A A A A A

Izlaska 31:1-18
1. BOG je rekao Mojsiju:
2. »Evo izabrao sam Besalela, Urijevog sina i Hurovog unuka, iz Judinog plemena.
3. Ispunio sam ga božanskim duhom. Dao sam mu sposobnost, mudrost i znanje za svakovrsne zanate pa
4. zna osmišljati nacrte i raditi sa zlatom, srebrom, broncom,
5. dragim kamenjem i drvetom. Vješt je u svim zanatima.
6. Također, izabrao sam Oholiaba, Ahisamahovog sina, iz Danovog plemena, da radi s njim. I sve sam druge sposobne radnike obdario vještinom da mogu napraviti sve što sam ti zapovjedio:
7. Šator sastanka, Kovčeg saveza, Pomirilište koje je na njemu, svu opremu Šatora,
8. stol i pribor, svijećnjak od čistog zlata i sav pribor, kadioni žrtvenik,
9. žrtvenik za paljenice i sav pribor, praonik s postoljem,
10. službenu odjeću — svetu odjeću za svećenika Arona, i odjeću za njegove sinove, za svećeničku službu,
11. ulje pomazanja i mirisni kâd za Svetinju. Neka to naprave onako kako sam ti zapovjedio.«
12. BOG je rekao Mojsiju:
13. »Reci Izraelcima: ‘Poštujte moj šabat jer je to znak između mene i vas iz naraštaja u naraštaj, da znate da sam ja BOG koji vas posvećuje.
14. Držite šabat jer je za vas svet. Tko god ga oskvrne, neka se pogubi. Tko god tog dana bude obavljao bilo kakav posao, neka se odstrani iz svog naroda.
15. Šest dana smijete raditi, a sedmi je dan šabat, dan odmora koji je BOGU svet. Tko tog dana bude bilo što radio, neka se pogubi.
16. Neka Izraelci poštuju šabat držeći ga iz naraštaja u naraštaj kao trajan savez.
17. Neka to bude znak između mene i Izraelaca zauvijek jer je BOG šest dana stvarao nebo i zemlju, a sedmog je dana počinuo i odahnuo.’«
18. Kad je BOG završio razgovor s Mojsijem na Sinajskoj planini, dao mu je dvije ploče saveza, kamene ploče ispisane Božjim prstom.

Izlaska 32:1-35
1. Kad je narod vidio da Mojsije dugo ne silazi s planine, okupio se oko Arona i rekao mu: »Hajde, napravi nam bogove koji će ići pred nama i voditi nas. Jer, ne znamo što je s Mojsijem, onim čovjekom koji nas je izveo iz Egipta.«
2. Aron im je rekao: »Skinite zlatne naušnice sa svojih žena, sinova i kćeri, i donesite mi ih.«
3. Sav je narod skinuo svoje zlatne naušnice i donio ih Aronu.
4. On je uzeo njihovo zlato i napravio lijevano tele, oblikujući ga rezbarskim alatom. Tada su rekli: »Ovo su tvoji bogovi, Izraele, koji su te izveli iz Egipta.«
5. Kad je Aron to vidio, napravio je žrtvenik ispred teleta pa najavio: »Sutra je svetkovina u čast BOGA!«
6. Sutradan su svi ustali rano pa prinijeli žrtve paljenice i žrtve slavljenice. Zatim su sjeli da bi jeli i pili, a nakon toga su ustali i plesali.
7. BOG je rekao Mojsiju: »Idi dolje! Iskvario se tvoj narod koji si izveo iz Egipta.
8. Brzo su zastranili od onoga što sam im naredio. Napravili su sebi lijevano tele pa su ga štovali i prinosili mu žrtve. Rekli su: ‘Ovo su tvoji bogovi, Izraele, koji su te izveli iz Egipta.’«
9. »Vidio sam ja taj narod«, nastavio je BOG, »i znam da su tvrdoglavi.
10. A sad me pusti da iskalim svoj gnjev na njima i uništim ih. Zatim ću od tebe napraviti velik narod.«
11. No Mojsije je počeo preklinjati svog BOGA: »BOŽE, zašto bi iskalio gnjev na svome narodu koji si velikom moći i snagom izveo iz Egipta?
12. Zašto bi Egipćani govorili: ‘Imao je zle namjere kad ih je izveo iz Egipta — da ih pobije u planinama i da ih istrijebi sa zemlje’? Nemoj se toliko ljutiti. Promijeni svoju odluku! Nemoj uništiti svoj narod!
13. Sjeti se Abrahama, Izaka i Izraela, koji su ti služili. Sjeti se kako si se samim sobom zakleo obećavši im: ‘Umnožit ću vaše potomke poput zvijezda na nebu. Dat ću im svu ovu zemlju koju sam im obećao i zauvijek će biti njihova.’«
14. I BOG je promijenio mišljenje i odustao od namjere da uništi svoj narod.
15. Mojsije se okrenuo i sišao s planine. U rukama je imao dvije ploče saveza, ispisane s obje strane.
16. Ploče su bile Božje djelo, ispisane Božjim pismom, urezanim u njih.
17. Kad je Jošua čuo buku i viku naroda, rekao je Mojsiju: »Zvuči kao da je rat u taboru!«
18. A Mojsije je odgovorio: »Nije to zvuk klicanja pobjednika niti zvuk jaukanja poraženih. To ja čujem zvuk pjevanja.«
19. Kad se Mojsije približio taboru te ugledao tele i narod kako pleše, razljutio se, bacio ploče iz ruku i razbio ih u podnožju planine.
20. Zatim je uzeo tele koje su napravili i rastalio ga u vatri. Onda ga je smrvio u prah i prosuo po vodi pa prisilio Izraelce da to piju.
21. »Što ti je ovaj narod učinio«, upita Mojsije Arona, »da si ga naveo na toliki grijeh?«
22. »Ne ljuti se, gospodaru«, rekao je Aron. »I sam znaš koliko su skloni zlu.
23. Rekli su mi: ‘Napravi nam bogove koji će ići ispred nas i voditi nas. Jer, ne znamo što je s Mojsijem, onim čovjekom koji nas je izveo iz Egipta.’
24. Zato sam im rekao: ‘Tko god ima zlata, neka ga skine sa sebe.’ Dali su mi zlato, bacio sam ga u vatru i izašlo je ovo tele.«
25. Mojsije je vidio da se narod razuzdao jer ih je Aron ostavio bez nadzora, na ruglo neprijateljima.
26. Zato je stao na ulaz u tabor i rekao: »Tko je za BOGA, neka mi priđe!« I svi Leviti okupili su se oko njega.
27. A on im je rekao: »Izraelov BOG kaže: ‘Neka svatko od vas uzme svoj mač, neka prođe od jednog kraja tabora do drugog i neka ubije brata, prijatelja i susjeda.’«
28. I Leviti su učinili kao što im je Mojsije zapovjedio. Toga je dana oko tri tisuće ljudi poginulo od mača.
29. Tada je Mojsije rekao: »Danas ste se posvetili za službu BOGU i stekli blagoslov jer ste se suprotstavili svojim sinovima i braći.«
30. Sutradan je Mojsije rekao narodu: »Počinili ste veliki grijeh. No ja ću se sad popeti k BOGU. Možda mogu dobiti oproštenje za vaš grijeh.«
31. Tako se Mojsije vratio BOGU i rekao mu: »O, kakav je veliki grijeh počinio ovaj narod! Napravili su sebi bogove od zlata.
32. Ipak, molim te, oprosti im taj grijeh. Ako im nemaš namjeru oprostiti, onda me izbriši iz svoje knjige .«
33. »Onoga tko je sagriješio protiv mene, toga ću izbrisati iz svoje knjige«, odgovori BOG Mojsiju.
34. »A sad idi i povedi narod na mjesto o kojem sam ti govorio, a moj će anđeo ići pred tobom. No kad dođe vrijeme za kaznu, kaznit ću one koji su sagriješili.«
35. I BOG je poslao pomor na narod jer su tražili Arona da im napravi tele.

Psalmi 21:1-7
1. Voditelju zbora. Davidova pjesma. BOŽE, u tvojoj snazi kralj se raduje, veseli se jer si ga spasio.
2. Dao si mu što je želio, njegove si molbe ispunio. Selah
3. Nagradio si ga obiljem darova, stavio mu krunu od čistog zlata.
4. Tražio je od tebe život, i ti si mu ga dao. Dao si da mu obitelj vlada zauvijek.
5. Zbog tvoje pomoći, on je slavan, prate ga veličanstvo i sjaj.
6. Blagoslovio si ga za vječnost, raduješ ga svojom prisutnošću.
7. Kralj se u BOGA pouzdaje. Zbog ljubavi Svevišnjeg, u miru će kraljevati.

Izreka 7:24-27
24. Zato me slušajte, sinovi, obratite pažnju na moje riječi!
25. Ne dajte srcu da skrene na putove grešne žene, nemojte zalutati na njezine staze.
26. Jer, mnoge je ona uništila, brojne žrtve je uzela.
27. Njena kuća je put do groba koji se spušta u odaje smrti.

Mateju 25:31-46
31. »Kad Sin Čovječji dođe u svojoj slavi, sa svim svojim anđelima, sjest će na svoje slavno prijestolje.
32. Tada će se pred njim okupiti svi narodi i on će razdvojiti jedne od drugih, kao što pastir razdvaja ovce od jaraca.
33. Ovce će postaviti sa svoje desne strane, a jarce s lijeve.
34. Tada će kralj reći onima s desne strane: ‘Dođite, vi blagoslovljeni od moga Oca, i primite u nasljedstvo Kraljevstvo pripremljeno za vas od postanka svijeta!
35. To je vaša nagrada, jer bio sam gladan, a vi ste me nahranili; bio sam žedan, a vi ste me napojili; bio sam stranac, a vi ste me ugostili;
36. bio sam gol, a vi ste me obukli; bio sam bolestan, a vi ste se brinuli za mene; bio sam u zatvoru, a vi ste me posjetili.’
37. Tada će mu pravednici reći: ‘Gospodine, kad smo te to vidjeli gladnoga i nahranili te, ili žednoga i dali ti piti?
38. Kad smo te vidjeli kao stranca i ugostili te, ili bez odjeće i obukli te?
39. I kad smo te to vidjeli bolesnoga, ili u zatvoru, i posjetili te?’
40. A kralj će im odgovoriti: ‘Istinu vam kažem: kad god ste učinili nešto za jednoga od ove moje najmanje braće, za mene ste učinili!’
41. Zatim će kralj reći i onima sa svoje lijeve strane: ‘Idite od mene, vi prokleti, u vječni plamen koji je pripremljen za đavla i njegove anđele!
42. Jer, bio sam gladan, a niste me nahranili; bio sam žedan, a niste mi dali piti;
43. bio sam stranac, a niste me primili u svoj dom; bio sam bez odjeće, a niste me odjenuli; bio sam bolestan i u zatvoru, a niste me posjetili.’
44. Tada će mu i oni reći: ‘Gospodine, kad smo te to vidjeli gladnog ili žednog, ili kao stranca, ili bez odjeće, ili bolesnog, ili u zatvoru, pa ti nismo pomogli?’
45. A on će im odgovoriti: ‘Istinu vam kažem: kad god niste nešto učinili za jednoga od ovih najmanjih, niste učinili ni za mene.’
46. Takvi će otići u vječnu muku, a pravednici u vječni život.«