A A A A A
Biblija u jednoj godini
Siječanj 4

Postanka 7:1-24
1. BOG reče Noi: »Uđite u arku, ti i sva tvoja obitelj, jer sam vidio da si jedino ti preda mnom pravedan u ovome naraštaju.
2. Uzmi sa sobom sedam parova, mužjaka i ženku, od svake čiste životinje. Zatim jedan par, mužjaka i ženku, od svake nečiste životinje.
3. I sedam parova, mužjaka i ženku, od svake ptice. Tako će se očuvati njihova vrsta na zemlji.
4. Jer, za sedam ću dana pustiti da neprestano, tijekom četrdeset dana i četrdeset noći, pada kiša. Svako ću živo stvorenje, koje sam stvorio, ukloniti s lica zemlje.«
5. I Noa je učinio sve što mu je zapovjedio BOG.
6. Noa je imao šesto godina kad su vode preplavile zemlju.
7. Ušao je u arku sa svojom ženom, sinovima i njihovim ženama, da pobjegnu od poplavnih voda.
8. Od čistih i nečistih životinja, od ptica i od svega što gmiže po tlu,
9. dvoje po dvoje, mužjak i ženka, ušli su u arku s Noom — kao što mu je zapovjedio Bog.
10. Sedam dana nakon toga, vode su počele poplavljati zemlju.
11. Šestote godine Noinog života, sedamnaestog dana drugog mjeseca, šiknuli su svi izvori iz dubina i otvorile se brane na nebu.
12. Kiša je padala na zemlju tijekom četrdeset dana i četrdeset noći.
13. Tog su istog dana u arku ušli Noa, njegova žena, njegovi sinovi Šem, Ham i Jafet, i njihove tri žene.
14. S njima su ušle i sve vrste divljih životinja, sve vrste pitomih životinja, sve vrste što gmižu po tlu i sve vrste ptica.
15. Dvoje po dvoje od svih živih bića ušlo je s Noom u arku.
16. Ušli su mužjak i ženka od svih živih bića, kao što mu je zapovjedio Bog. Tada je BOG za njim zatvorio vrata.
17. Četrdeset dana podizale su se vode na zemlji. Kako su vode rasle, tako su ponijele arku i podigle je visoko iznad zemlje.
18. Vode su rasle i podigle se visoko nad zemljom, a arka je plutala na površini vode.
19. Toliko su se silno vode podigle nad zemljom da su prekrile sve najviše planine pod nebom.
20. Narasle su sedam i pol metara iznad potopljenih planina.
21. Umrla su sva živa bića: ptice, pitome životinje, divlje životinje, sve što gmiže po tlu i sav ljudski rod.
22. Na kopnu je poginulo sve što je imalo dah života u nosnicama.
23. Bog je uništio svako živo biće na zemlji: ljude, životinje, stvorenja što gmižu po tlu i ptice. Bili su izbrisani s lica zemlje. Ostao je samo Noa i oni koji su bili s njim u arci.
24. Zemlja je bila poplavljena stotinu i pedeset dana.

Postanka 8:1-22
1. Bog nije zaboravio Nou niti sve divlje i pitome životinje koje su s njim bile u arci. Učinio je da puše vjetar nad zemljom, a vode su se povlačile.
2. Zatvorili su se izvori iz dubina i nebeske brane te se zaustavila kiša.
3. Vode su postupno odlazile sa zemlje. Nakon stotinu i pedeset dana toliko su se spustile
4. da se sedamnaestog dana sedmoga mjeseca arka zaustavila na gorju Ararat.
5. Vode su nastavile opadati do desetog mjeseca, a prvog dana desetog mjeseca pokazali su se vrhovi planina.
6. Nakon četrdeset dana, Noa otvori prozor, koji je napravio na arci,
7. i pusti gavrana. Gavran je odlijetao i vraćao se dok se vode nisu isušile sa zemlje.
8. Zatim je Noa pustio golubicu, da vidi jesu li se vode povukle s površine zemlje.
9. No ona nije našla mjesto na koje bi se spustila, jer je voda i dalje prekrivala svu površinu, pa se vratila. On ispruži ruku, prihvati je i unese u arku.
10. Pričekao je još sedam dana pa je ponovo pustio golubicu iz arke.
11. Uvečer se vratila i u kljunu donijela mladi list masline! Tako je Noa znao da su se vode povukle sa zemlje.
12. Zatim je pričekao još sedam dana pa je ponovo pustio golubicu, ali mu se više nije vratila.
13. Šesto i prve godine Noinog života, prvog dana prvoga mjeseca, poplavne su vode nestale sa zemlje. Noa je skinuo pokrov s arke, pogledao i vidio da se suši površina.
14. Do dvadeset i sedmog dana drugog mjeseca zemlja je bila posve suha.
15. Tada je Bog rekao Noi:
16. »Izađite iz arke — ti, tvoja žena, sinovi i njihove žene.
17. Izvedi sa sobom i sve vrste živih stvorenja: ptice, životinje i sve što gmiže po tlu. Neka se pare i razmnože tako da ponovo ispune zemlju.«
18. I Noa je izašao zajedno sa ženom, sinovima i njihovim ženama.
19. Sve životinje, sve što gmiže i sve ptice, prema svojim vrstama — sve što se kreće na zemlji — izašlo je iz arke.
20. Zatim je Noa sagradio BOGU žrtvenik pa uzeo od svih čistih životinja i svih čistih ptica te ih prinio kao žrtve paljenice na žrtveniku.
21. BOG je omirisao taj ugodan miris i rekao u sebi: »Nikad više neću prokleti zemlju zbog čovjeka iako su mu misli zle već od mladosti. Nikad više neću uništiti sva živa bića kao što sam učinio.
22. Sve dok bude zemlje, bit će sjetve i žetve, hladnoće i vrućine, ljeta i zime, dana i noći, i više neće prestati.«

Psalmi 3:1-4
1. Davidova pjesma. Napisana dok je bježao pred sinom Abšalomom. BOŽE, mnogo je mojih neprijatelja! Puno ih je protiv mene!
2. Mnogi o meni govore: »Bog ga neće spasiti!« Selah
3. Ali ti me štitiš, BOŽE! Daješ mi čast i nadu.
4. Glasno ću BOGU uputiti molitvu, sa Svetog brda on će mi pomoći. Selah

Izreka 1:20-22
20. Mudrost glasno zove na ulici, po trgovima diže svoj glas,
21. na prometnim križanjima viče, pred gradskim vratima govori:
22. »Dokle ćete, ludi, ludost voljeti? Dokle ćete, rugaoci, u ruganju uživati? Dokle ćete, oholi, znanje mrziti?

Mateju 4:1-25
1. Potom je Duh odveo Isusa u pustinju da ga iskuša đavao.
2. Isus je postio četrdeset dana i četrdeset noći pa je ogladnio.
3. Tada mu je prišao napasnik i rekao: »Ako si zaista Božji Sin, reci ovom kamenju da se pretvori u kruh.«
4. No Isus mu je odgovorio: »Pisano je u Svetom pismu: ‘Čovjek ne živi samo od kruha nego i od svake riječi koju Bog izgovori.’«
5. Zatim ga je đavao odveo u sveti grad Jeruzalem i postavio ga na vrh Hrama
6. pa mu rekao: »Ako si Božji Sin, baci se dolje! Jer, pisano je: ‘On će zapovjediti svojim anđelima da te čuvaju i oni će te na rukama nositi, da ti noga o kamen ne udari.’«
7. Isus mu je odgovorio: »Pisano je i ovo: ‘Ne iskušavaj Gospodina, Boga svojega!’«
8. Potom je đavao odveo Isusa na vrlo visoku planinu i pokazao mu sva kraljevstva svijeta i njihovu raskoš
9. pa mu se opet obratio: »Dat ću ti sve ovo ako ćeš mi se pokloniti i mene štovati.«
10. A Isus mu je odgovorio: »Odlazi, Sotono! Jer, pisano je: ‘Štuj Gospodina, Boga svojega i njemu jedinom služi!’«
11. Tada ga je đavao ostavio, a anđeli su došli i služili mu.
12. Kad je Isus čuo da je Ivan zatvoren, vratio se u Galileju.
13. No nije ostao u Nazaretu, nego se nastanio u Kafarnaumu, gradu pokraj Galilejskog jezera, na području Zebulonovog i Naftalijevog plemena.
14. Tako se ispunilo što je rekao prorok Izaija:
15. »Zemlja Zebulonova i zemlja Naftalijeva, uz put prema moru, s one strane rijeke Jordan, Galileja zemlja nežidova!
16. Narod koji živi u tami ugledao je veliko svjetlo; onima koji žive u mračnoj zemlji smrti zasjala je svjetlost.«
17. Otad je Isus počeo propovijedati: »Obratite se, jer je Kraljevstvo nebesko blizu!«
18. Kad je Isus prolazio pokraj Galilejskog jezera, ugledao je dvojicu braće — Šimuna, zvanog Petar, i njegovog brata Andriju kako bacaju mrežu u jezero, jer su bili ribari,
19. pa im je rekao: »Pođite za mnom, a ja ću vas učiniti ribarima ljudi.«
20. Oni su odmah ostavili svoje mreže i krenuli za Isusom.
21. Isus je pošao dalje i ugledao drugu dvojicu braće, Jakova Zebedejevog i njegovog brata Ivana. Bili su u čamcu sa svojim ocem Zebedejem i krpali mreže.
22. Pozvao ih je i oni su odmah krenuli za njim. Ostavili su i čamac i svoga oca.
23. Isus je obišao cijelu Galileju i poučavao u sinagogama , propovijedajući Radosnu vijest o Božjem kraljevstvu. Liječio je i svakovrsne bolesti i slabosti u narodu.
24. Vijest o njemu proširila se po cijeloj Siriji pa su mu dovodili sve koji su bolovali od raznih bolesti i bili u mukama, opsjednute zlim duhovima, padavičare i nepokretne, a on ih je ozdravljao.
25. Slijedilo ga je veliko mnoštvo iz Galileje, Dekapolisa, Jeruzalema, Judeje i s druge strane rijeke Jordan.