A A A A A

Postanka 33:1-20
1. Jakov je podigao pogled i vidio Ezava kako dolazi s četiri stotine ljudi pa je podijelio djecu Lei, Raheli i dvjema sluškinjama.
2. Naprijed je stavio sluškinje i njihovu djecu, za njima Leu i njezinu djecu, a Rahelu i Josipa straga.
3. On sam išao je ispred njih i sedam puta se poklonio do zemlje približavajući se svome bratu.
4. Ezav mu potrča ususret i zagrli ga, objesi mu se oko vrata i poljubi ga, pa su obojica zaplakala.
5. Kad je Ezav podigao pogled i ugledao žene i djecu, upita: »Tko su ovi s tobom?« »To su djeca koju je Bog milostivo dao tvome slugi«, odgovori Jakov.
6. Tada su prišle sluškinje sa svojom djecom i poklonili se.
7. Za njima je prišla Lea sa svojom djecom i poklonili se. Na kraju su prišli Rahela i Josip, pa su se i oni poklonili.
8. Ezav je upitao: »Što namjeravaš s onim stadima na koja sam naišao?« »Steći tvoju naklonost, gospodaru«, odgovori Jakov.
9. No Ezav je rekao: »Ja već imam dovoljno, brate. Zadrži svoje za sebe.«
10. »Ne, molim te«, rekao je Jakov. »Ako sam stekao tvoju naklonost, primi taj dar od mene. Sad kad si me milostivo primio, vidjeti tvoje lice je kao vidjeti Božje lice.
11. Molim te, prihvati blagoslov koji sam ti donio jer mi je Bog bio naklonjen pa imam svega.« Tako ga je Jakov nagovarao i Ezav je prihvatio dar.
12. Zatim je Ezav rekao: »Krenimo sad na put. I ja ću s tobom.«
13. No Jakov odvrati: »Moj gospodaru, ti znaš da su djeca slabašna, a trebam paziti i na stoku koja doji. Ako stoku samo jedan dan previše tjeramo, sva će uginuti.
14. Neka moj gospodar ide ispred svog sluge, a ja ću polako, brzinom kojom mogu stoka i djeca, dok ne stignem k svome gospodaru u Seir.«
15. Ezav je rekao: »Daj da ostavim s tobom nekoliko mojih ljudi, da pomognu.« »Ljubazno od tebe, gospodaru, ali ne treba«, odgovori Jakov. »Dosta mi je što imam tvoju naklonost.«
16. Tako je Ezav istog dana krenuo natrag u Seir.
17. No Jakov je otišao u Sukot i ondje dao izgraditi kuću i zaklone za stoku. Zato se to mjesto i zove Sukot .
18. Na kraju puta iz Mezopotamije, Jakov je sretno stigao do grada Šekema u Kanaanu i utaborio se pokraj grada.
19. Razapeo je svoj šator na zemlji koju je kupio za stotinu srebrnjaka od potomaka Hamora, Šekemovog oca.
20. Ondje je napravio žrtvenik i nazvao ga »Bog Izraelov je Bog« .

Postanka 34:1-31
1. Dina, kći koju je Lea rodila Jakovu, izašla je da bi posjetila žene onoga kraja.
2. Kad ju je vidio Šekem, sin Hivijca Hamora, vladara one zemlje, uzeo ju je k sebi. Spavao je s njom i tako joj nanio sramotu.
3. Dina mu je prirasla srcu i on ju je zavolio pa je nježnim riječima htio zadobiti njezino srce.
4. Šekem je rekao svome ocu Hamoru: »Traži mi ovu djevojku za ženu.«
5. Kad je Jakov čuo da je Šekem obeščastio njegovu kćer Dinu, sinovi su mu bili na polju kod stoke pa nije ništa poduzimao dok se ne vrate.
6. Šekemov otac Hamor došao je razgovarati s Jakovom
7. baš kad su se njegovi sinovi vratili s polja. Kad su čuli što se dogodilo, bili su silno ogorčeni i bijesni jer je Šekem učinio ono što je u Izraelu skandalozno i nedopustivo.
8. Hamor im je rekao: »Moj se sin Šekem svim srcem zaljubio u vašu kćer. Molim vas, dajte mu je za ženu.
9. Postanite nam rođaci — dajte nam svoje kćeri za žene, a vi uzimajte naše.
10. Živite među nama — zemlja vam je na raspolaganju: možete u njoj živjeti, trgovati i kupovati zemlju.«
11. Šekem je još rekao Dininom ocu i braći: »Molim vas za naklonost i dat ću vam što god tražite.
12. Odredite koliku god cijenu za nevjestu želite i koliki god dar za sebe. Dat ću vam koliko tražite — samo mi djevojku dajte za ženu.«
13. Jakovljevi su sinovi prijetvorno odgovorili Šekemu i njegovom ocu Hamoru jer je obeščastio njihovu sestru Dinu.
14. Rekli su im: »Ne možemo dati svoju sestru neobrezanom čovjeku jer bi to za nas bila sramota.
15. Dat ćemo vam svoj pristanak samo uz ovaj uvjet: ako postanete kao mi tako što ćete obrezati sve svoje muškarce.
16. Tada se možete ženiti našim djevojkama i mi vašim te ćemo živjeti među vama i postati jedan narod.
17. No, ako nas ne poslušate i ne obrežete se, onda ćemo uzeti svoju sestru i otići.«
18. Njihov prijedlog svidio se Hamoru i njegovom sinu Šekemu.
19. Mladić Šekem nije nimalo oklijevao učiniti kako su tražili jer je želio Jakovljevu kćer. Kako je on imao najveći ugled u domu svog oca,
20. s ocem Hamorom otišao je na vrata svoga grada da bi razgovarali sa sugrađanima.
21. »Ti su ljudi prijateljski raspoloženi prema nama«, rekli su. »Pustimo ih da žive i trguju u našoj zemlji jer ima dovoljno prostora za njih. Možemo se ženiti njihovim djevojkama i oni našima.
22. No oni će pristati živjeti s nama kao jedan narod samo uz ovaj uvjet: ako se svaki naš muškarac obreže kao što su oni.
23. Neće li sva njihova stoka i imovina tako postati naša? Dajte da se složimo s njima pa će oni živjeti s nama.«
24. I svi koji su došli na gradska vrata složili su se s Hamorom i Šekemom te su obrezali sve muškarce.
25. Trećeg su dana nakon obrezanja još bili u bolovima. Tada su dvojica Jakovljevih sinova, Šimun i Levi, Dinina braća, uzeli svoje mačeve, nesmetano ušli u grad i pobili sve muškarce.
26. Ubili su Hamora i njegovog sina Šekema, uzeli Dinu iz Šekemove kuće i otišli.
27. Ostali su Jakovljevi sinovi došli na mjesto pokolja i opljačkali grad zato što su im obeščastili sestru.
28. Uzeli su njihovu sitnu i krupnu stoku, magarce i sve što su imali u gradu i na polju.
29. Odnijeli su sve njihovo bogatstvo, porobili sve njihove žene i djecu te opljačkali sve što je bilo u kućama.
30. Tada je Jakov rekao Šimunu i Leviju: »Uvalili ste me u nevolju jer ste me učinili omraženim stanovnicima ove zemlje, Kanaancima i Perižanima. Nas je malo pa, ako se udruže protiv nas i napadnu, uništit će i mene i moje ukućane.«
31. No oni su rekli: »Zar smo trebali pustiti da s našom sestrom postupaju kao s prostitutkom?«

Psalmi 9:1-5
1. Voditelju zbora, »almut laben« . Davidova pjesma. Zahvaljivat ću ti, BOŽE, cijelim srcem svojim, pričati o svim tvojim čudesnim djelima.
2. Radosno ću radi tebe klicati, glazbom ću, Svevišnji, ime tvoje slaviti.
3. Moji neprijatelji uzmiču, pred tobom posrću i umiru.
4. Jer, zauzeo si se za moju stvar, zasjeo kao sudac i dosudio pravdu.
5. Osudio si narode, uništio zlikovce, zauvijek izbrisao njihovo ime.

Izreka 3:21-26
21. Sine, čuvaj mudrost i spoznaju, ne puštaj ih s očiju.
22. One će ti biti život i ukras na tvom vratu.
23. Tada ćeš živjeti u sigurnosti i nećeš na putu posrtati.
24. Kad legneš, nećeš se plašiti, kad zaspiš, slatko ćeš snivati.
25. Ne boj se nenadane nesreće, ni oluje koja zahvaća opake
26. jer BOG će biti tvoja sigurnost, on će te sačuvati od zamke.

Mateju 12:1-21
1. U ono je vrijeme, na šabat, dan odmora, Isus prolazio kroz žitna polja. Njegovi su učenici ogladnjeli pa su počeli trgati klasje i jesti.
2. Kad su to vidjeli farizeji, rekli su Isusu: »Gledaj! Tvoji učenici čine što nije dopušteno činiti na šabat.«
3. Tada im je Isus rekao: »Zar niste čitali što je David učinio kada su on i njegovi ljudi ogladnjeli?
4. Ušao je u Božju kuću i jeo posvećene kruhove prinesene Bogu iako ni njemu ni njegovim pratiocima nije bilo dopušteno da ih jedu, nego samo svećenicima.
5. Niste li čitali u Zakonu da na šabat svećenici u Hramu krše zakon o zabrani rada na šabat? No njima se to ne uzima za zlo.
6. No ja vam kažem da je ovdje nešto veće od Hrama.
7. Da ste shvatili što znači: ‘Želim da iskazujete milosrđe, a ne da prinosite žrtve’, ne biste osuđivali ove nedužne.
8. Jer, Sin je Čovječji gospodar i šabata.«
9. Odande je otišao u njihovu sinagogu,
10. gdje je bio neki čovjek s usahlom rukom. Neki su Židovi upitali Isusa, s namjerom da ga optuže: »Je li dopušteno liječiti na šabat?«
11. Isus im je rekao: »Tko od vas ne bi uhvatio i izvadio svoju jedinu ovcu ako na šabat padne u jamu?
12. A čovjek je mnogo važniji od ovce. Zato je dopušteno na šabat činiti dobro.«
13. Zatim je rekao onom čovjeku: »Ispruži ruku!« Čovjek je ispružio ruku i ruka mu je postala zdrava kao i druga.
14. Farizeji su izašli i počeli smišljati kako da ubiju Isusa.
15. Kad je za to doznao, otišao je odande, a slijedilo ga je silno mnoštvo. On ih je sve ozdravljao
16. i upozoravao ih da ne odaju tko je on,
17. kako bi se ispunilo što je rečeno po proroku Izaiji:
18. »Ovo je moj sluga, koga sam izabrao. Moj ljubljeni, u kome uživa moja duša. Stavit ću svoj Duh na njega i on će narodima objaviti pravdu.
19. Neće se svađati ni vikati, niti će se na ulicama čuti njegov glas.
20. On neće slomiti savijenu trsku, ni ugasiti žar koji tinja, dok pravdu ne dovede do pobjede.
21. U njegovo ime uzdat će se narodi.«