A A A A A

Postanka 37:1-36
1. Jakov je živio u zemlji Kanaan, gdje je kao stranac živio i njegov otac.
2. Ovo je priča o Jakovljevoj obitelji: Kad je Josip bio mladić od sedamnaest godina, čuvao je stada ovaca i koza sa svojom braćom, sinovima Bilhe i Zilpe, žene njegovog oca. Josip je ispričao ocu da su braća činila neke loše stvari.
3. A Jakov je, još zvan Izrael , od svih svojih sinova najviše volio Josipa jer mu se rodio u starosti. Stoga mu je napravio poseban, bogato ukrašen ogrtač.
4. Kad su Josipova braća vidjela da ga njihov otac voli više od njih, toliko su ga zamrzili da ga nisu mogli niti pozdraviti u miru.
5. Jednom je Josip sanjao san i ispričao ga svojoj braći, a oni su ga još više zamrzili.
6. Josip im je rekao: »Slušajte kakav sam sanjao san:
7. Vezali smo snopove žita nasred polja i odjednom se moj snop podigao i uspravio, a vaši su se snopovi okupili oko njega i poklonili mu se.«
8. Braća su mu nato rekla: »Zar misliš da ćeš vladati nama i biti nam gospodar?« I još su ga više zamrzili zbog njegovog sna i onoga što je rekao.
9. Josip je sanjao i drugi san te ga ispričao svojoj braći: »Slušajte! Ponovo sam sanjao san: poklonili su mi se sunce, mjesec i jedanaest zvijezda.«
10. Kad je to ispričao svom ocu i braći, otac ga je prekorio i rekao mu: »Kakav si to sanjao san? Pa nećemo se valjda ja i tvoja majka i tvoja braća klanjati pred tobom do zemlje?«
11. I dok su njegova braća bila na njega ljubomorna, njegov je otac razmišljao o svemu što se dogodilo.
12. Kad su jednom njegova braća otišla napasati očeva stada blizu Šekema,
13. Izrael je rekao Josipu: »Tvoja braća napasaju stada blizu Šekema. Hajde, poslat ću te k njima.« »Dobro. Idem«, odgovori Josip.
14. »Provjeri li je sve u redu s tvojom braćom i stadima«, rekao mu je Izrael, »pa se vrati da mi javiš.« Tako ga je poslao iz Hebronske doline. Kad je Josip stigao u Šekem,
15. neki ga je čovjek vidio kako luta poljima pa ga upitao: »Što tražiš?«
16. »Tražim svoju braću«, odgovori Josip. »Možete li mi reći gdje napasaju stada?«
17. »Otišli su odavde«, rekao je čovjek. »Čuo sam ih da govore da idu u Dotan.« Josip je otišao za braćom i našao ih kod Dotana,
18. a oni su ga već izdaleka opazili i počeli se dogovarati da ga ubiju.
19. »Eno, dolazi onaj sanjar«, rekli su jedan drugome.
20. »Hajde da ga ubijemo i bacimo u jednu od ovih jama. Zatim ćemo reći da ga je proždrla divlja zvijer pa da vidimo što će biti od njegovih snova!«
21. Kad je to čuo Ruben, pokušao ga je spasiti. Rekao je: »Poštedimo mu život!
22. Nemojte prolijevati krv! Bacite ga u ovu jamu ovdje u pustinji, ali nemojte ga ozlijediti.« Ruben je to rekao da bi spasio Josipa i vratio ga ocu.
23. Kad je Josip stigao k braći, svukli su s njega onaj bogato ukrašeni ogrtač
24. pa ga primili i bacili u jamu. Jama je bila prazna i suha.
25. Zatim su sjeli da jedu. Kad su podigli pogled, ugledali su karavanu trgovaca, Išmaelaca, kako dolazi iz Gileada. Deve su im bile natovarene začinima, balzamom i smirnom koje su nosili u Egipat.
26. Juda je rekao svojoj braći: »Što imamo od toga da ubijemo brata i zatajimo njegovu smrt?
27. Hajde da ga prodamo ovim Išmaelcima. Tako ga nećemo ozlijediti jer nam je ipak brat, naš rod.« I braća su se složila.
28. Kad su trgovci Išmaelci prolazili pokraj njih, braća su izvukla Josipa iz jame i prodala ga za dvadeset srebrnjaka. Zatim su ga Išmaelci odveli u Egipat.
29. Kad se Ruben vratio do jame i vidio da Josipa nema ondje, razderao je svoju odjeću
30. pa se vratio braći i rekao: »Dječak je nestao! Što ću sada?«
31. Tada su oni uzeli Josipov ogrtač, zaklali jedno jare i ogrtač umočili u njegovu krv
32. pa takav ogrtač odnijeli ocu i rekli: »Našli smo ovo. Pogledaj je li to ogrtač tvoga sina.«
33. On ga je prepoznao i rekao: »Da, to je ogrtač mog sina! Divlja ga je zvijer proždrla! Josip je rastrgan na komade!«
34. Tada je Jakov razderao svoju odjeću i obukao se u tkaninu za žalovanje pa je mnogo dana oplakivao svog sina.
35. Svi su ga njegovi sinovi i kćeri nastojali tješiti, ali on se nije dao utješiti. »Ne«, rekao je. »Oplakivat ću svog sina dok i ja ne umrem .« Tako je otac žalovao za njim.
36. U međuvremenu, oni su Išmaelci prodali Josipa u Egipat. Kupio ga je Potifar, jedan od visokih faraonovih službenika, zapovjednik dvorske straže.

Postanka 38:1-30
1. U to je vrijeme Juda otišao od svoje braće i nastanio se kod čovjeka koji se zvao Hira, iz grada Adulama.
2. Ondje je vidio kćer jednoga Kanaanaca koji se zvao Šua i oženio se njome. Spavao je s njom,
3. ona je zatrudnjela i rodila sina, a on mu je dao ime Er.
4. Ponovo je zatrudnjela i rodila sina kojeg je nazvala Onan.
5. Zatim je rodila još jednog sina i nazvala ga Šela. Kad ga je rodila, ona i Juda bili su u Kezibu.
6. Juda je našao ženu za svoga prvorođenog sina Era, a zvala se Tamara.
7. No BOG je Judinog prvorođenca Era smatrao zlim pa ga je pogubio.
8. Tada je Juda rekao Onanu: »Spavaj sa ženom svog brata i izvrši dužnost šogora , da svome bratu daš potomstvo.«
9. No Onan je znao da potomstvo neće biti njegovo i, kad god bi spavao sa ženom svog brata, izbacio bi sjeme na tlo. Nije svome bratu htio dati potomstvo,
10. stoga se BOG razljutio pa je pogubio i Onana.
11. Tada je Juda rekao svojoj snahi Tamari: »Idi i živi u kući svog oca kao udovica, dok moj sin Šela ne naraste.« Juda se bojao da bi i Šela mogao poginuti kao njegova braća. Stoga je Tamara otišla živjeti u kuću svog oca.
12. Nakon mnogo vremena umrla je Judina žena, Šuina kći. Kad je prošlo vrijeme žalosti, Juda je otišao sa svojim prijateljem, Adulamcem Hirom, u Timnu, k ljudima koji su šišali vunu njegovih ovaca.
13. Kad su Tamari rekli: »Svekar ti ide u Timnu šišati ovce«,
14. skinula je sa sebe udovičku odjeću, pokrila se velom i umotala pa sjela kod ulaza u grad Enaim, koji je na putu za Timnu. Naime, vidjela je da je Šela odrastao, a nisu mu je dali za ženu.
15. Kad ju je Juda ugledao, pomislio je da je prostitutka, zbog pokrivenog lica.
16. Otišao je k njoj, ne znajući da mu je snaha, i rekao: »Hajde, htio bih spavati s tobom.« »A što ćeš mi dati da bih spavala s tobom?« upita ga ona.
17. Juda odgovori: »Poslat ću ti jednog kozlića iz svog stada.« »Jedino ako mi daš zalog dok ga ne pošalješ«, kaže ona.
18. On upita: »Kakav zalog da ti dam?« »Svoj pečatnjak s uzicom i štap koji ti je u ruci«, odgovori ona. Dao joj je što je tražila pa je spavao s njom i ona je s njim zatrudnjela.
19. Zatim je Tamara otišla kući, skinula veo i ponovo obukla svoju udovičku odjeću.
20. Juda je poslao svog prijatelja Adulamca s jaretom, da otkupi zalog od one žene, ali je on nije našao.
21. »Gdje je hramska prostitutka koja je bila pokraj puta za Enaim?« upita on mještane. No oni odgovore: »Nije ovdje bilo nikakve hramske prostitutke.«
22. On se vratio Judi i rekao: »Nisam je našao. A osim toga, mještani su rekli da ondje nije bilo nikakve hramske prostitutke.«
23. Tada je Juda rekao: »Neka zadrži moje stvari, da nam se ljudi ne rugaju. Ionako, poslao sam joj kozlića, ali je ti nisi našao.«
24. Oko tri mjeseca kasnije, rekli su Judi: »Tvoja se snaha Tamara prostituirala, čak je i zatrudnjela.« Juda je rekao: »Izvedite je i spalite na lomači.«
25. Dok su je izvodili, poručila je svom svekru: »Zatrudnjela sam s čovjekom kojem pripadaju ove stvari. Molim te, vidi čije su to stvari — pečatnjak, uzica i štap.«
26. Juda ih je prepoznao i rekao: »Postupila je pravednije od mene jer ja je nisam dao svome sinu Šeli.« I više nije spavao s njom.
27. Kad je došlo vrijeme da Tamara rodi, pokazalo se da su joj u utrobi blizanci.
28. Dok je rađala, jedan je od njih ispružio ruku van, a babica je oko nje zavezala crveni konac, govoreći: »Ovaj je izašao prvi.«
29. No on je uvukao ruku pa se prvi rodio njegov brat. Babica je rekla: »Vidi ga kako se probio!« Tako su mu dali ime Peres .
30. Zatim se rodio njegov brat, koji je imao crveni konac oko ruke, pa su mu dali ime Zerah .

Psalmi 9:11-20
11. BOGU na Sionu pjesmom zahvaljujte! Njegova djela svima razglasite.
12. On se osvećuje za prolivenu krv, i dobro pamti, a zapomaganje jadnoga ne zanemaruje.
13. Molio sam: »Smiluj mi se, BOŽE. Pogledaj, neprijatelji me progone. Spasi me od ‘vrata smrti’,
14. da te na vratima Jeruzalema pjesmom mogu hvaliti, da se zbog spasenja mogu radovati.«
15. Narodi su upali u jamu koju su drugima kopali, uhvatili su se u svoju zamku.
16. Jer, BOG je poznat da sudi pravedno, a zli se zapliću u vlastite spletke. Higajon Selah
17. Zli će otići u svijet smrti, kao i svi narodi koji Boga odbacuju.
18. A oni kojima je potrebna pomoć, neće ostati zaboravljeni, njihova nada neće propasti.
19. Ustani, BOŽE, da se čovjek ne osili. Nek' se narodima pred tobom sudi.
20. Nek' strahuju od tebe, BOŽE, nek' spoznaju da su samo ljudi. Selah

Izreka 3:31-35
31. Ne zavidi nasilnicima, ne postupaj kao oni,
32. jer nepošteni su BOGU mrski, a pošteni su mu prijatelji.
33. BOG proklinje kuću zloga, a dom pravednika blagoslivlja.
34. Rugaocima se izruguje, a naklonjen je poniznima.
35. Mudri će primiti čast, a nerazumni sramotu.

Mateju 13:1-30
1. Istoga je dana Isus izašao iz kuće i sjeo pokraj jezera.
2. Veliko se mnoštvo okupilo oko njega pa je ušao u lađu i sjeo dok je narod ostao na obali.
3. Govorio im je o mnogim stvarima u usporedbama. Rekao im je: »Sijač je krenuo sijati.
4. Dok je sijao, neko je sjeme palo pokraj puta. Došle su ptice i pozobale ga.
5. Neko je palo na kamenito tlo, gdje nije bilo puno zemlje. Brzo je niknulo jer zemlja nije bila duboka,
6. ali kad je izašlo sunce, uvenulo je od žege, a kako nije imalo korijena, osušilo se.
7. Neko je palo među trnje, ali trnje je izraslo i ugušilo ga.
8. A neko je palo na dobru zemlju i donijelo rod koji je bio trideset, šezdeset ili čak sto puta veći od posijanog.
9. Tko sluša — neka čuje!«
10. Učenici su prišli Isusu i upitali ga: »Zašto im govoriš u usporedbama?«
11. A on im je odgovorio: »Vama je dano da znate tajne Kraljevstva nebeskog, ali njima nije.
12. Jer, tko ima, dat će mu se i imat će u izobilju. A tko nema, oduzet će mu se i ono što ima.
13. Zato im govorim u usporedbama jer, iako gledaju — ne vide; iako slušaju — ne čuju i ne razumiju.
14. Tako se na njima ispunjava Izaijino proroštvo: ‘Slušat ćete i slušati, ali nećete razumjeti. Gledat ćete i gledati, ali nećete vidjeti.
15. Jer, otvrdnulo je srce ovoga naroda; uši su začepili i oči zatvorili. Tako da ne vide svojim očima, ne čuju svojim ušima, ne razumiju svojim srcem i ne obraćaju se meni da ih ozdravim.’
16. Ali blago vašim očima jer vide i blago vašim ušima jer čuju.
17. Istinu vam kažem: mnogi su proroci i pravednici željeli vidjeti što vi vidite, ali nisu vidjeli; željeli su čuti što vi čujete, ali nisu čuli.«
18. »Poslušajte, dakle, značenje usporedbe o sijaču.
19. Sjeme, koje je palo pokraj puta, jest onaj koji čuje učenje o Kraljevstvu, ali ga ne razumije. Tada dolazi Zli te mu otima što mu je posijano u srcu.
20. Sjeme, koje je palo na kamenito tlo, jest onaj koji čuje učenje i odmah ga s radošću prihvaća.
21. No budući da nema u sebi korijena, nepostojan je, pa kad dođe nevolja ili progonstvo zbog učenja, odmah otpadne.
22. Sjeme, koje je palo u trnje, jest onaj koji čuje učenje, ali dopušta da ga brige ovoga svijeta i zavodljivost bogatstva uguše pa ne donosi rod.
23. Sjeme, koje je palo na dobru zemlju, jest onaj koji čuje i razumije učenje te donosi rod koji je trideset, šezdeset ili čak sto puta veći od onoga što je posijano.«
24. Zatim im Isus iznese drugu usporedbu: »Kraljevstvo je nebesko poput čovjeka koji je posijao dobro sjeme na svojoj njivi.
25. No dok su ljudi spavali, došao je neprijatelj, posijao korov među pšenicu i otišao.
26. Kad je pšenica narasla i donijela rod, pojavio se i korov.
27. Tada su sluge pristupili k vlasniku i rekli: ‘Gospodaru, zar nisi posijao dobro sjeme na svojoj njivi? Pa odakle onda korov?’
28. Odgovorio im je: ‘To je učinio neprijatelj.’ Sluge su ga upitali: ‘Hoćeš li da odemo i počupamo korov?’
29. Rekao im je: ‘Ne, da ne biste, čupajući korov, zajedno s njim iščupali i pšenicu.
30. Neka rastu zajedno do žetve, a u vrijeme žetve reći ću žeteocima: Pokupite najprije korov i svežite ga u snopove da se spali, a pšenicu sakupite u moju žitnicu!’«