A A A A A

Postanka 41:1-57
1. Nakon pune dvije godine faraon je sanjao san: stajao je pokraj rijeke Nil,
2. iz koje izađe sedam zdravih i krupnih krava i počnu pasti travu.
3. Nakon njih iz Nila izađe drugih sedam krava, slabih i mršavih, pa stanu pokraj onih na obali.
4. Tada slabe i mršave krave prožderu onih sedam zdravih i krupnih krava. Potom se faraon probudio.
5. Kad je ponovo zaspao, sanjao je drugi san: sedam klasova žita, punih i zdravih, raste na jednoj stabljici.
6. Za njima iznikne sedam drugih klasova, kržljavih i sasušenih istočnim vjetrom.
7. Tada kržljavi klasovi progutaju onih sedam punih i zdravih klasova. Potom se faraon probudio i shvatio da je sanjao.
8. Ujutro je bio uznemiren pa je poslao po sve egipatske vračeve i mudrace. Ispričao im je svoje snove, ali nitko mu ih nije znao protumačiti.
9. Tada je glavni peharnik rekao faraonu: »Danas sam se sjetio jednog svoga propusta.
10. Kad se faraon jednom bio razljutio na svoje sluge, mene je i glavnog pekara stavio u zatvor u kući zapovjednika straže.
11. Obojica smo iste noći sanjali san i svaki je san imao svoje značenje.
12. Ondje je s nama bio jedan mladić, Hebrej, sluga zapovjednika straže. Ispričali smo mu svoje snove i on je svakome od nas protumačio njegov san.
13. I sve se dogodilo baš kako nam je rekao: mene su vratili u službu, a pekara su objesili.«
14. Tada je faraon poslao po Josipa te su ga brzo doveli iz zatvora. Kad se obrijao i presvukao, Josip je izašao pred faraona.
15. Faraon je rekao Josipu: »Sanjao sam jedan san i nitko ga ne može rastumačiti. Čuo sam za tebe, da znaš protumačiti san čim ga čuješ.«
16. »Nije to od mene«, odgovori Josip, »nego će Bog dati pravi odgovor faraonu.«
17. Tada je faraon rekao Josipu: »U snu sam stajao na obali Nila,
18. kad odande izađe sedam krava, zdravih i krupnih, i počnu pasti među trskom.
19. Nakon njih izađe drugih sedam krava, koščatih, boležljivih i mršavih. Nikad nigdje u Egiptu nisam vidio tako ružne krave.
20. Tada su mršave i ružne krave proždrle onih prvih sedam krupnih krava.
21. Kad su ih pojele, na njima se nije ništa vidjelo — i dalje su bile jednako ružne kao i prije. Tada sam se probudio.
22. U sljedećem sam snu vidio sedam klasova žita, punih i zdravih, kako rastu na jednoj stabljici.
23. Za njima je niknulo drugih sedam klasova, kržljavih i sasušenih istočnim vjetrom.
24. Tada su kržljavi klasovi progutali sedam zdravih klasova. Kad sam to ispričao vračevima, ni jedan od njih nije mi to znao objasniti.«
25. Tada je Josip rekao faraonu: »Faraonovi snovi imaju isto značenje. Bog je otkrio faraonu što će učiniti.
26. Sedam zdravih krava je sedam godina i sedam zdravih klasova je sedam godina. Imaju isto značenje.
27. Sedam mršavih i ružnih krava, koje su došle nakon njih, kao i sedam praznih i sasušenih klasova, također su sedam godina — sedam godina gladi.
28. Baš kao što sam već rekao faraonu: Bog je faraonu pokazao što će učiniti.
29. Dolazi sedam godina velikog izobilja za čitav Egipat,
30. ali nakon njih doći će sedam godina gladi. Tada će biti zaboravljeno sve izobilje u Egiptu i glad će harati zemljom.
31. U zemlji se više neće znati za izobilje jer će uslijediti strašna glad.
32. A to što se san faraonu ponovio, znači da je Bog čvrsto odlučio i da će to uskoro učiniti.
33. Zato, neka faraon potraži sposobnog i mudrog čovjeka i postavi ga za upravitelja nad Egiptom.
34. Zatim neka faraon nad zemljom postavi povjerenike koji će uzimati petinu žetve u Egiptu tijekom sedam godina izobilja.
35. Neka sakupljaju svu tu hranu u rodnim godinama koje dolaze i neka s faraonovom ovlasti skladište i čuvaju žito za hranu u gradovima.
36. Neka ta hrana bude zaliha za zemlju u onih sedam godina gladi koje će zadesiti Egipat, da glad ne upropasti zemlju.«
37. I prijedlog se svidio faraonu i svim njegovim službenicima.
38. Faraon upita svoje službenike: »Možemo li naći čovjeka kao što je ovaj, u kojem je Božji duh?«
39. Zatim je faraon rekao Josipu: »Budući da ti je Bog sve ovo obznanio, nema nitko tako sposoban i mudar kao što si ti.
40. Bit ćeš upravitelj mog dvora i sav moj narod pokoravat će se tvojim zapovijedima. Jedino ću ja, jer sam na prijestolju, biti iznad tebe.«
41. Faraon je još rekao Josipu: »Ovime te postavljam za upravitelja nad čitavom egipatskom zemljom.«
42. Zatim je skinuo prsten pečatnjak sa svoje ruke i stavio ga Josipu na ruku. Odjenuo ga je u odjeću od finog lana, a oko vrata mu objesio zlatan lanac.
43. Dao mu je da se vozi u kolima odmah iza svojih i pred njim su vikali: »Na koljena, poklonite se!« Tako ga je postavio za upravitelja nad cijelim Egiptom.
44. Faraon je rekao Josipu: »Ja sam faraon, ali u cijelom Egiptu nitko ne smije maknuti prstom bez tvog odobrenja.«
45. Faraon je Josipu dao ime Safenat Panea , a za ženu mu je dao Asenatu, kćer Potifere, svećenika u hramu On . I Josip je preuzeo vlast nad cijelim Egiptom.
46. Josip je imao trideset godina kad je stupio u službu kod faraona, egipatskog kralja. Zatim je otišao od faraona i putovao po cijelom Egiptu.
47. Tijekom sedam godina izobilja zemlja je obilno rađala.
48. Josip je sakupljao svu hranu proizvedenu u sedam godina izobilja u Egiptu i skladištio je u gradovima. U svakom je gradu skladištio hranu s okolnih polja.
49. Tako je nagomilao žita u tolikom izobilju da ga je bilo kao morskog pijeska. Čak ga je prestao mjeriti jer ga se nije dalo izmjeriti.
50. Prije nego što su nastupile godine gladi, Asenata, kći Potifere, svećenika u Onu, rodila je Josipu dvojicu sinova.
51. Svom je prvorođenom sinu Josip dao ime Manaše . Rekao je: »Bog je učinio da zaboravim svu svoju muku i cijeli očev dom.«
52. Drugom je sinu dao ime Efrajim . Rekao je: »Bog me učinio plodnim u zemlji moje nevolje.«
53. Sedam godina izobilja u Egiptu došlo je kraju
54. i počelo je sedam godina gladi, baš kao što je rekao Josip. U svim je zemljama vladala glad, a u čitavom je Egiptu bilo hrane.
55. A kad je i sav Egipat ostao bez hrane, narod je zavapio faraonu za kruh. Tada je faraon rekao svim Egipćanima: »Idite Josipu i učinite što vam kaže.«
56. Kad se glad proširila po cijeloj zemlji, Josip je otvorio skladišta i počeo prodavati žitarice Egipćanima jer je u Egiptu vladala strašna glad.
57. Štoviše, iz cijeloga su svijeta dolazili kupiti žito k Josipu u Egipat jer je posvuda bila strašna glad.

Postanka 42:1-38
1. Kad je Jakov doznao da u Egiptu ima žita, rekao je svojim sinovima: »Zašto samo sjedite i gledate se?
2. Čuo sam da u Egiptu ima žita. Idite i kupite nam ga, da preživimo, da ne umremo od gladi.«
3. Tada su desetorica Josipove braće otišla da bi u Egiptu kupila žito.
4. Benjamina, Josipovog brata, Jakov nije poslao s ostalima jer se bojao da ga ne snađe neko zlo.
5. Tako su se Izraelovi sinovi našli među onima koji su išli u Egipat kupiti žito jer je Kanaanom zavladala glad.
6. Budući da je Josip bio upravitelj Egipta, on je bio taj koji je svima prodavao žito. Njegova su braća došla pred njega i poklonila mu se do zemlje.
7. Josip ih je prepoznao čim ih je ugledao, ali se pravio da ih ne poznaje i oštro je razgovarao s njima. »Odakle dolazite?« upita ih. »Iz zemlje Kanaan«, odgovore. »Došli smo kupiti hranu.«
8. Iako je Josip prepoznao svoju braću, oni njega nisu prepoznali.
9. Sjetio se i snova koje je sanjao o njima. »Vi ste uhode!« rekao im je. »Došli ste izvidjeti slabosti ove zemlje!«
10. »Ne, gospodaru«, odgovore oni. »Mi, tvoje sluge, došli smo kupiti hranu.
11. Svi smo sinovi jednog čovjeka. Pošteni smo ljudi. Tvoji smo sluge, a ne uhode.«
12. »Ne«, rekao im je, »došli ste izvidjeti slabosti ove zemlje.«
13. A oni su rekli: »Mi, tvoji sluge, svi smo braća, sinovi jednog čovjeka iz zemlje Kanaan. Bilo nas je dvanaestoro braće, ali najmlađi je ostao s ocem, a jednoga više nema.«
14. No Josip zaključi: »Kako sam rekao, tako jest — vi ste uhode!
15. Ovako ću vas provjeriti: zaklinjem se faraonom, nećete otići odavde ako vaš najmlađi brat ne dođe ovamo.
16. Pošaljite jednog od vas da dovede brata, a ostali će ostati u zatvoru. Tako ću provjeriti vaše riječi i vidjeti jeste li govorili istinu. Ako niste, zaklinjem se faraonom, onda ste uhode!«
17. I sve ih je zatvorio na tri dana.
18. Trećeg im je dana Josip rekao: »Učinite ovako i ostat ćete na životu jer ja poštujem Boga.
19. Ako ste pošteni ljudi, neka jedan od vas ostane u zatvoru, a ostali neka odnesu žito vašim izgladnjelim ukućanima.
20. Zatim mi dovedite svoga najmlađeg brata. Tako će se potvrditi istinitost vaših riječi te nećete biti pogubljeni.« I oni su pristali.
21. »Ovo nas je sigurno stigla kazna za ono što smo učinili svome bratu«, rekli su jedan drugome. »Gledali smo kako se muči i preklinje nas za milost, ali nismo ga htjeli poslušati. Zbog toga nas je snašla ova nevolja.«
22. Ruben ih ukori: »Zar vam nisam rekao da ne činite zlo dječaku? Ali niste me htjeli slušati. Sad moramo položiti račun za njegovu prolivenu krv.«
23. Nisu znali da ih Josip razumije jer je razgovarao s njima preko prevoditelja.
24. Otišao je od njih i zaplakao, a zatim se vratio i ponovo im govorio. Izdvojio je Šimuna i zapovjedio da ga pred njihovim očima svežu.
25. Zatim je Josip zapovjedio da im vreće napune žitom, da ih opskrbe za put te da svakom od njih potajno u vreću vrate novac kojim su platili žito. Kad je to učinjeno,
26. natovarili su žito na svoje magarce i otišli.
27. Kad su stali da prenoće, jedan je od braće otvorio vreću da nahrani magarca i vidio novac u vreći.
28. »Novac mi je vraćen!« viknuo je braći. »Evo ga u mojoj vreći!« Nato im je srce zastalo pa su, tresući se od straha, govorili: »Što nam to čini Bog?«
29. Kad su stigli svome ocu Jakovu u zemlju Kanaan, ispričali su mu sve što se dogodilo.
30. »Čovjek, koji je gospodar one zemlje, razgovarao je oštro s nama i optužio nas da uhodimo zemlju.
31. Rekli smo mu: ‘Pošteni smo ljudi, nismo uhode.
32. Bilo nas je dvanaestoro braće, sinova jednog oca. Jednog više nema, a najmlađi je s našim ocem u Kanaanu.’
33. Tada nam je gospodar zemlje rekao: ‘Ovako ću znati da ste pošteni ljudi: jednog brata ostavite sa mnom, uzmite hranu za svoje izgladnjele ukućane pa idite.
34. Zatim mi dovedite svoga najmlađeg brata i znat ću da niste uhode, nego pošteni ljudi. Tada ću vam vratiti brata i moći ćete se slobodno kretati zemljom’.«
35. Kako su praznili vreće, u svakoj su našli svoj zavežljaj s novcem. Kad su to vidjeli, uplašili su se i braća i otac.
36. Njihov im je otac Jakov rekao: »Zbog vas ostajem bez djece. Nema više Josipa, nema ni Šimuna, a sad želite i Benjamina odvesti. Sve se urotilo protiv mene!«
37. Tada je Ruben rekao ocu: »Povjeri ga meni i ja ću ti ga vratiti. Ako ti ga ne vratim, ubij moju dvojicu sinova.«
38. No Jakov je rekao: »Ne dam da moj sin ide s vama. Ta brat mu je mrtav i samo je još on ostao. Ako ga na putu snađe zlo, otjerat ćete me starog i tužnog u grob .«

Psalmi 10:12-18
12. Ustani, BOŽE! Poduzmi nešto! Sjeti se patnje nedužnih!
13. Zašto bi zlikovac prezirao Boga? Zašto bi mislio da ga nećeš kazniti?
14. Ali ti vidiš svu muku i jad jer gledaš slaboga i zaboravljenoga. U tebe se on uzdaje jer ti si onaj koji mu pomaže.
15. Slomi ruke svakom zlikovcu i zločincu. Kazni ih za njihove zločine, spriječi da i dalje tako rade.
16. BOŽE, ti si kralj zauvijek! Drugi narodi iz tvoje će zemlje nestati.
17. Ti, BOŽE, čuješ želje potlačenih, ohrabruješ ih i pažljivo slušaš.
18. Braniš siročad i zlostavljane, da ih nitko na zemlji više ne ugrozi.

Izreka 4:7-9
7. Da bi postao mudar, traži mudrost, i svime što imaš stječi razboritost.
8. Cijeni mudrost, i ona će te uzvisiti, prigrli je, i ona će ti donijeti čast.
9. Stavit će ti lijep vijenac na glavu i darovat će ti prekrasnu krunu.«

Mateju 14:1-21
1. U to je vrijeme Herod, vladar Galileje, čuo glasine o Isusu.
2. Tada je rekao svojim slugama: »Taj je čovjek Ivan Krstitelj. Mora da je ustao od mrtvih pa zbog toga čudesne sile djeluju u njemu.«
3. Naime, Herod je bio uhvatio Ivana, stavio ga u lance i bacio u zatvor. Učinio je to zbog Herodijade, žene svoga brata Filipa,
4. jer je Ivan govorio Herodu: »Nije dopušteno da ti ona bude žena.«
5. Herod je Ivana htio ubiti, ali se bojao naroda jer su ga smatrali prorokom.
6. Za Herodov rođendan, Herodijadina je kći plesala pred Herodom i njegovim gostima. Herod je bio toliko oduševljen
7. da joj je obećao ispuniti sve što bude tražila.
8. Po nagovoru svoje majke, ona je rekla: »Daj mi glavu Ivana Krstitelja na ovom pladnju!«
9. Kralj Herod se ražalostio, ali zbog svog obećanja i gostiju, naredio je da joj se ispuni želja.
10. Poslao je ljude da Ivanu u tamnici odrube glavu.
11. Zatim su Ivanovu glavu donijeli na pladnju i predali djevojci, a ona ju je odnijela svojoj majci.
12. Tada su došli Ivanovi učenici, uzeli njegovo tijelo i pokopali ga. Nakon toga, otišli su i ispričali Isusu što se dogodilo.
13. Kad je Isus to čuo, otišao je odande lađom na pusto mjesto da bude sâm. Ali kad je mnoštvo to saznalo, krenulo je za njim pješice iz svojih gradova.
14. Kad je Isus došao na obalu i vidio veliko mnoštvo, sažalio se nad njima i izliječio one koji su bili bolesni.
15. Predvečer su mu prišli učenici i rekli: »Ovo je pusto mjesto i već je kasno. Pošalji narod u sela da si kupe hranu!«
16. No Isus im je rekao: »Ne trebaju ići. Vi im dajte jesti!«
17. Odgovorili su mu: »Ovdje nemamo ništa osim pet kruhova i dvije ribe.«
18. Rekao im je: »Donesite ih ovamo!«
19. Naredio je narodu da sjedne na travu. Zatim je uzeo pet kruhova i dvije ribe, pogledao u nebo i zahvalio Bogu za hranu. Razlomio je kruh i dao ga svojim učenicima, a oni su ga dali ljudima.
20. Svi su jeli i nasitili se. Nakon toga, učenici su ostacima hrane napunili dvanaest košara.
21. A onih koji su jeli bilo je oko pet tisuća, ne ubrajajući žene i djecu.