A A A A A

Postanka 31:1-55
1. Jakov je čuo kako Labanovi sinovi govore: »Jakov je uzeo sve što je imao naš otac. Sve je ovo bogatstvo stekao na onome što je pripadalo našemu ocu.«
2. Jakov je primijetio i da se Laban prema njemu više ne odnosi prijateljski kao prije.
3. Tada je BOG rekao Jakovu: »Vrati se u zemlju svojih predaka, svojoj rodbini. Ja ću biti s tobom.«
4. Jakov je poslao po Rahelu i Leu, da dođu na polje gdje su mu bila stada.
5. Rekao im je: »Vidim da se vaš otac više ne odnosi prema meni kao prije. No Bog mog oca bio je sa mnom.
6. Znate da sam vašem ocu služio svom snagom,
7. a on me ipak varao i deset puta mi mijenjao plaću. Ali Bog mu nije dao da mi naudi.
8. Kad god je Laban rekao: ‘Pjegava mladunčad bit će ti plaća’, u svim stadima se rađala pjegava mladunčad. Kad god je rekao: ‘Prugasti će ti biti plaća’, u svim su se stadima rađali prugasti mladi.
9. Tako je Bog oduzeo stoku vašem ocu i dao je meni.
10. Jednom sam, u vrijeme parenja stada, u snu vidio da su jarci koji se pare sa stadom prugasti, pjegavi ili šareni.
11. Božji mi je anđeo rekao u snu: ‘Jakove!’, a ja sam odgovorio: ‘Evo me, slušam!’
12. Nastavio je: ‘Pogledaj i vidjet ćeš da su svi jarci koji se pare sa stadom prugasti, pjegavi ili šareni. Jer, vidio sam što ti Laban radi.
13. Ja sam Bog koji ti se ukazao u Betelu, gdje si uljem pomazao kameni stup i zavjetovao mi se. Sad idi iz ove zemlje i vrati se u svoj rodni kraj.’«
14. Rahela i Lea mu odgovore: »Mi više nemamo nasljedstva u kući svoga oca.
15. Postupa s nama kao da smo strankinje. Ne samo što nas je prodao već je potrošio sav novac koji je dobio zbog nas.
16. Sve bogatstvo, koje je Bog oduzeo našem ocu, i dao tebi, svakako pripada nama i našoj djeci. Stoga, učini što ti je Bog rekao.«
17. Tada je Jakov natovario svoju djecu i žene na deve,
18. pokrenuo svu svoju stoku, ponio sva dobra, koja je stekao u Mezopotamiji, pa krenuo svome ocu Izaku u zemlju Kanaan.
19. Kad je Laban bio otišao šišati vunu s ovaca, Rahela je ukrala kipove raznih bogova iz njegove kuće.
20. Jakov je zavarao Aramejca Labana jer mu nije rekao da odlazi.
21. Tako je pobjegao sa svime što je imao. Kad je prešao preko rijeke Eufrat, zaputio se u gorski kraj Gilead.
22. Trećeg su dana javili Labanu da je Jakov pobjegao.
23. Laban je sa sobom poveo rođake pa je sedam dana gonio Jakova prije nego što ga je sustigao u gorskom kraju Gileadu.
24. No Bog je noću došao Aramejcu Labanu u snu i rekao mu: »Pazi da Jakova ne ugroziš ni na koji način.«
25. Kad ga je Laban sustigao, Jakov je već bio razapeo svoje šatore u gorskom kraju Gileadu pa su se ondje utaborili i Laban i njegovi rođaci.
26. Laban je rekao Jakovu: »Što si učinio? Zavarao si me i odveo mi kćeri kao da su ratni zarobljenici.
27. Zašto si pobjegao potajno i zavarao me? Zašto mi nisi ništa rekao? Bio bih te ispratio s veseljem i pjesmom, uz tamburine i lire.
28. Nisi mi dao ni da izljubim svoje unuke i kćeri na odlasku. Glupo si postupio.
29. Mogao bih ti nauditi, ali mi je Bog tvog oca noćas rekao: ‘Pazi da Jakova ne ugroziš ni na koji način.’
30. Znam da si otišao jer si čeznuo za domom svog oca. No zašto si mi ukrao bogove?«
31. Jakov odgovori Labanu: »Bojao sam se da ćeš mi silom oduzeti svoje kćeri.
32. Ako kod nekoga nađeš svoje bogove, taj neće ostati na životu. Pred našim rođacima, kao svjedocima, pogledaj je li nešto tvoje kod mene, pa ako jest, uzmi to natrag.« A Jakov nije znao da je Rahela ukrala kipove bogova.
33. Laban je ušao u Jakovljev šator, u Lein šator i u šator gdje su boravile dvije sluškinje, ali nije našao bogove. A zatim je otišao u Rahelin šator.
34. No kad je Rahela ukrala kućne bogove, sakrila ih je u devino sedlo pa je baš sjedila na njima. Laban je pretražio cijeli šator i nije ih našao.
35. Rahela je rekla svome ocu: »Ne ljuti se na mene, gospodaru, što ne mogu ustati pred tobom, imam mjesečnicu.« Tako je Laban tražio, ali nije mogao pronaći kućne bogove.
36. Tada se Jakov razljutio pa počeo koriti Labana. »Kakav sam to prekršaj napravio?« upita on Labana. »Koji sam to grijeh počinio da me tako progoniš?
37. Sad kad si pretražio sve moje stvari, jesi li našao išta što pripada tvom domu? Stavi to ovdje pred svoje i moje rođake pa neka presude između nas dvojice.
38. Za ovih dvadeset godina, koliko sam bio kod tebe, tvoje ovce i koze nisu pobacile. Nisam jeo ovnove iz tvojih stada.
39. Nisam ti pravdao stoku, koju su rastrgale divlje zvijeri, nego sam sâm nadoknađivao gubitak. Od mene si tražio da ti platim za sve što je ukradeno, bilo danju ili noću.
40. Evo kako mi je bilo: danju me morila vrućina, a noću hladnoća, pa nisam mogao spavati.
41. Dvadeset sam godina bio kod tebe. Četrnaest sam ti godina služio za tvoje dvije kćeri i šest za moje stado, a plaću si mi mijenjao deset puta.
42. Da Bog mog oca nije bio za mene — Abrahamov Bog i strahopoštovani Izakov Bog — ti bi me sigurno otpremio praznih ruku. No Bog je vidio moju muku i trud i zato te noćas ukorio.«
43. Laban odgovori Jakovu: »Ove su žene moje kćeri, ova su djeca moja krv, ova su stada moja, i sve što vidiš, pripada meni. No što da sad učinim u vezi svojih kćeri i njihove djece?
44. Hajde da ti i ja sklopimo savez pa neka bude svjedokom između mene i tebe.«
45. Tada je Jakov uzeo jedan kamen, uspravio ga kao znak
46. pa rekao svojim rođacima: »Nakupite kamenja.« Oni su uzeli kamenje i napravili hrpu te su pored nje jeli.
47. Laban je hrpu nazvao Jegar Sahaduta , a Jakov ju je nazvao Galed .
48. Laban je rekao: »Ova je hrpa danas svjedok između tebe i mene.« Zato su joj dali ime Galed.
49. A nazvali su je i Mispa jer je Laban rekao: »Neka BOG stražari nada mnom i nad tobom kad budemo daleko jedan od drugoga.
50. Ako budeš loše postupao s mojim kćerima, ili uzimao druge žene pored njih, premda ja za to ne bih doznao, imaj na umu da je Bog svjedok između tebe i mene.«
51. Laban je još rekao Jakovu: »Pogledaj ovu hrpu i ovaj kameni stup koji sam postavio između nas.
52. Ova je hrpa svjedok i ovaj je stup svjedok da neću prijeći pored ove hrpe na tvoju stranu, da ti naudim, i da ti nećeš pored ove hrpe i ovog stupa prijeći na moju stranu, da meni naudiš.
53. Neka Bog tvog djeda Abrahama, koji je i Bog mog djeda Nahora, presudi među nama.« I Jakov se zakleo strahopoštovanim Bogom svog oca Izaka.
54. Zatim je prinio žrtvu ondje, na gori, i pozvao svoje rođake da jedu. Nakon što su jeli, na gori su i prenoćili.
55. Sutradan, Laban je ustao rano ujutro, poljubio svoje unuke i kćeri, blagoslovio ih, pa se vratio kući.

Postanka 32:1-32
1. I Jakov je otišao, a dok je bio na putu, došli su mu ususret Božji anđeli.
2. Kad ih je ugledao, rekao je: »Ovo je Božji vojni tabor.« Zato je to mjesto nazvao Mahanaim .
3. Jakov je pred sobom poslao glasnike svome bratu Ezavu, koji je bio u kraju Seiru, u zemlji Edom.
4. Uputio ih je: Recite ovako mome gospodaru Ezavu: »Tvoj sluga Jakov kaže: ‘Živio sam kao stranac kod Labana i čekao ondje sve do sada.
5. Imam goveda, magarce, sitnu stoku, sluge i sluškinje. Šaljem ti glasnike da te obavijeste, gospodaru, u nadi da ću steći tvoju naklonost’.«
6. Glasnici su se vratili Jakovu i izvijestili ga: »Bili smo kod tvog brata Ezava i on ti dolazi ususret, a s njim i četiri stotine ljudi.«
7. Jakov se ukočio od straha. Zatim je svoje ljude, sitnu stoku, krupnu stoku i deve podijelio u dva tabora.
8. Mislio je: »Ako Ezav dođe do jedne skupine i napadne je, druga će pobjeći.«
9. Tada se Jakov pomolio: »Bože moga djeda Abrahama, Bože moga oca Izaka, BOŽE koji si mi rekao: ‘Vrati se u svoju zemlju i svojoj rodbini. Ja ću učiniti da ti bude dobro’,
10. nisam dostojan sve ljubavi i vjernosti koje si iskazao svome slugi. Imao sam samo štap kad sam prešao preko rijeke Jordan, a sad su od mene nastala dva tabora.
11. Molim te, spasi me od mog brata Ezava jer se bojim da će doći i sve nas pobiti, čak i majke i djecu.
12. A ti si rekao: ‘Znaj da ću učiniti da ti ide dobro i dati ti mnogo potomaka, kao bezbroj zrnaca morskog pijeska.’«
13. Jakov je ondje prenoćio pa od onoga što je imao sa sobom pripremio dar za Ezava:
14. 200 koza i 20 jaraca, 200 ovaca i 20 ovnova,
15. 30 deva s njihovim mladuncima, 40 krava i 10 bikova, 20 magarica i 10 magaraca.
16. Zatim ih je povjerio svojim slugama, svakom zasebno stado, i rekao im: »Idite preda mnom i napravite razmak između svakog stada.«
17. Slugu je na čelu uputio: »Kad te moj brat Ezav sretne i upita: ‘Čiji si i kamo ideš? Čija je to stoka pred tobom?’,
18. ti odgovori: ‘Pripada tvome slugi Jakovu. To je dar koji šalje mome gospodaru Ezavu. A on, evo, dolazi za nama.’«
19. Zatim je uputio drugog i trećeg slugu, i tako sve koji su pratili stada: »I vi to isto recite Ezavu kad ga sretnete.
20. I pazite da kažete: ‘Evo, tvoj sluga Jakov dolazi za nama.’« Jer, Jakov je mislio: »Primirit ću ga ovim darom koji šaljem ispred sebe pa, kad se kasnije sretnemo, možda će me lijepo primiti.«
21. Tako je Jakov poslao dar Ezavu, a te je noći ostao u taboru.
22. Tijekom noći Jakov je ustao i poslao obje svoje žene, obje svoje sluškinje i svojih jedanaest sinova da prijeđu potok Jabok preko gaza.
23. Nakon što je njih poslao preko potoka, poslao je preko i svu svoju imovinu.
24. Tako je Jakov ostao sam, ali se pojavio neki čovjek i hrvao se s njim do svanuća.
25. Kad je čovjek vidio da ga ne može pobijediti, dok su se hrvali, udario ga je u zglob kuka i iščašio mu kuk.
26. Zatim je rekao Jakovu: »Pusti me jer već sviće dan.« No Jakov odgovori: »Neću te pustiti dok me ne blagosloviš.«
27. Čovjek ga upita: »Kako se zoveš?« On odgovori: »Jakov.«
28. »Nećeš se više zvati Jakov, nego Izrael «, rekao je, »jer si se borio s Bogom i s ljudima, i pobijedio.«
29. Jakov je rekao: »Molim te, reci mi svoje ime.« Ali on odgovori: »Zašto me pitaš za ime?« I zatim je ondje blagoslovio Jakova.
30. Jakov je to mjesto nazvao Penuel , Rekao je: »Vidio sam Boga licem u lice, a život mi je bio pošteđen.«
31. Kad je otišao iz Penuela, iznad njega je granulo sunce, a on je hramao zbog povrijeđenog kuka.
32. Zato Izraelci ni danas ne jedu mišić koji povezuje zglob kuka jer tu je Jakov bio udaren.

Psalmi 8:6-9
6. Dao si im vlast nad svime što si stvorio, sve si im podložio:
7. ovce i goveda, divlje zvijeri,
8. ptice na nebu i ribe u moru.
9. BOŽE, Gospodaru naš, slavno je tvoje ime po cijeloj zemlji!

Izreka 3:19-20
19. BOG je s Mudrošću temelje zemlje položio, nebesa je sposobnošću postavio.
20. Njegovim znanjem vode iz dubine naviru i oblaci puštaju kišu.

Mateju 11:1-30
1. Kad je Isus završio s davanjem uputa dvanaestorici svojih učenika, otišao je odande poučavati i propovijedati po gradovima u Galileji.
2. Kad je Ivan Krstitelj, koji je bio u zatvoru, čuo za Kristova djela, poslao je Isusu svoje učenike.
3. Oni su ga upitali: »Jesi li ti onaj koji treba doći ili da očekujemo drugog?«
4. Isus im je odgovorio: »Idite i recite Ivanu o onome što čujete i vidite!
5. Slijepi vide, hromi hodaju, gubavi ozdravljaju, gluhi čuju, mrtvi ustaju, a siromašnima se propovijeda Radosna vijest.
6. Blago onomu tko ne oklijeva da me prihvati!«
7. Dok su Ivanovi učenici odlazili, Isus je govorio mnoštvu o Ivanu, pitajući ih: »Što ste išli vidjeti u pustinji? Trsku koju povija vjetar?
8. Ako ne to, što ste onda išli vidjeti? Čovjeka odjevenog u raskošnu odjeću? Oni koji nose raskošnu odjeću nalaze se u kraljevskim dvorima.
9. Što ste onda išli vidjeti? Proroka? Da, kažem vam, i više od proroka.
10. On je onaj o kojem je pisano: ‘Evo, šaljem svoga glasnika ispred tebe. On će pred tobom pripremiti put.’
11. Istinu vam kažem: od svih ljudi koji su ikad rođeni, nitko nije veći od Ivana Krstitelja, a ipak je i najmanji u Kraljevstvu nebeskom veći od Ivana.
12. Od vremena Ivana Krstitelja pa do sada navala je na Kraljevstvo nebesko i siloviti ga prisvajaju.
13. Svi su proroci i Mojsijev zakon proricali do Ivana.
14. Ako prihvaćate što su rekli proroci i Zakon, onda je Ivan Ilija koji treba doći.
15. Tko sluša, neka čuje!
16. S kim da usporedim sadašnji naraštaj? Oni su poput djece koja sjede na trgovima i dovikuju se:
17. ‘Svirali smo vam, ali vi niste zaplesali! Pjevali smo tužaljke, ali vi niste zaplakali.’
18. Došao je Ivan, niti je jeo niti je pio poput ostalih ljudi, pa kažu: ‘Opsjednut je zlim duhom!’
19. Onda je došao Sin Čovječji, koji jede i pije poput svih ostalih, a ljudi kažu: ‘Vidi ovoga! Proždrljivac i pijanac! Prijatelj poreznika i grešnika!’ No mudrost se dokazuje djelima koja čini.«
20. Tada je Isus počeo koriti gradove u kojima je učinio najviše čuda jer se nisu obratili ljudi iz tih gradova.
21. Rekao im je: »Teško tebi, Korozaine! Teško tebi, Betsaido! Jer, da su se u Tiru i Sidonu dogodila čuda, koja su se vama dogodila, oni bi se već odavno pokajali. U znak pokajanja obukli bi pokajničku tkaninu i glave posuli pepelom.
22. Ali, kažem vam, na Sudnji će dan Tiru i Sidonu biti lakše nego vama.
23. A ti, Kafarnaume, zar se misliš uzdići do neba? Ne, strmoglavit ćeš se u pakao. Jer, da su se u Sodomi dogodila čuda, koja su se tebi dogodila, taj bi grad opstao do dana današnjega.
24. Ali, kažem ti, na Sudnji će dan Sodomi biti lakše nego tebi.«
25. U ono je vrijeme Isus rekao: »Slavim te, Oče, gospodaru neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i umnih, a otkrio onima koji su kao mala djeca.
26. Da, Oče, jer ti si htio da tako bude.
27. Otac mi je sve predao. Nitko, osim Oca, ne poznaje Sina. I nitko ne poznaje Oca, osim Sina i onih kojima ga Sin želi otkriti.
28. Dođite k meni, svi koji ste umorni i opterećeni, i ja ću vas obnoviti.
29. Uzmite moj jaram na sebe i učite od mene, jer ja sam krotkog i poniznog srca, pronaći ćete odmor svojim dušama.
30. Jer, jaram koji vam nudim lagan je i teret koji je od mene lako vam je nositi.«