A A A A A

Postanka 17:1-27
1. Kad je Abram imao devedeset i devet godina, BOG mu se objavio i rekao mu: »Ja sam Bog Svemoćni . Živi u mojoj prisutnosti, slušaj me i čini što je dobro.
2. Sklopit ću savez s tobom i dat ću ti mnogo potomaka.«
3. Abram se poklonio do zemlje, a Bog mu je rekao:
4. »Ovo je moj savez s tobom: Bit ćeš otac mnogih naroda.
5. Više se nećeš zvati Abram , nego će ti ime biti Abraham jer sam te učinio ocem mnogih naroda.
6. Dat ću ti mnogo potomaka, pa će od tebe nastati narodi i poteći kraljevi.
7. Sklopit ću savez s tobom i tvojim potomcima iz naraštaja u naraštaj. Bit će to vječni savez. I bit ću tvoj Bog i Bog tvojih potomaka.
8. Tebi i tvojim potomcima zauvijek ću dati u posjed svu zemlju Kanaan, u kojoj si sada došljak. I bit ću njihov Bog.«
9. Zatim je Bog rekao Abrahamu: »A ti se drži mog saveza — ti i tvoji potomci iz naraštaja u naraštaj.
10. Ovo je moj savez s tobom i tvojim potomcima koji trebaš držati: svako vaše muško dijete mora biti obrezano .
11. Odstranite kožicu spolovila, i to će biti znak saveza između mene i vas.
12. Neka se, iz naraštaja u naraštaj, svako muško dijete obreže osmog dana po rođenju. Tako i svaki rob rođen u tvome domu ili kupljen od stranca, a koji nije tvoj potomak.
13. Bilo da je rođen u tvom domu ili kupljen, mora ga se obrezati. Na vašem će tijelu biti znak da moj savez traje zauvijek.
14. Svako neobrezano muško — svaki onaj kome se ne obreže kožica spolovila — neka se odstrani iz svog naroda, zbog kršenja saveza.«
15. Bog je još rekao Abrahamu: »Svoju ženu više ne zovi Saraja jer će joj ime biti Sara .
16. Blagoslovit ću je i od nje ti dati sina. Blagoslovit ću je tako da će postati majka narodima i kraljevi naroda poteći će od nje.«
17. Nato se Abraham pokloni do zemlje pa se nasmije i reče u sebi: »Zar će se čovjeku koji ima sto godina roditi dijete? Zar će Sara s devedeset godina postati majka?«
18. Zatim je rekao Bogu: »Kad bi barem Išmael uživao tvoju naklonost.«
19. Bog je odgovorio: »Ne! Tvoja žena Sara rodit će ti sina, a ti ćeš mu dati ime Izak . S njim i njegovim potomcima sklopit ću vječni savez.
20. Čuo sam što si želio za Išmaela. Blagoslovit ću ga, učiniti ga plodnim i dati mu mnogo potomaka. Bit će otac dvanaestorici glavara i od njega ću načiniti velik narod.
21. No svoj ću savez sklopiti s Izakom, kojeg će ti Sara roditi dogodine u ovo vrijeme.«
22. Kad je završio razgovor s Abrahamom, Bog se podigao od njega.
23. Istoga je dana Abraham učinio što mu je Bog bio rekao. Obrezao je svog sina Išmaela i sve robove rođene u svom domu i sve kupljene robove — svako muško iz svog doma.
24. Abraham je imao devedeset i devet godina kad se obrezao,
25. a njegov sin Išmael trinaest.
26. Tako su se Abraham i njegov sin Išmael obrezali istog dana,
27. a s njima i svi muškarci u Abrahamovom domu — robovi rođeni u njegovom domu i oni kupljeni.

Postanka 18:1-33
1. Jednom, dok je Abraham za podnevne žege sjedio na ulazu svog šatora, kod Mamreovih hrastova, pokazao mu se BOG.
2. Podigao je pogled i ugledao tri čovjeka kako stoje u blizini! Čim ih je vidio, potrčao im je ususret i poklonio se do zemlje.
3. Rekao je: »Gospodaru, ako sam ti po volji, nemoj proći pokraj svog sluge, a da ne svratiš.
4. Neka se donese malo vode da operete noge i odmorite pod drvetom.
5. Donijet ću i malo kruha da se okrijepite, a zatim krenite dalje. Kao slugi, čast mi je ugostiti vas.« »Dobro«, rekli su oni, »neka bude kako si rekao.«
6. Abraham je požurio k Sari u šator i rekao: »Brzo! Uzmi vreću najboljeg brašna pa zamijesi tijesto i ispeci pogače!«
7. Zatim je otrčao do goveda, uzeo mlado, ugojeno tele i dao ga jednom slugi koji ga žurno spremi za jelo.
8. Potom je Abraham uzeo sira i mlijeka i tele, koje je bio pripremio, te stavio pred njih. Dok su jeli, stajao je pokraj njih pod drvetom.
9. »Gdje ti je žena Sara?« upitali su ga. »Eno je u šatoru!« odgovorio je.
10. Tada je jedan od njih rekao: »Vratit ću se k tebi dogodine u ovo vrijeme. Tvoja će žena Sara već imati sina.« A Sara je bila iza njega, na ulazu šatora, i slušala.
11. Abraham i Sara već su bili u poodmaklim godinama starosti i ona više nije mogla rađati.
12. Zato se Sara nasmijala u sebi i rekla: »Zar ovako stara, i sa starim mužem, da imam to zadovoljstvo?«
13. Tada je BOG upitao Abrahama: »Zašto se Sara nasmijala i rekla da je prestara da rodi dijete?
14. Je li BOGU išta nemoguće? Vratit ću se k tebi dogodine, u rečeno vrijeme, i Sara će imati sina.«
15. Sara se uplašila pa je poricala: »Nisam se smijala«. No BOG je rekao: »Nije tako, smijala si se.«
16. Kad su ta trojica krenula, pogledala su prema Sodomi, a Abraham je išao s njima da ih isprati.
17. Tada je BOG rekao u sebi: »Zašto bih skrivao od Abrahama što namjeravam učiniti?
18. Od njega će postati velik i moćan narod, i po njemu će biti blagoslovljeni svi narodi na zemlji.
19. Neću to skrivati jer sam ga izabrao da pouči svoju djecu i potomke da slušaju BOGA i čine ono što je ispravno i pravedno. Tako ću ja, BOG, moći izvršiti ono što sam obećao Abrahamu.«
20. I BOG mu reče: »Velike su optužbe protiv Sodome i Gomore i jako je težak njihov grijeh!
21. Sići ću i vidjeti jesu li zaista radili sve ono što sam čuo u optužbama.«
22. Ona druga dvojica krenula su odande prema Sodomi, a Abraham je još stajao pred BOGOM.
23. Zatim mu se približio i upitao: »Hoćeš li zaista uništiti nedužne zajedno s krivima?
24. A što ako u gradu ima pedeset nedužnih, hoćeš li ga uništiti? Zar ga nećeš poštedjeti zbog pedeset nedužnih?
25. Pa ne bi ti nešto takvo učinio. Ne bi ti pogubio nedužne zajedno s krivima, pa da nedužni prođu kao i krivi. Ma sigurno ne bi! Zar da Sudac čitavog svijeta ne postupi ispravno?«
26. A BOG je rekao: »Ako u gradu Sodomi nađem pedeset nedužnih, poštedjet ću cijelo mjesto radi njih.«
27. Abraham nastavi: »Znam da sam samo prah i pepeo, i da se nemam pravo ovako obraćati Gospodaru,
28. ali što ako nedužnih bude pet manje od pedeset? Hoćeš li tada uništiti cijeli grad?« »Ako u gradu nađem četrdeset i pet nedužnih«, rekao je Bog, »neću ga uništiti.«
29. Abraham mu ponovo progovori: »Što ako se ondje nađe samo četrdeset nedužnih?« Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih četrdeset.«
30. Abraham nastavi: »Neka se Gospodar ne ljuti što ponovo govorim. Što ako se nađe samo trideset nedužnih?« Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih trideset.«
31. Abraham nastavi: »Nemam pravo ovako se obraćati Gospodaru, ali što ako se ondje nađe samo dvadeset nedužnih?« Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih dvadeset.«
32. Abraham nastavi: »Neka se Gospodar ne ljuti ako još jednom progovorim. Što ako ih se ondje nađe samo deset?« Bog odgovori: »Neću uništiti grad radi njih deset.«
33. Kad su završili razgovor, BOG je otišao, a Abraham se vratio kući.

Psalmi 5:8-12
8. BOŽE, vodi me u svojoj pravdi. Zbog mojih neprijatelja, u svoju me volju uputi.
9. Nikad ne govore istinu i drugima žele propast. Grlo im je kao otvoreni grob, jezike koriste za prijevaru.
10. Proglasi ih krivima, Bože! Nek' se uhvate u svoje zamke. Protjeraj ih, puno su zla činili, i protiv tebe su se pobunili.
11. Nek' se raduju svi koji se k tebi sklanjaju, neka zauvijek veselo pjevaju. Zaštiti one koji te vole, takvi su sretni zbog tebe.
12. Jer ti, BOŽE, blagoslivljaš one koji te slušaju, čuvaš ih svojom dobrotom kao štitom.

Izreka 2:10-22
10. Jer, mudrost će ti ispuniti srce, a znanje usrećiti dušu.
11. Promišljenost će na tebe paziti, spoznaja nad tobom stražariti.
12. One će te spasiti od zla, od ljudi dvoličnoga govora.
13. Jer, oni napuštaju staze pravednosti da bi hodali mračnim putevima.
14. Uživaju činiti zlo i vesele se opačini.
15. Staze su im krive a putevi prijevarni.
16. Mudrost će te spasiti od tuđe žene, od preljubnice čije su riječi laskave,
17. koja ostavlja muža iz svoje mladosti i zaboravlja zavjet dan Bogu.
18. Jer, njena kuća je put u smrt i staze joj vode u svijet mrtvih.
19. Tko k njoj uđe, više se ne vraća, staze života više ne nalazi.
20. Zato, idi stazama dobrih ljudi i drži se puteva pravednika.
21. Jer, pravedni će živjeti u ovoj zemlji i besprijekorni će u njoj ostati.
22. Opaki će biti uklonjeni i varalice iz nje izbačeni.

Mateju 7:1-29
1. »Nemojte suditi druge, da vas ne bi sudio Bog.
2. Jer, bit ćete suđeni isto kako i vi sudite druge. Mjerit će vam se onako kako vi mjerite drugima.
3. Zašto vidiš trun u oku svoga brata, a ne vidiš gredu u vlastitom oku?
4. Kako možeš reći svome bratu: ‘Daj da ti izvadim trun iz oka’, kad je u tvom oku greda?
5. Licemjeru, prvo izvadi gredu iz svoga oka pa ćeš tada jasno vidjeti kako izvaditi trun iz bratovog oka.
6. Nemojte davati psima ono što je sveto, da se ne okrenu protiv vas i da vas ne rastrgaju. Nemojte bacati bisere pred svinje, da ih ne pogaze.«
7. »Molite i dobit ćete; tražite i naći ćete; kucajte i otvorit će vam se!
8. Jer, svatko tko moli — prima; tko traži — nalazi, a onomu koji kuca — otvara se.
9. Tko bi od vas svome sinu, kad bi ga zamolio kruha, dao kamen?
10. Ili, kad bi ga zamolio ribu, dao zmiju?
11. Dakle, ako vi, iako ste zli, znate svojoj djeci davati dobre darove, još će više vaš Otac nebeski dati dobra onima koji ga mole.«
12. »Sve što želite da drugi čine vama, činite i vi njima. To je smisao Mojsijevog zakona i učenja proroka.«
13. »Uđite na uska vrata, jer široka vrata i prostran put vode u propast. Mnogo ljudi ide tim putem.
14. No uska vrata i tijesan put vode u život, a malo ih je koji ga pronalaze!«
15. »Čuvajte se lažnih proroka! Prići će vam prerušeni u ovčice, a iznutra su grabežljivi vukovi.
16. Prepoznat ćete ih po onome što čine jer ne bere se grožđe s trnja niti smokve s bodljikavoga korova.
17. Isto tako, svako dobro stablo daje dobre plodove, a loše stablo loše.
18. Dobro stablo ne može dati loše plodove niti može loše stablo dati dobre plodove.
19. Svako stablo, koje ne daje dobre plodove, siječe se i baca u vatru.
20. Dakle, prepoznat ćete ih po njihovim djelima.
21. Neće svaki onaj tko me bude zvao ‘Gospodine, Gospodine’ ući u Kraljevstvo nebesko, nego samo oni koji budu radili ono što želi moj Otac koji je na nebu.
22. Mnogi će mi reći u posljednji dan: ‘Gospodine, Gospodine, nismo li proricali pomoću tvog imena? Nismo li, pomoću tvog imena, izgonili zle duhove i činili brojna čuda?’
23. Tada ću im otvoreno reći: ‘Nikad vas nisam poznavao. Odlazite od mene, zlotvori!’«
24. »Stoga, svatko tko čuje ove moje riječi i izvršava ih, poput mudrog je čovjeka koji je sagradio svoju kuću na stijeni.
25. Pala je kiša, naišle su bujice, zapuhali vjetrovi i udarili u kuću, ali ona se nije srušila jer je bila sagrađena na stijeni.
26. No svatko tko čuje ove moje riječi, a ne izvršava ih, ponaša se poput ludog čovjeka koji je sagradio svoju kuću na pijesku.
27. Pala je kiša, naišle su bujice, zapuhali su vjetrovi i udarili u kuću, a ona se srušila uz jak tresak.«
28. Kad je Isus završio svoj govor, mnoštvo je bilo zadivljeno njegovim učenjem
29. jer ih je poučavao kao onaj tko ima vlast, a ne kao učitelji Zakona .