A A A A A

Izlaska 9:1-35
1. Tada je BOG rekao Mojsiju: »Idi faraonu i reci mu da BOG, koji je Bog Hebreja, kaže: ‘Pusti moj narod da me ode štovati.
2. Ako ih odbiješ pustiti i opet ih zadržiš,
3. BOG će poslati smrtonosnu pošast na tvoju stoku u poljima — na konje, magarce i deve, na stada sitne i krupne stoke.
4. No BOG će napraviti razliku između izraelske i egipatske stoke pa neće uginuti ni jedna životinja koja pripada Izraelcima.
5. A BOG je odredio i vrijeme — sutra će to učiniti u ovoj zemlji.’«
6. I BOG je to sutradan izvršio: Egipćanima je uginula sva stoka, a Izraelcima nije uginulo ni jedno grlo.
7. Faraon je istražio i utvrdio da Izraelcima nije uginula ni jedna jedina životinja. No faraonovo je srce i dalje bilo tvrdo i nije htio pustiti narod.
8. Tada je BOG rekao Mojsiju i Aronu: »Zahvatite u šake pepeo iz peći pa neka Mojsije pred faraonom baci pepeo u zrak.
9. Od toga će po cijelome Egiptu nastati sitna prašina koja će na ljudima i životinjama stvarati čireve.«
10. I oni su uzeli pepeo iz peći i stali pred faraona. Mojsije ga je bacio u zrak, a na ljudima i životinjama izbili su čirevi.
11. Čarobnjaci nisu mogli izaći pred Mojsija jer su im izbili čirevi, kao i svim Egipćanima.
12. No BOG je otvrdnuo faraonovo srce pa nije htio poslušati Mojsija i Arona, baš kao što je BOG nagovijestio Mojsiju.
13. Tada je BOG rekao Mojsiju: »Ustani rano ujutro pa izađi pred faraona i reci mu da BOG, koji je Bog Hebreja, kaže: ‘Pusti moj narod da me ode štovati.
14. U protivnom ću ovog puta sve svoje pošasti poslati na tebe, na tvoje službenike i narod, da bi spoznao da na cijelome svijetu nema nitko kao što sam ja.
15. Dosad sam već mogao upotrijebiti svoju silu da tebe i tvoj narod udarim pomorom koji bi vas izbrisao sa zemlje.
16. No poštedio sam te s razlogom — da ti pokažem svoju silu i da cijeli svijet dozna za moje ime.
17. A ti se još uvijek uzdižeš nad mojim narodom i ne daš mu da ode.
18. Dakle, sutra u ovo vrijeme oborit ću na Egipat strašnu tuču, kakve još nije bilo od njegovog postanka.
19. Stoga, sad zapovjedi da se stoka i sve što imaš u poljima skloni na sigurna mjesta. Svaki čovjek ili životinja, koji se zateknu vani, poginut će od tuče.’«
20. Neki su faraonovi službenici imali strahopoštovanja prema BOŽJOJ riječi pa su utjerali svoje robove i stoku unutra,
21. ali drugi nisu primili BOŽJU riječ k srcu te su ostavili svoje robove i stoku vani, na otvorenome.
22. Tada je BOG rekao Mojsiju: »Ispruži ruku prema nebu, da padne tuča na sav Egipat, na ljude i na životinje, i na sve što raste na poljima.«
23. Kad je Mojsije ispružio štap prema nebu, BOG je poslao gromove i tuču, a munje su sijevale do zemlje. Tako je BOG sipao tuču po Egiptu.
24. Dok je tuča padala, munje su neprestano sijevale. Tako strašne tuče nije bilo u čitavoj povijesti egipatskog naroda.
25. Tuča je po cijelom Egiptu zatukla sve što se našlo vani, od ljudi do životinja. Pomlatila je sve što je raslo na polju i skršila svako stablo.
26. Samo u kraju Gošen, gdje su živjeli Izraelci, nije bilo tuče.
27. Tada je faraon pozvao Mojsija i Arona te im rekao: »Ovog sam puta zaista sagriješio. BOG je u pravu, a ja i moj narod smo u krivu.
28. Pomolite se BOGU jer nam je dosta grmljavine i tuče! Pustit ću vas. Ne morate više ostati.«
29. »Čim izađem iz grada«, rekao mu je Mojsije, »podići ću ruke u molitvi prema BOGU. Prestat će grmjeti, a ni tuča više neće padati — da spoznaš da zemlja pripada BOGU.
30. No znam da ti i tvoji službenici još nemate strahopoštovanja prema BOGU.«
31. Tako su propali lan i ječam, jer je ječam bio u klasu, a lan u cvatu,
32. ali pšenica i raž nisu propali jer rastu kasnije.
33. Mojsije je otišao od faraona i izašao iz grada pa podigao ruke u molitvi prema BOGU. Grmljavina i tuča su prestali, a ni kiša više nije padala na zemlju.
34. Kad je faraon vidio da su kiša, tuča i grmljavina prestali, ponovo je sagriješio. I on i njegovi službenici otvrdnuli su svoja srca.
35. Tako je faraonovo srce ostalo tvrdo i nije htio pustiti Izraelce, baš kao što je BOG nagovijestio preko Mojsija.

Izlaska 10:1-29
1. Tada je BOG rekao Mojsiju: »Idi faraonu jer sam njemu i njegovim službenicima otvrdnuo srce da bih pred njima mogao pokazati svoja znamenja.
2. Moći ćeš pričati svojoj djeci i unucima kako sam se poigrao Egipćanima i kakva sam znamenja među njima učinio da biste znali da sam ja BOG.«
3. Mojsije i Aron otišli su faraonu i rekli mu: »Ovako kaže BOG, koji je Bog Hebreja: ‘Dokle ćeš odbijati poniziti se preda mnom? Pusti moj narod da me ode štovati.
4. Ako ga ne pustiš, sutra ću na tvoju zemlju poslati skakavce
5. koji će prekriti čitavu površinu da se tlo uopće neće vidjeti. Proždrijet će i ono malo što vam je preostalo nakon tuče i ogolit će sva stabla koja vam rastu u polju.
6. Tvoje će ih kuće biti pune, kao i kuće svih tvojih službenika i svih Egipćana. Takvo što ljudi dosad nisu vidjeli u ovoj zemlji, čak ni tvoji očevi ni djedovi.’« Zatim se Mojsije okrenuo i otišao od faraona.
7. Službenici su potom rekli faraonu: »Dokle će nam ovaj stvarati nevolje? Pusti taj narod da ode štovati svog BOGA. Zar još uvijek ne vidiš da je Egipat uništen?«
8. Tada su Mojsija i Arona doveli natrag faraonu, a on im je rekao: »Idite štovati svog BOGA. Samo mi recite tko će sve ići?«
9. »Ići ćemo svi — naši mladi i stari«, rekao je Mojsije, »naši sinovi i kćeri, i naša stada sitne i krupne stoke. Moramo održati svetkovinu BOGU u čast.«
10. Faraon im je rekao: »Zaista BOG mora biti s vama da bih pustio i vas i vašu djecu da odete. Očito ste naumili neko zlo.
11. Ne može tako! Muškarci mogu otići štovati BOGA. Ako je to ono što želite.« Zatim su ih otjerali od faraona.
12. BOG je rekao Mojsiju: »Ispruži ruku nad Egiptom, da na njega navale skakavci i proždru sve raslinje, sve što je preostalo nakon tuče.«
13. I Mojsije je ispružio štap nad Egiptom, a BOG je podigao istočni vjetar koji je puhao zemljom cijeli dan i noć. Kad je svanulo jutro, vjetar je već bio donio skakavce.
14. Skakavci su došli na sav Egipat i spustili se u sve krajeve zemlje. Takvoga golemog roja skakavaca do tada nije bilo, niti će ikad biti.
15. Prekrili su svu površinu zemlje, tako da se zacrnjela od njih. Proždrli su sve raslinje i sve plodove drveća preostale nakon tuče. U cijelom Egiptu nije ostalo ništa zeleno, ni biljke ni drveta.
16. Faraon je žurno pozvao Mojsija i Arona te rekao: »Sagriješio sam protiv vašeg BOGA i protiv vas.
17. Oprostite mi taj grijeh još samo ovaj put i pomolite se svome BOGU da od mene ukloni ovu smrtonosnu pošast.«
18. Tada je Mojsije otišao od faraona i pomolio se BOGU.
19. I BOG je promijenio vjetar u vrlo snažan zapadnjak koji je zahvatio skakavce i odnio ih u Crveno more . Ni jedan jedini skakavac nije ostao nigdje u Egiptu.
20. No BOG je otvrdnuo faraonovo srce i on nije htio pustiti Izraelce.
21. Tada je BOG rekao Mojsiju: »Ispruži ruku prema nebu, da se na Egipat spusti tama kakva se može opipati.«
22. Mojsije ispruži ruku prema nebu i na cijeli Egipat spusti se gusta tama koja je trajala tri dana.
23. Tri dana ljudi nisu mogli vidjeti jedan drugoga, niti se maknuti s mjesta. No ondje gdje su živjeli Izraelci, bila je svjetlost.
24. Tada je faraon pozvao Mojsija i rekao: »Idite štovati BOGA. Samo vaša stada sitne i krupne stoke neka ostanu ovdje, a vaša djeca mogu s vama.«
25. No Mojsije odgovori: »Moraš nam dati stoku jer ćemo je klanjem i paljenjem prinositi svome BOGU.
26. Zato i naša stoka mora s nama — ni papak neće ostati ovdje. Od stoke moramo izabrati žrtve za štovanje svoga BOGA jer nećemo znati što trebamo prinijeti BOGU dok ne stignemo ondje.«
27. BOG je otvrdnuo faraonovo srce i on nije htio pustiti Izraelce.
28. Viknuo je na Mojsija: »Odlazi od mene i pazi da više ne dolaziš preda me! Ako ponovo dođeš, poginut ćeš!«
29. »Dobro si rekao«, odvrati Mojsije, »više me nećeš vidjeti.«

Psalmi 17:8-15
8. Čuvaj me kao zjenicu oka! U sjeni svojih krila sakrij me
9. od nasrtaja zlih ljudi, od ubojitih neprijatelja koji me okružuju.
10. Milost ne pokazuju, i sobom se hvališu.
11. Ušli su mi u trag, opkoljen sam. Sad će me na zemlju srušiti.
12. Kao mladi lavovi vrebaju iz zasjede. Skrivaju se kao gladni lavovi, spremni na plijen skočiti.
13. Ustani, BOŽE! Stani pred njih, pokori ih! Svojim mačem izbavi me od zla.
14. Svojom snagom, BOŽE, ukloni ih iz svijeta živih. A miljenike svoje dobro nahrani, daj obilje za njihovu djecu i unuke.
15. A ja, pravednik, gledat ću lice tvoje. Kad se probudim, tvom liku se divim.

Izreka 5:21-23
21. Jer, BOG vidi što čovjek čini i gleda ga kamo god da ide.
22. Zli se ulove u vlastite prijestupe, mreža grijeha čvrsto ih veže.
23. Pogibaju jer ne prihvaćaju stegu, zbog velike ludosti, oni propadaju.

Mateju 20:1-16
1. »Kraljevstvo je nebesko poput vlasnika imanja koji je rano ujutro otišao unajmiti radnike za svoj vinograd.
2. Nagodio se s njima da im plati jedan srebrnjak na dan i poslao ih u vinograd.
3. Oko devet je sati opet izašao i opazio neke ljude kako stoje na trgu i ništa ne rade.
4. Rekao im je: ‘Idite i vi u moj vinograd, a ja ću vam dati pravednu plaću.’
5. Tako su i oni otišli raditi u vinograd. Oko podneva i oko tri sata popodne ponovo je izašao i učinio isto.
6. Oko pet je sati opet izašao i našao neke druge ljude gdje stoje na trgu. Upitao ih je: ‘Zašto stojite ovdje cijeli dan i ništa ne radite?’
7. Oni su mu odgovorili: ‘Zato što nas nitko nije unajmio.’ A on im je rekao: ‘Idite i vi u moj vinograd.’
8. Uvečer je gospodar vinograda rekao svome upravitelju: ‘Pozovi radnike i isplati ih redom — od zadnjih, koje sam unajmio, pa do onih prvih.’
9. I tako su oni, koji su bili unajmljeni oko pet sati, došli i svaki je primio po jedan srebrnjak.
10. Kad su došli oni koji su bili prvi unajmljeni mislili su da će dobiti više. No i oni su dobili po jedan srebrnjak.
11. Uzeli su novac i počeli prigovarati gospodaru vinograda.
12. Rekli su: ‘Ovi su posljednji radili samo jedan sat, a platio si im jednako kao i nama koji smo radili cijeli dan i podnosili žegu.’
13. Gospodar vinograda okrenuo se jednom od njih i rekao: ‘Prijatelju, ja nisam prema tebi nepravedan. Zar se nismo dogovorili da ću ti platiti jedan srebrnjak?
14. Uzmi što je tvoje i idi! Ja želim dati ovom posljednjemu isto kao i tebi.
15. Zar nemam pravo činiti sa svojim što hoću? Ili si zavidan što sam dobar?’
16. Tako će posljednji biti prvi, a prvi će biti posljednji.«