A A A A A

Postanka 27:1-46
1. Izak je ostario i oči su mu toliko oslabile da više nije mogao vidjeti. Pozvao je svoga prvorođenog sina Ezava: »Sine moj!« A on odgovori: »Evo me, slušam.«
2. Izak je rekao: »Kao što vidiš, ostario sam i mogao bih uskoro umrijeti.
3. Zato uzmi svoje oružje — svoj lûk i tobolac sa strijelama — pa idi u lov i donesi mi neku divljač.
4. Pripremi mi ukusno jelo, onako kako volim, pa mi donesi da jedem, da te mogu blagosloviti prije nego što umrem.«
5. Rebeka je slušala dok je Izak govorio sinu Ezavu. Kad je Ezav otišao u lov po divljač,
6. Rebeka je rekla svome sinu Jakovu: »Upravo sam čula kako je tvoj otac rekao tvome bratu Ezavu:
7. ‘Donesi mi divljač i pripremi mi ukusno jelo, da ga pojedem i da te blagoslovim pred BOGOM prije nego što umrem.’
8. Zato me sad poslušaj, sine, i učini što ti kažem.
9. Idi do stada i donesi mi dva lijepa kozlića, da za tvog oca spremim ukusno jelo, kakvo voli.
10. Zatim ćeš ga ti odnijeti ocu da jede, da tebe blagoslovi prije nego što umre.«
11. Jakov je rekao svojoj majci Rebeki: »Ali moj je brat Ezav dlakav, a moja je koža glatka.
12. Što ako me otac dotakne? Ispast ću varalica u njegovim očima pa ću na sebe navući prokletstvo, a ne blagoslov.«
13. »Sine«, reče mu majka, »neka tvoje prokletstvo padne na mene. Samo ti mene poslušaj: idi i donesi mi kozliće.«
14. I on ode, uhvati kozliće i donese ih majci, a ona spremi ukusno jelo, kako je njegov otac volio.
15. Rebeka je zatim uzela najljepšu odjeću svog starijeg sina Ezava, koju je imala u kući, pa obukla svoga mlađeg sina Jakova,
16. a oko ruku i vrata mu omotala kožu od kozlića.
17. Zatim je svome sinu Jakovu dala ono ukusno jelo i kruh koje je spremila.
18. Jakov je otišao svome ocu i rekao: »Oče moj!« »Evo me!« rekao je Izak. »Koji si mi ti sin?«
19. A Jakov je rekao ocu: »Ja sam Ezav, tvoj prvorođeni sin. Učinio sam kako si mi rekao. Molim te pridigni se i pojedi ovu divljač, da me možeš blagosloviti.«
20. »Kako si je tako brzo našao, sine?« upita Izak svog sina, a on odgovori: »Zato što mi je pomogao tvoj BOG.«
21. Tada je Izak rekao Jakovu: »Priđi bliže, sine, da opipam jesi li ti zaista moj sin Ezav.«
22. Jakov se približio ocu Izaku, a on ga je opipao pa rekao: »Glas je Jakovljev, ali ruke su Ezavljeve.«
23. Tako ga Izak nije prepoznao jer su mu ruke bile dlakave kao ruke njegovog brata Ezava. Kad ga je htio blagosloviti,
24. upita ga još jednom: »Jesi li ti zaista moj sin Ezav?« Jakov odgovori: »Jesam.«
25. Tada je Izak rekao: »Donesi mi da pojedem nešto tvoje divljači, da te mogu blagosloviti.« Jakov mu je donio jelo pa je Izak jeo. Donio je i vina, a Izak je pio.
26. Potom Izak reče svome sinu Jakovu: »Sad priđi i poljubi me, sine.«
27. I Jakov mu je prišao i poljubio ga. Izak je osjetio miris Ezavljeve odjeće pa ga je blagoslovio ovim riječima: »Miris je mog sina kao miris polja koje je BOG blagoslovio.
28. Neka ti Bog daje rosu s neba i plodnu zemlju, tako da imaš obilje žita i vina.
29. Neka ti narodi služe i neka ti se nacije klanjaju. Vladaj svojom braćom i neka ti se klanjaju potomci tvoje majke. Proklet bio tko te proklinje i blagoslovljen tko te blagoslivlja!«
30. Tako je Izak blagoslovio Jakova. Tek što je otišao, njegov je brat Ezav stigao iz lova.
31. I on je spremio ukusno jelo, donio ga ocu i rekao: »Oče, pridigni se i pojedi ovu divljač, da me možeš blagosloviti.«
32. A Izak ga upita: »Koji si mi ti sin?« »Ja sam Ezav« odgovori on, »tvoj prvorođeni sin.«
33. Nato je Izak protrnuo od užasa i rekao: »Pa tko je onda bio onaj koji je ulovio divljač i donio mi je? Jeo sam prije nego što si došao i blagoslovio sam ga. I zato će taj blagoslov ostati na njemu.«
34. Kad je Ezav čuo što je njegov otac rekao, vrisnuo je bolno i glasno pa rekao ocu: »I mene blagoslovi, oče!«
35. No Izak je rekao: »Tvoj me brat prevario i uzeo tvoj blagoslov.«
36. A Ezav je rekao: »Zar se s pravom ne zove Jakov ? Već me dvaput prevario — uzeo mi je pravo prvorodstva, a sad mi je uzeo i blagoslov.« Zatim upita: »Zar nisi za mene sačuvao neki blagoslov?«
37. Izak odgovori: »Njega sam postavio za tvoga gospodara, dao mu svu njegovu braću za sluge i opskrbio ga žitom i vinom. Pa što sad da učinim za tebe, sine?«
38. Nato Ezav reče ocu: »Zar imaš samo jedan blagoslov, oče? Blagoslovi me, blagoslovi i mene, oče moj!« I glasno je zaplakao.
39. A otac mu je rekao: »Daleko od plodne zemlje bit će ti dom, daleko od rose s neba.
40. Živjet ćeš od svog mača i svom bratu služiti. Ali, kad se pobuniš, skinut ćeš s vrata njegov jaram.«
41. Ezav je zamrzio Jakova zbog blagoslova koji mu je otac dao. Mislio je: »Moj će otac uskoro umrijeti. Tada ću ubiti svoga brata Jakova.«
42. Kad su Rebeki rekli što njezin stariji sin Ezav namjerava, poslala je po mlađega sina Jakova i rekla mu: »Tvoj brat Ezav tješi se mišlju da će te ubiti.
43. Zato me sad poslušaj, sine: odmah pobjegni k mome bratu Labanu u Haran.
44. Ostani kod njega neko vrijeme, dok ti brata ne prođe bijes.
45. Kad se više ne bude ljutio na tebe i kad zaboravi što si mu učinio, poslat ću nekoga po tebe, da se vratiš. U protivnom, obojicu bih vas mogla izgubiti u isti dan.«
46. Rebeka je rekla Izaku: »Smučio mi se život zbog Ezavljevih žena Hetitkinja. Ako se i Jakov oženi nekom Hetitkinjom, od žena iz ove zemlje, što će mi takav život!«

Postanka 28:1-22
1. Tada je Izak pozvao Jakova, pozdravio ga blagoslovom pa mu zapovjedio: »Nemoj se oženiti Kanaankom!
2. Smjesta idi u Mezopotamiju, u dom Betuela, oca tvoje majke. Tamo je njezin brat Laban pa si za ženu izaberi jednu od njegovih kćeri.
3. Neka te Bog Svemoćni blagoslovi, neka te učini plodnim i mnogobrojnim, da od tebe postane mnoštvo naroda.
4. Neka tebi i tvojim potomcima da Abrahamov blagoslov, da zaposjedneš zemlju u kojoj sad boraviš kao stranac — zemlju koju je Bog dao Abrahamu.«
5. Tako je Izak otpremio Jakova te je on otišao u Mezopotamiju k Labanu, sinu Aramejca Betuela i bratu Jakovljeve i Ezavljeve majke Rebeke.
6. Ezav je saznao da je Izak blagoslovio Jakova i poslao ga u Mezopotamiju da ondje sebi nađe ženu jer mu je zapovjedio: »Nemoj se oženiti Kanaankom!«
7. Također je saznao da je Jakov poslušao oca i majku i otišao u Mezopotamiju.
8. Tako je Ezav shvatio koliko su Kanaanke mrske njegovom ocu Izaku.
9. Stoga je otišao Išmaelu i, pored dvije žene koje je već imao, uzeo za ženu Mahalatu. Ona je bila kći Abrahamovog sina Išmaela i Nebajotova sestra.
10. Jakov je otišao iz Beer Šebe i zaputio se u Haran.
11. Stigao je do jednog mjesta i odlučio prenoćiti jer je sunce već zašlo. Uzeo je jedan od kamenova koji su bili na tome mjestu, stavio ga pod glavu i legao na spavanje.
12. U snu je vidio stubište kako stoji na zemlji, a vrhom dopire do neba. Božji su se anđeli po stepenicama uspinjali i silazili.
13. Pokraj njega je stajao BOG i govorio: »Ja sam BOG tvog praoca Abrahama i tvog oca Izaka. Tebi i tvojim potomcima dat ću zemlju na kojoj ležiš.
14. Tvojih potomaka bit će kao praha na zemlji i proširit će se na zapad, istok, sjever i jug. Preko tebe i tvog potomstva bit će blagoslovljeni svi narodi na zemlji.
15. Znaj da sam s tobom i da te čuvam kamo god išao. Vratit ću te u ovu zemlju. Neću te ostaviti dok ne ispunim što sam ti obećao.«
16. Kad se Jakov probudio iz sna, rekao je: »Zaista je BOG na ovome mjestu, a ja to nisam znao!«
17. Uplašio se i rekao: »Kako je strašno ovo mjesto! Ovo je zaista Božja kuća! Ovo su vrata neba!«
18. Rano ujutro Jakov je ustao, uzeo kamen, koji je bio stavio pod glavu, pa ga uspravio kao znak i na njega izlio ulje.
19. To je mjesto nazvao Betel , a prije toga se obližnji grad zvao Luz.
20. Zatim se Jakov zavjetovao ovim riječima: »Ako Bog bude sa mnom, ako me bude čuvao na mome putu, ako mi bude davao kruha za jelo i odjeće za nositi
21. te se živ i zdrav vratim kući svoga oca, onda će BOG biti moj Bog.
22. A ovaj kamen, koji sam uspravio, bit će znak da je ovo mjesto za štovanje Boga. Od svega što mi budeš davao, Bože, tebi ću davati desetinu.«

Psalmi 7:9-17
9. Spriječi one koji čine zlo, a dobronamjerne podrži. Pravedni Bože, ti znaš što misle ljudi.
10. Bog štiti one koji čine dobro, zato će i mene spasiti.
11. Bog je pravedan sudac, koji uvijek osuđuje zlo.
12. Ako se zla osoba ne promijeni, nego naoštri svoj mač, napne svoj lûk, i nacilja da odapne strijelu,
13. tada je i sebe naciljala oružjem smrtonosnim, zapalila svoje strijele.
14. Oni koji začinju zlo, trudni su s opasnima namjerama i rađaju gomilu prijevara.
15. Tko pod drugim jamu kopa, sam u nju upada.
16. Nevolja koju je izazvao, njemu samom se vraća, nasilje mu se obija o glavu.
17. Hvalit ću BOGA jer je pravedan, pjevat ću imenu BOGA Svevišnjeg.

Izreka 3:11-12
11. Dijete, prihvati BOŽJU stegu i ne posustani kad te ispravlja.
12. Jer, BOG ispravlja koga voli, kao otac sina kojim se ponosi.

Mateju 10:1-20
1. Isus je pozvao svojih dvanaestoricu učenika i dao im vlast da istjeruju zle duhove i da liječe svaku slabost i svaku bolest.
2. Ovo su imena dvanaestorice apostola: Šimun — zvani Petar — i njegov brat Andrija; Jakov — Zebedejev sin i njegov brat Ivan; Filip i Bartolomej;
3. Toma i Matej — poreznik; Jakov — Alfejev sin — i Tadej;
4. Šimun Zelot i Juda Iskariotski, koji je izdao Isusa.
5. Isus je poslao ovu dvanaestoricu i naredio im: »Nemojte ići k nežidovima i nemojte ulaziti ni u jedan grad u Samariji!
6. Radije idite k izgubljenim ovcama izraelskoga naroda.
7. Idite i propovijedajte, govoreći: ‘Kraljevstvo nebesko je blizu!’
8. Liječite bolesne, uskrisujte mrtve, ozdravljajte gubave i izgonite zle duhove! Besplatno ste primili, stoga besplatno i dajte!
9. Nemojte nositi u pojasevima ni zlata, ni srebra, ni bakra!
10. Nemojte nositi ni putne torbe, ni dodatne odjeće, ni obuće, ni štapa! Jer, radnik zaslužuje svoju hranu.
11. Kad uđete u grad ili selo, pronađite u njemu nekoga dostojnog pa ostanite kod njega sve dok ne pođete dalje!
12. Kad ulazite u takav dom, zaželite mu mir!
13. Ako je dom dostojan, neka vaš mir ostane u njemu, a ako nije dostojan, neka vam se vaš mir vrati.
14. Ako vas tko ne bude primio ili slušao što govorite, napustite tu kuću ili grad i otresite prašinu sa svojih stopala .
15. Istinu vam kažem: na dan Suda tom će gradu biti gore nego Sodomi i Gomori.«
16. »Budite svjesni da vas šaljem kao ovce među vukove. Stoga, budite mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi!
17. Čuvajte se ljudi, jer će vas predavati na sud i šibati vas u svojim sinagogama.
18. Dovodit će vas pred vladare i kraljeve jer ste moji sljedbenici. To će biti prilika da o meni svjedočite njima i nežidovima.
19. Kad vas budu uhićivali, ne brinite se što i kako ćete govoriti, jer će vam toga trena biti dano što da kažete.
20. Stoga, nećete govoriti vi, nego će Duh vašeg Oca govoriti kroz vas.