A A A A A
Biblija u jednoj godini
Siječanj 12

Postanka 23:1-20
1. Sara je živjela 127 godina.
2. Umrla je u gradu Kirjat Arbi, to jest Hebronu, u zemlji Kanaan. Abraham je bio pokraj Sare, žalovao je i plakao za njom.
3. Kad je prestao žalovati, otišao je Hetitima i rekao:
4. »Ja sam među vama stranac i doseljenik, bez svog zemljišta. Prodajte mi ovdje mjesto za pokop, da mogu sahraniti svoju pokojnu suprugu.«
5. Hetiti mu odgovore:
6. »Čuj nas, gospodine. Božji si princ među nama. Sahrani svoju pokojnu suprugu u našoj najboljoj grobnici. Nitko od nas neće ti uskratiti grobnicu da u njoj sahraniš pokojnu suprugu.«
7. Nato je Abraham ustao i poklonio se narodu te zemlje, Hetitima.
8. Zatim je rekao: »Ako se slažete da ovdje sahranim svoju pokojnu suprugu, onda me saslušajte. Zauzmite se za mene kod Efrona, Soharovog sina,
9. da mi proda svoju spilju Makpelu, koja se nalazi na kraju njegovog polja. Neka mi je proda po punoj cijeni, pred vama kao svjedocima, da posjedujem mjesto za sahranu.«
10. Efron je sjedio s ostalim Hetitima, koji su se okupili kod gradskih vrata , pa je pred svima odgovorio Abrahamu:
11. »Ne, gospodine. Čuj me: Nudim ti i polje zajedno sa spiljom koja je na njemu — nudim ti to u prisutnosti svojih sunarodnjaka. Uzmi ga i sahrani pokojnu suprugu.«
12. Abraham se ponovo poklonio narodu te zemlje
13. pa rekao Efronu pred njima: »Molim te, slušaj me. Platit ću ti polje koliko vrijedi. Prihvati moju ponudu, da mogu ondje sahraniti svoju pokojnu suprugu.«
14. A Efron odgovori Abrahamu:
15. »Čuj me, gospodine. Ta zemlja vrijedi četiristo srebrnjaka . Što je to za ljude poput tebe i mene? Kupi je i sahrani pokojnu suprugu.«
16. Abraham se složio s Efronom pa mu izvagao srebro spomenuto pred Hetitima: četiristo srebrnjaka, onako kako ih važu trgovci.
17. Tako je Efronovo polje u Makpeli blizu Mamre — i polje i spilja i sve drveće na njemu — prešlo
18. u Abrahamovo vlasništvo u prisutnosti svih Hetita koji su došli na gradska vrata.
19. Nakon toga je Abraham sahranio svoju ženu Saru u spilji na polju Makpeli blizu Mamre, to jest Hebrona, u Kanaanu.
20. Tako su to polje i spilja, koja je na njemu, prešli od Hetita u Abrahamovo vlasništvo, kao mjesto za sahranu.

Postanka 24:1-67
1. Abraham je doživio duboku starost. BOG ga je u svemu blagoslovio.
2. Jednog je dana Abraham rekao najstarijem slugi u svome domu, koji je upravljao svim njegovim imanjem: »Molim te, stavi ruku među moja bedra
3. i zakuni mi se BOGOM, koji je Bog neba i zemlje, da mome sinu nećeš za ženu dovesti neku od kćeri Kanaanaca među kojima živim.
4. Zakuni se da ćeš otići u moju zemlju, mojoj rodbini, i ondje pronaći ženu za moga sina Izaka.«
5. »A što ako ta žena ne bude htjela ići sa mnom u ovu zemlju?« upita ga sluga. »Trebam li tada tvog sina odvesti u zemlju iz koje si došao?«
6. »Ni u kom slučaju ne vodi ga onamo!« rekao je Abraham.
7. »BOG, koji je Bog neba, izveo me iz očevog doma i zemlje u kojoj sam se rodio. Govorio mi je i zakleo mi se: ‘Tvom ću potomstvu dati ovu zemlju.’ On će pred tobom poslati anđela i tako ćeš odande dovesti ženu za mog sina.
8. Ako ta žena ne bude htjela ići s tobom, bit ćeš oslobođen ove zakletve koju si mi dao. No moga sina ne smiješ voditi natrag u tu zemlju!«
9. Tada je sluga stavio ruku među bedra svoga gospodara Abrahama i zakleo mu se.
10. Zatim je uzeo deset Abrahamovih deva i otišao, noseći sa sobom najbolje darove od svoga gospodara. Zaputio se u sjeverozapadnu Mezopotamiju , u Nahorov grad.
11. Kad je stigao ispred grada, zaustavio je deve i pustio ih da legnu pored jednog bunara. Bilo je predvečerje, vrijeme kad žene izlaze zahvatiti vode.
12. Rekao je: »BOŽE moga gospodara Abrahama, pomozi mi danas i pokaži svoju dobrotu prema mome gospodaru.
13. Evo, stojim pored ovog izvora, a kćeri mještana dolaze zahvatiti vodu.
14. Reći ću jednoj od njih: ‘Molim te, mogu li popiti vode iz tvog vrča’, i ako ona odgovori: ‘Možeš. I tvojim ću devama dati vode’ — neka bude ta koju si odredio za svoga slugu Izaka. Po tome ću znati da si pokazao naklonost mom gospodaru.«
15. I prije nego što je završio molitvu, izađe Rebeka sa svojim vrčem na ramenu. Ona je bila kći Betuela, koji je sin Milke i Abrahamovog brata Nahora.
16. Djevojka je bila vrlo lijepa i bila je djevica — još nije bila s muškarcem. Sišla je do izvora, napunila vrč i vratila se gore.
17. Sluga joj je potrčao ususret i rekao: »Molim te, mogu li popiti malo vode iz tvog vrča.«
18. »Izvoli, gospodine«, rekla je, pa brzo spustila vrč na ruku i dala mu piti.
19. Nakon što mu je dala vode, rekla je: »I tvojim ću devama zahvatiti vode sve dok se ne napoje«.
20. I brzo je ispraznila vrč u korito pa otrčala natrag do bunara da zahvati još vode. Tako je donijela vode za sve njegove deve.
21. Sluga je šutio i pomno je promatrao, da vidi je li BOG učinio njegovo putovanje uspješnim.
22. Kad su se deve napojile, dao joj je mali nosni prsten od zlata i dvije poveće zlatne narukvice.
23. Zatim je rekao: »Molim te, reci mi čija si kći? Ima li u domu tvog oca mjesta za nas da prenoćimo?«
24. Odgovorila je: »Ja sam Betuelova kći, a on je sin Milke i Nahora«,
25. pa dodala: »Kod nas ima puno slame i hrane za deve, a i mjesta za vas da prenoćite.«
26. Sluga se tada poklonio, štujući BOGA,
27. i rekao: »Neka je BOG blagoslovljen, Bog moga gospodara Abrahama, što nije uskratio svoju vjernost i ljubav prema mome gospodaru. BOG je vodio moj put do doma gospodareve rodbine.«
28. Tada je djevojka otrčala svojoj majci i ispričala ukućanima o tome.
29. Rebeka je imala brata koji se zvao Laban. On je potrčao do čovjeka na izvoru
30. jer je vidio nosni prsten i narukvice na rukama svoje sestre Rebeke i čuo od nje što joj je rekao čovjek. Dotrčao je i našao ga kako stoji pokraj deva blizu izvora.
31. I rekao mu je: »Uđi unutra, ti koga je BOG blagoslovio. Zašto stojiš vani? Pripremio sam ti sobu i mjesto za deve.«
32. Čovjek je došao u kuću. Labanovi sluge skinuli su teret s deva i dali im slame i hrane, a čovjeku i njegovim ljudima dali su vodu da operu noge.
33. Zatim su mu poslužili hranu, ali on je rekao: »Neću jesti dok ne kažem zašto sam došao.« A Laban je rekao: »Reci.«
34. On nastavi: »Ja sam Abrahamov sluga.
35. BOG je silno blagoslovio moga gospodara i on se obogatio. Dao mu je sitne i krupne stoke, srebra i zlata, robova i ropkinja, deva i magaraca,
36. a Sara, gospodareva žena, rodila mu je sina u svojoj starosti, i moj mu je gospodar dao sve što ima.
37. Gospodar je tražio da se zakunem i rekao mi: ‘Nemoj mom sinu dovesti ženu od kanaanskih djevojaka, u čijoj zemlji živim,
38. nego idi u kuću mog oca, k mojoj rodbini, i nađi ženu za mog sina.’
39. Upitao sam svoga gospodara: ‘A što ako ta žena ne bude htjela ići sa mnom?’
40. Odgovorio mi je: ‘BOG, po čijoj volji živim, poslat će s tobom anđela i učiniti tvoj put uspješnim. Za mog ćeš sina pronaći ženu iz mog roda i iz obitelji mog oca.
41. Kad dođeš k mojoj rodbini, bit ćeš slobodan od moje zakletve. Čak i da ti ne daju djevojku, bit ćeš slobodan od moje zakletve.’
42. Kad sam danas stigao do izvora, rekao sam: ‘BOŽE mog gospodara Abrahama, molim te daj sada da moj put bude uspješan.
43. Evo, stojim pokraj ovog izvora. Ako djevojka koja izađe zahvatiti vode i kojoj kažem: »Molim te, daj mi da popijem malo vode iz tvog vrča«,
44. meni odgovori: »Izvoli, a ja ću zahvatiti vode i za tvoje deve« — neka bude žena koju je BOG odredio za gospodarevog sina.’
45. I još prije nego što sam u sebi izgovorio ovu molitvu, izašla je Rebeka s vrčem na ramenu. Sišla je do izvora i zahvatila vode, a ja sam joj rekao: ‘Molim te, daj mi vode.’
46. Brzo je spustila vrč s ramena i rekla: ‘Izvoli. Dat ću i tvojim devama.’ Tako sam pio, a ona je napojila deve.
47. Zatim sam je upitao: ‘Čija si ti kći?’ A ona je odgovorila: ‘Ja sam Betuelova kći, a on je sin Nahora i Milke.’ Tada sam joj stavio prsten u nos i narukvice na ruke
48. i poklonio se štujući BOGA. Blagoslovio sam BOGA moga gospodara Abrahama, koji me vodio pravim putem, da nađem kćer gospodarevog rođaka, za njegovog sina.
49. A sad, ako ćete postupiti odano i vjerno prema mom gospodaru, recite mi. Ako i nećete, recite mi, da znam što ću dalje.«
50. »Budući da ovo dolazi od BOGA«, odgovorili su Laban i Betuel, »ne možemo raspravljati o tome.
51. Evo Rebeke pred tobom — uzmi je i idi. Neka bude žena sinu tvoga gospodara, kao što je odredio BOG.«
52. Kad je čuo što su rekli, Abrahamov se sluga poklonio BOGU do zemlje.
53. Zatim je iznio srebrni i zlatni nakit te odjeću pa ih dao Rebeki, a i njenom bratu i majci dao je skupe darove.
54. Potom su on i njegovi ljudi jeli i pili te prenoćili ondje. Kad su ujutro ustali, Abrahamov je sluga rekao: »Pustite me da se vratim svom gospodaru.«
55. Rebekin brat i majka su rekli: »Neka djevojka ostane s nama barem još deset dana, a zatim neka ide.«
56. No sluga je rekao: »Ne zadržavajte me sada kad je BOG učinio moj put uspješnim. Pustite me da se vratim svom gospodaru.«
57. Oni su rekli: »Pozvat ćemo djevojku i pitati je što ona misli.«
58. Tako su pozvali Rebeku i upitali je: »Želiš li odmah ići s ovim čovjekom?« Ona odgovori: »Želim.«
59. Tada su svoju sestru Rebeku i njezinu dojilju otpremili zajedno s Abrahamovim slugom i njegovim ljudima.
60. Nad Rebekom su izgovorili blagoslov: »Sestro naša, neka od tebe poteknu tisuće tisuća, neka tvoji potomci zaposjednu gradove svojih neprijatelja.«
61. Zatim su se Rebeka i njezine sluškinje spremile, uzjahale deve i krenule s Abrahamovim slugom. Tako je sluga poveo Rebeku i krenuo natrag svojim putem.
62. Izak je u međuvremenu otišao iz Beer Lahaj Roija i živio na jugu Kanaana.
63. Kad je jedne večeri izašao u polje da bi prošetao , podigao je pogled i ugledao deve kako se približavaju.
64. I Rebeka je podigla pogled i ugledala Izaka. Sišla je sa svoje deve
65. i upitala Abrahamovog slugu: »Tko je onaj čovjek u polju koji nam hoda ususret?« »To je moj gospodar«, odgovori sluga. Nato je ona uzela svoj veo i pokrila se.
66. Tada je sluga ispričao Izaku sve što je učinio.
67. Izak je uveo Rebeku u šator, koji je pripadao njegovoj pokojnoj majci Sari, i ona mu je postala ženom. U ljubavi prema njoj Izak je našao utjehu nakon majčine smrti.

Psalmi 7:1-5
1. Skladba koju je David ispjevao BOGU, o Kušu iz Benjaminovog plemena. O, moj BOŽE, k tebi se sklanjam! Spasi me od svih koji me progone,
2. da me ne rastrgnu kao lav svoj plijen, a nikoga nema da mi pomogne.
3. BOŽE moj, ako sam to učinio, ako je zlo na mojim rukama,
4. ako sam povrijedio prijatelja, ako sam bez razloga opljačkao neprijatelja,
5. neka me neprijatelj progoni i uhvati, neka me ubije i u prah satre. Selah

Izreka 3:7-8
7. Ne umišljaj da si mudar, poštuj BOGA i kloni se zla.
8. To će donijeti zdravlje tvome tijelu i snagu tvojim kostima.

Mateju 9:1-17
1. Isus je ušao u lađu, doplovio na drugu stranu jezera i vratio se u svoj grad.
2. Tada su mu donijeli nepokretnog čovjeka koji je ležao na postelji. Kad je Isus vidio kolika je njihova vjera, rekao je nepokretnomu: »Samo hrabro, mladiću! Oprošteni su ti grijesi!«
3. Tada su neki učitelji Zakona rekli u sebi: »Ovaj čovjek svojim riječima vrijeđa Boga.«
4. Budući da je znao što misle, Isus im je rekao: »Zašto mislite zlo u svojim srcima?
5. Što je lakše reći: ‘Oprošteni su ti grijesi’ ili ‘Ustani i hodaj!’?
6. No znajte da Sin Čovječji ima vlast opraštati grijehe na Zemlji.« Zatim je rekao nepokretnomu: »Ustani, uzmi svoj ležaj i idi kući!«
7. Nepokretni je ustao i otišao kući.
8. Kad je narod to vidio, pun je strahopoštovanja hvalio Boga koji je ljudima dao takvu vlast.
9. Kad je Isus odlazio odande, ugledao je čovjeka zvanog Matej kako sjedi na mjestu za naplatu poreza. Rekao mu je: »Hajde za mnom!« I Matej je ustao te krenuo za Isusom.
10. Dok je Isus jeo u Matejevoj kući, došli su mnogi poreznici i grešnici pa su jeli zajedno s Isusom i njegovim učenicima.
11. Kad su to vidjeli farizeji, upitali su Isusove učenike: »Zašto vaš učitelj jede s poreznicima i grešnicima?«
12. Isus je to čuo pa je rekao: »Zdravi ne trebaju liječnika, nego bolesni.
13. Stoga, idite i naučite što znači: ‘Želim da iskazujete milosrđe, a ne da prinosite žrtve.’ Jer, nisam došao zvati pravednike, nego grešnike.«
14. Tada su mu prišli Ivanovi učenici i upitali ga: »Zašto mi i farizeji često postimo, a tvoji učenici ne poste?«
15. Isus im je odgovorio: »Mogu li svatovi tugovati dok je mladoženja s njima? Ali doći će vrijeme kada će im uzeti mladoženju. Tada će oni postiti.
16. Nitko ne stavlja na stari ogrtač zakrpu od novoga platna koje se još nije stisnulo. Ako to učini, nova će se zakrpa stisnuti i poderati odjeću, a rupa će postati još veća.
17. Ni novo vino se ne ulijeva u stare mjehove jer bi oni popucali i vino bi iscurilo, a mjehovi bi bili uništeni. Zato ljudi uvijek stavljaju novo vino u nove mjehove, tako da se sačuvaju i vino i mjehovi.«