| Postanka 23:1-20 |
| 1. Sara je živjela 127 godina. |
| 2. Umrla je u gradu Kirjat Arbi, to jest Hebronu, u zemlji Kanaan. Abraham je bio pokraj Sare, žalovao je i plakao za njom. |
| 3. Kad je prestao žalovati, otišao je Hetitima i rekao: |
| 4. »Ja sam među vama stranac i doseljenik, bez svog zemljišta. Prodajte mi ovdje mjesto za pokop, da mogu sahraniti svoju pokojnu suprugu.« |
| 5. Hetiti mu odgovore: |
| 6. »Čuj nas, gospodine. Božji si princ među nama. Sahrani svoju pokojnu suprugu u našoj najboljoj grobnici. Nitko od nas neće ti uskratiti grobnicu da u njoj sahraniš pokojnu suprugu.« |
| 7. Nato je Abraham ustao i poklonio se narodu te zemlje, Hetitima. |
| 8. Zatim je rekao: »Ako se slažete da ovdje sahranim svoju pokojnu suprugu, onda me saslušajte. Zauzmite se za mene kod Efrona, Soharovog sina, |
| 9. da mi proda svoju spilju Makpelu, koja se nalazi na kraju njegovog polja. Neka mi je proda po punoj cijeni, pred vama kao svjedocima, da posjedujem mjesto za sahranu.« |
| 10. Efron je sjedio s ostalim Hetitima, koji su se okupili kod gradskih vrata , pa je pred svima odgovorio Abrahamu: |
| 11. »Ne, gospodine. Čuj me: Nudim ti i polje zajedno sa spiljom koja je na njemu — nudim ti to u prisutnosti svojih sunarodnjaka. Uzmi ga i sahrani pokojnu suprugu.« |
| 12. Abraham se ponovo poklonio narodu te zemlje |
| 13. pa rekao Efronu pred njima: »Molim te, slušaj me. Platit ću ti polje koliko vrijedi. Prihvati moju ponudu, da mogu ondje sahraniti svoju pokojnu suprugu.« |
| 14. A Efron odgovori Abrahamu: |
| 15. »Čuj me, gospodine. Ta zemlja vrijedi četiristo srebrnjaka . Što je to za ljude poput tebe i mene? Kupi je i sahrani pokojnu suprugu.« |
| 16. Abraham se složio s Efronom pa mu izvagao srebro spomenuto pred Hetitima: četiristo srebrnjaka, onako kako ih važu trgovci. |
| 17. Tako je Efronovo polje u Makpeli blizu Mamre — i polje i spilja i sve drveće na njemu — prešlo |
| 18. u Abrahamovo vlasništvo u prisutnosti svih Hetita koji su došli na gradska vrata. |
| 19. Nakon toga je Abraham sahranio svoju ženu Saru u spilji na polju Makpeli blizu Mamre, to jest Hebrona, u Kanaanu. |
| 20. Tako su to polje i spilja, koja je na njemu, prešli od Hetita u Abrahamovo vlasništvo, kao mjesto za sahranu. |
| Postanka 24:1-67 |
| 1. Abraham je doživio duboku starost. BOG ga je u svemu blagoslovio. |
| 2. Jednog je dana Abraham rekao najstarijem slugi u svome domu, koji je upravljao svim njegovim imanjem: »Molim te, stavi ruku među moja bedra |
| 3. i zakuni mi se BOGOM, koji je Bog neba i zemlje, da mome sinu nećeš za ženu dovesti neku od kćeri Kanaanaca među kojima živim. |
| 4. Zakuni se da ćeš otići u moju zemlju, mojoj rodbini, i ondje pronaći ženu za moga sina Izaka.« |
| 5. »A što ako ta žena ne bude htjela ići sa mnom u ovu zemlju?« upita ga sluga. »Trebam li tada tvog sina odvesti u zemlju iz koje si došao?« |
| 6. »Ni u kom slučaju ne vodi ga onamo!« rekao je Abraham. |
| 7. »BOG, koji je Bog neba, izveo me iz očevog doma i zemlje u kojoj sam se rodio. Govorio mi je i zakleo mi se: ‘Tvom ću potomstvu dati ovu zemlju.’ On će pred tobom poslati anđela i tako ćeš odande dovesti ženu za mog sina. |
| 8. Ako ta žena ne bude htjela ići s tobom, bit ćeš oslobođen ove zakletve koju si mi dao. No moga sina ne smiješ voditi natrag u tu zemlju!« |
| 9. Tada je sluga stavio ruku među bedra svoga gospodara Abrahama i zakleo mu se. |
| 10. Zatim je uzeo deset Abrahamovih deva i otišao, noseći sa sobom najbolje darove od svoga gospodara. Zaputio se u sjeverozapadnu Mezopotamiju , u Nahorov grad. |
| 11. Kad je stigao ispred grada, zaustavio je deve i pustio ih da legnu pored jednog bunara. Bilo je predvečerje, vrijeme kad žene izlaze zahvatiti vode. |
| 12. Rekao je: »BOŽE moga gospodara Abrahama, pomozi mi danas i pokaži svoju dobrotu prema mome gospodaru. |
| 13. Evo, stojim pored ovog izvora, a kćeri mještana dolaze zahvatiti vodu. |
| 14. Reći ću jednoj od njih: ‘Molim te, mogu li popiti vode iz tvog vrča’, i ako ona odgovori: ‘Možeš. I tvojim ću devama dati vode’ — neka bude ta koju si odredio za svoga slugu Izaka. Po tome ću znati da si pokazao naklonost mom gospodaru.« |
| 15. I prije nego što je završio molitvu, izađe Rebeka sa svojim vrčem na ramenu. Ona je bila kći Betuela, koji je sin Milke i Abrahamovog brata Nahora. |
| 16. Djevojka je bila vrlo lijepa i bila je djevica — još nije bila s muškarcem. Sišla je do izvora, napunila vrč i vratila se gore. |
| 17. Sluga joj je potrčao ususret i rekao: »Molim te, mogu li popiti malo vode iz tvog vrča.« |
| 18. »Izvoli, gospodine«, rekla je, pa brzo spustila vrč na ruku i dala mu piti. |
| 19. Nakon što mu je dala vode, rekla je: »I tvojim ću devama zahvatiti vode sve dok se ne napoje«. |
| 20. I brzo je ispraznila vrč u korito pa otrčala natrag do bunara da zahvati još vode. Tako je donijela vode za sve njegove deve. |
| 21. Sluga je šutio i pomno je promatrao, da vidi je li BOG učinio njegovo putovanje uspješnim. |
| 22. Kad su se deve napojile, dao joj je mali nosni prsten od zlata i dvije poveće zlatne narukvice. |
| 23. Zatim je rekao: »Molim te, reci mi čija si kći? Ima li u domu tvog oca mjesta za nas da prenoćimo?« |
| 24. Odgovorila je: »Ja sam Betuelova kći, a on je sin Milke i Nahora«, |
| 25. pa dodala: »Kod nas ima puno slame i hrane za deve, a i mjesta za vas da prenoćite.« |
| 26. Sluga se tada poklonio, štujući BOGA, |
| 27. i rekao: »Neka je BOG blagoslovljen, Bog moga gospodara Abrahama, što nije uskratio svoju vjernost i ljubav prema mome gospodaru. BOG je vodio moj put do doma gospodareve rodbine.« |
| 28. Tada je djevojka otrčala svojoj majci i ispričala ukućanima o tome. |
| 29. Rebeka je imala brata koji se zvao Laban. On je potrčao do čovjeka na izvoru |
| 30. jer je vidio nosni prsten i narukvice na rukama svoje sestre Rebeke i čuo od nje što joj je rekao čovjek. Dotrčao je i našao ga kako stoji pokraj deva blizu izvora. |
| 31. I rekao mu je: »Uđi unutra, ti koga je BOG blagoslovio. Zašto stojiš vani? Pripremio sam ti sobu i mjesto za deve.« |
| 32. Čovjek je došao u kuću. Labanovi sluge skinuli su teret s deva i dali im slame i hrane, a čovjeku i njegovim ljudima dali su vodu da operu noge. |
| 33. Zatim su mu poslužili hranu, ali on je rekao: »Neću jesti dok ne kažem zašto sam došao.« A Laban je rekao: »Reci.« |
| 34. On nastavi: »Ja sam Abrahamov sluga. |
| 35. BOG je silno blagoslovio moga gospodara i on se obogatio. Dao mu je sitne i krupne stoke, srebra i zlata, robova i ropkinja, deva i magaraca, |
| 36. a Sara, gospodareva žena, rodila mu je sina u svojoj starosti, i moj mu je gospodar dao sve što ima. |
| 37. Gospodar je tražio da se zakunem i rekao mi: ‘Nemoj mom sinu dovesti ženu od kanaanskih djevojaka, u čijoj zemlji živim, |
| 38. nego idi u kuću mog oca, k mojoj rodbini, i nađi ženu za mog sina.’ |
| 39. Upitao sam svoga gospodara: ‘A što ako ta žena ne bude htjela ići sa mnom?’ |
| 40. Odgovorio mi je: ‘BOG, po čijoj volji živim, poslat će s tobom anđela i učiniti tvoj put uspješnim. Za mog ćeš sina pronaći ženu iz mog roda i iz obitelji mog oca. |
| 41. Kad dođeš k mojoj rodbini, bit ćeš slobodan od moje zakletve. Čak i da ti ne daju djevojku, bit ćeš slobodan od moje zakletve.’ |
| 42. Kad sam danas stigao do izvora, rekao sam: ‘BOŽE mog gospodara Abrahama, molim te daj sada da moj put bude uspješan. |
| 43. Evo, stojim pokraj ovog izvora. Ako djevojka koja izađe zahvatiti vode i kojoj kažem: »Molim te, daj mi da popijem malo vode iz tvog vrča«, |
| 44. meni odgovori: »Izvoli, a ja ću zahvatiti vode i za tvoje deve« — neka bude žena koju je BOG odredio za gospodarevog sina.’ |
| 45. I još prije nego što sam u sebi izgovorio ovu molitvu, izašla je Rebeka s vrčem na ramenu. Sišla je do izvora i zahvatila vode, a ja sam joj rekao: ‘Molim te, daj mi vode.’ |
| 46. Brzo je spustila vrč s ramena i rekla: ‘Izvoli. Dat ću i tvojim devama.’ Tako sam pio, a ona je napojila deve. |
| 47. Zatim sam je upitao: ‘Čija si ti kći?’ A ona je odgovorila: ‘Ja sam Betuelova kći, a on je sin Nahora i Milke.’ Tada sam joj stavio prsten u nos i narukvice na ruke |
| 48. i poklonio se štujući BOGA. Blagoslovio sam BOGA moga gospodara Abrahama, koji me vodio pravim putem, da nađem kćer gospodarevog rođaka, za njegovog sina. |
| 49. A sad, ako ćete postupiti odano i vjerno prema mom gospodaru, recite mi. Ako i nećete, recite mi, da znam što ću dalje.« |
| 50. »Budući da ovo dolazi od BOGA«, odgovorili su Laban i Betuel, »ne možemo raspravljati o tome. |
| 51. Evo Rebeke pred tobom — uzmi je i idi. Neka bude žena sinu tvoga gospodara, kao što je odredio BOG.« |
| 52. Kad je čuo što su rekli, Abrahamov se sluga poklonio BOGU do zemlje. |
| 53. Zatim je iznio srebrni i zlatni nakit te odjeću pa ih dao Rebeki, a i njenom bratu i majci dao je skupe darove. |
| 54. Potom su on i njegovi ljudi jeli i pili te prenoćili ondje. Kad su ujutro ustali, Abrahamov je sluga rekao: »Pustite me da se vratim svom gospodaru.« |
| 55. Rebekin brat i majka su rekli: »Neka djevojka ostane s nama barem još deset dana, a zatim neka ide.« |
| 56. No sluga je rekao: »Ne zadržavajte me sada kad je BOG učinio moj put uspješnim. Pustite me da se vratim svom gospodaru.« |
| 57. Oni su rekli: »Pozvat ćemo djevojku i pitati je što ona misli.« |
| 58. Tako su pozvali Rebeku i upitali je: »Želiš li odmah ići s ovim čovjekom?« Ona odgovori: »Želim.« |
| 59. Tada su svoju sestru Rebeku i njezinu dojilju otpremili zajedno s Abrahamovim slugom i njegovim ljudima. |
| 60. Nad Rebekom su izgovorili blagoslov: »Sestro naša, neka od tebe poteknu tisuće tisuća, neka tvoji potomci zaposjednu gradove svojih neprijatelja.« |
| 61. Zatim su se Rebeka i njezine sluškinje spremile, uzjahale deve i krenule s Abrahamovim slugom. Tako je sluga poveo Rebeku i krenuo natrag svojim putem. |
| 62. Izak je u međuvremenu otišao iz Beer Lahaj Roija i živio na jugu Kanaana. |
| 63. Kad je jedne večeri izašao u polje da bi prošetao , podigao je pogled i ugledao deve kako se približavaju. |
| 64. I Rebeka je podigla pogled i ugledala Izaka. Sišla je sa svoje deve |
| 65. i upitala Abrahamovog slugu: »Tko je onaj čovjek u polju koji nam hoda ususret?« »To je moj gospodar«, odgovori sluga. Nato je ona uzela svoj veo i pokrila se. |
| 66. Tada je sluga ispričao Izaku sve što je učinio. |
| 67. Izak je uveo Rebeku u šator, koji je pripadao njegovoj pokojnoj majci Sari, i ona mu je postala ženom. U ljubavi prema njoj Izak je našao utjehu nakon majčine smrti. |
| Psalmi 7:1-5 |
| 1. Skladba koju je David ispjevao BOGU, o Kušu iz Benjaminovog plemena. O, moj BOŽE, k tebi se sklanjam! Spasi me od svih koji me progone, |
| 2. da me ne rastrgnu kao lav svoj plijen, a nikoga nema da mi pomogne. |
| 3. BOŽE moj, ako sam to učinio, ako je zlo na mojim rukama, |
| 4. ako sam povrijedio prijatelja, ako sam bez razloga opljačkao neprijatelja, |
| 5. neka me neprijatelj progoni i uhvati, neka me ubije i u prah satre. Selah |
| Izreka 3:7-8 |
| 7. Ne umišljaj da si mudar, poštuj BOGA i kloni se zla. |
| 8. To će donijeti zdravlje tvome tijelu i snagu tvojim kostima. |
| Mateju 9:1-17 |
| 1. Isus je ušao u lađu, doplovio na drugu stranu jezera i vratio se u svoj grad. |
| 2. Tada su mu donijeli nepokretnog čovjeka koji je ležao na postelji. Kad je Isus vidio kolika je njihova vjera, rekao je nepokretnomu: »Samo hrabro, mladiću! Oprošteni su ti grijesi!« |
| 3. Tada su neki učitelji Zakona rekli u sebi: »Ovaj čovjek svojim riječima vrijeđa Boga.« |
| 4. Budući da je znao što misle, Isus im je rekao: »Zašto mislite zlo u svojim srcima? |
| 5. Što je lakše reći: ‘Oprošteni su ti grijesi’ ili ‘Ustani i hodaj!’? |
| 6. No znajte da Sin Čovječji ima vlast opraštati grijehe na Zemlji.« Zatim je rekao nepokretnomu: »Ustani, uzmi svoj ležaj i idi kući!« |
| 7. Nepokretni je ustao i otišao kući. |
| 8. Kad je narod to vidio, pun je strahopoštovanja hvalio Boga koji je ljudima dao takvu vlast. |
| 9. Kad je Isus odlazio odande, ugledao je čovjeka zvanog Matej kako sjedi na mjestu za naplatu poreza. Rekao mu je: »Hajde za mnom!« I Matej je ustao te krenuo za Isusom. |
| 10. Dok je Isus jeo u Matejevoj kući, došli su mnogi poreznici i grešnici pa su jeli zajedno s Isusom i njegovim učenicima. |
| 11. Kad su to vidjeli farizeji, upitali su Isusove učenike: »Zašto vaš učitelj jede s poreznicima i grešnicima?« |
| 12. Isus je to čuo pa je rekao: »Zdravi ne trebaju liječnika, nego bolesni. |
| 13. Stoga, idite i naučite što znači: ‘Želim da iskazujete milosrđe, a ne da prinosite žrtve.’ Jer, nisam došao zvati pravednike, nego grešnike.« |
| 14. Tada su mu prišli Ivanovi učenici i upitali ga: »Zašto mi i farizeji često postimo, a tvoji učenici ne poste?« |
| 15. Isus im je odgovorio: »Mogu li svatovi tugovati dok je mladoženja s njima? Ali doći će vrijeme kada će im uzeti mladoženju. Tada će oni postiti. |
| 16. Nitko ne stavlja na stari ogrtač zakrpu od novoga platna koje se još nije stisnulo. Ako to učini, nova će se zakrpa stisnuti i poderati odjeću, a rupa će postati još veća. |
| 17. Ni novo vino se ne ulijeva u stare mjehove jer bi oni popucali i vino bi iscurilo, a mjehovi bi bili uništeni. Zato ljudi uvijek stavljaju novo vino u nove mjehove, tako da se sačuvaju i vino i mjehovi.« |