostavili malo i za ujutro pa se to ucrvalo i usmrdjelo. I Mojsije se razljutio na njih.
21. Tako su svakog jutra sakupljali koliko im je trebalo za jelo. Kad bi ugrijalo sunce, istopilo bi se ono što nisu pokupili.
22. Šestog su dana sakupili dvostruko više — dva lonca po osobi. Kad su svi glavari zajednice došli reći Mojsiju o tome,
23. on im je rekao: »Ovako je BOG zapovjedio: ‘Sutra je dan potpunog odmora, sveti šabat u BOŽJU čast. Zato ispecite i skuhajte ono što želite jesti, a sve što vam preostane sačuvajte za ujutro.’«
24. Kao što im je Mojsije zapovjedio, sačuvali su ostatak za ujutro i nije se usmrdjelo niti ucrvalo.
25. »Jedite to danas«, rekao je Mojsije, »jer danas je šabat, dan odmora Bogu u čast. Danas nećete pronaći hranu na tlu.
26. Šest je dana sakupljajte, a sedmog dana, na šabat, neće je biti.«
27. Neki su ipak otišli sakupljati hranu sedmog dana, ali nisu ništa pronašli.
28. Tada je BOG rekao Mojsiju: »Dokle ćete odbijati držati se mojih zapovijedi i uputa?
29. Gledajte, BOG vam je dao šabat pa vam šestog dana daje hrane za dva dana. Sedmog dana neka svatko ostane tamo gdje se nalazi — ne odlazite od svoga mjesta.«
30. Tako se sedmoga dana narod odmarao.
31. Izraelski je narod ovu hranu nazvao mana . Bila je bijela kao sjeme korijandra, a imala je okus pogačica s medom.
32. Mojsije je rekao narodu: »Ovako je BOG zapovjedio: ‘Sačuvajte lonac mane za svoje buduće naraštaje, da vide hranu kojom sam vas hranio u pustinji, nakon što sam vas izveo iz Egipta.’«
33. Zatim je rekao Aronu: »Uzmi jedan lonac i napuni ga manom pa to stavi pred BOGA, da se čuva za buduće naraštaje.«
34. I kao što je BOG zapovjedio Mojsiju, Aron je stavio manu da se čuva kao svjedočanstvo.
35. Izraelci su ju jeli četrdeset godina, sve dok nisu stigli do naseljene zemlje. Jeli su manu dok nisu stigli do granice Kanaana.
36. (Mjera za manu bila je jedan gomer ili jedna desetina efe .)

Psalmi 18:20-27
20. BOG me nagradio zbog moje pravednosti, uzvratio mi je po mojoj nevinosti.
21. Jer, u svemu sam slijedio BOGA, nisam se okrenuo zlu.
22. Poštovao sam sve njegove zakone, nisam odstupao od njegovih propisa.
23. Besprijekoran sam pred njim bio, svakoga grijeha sam se čuvao.
24. BOG me nagradio jer sam činio što je ispravno. Moju je nevinost uvidio.
25. Vjernima pokazuješ da si vjeran i dobrima da si dobar.
26. S dobronamjernima si dobronamjeran, a zlonamjerne nadmudruješ.
27. Ponizne spašavaš, ohole ponižavaš.

Izreka 6:12-15
12. Bezvrijedna i zla osoba naokolo luta i govori laži,
13. namiguje očima, lupka nogama, signalizira prstima,
14. iskvarenim umom smišlja zlo, stalno stvara neprilike.
15. Zato će ga iznenada stići nesreća; u trenu će ga satrti, neće se oporaviti.

Mateju 21:23-46
23. Isus je ušao u Hram i, dok je tu poučavao, prišli su mu svećenički poglavari i narodne starješine te ga upitali: »Kakvu vlast imaš da ovo činiš i tko ti ju je dao?«
24. A Isus im je odgovorio: »Upitat ću vas samo jedno pa, ako mi odgovorite, reći ću vam kakvom vlašću ovo činim.
25. Kad je Ivan krstio, je li to krštenje bilo od Boga ili od ljudi?« Oni su počeli raspravljati među sobom, govoreći: »Ako kažemo: ‘Od Boga’, pitat će nas: ‘Zašto mu onda niste vjerovali?’
26. No, ako kažemo: ‘Od ljudi’, onda… Bojimo se naroda jer Ivana svi smatraju prorokom.«
27. Zato su odgovorili Isusu: »Ne znamo.« Na to im je rekao: »Onda ni ja vama neću reći kakvom vlašću ovo činim.«
28. »Sada mi recite što mislite o ovome: neki je čovjek imao dvojicu sinova. Otišao je prvome i rekao mu: ‘Sine, idi danas raditi u moj vinograd!’
29. No sin je odgovorio: ‘Neću.’ Ali kasnije se predomislio i otišao.
30. Zatim je otac otišao drugom sinu i rekao mu to isto. Sin je odgovorio: ‘Idem, gospodaru’, ali nije otišao.
31. Koji je od ove dvojice učinio što je otac želio?« Odgovorili su: »Prvi sin.« Isus im je rekao: »Istinu vam kažem: poreznici i bludnice ući će u Božje kraljevstvo prije vas.
32. Jer, Ivan Krstitelj vam je došao pokazati put pravednog života, a vi mu niste povjerovali. No povjerovali su mu poreznici i bludnice. Čak i nakon što ste to vidjeli, niste se pokajali i niste mu povjerovali.«
33. »Poslušajte još jednu usporedbu. Bio neki vlasnik imanja koji je posadio vinograd. Ogradio ga je, iskopao jamu za vinsku prešu i podigao stražarski toranj. Zatim je dao vinograd u zakup vinogradarima i otputovao.
34. Kad je došlo vrijeme berbe, poslao je svoje sluge da uzmu njegov dio.
35. No vinogradari su zgrabili sluge; jednoga su pretukli, drugoga ubili, a trećega kamenovali.
36. Poslao je druge sluge, brojnije od prvih, ali i s njima su jednako postupili.
37. Napokon je poslao svoga sina, misleći: ‘Moga će sina poštovati.’
38. No kad su vinogradari ugledali sina, rekli su među sobom: ‘On je nasljednik! Hajde, ubijmo ga i uzmimo mu nasljedstvo!’
39. I zgrabili su sina, izbacili ga iz vinograda i ubili.
40. Dakle, što će vlasnik vinograda učiniti s ovim vinogradarima kad dođe?«
41. Odgovorili su mu: »Pobit će ih bez milosti jer su bili zli, a vinograd će dati u zakup drugim vinogradarima, onima koji će mu predati urod u vrijeme berbe.«
42. Isus im je rekao: »Sigurno ste čitali u Svetom pismu: ‘Kamen, koji su odbacili graditelji, postao je temeljni kamen. Gospodin je to učinio i čudesno je to vidjeti!’
43. Zbog toga će vam, kažem vam, Božje kraljevstvo biti oduzeto i dano ljudima koji donose plodove primjerene Kraljevstvu.
44. Tko god padne na taj kamen, smrskat će se, a na koga padne taj kamen, zdrobit će ga.«
45. Kad su svećenički poglavari i farizeji čuli Isusove usporedbe, shvatili su da govori o njima.
46. Zato su ga htjeli uhvatiti, ali su se bojali naroda jer je narod vjerovao da je Isus prorok.