A A A A A

Postanka 21:1-34
1. BOG je blagoslovio Saru, kao što je rekao, i učinio za nju ono što je obećao.
2. Sara je zatrudnjela i rodila Abrahamu sina u njegovoj starosti, točno u vrijeme koje je nagovijestio Bog.
3. Sinu, kojeg mu je Sara rodila, Abraham je dao ime Izak .
4. Kad je Izak imao osam dana, Abraham ga je obrezao kao što mu je Bog bio zapovjedio.
5. Abraham je imao sto godina kad mu se rodio njegov sin Izak.
6. Sara je rekla: »Bog mi je dao da se nasmijem, i svi koji za ovo čuju, smijat će se sa mnom.
7. Tko je mogao reći Abrahamu da ću ja dojiti djecu? A ipak sam mu rodila sina u njegovoj starosti.«
8. Dijete je raslo i prestalo dojiti. Onoga dana kad je Izak prestao dojiti, Abraham je priredio veliku gozbu.
9. Sara je vidjela kako se podsmjehuje sin kojeg je Abrahamu rodila Egipćanka Hagara.
10. Stoga je rekla Abrahamu: »Otjeraj ovu ropkinju i njezinog sina jer sin ropkinje neće biti nasljednik s mojim sinom Izakom.«
11. Abraham se jako uznemirio jer se radilo o njegovom sinu Išmaelu.
12. No Bog mu je rekao: »Nemoj se uznemiravati zbog dječaka i svoje ropkinje. Poslušaj sve što ti Sara kaže jer će se tvoje potomstvo računati po Izaku.
13. I od sina ropkinje načinit ću narod jer je i on tvoj potomak.«
14. Abraham je ustao rano ujutro, dao Hagari kruh i spremnik s vodom te joj sve natovario na leđa. Zatim ju je otpremio zajedno s dječakom. Otišla je pa je lutala po pustinji Beer Šebi.
15. Kad je u spremniku nestalo vode, stavila je dijete pod jedan grm,
16. a ona je otišla i sjela podalje, otprilike koliko lûk može dobaciti strijelu, jer je mislila: »Ne mogu gledati kako dijete umire.« I dok je tako sjedila, glasno je zaplakala.
17. Bog je čuo dječakov plač pa je Božji anđeo pozvao Hagaru s neba i rekao: »Što je, Hagaro? Ne boj se. Bog je čuo kako dječak ondje plače.
18. Ustani, podigni dječaka i utješi ga jer ću od njega načiniti velik narod.«
19. Tada joj je Bog otvorio oči i vidjela je bunar s vodom. Otišla je do bunara, napunila spremnik i dala dječaku piti.
20. Bog je bio s dječakom dok je rastao u pustinji. Postao je vrstan u rukovanju lûkom i strijelom.
21. Živio je u pustinji Paran te mu je majka iz Egipta dovela ženu.
22. U to je vrijeme kralj Abimelek, u pratnji Fikola, zapovjednika svoje vojske, došao k Abrahamu. Rekao mu je: »Bog je s tobom u svemu što činiš.
23. Zato mi se ovdje zakuni Bogom da nećeš izdati ni mene, ni moju djecu, ni moje potomke, nego da ćeš meni i ovoj zemlji, u kojoj boraviš kao stranac, biti odan kao što sam ja odan tebi.«
24. »Zaklinjem se«, rekao je Abraham.
25. Zatim se Abraham požalio Abimeleku zbog bunara s vodom koji su silom prisvojili njegovi sluge.
26. Abimelek je rekao: »Ne znam tko je to učinio. Nisi mi o tome govorio pa tek danas čujem za to.«
27. Abraham je uzeo sitnu i krupnu stoku te je dao Abimeleku, a njih su dvojica sklopila savez.
28. Zatim je Abraham odvojio sedmero ženske janjadi iz stada,
29. a Abimelek ga upita: »Što znači ovo sedmero ženske janjadi koje si odvojio na stranu?«
30. On mu odgovori: »Primi od mene ovo sedmero ženske janjadi kao svjedočanstvo da sam ja iskopao ovaj bunar.«
31. Tako je ono mjesto dobilo ime Beer Šeba jer su ondje njih dvojica položila zakletvu jedan drugome.
32. Tako su sklopili savez kod Beer Šebe. Potom su se Abimelek i Fikol, zapovjednik njegove vojske, vratili u zemlju Filistejaca.
33. Abraham je posadio stablo tamariska u Beer Šebi i ondje je štovao Vječnog BOGA.
34. Abraham je još dugo boravio u zemlji Filistejaca.

Postanka 22:1-24
1. Nakon nekog je vremena Bog iskušao Abrahama. Pozvao ga je: »Abrahame!« A on odgovori: »Evo me, slušam.«
2. Bog je rekao: »Uzmi svog sina, jedinca Izaka, sina kojeg voliš. Idi u zemlju Moriju, na planinu koju ću ti pokazati, i ondje ga prinesi kao žrtvu paljenicu .«
3. Abraham je ustao rano ujutro, nasjekao drva za žrtvu paljenicu i osedlao magarca. Poveo je sa sobom dvojicu sluga i sina Izaka te krenuo prema mjestu o kojem mu je Bog bio govorio.
4. Trećeg je dana putovanja Abraham podigao pogled i u daljini ugledao to mjesto.
5. Tada je rekao slugama: »Ostanite ovdje pored magarca, a ja i dječak idemo onamo štovati Boga pa ćemo se vratiti.«
6. Abraham je uzeo drva za žrtvu paljenicu i natovario ih na Izaka, a on sam ponio je vatru i nož. Tako su njih dvojica otišla zajedno dalje.
7. Izak je rekao Abrahamu: »Oče?« »Slušam, sine«, odgovorio je Abraham. »Vatra i drva su ovdje«, rekao je Izak, »ali gdje je janje za žrtvu paljenicu?«
8. Abraham odgovori: »Bog će se sam pobrinuti za janje za žrtvu paljenicu, sine moj.« I njih su dvojica zajedno hodala dalje.
9. Kad su stigli do mjesta o kojem mu je Bog govorio, Abraham je napravio žrtvenik i na njega naslagao drva. Zatim je svezao svog sina Izaka i položio ga na žrtvenik, povrh drva.
10. Tada je uzeo nož i podigao ruku da ga ubije.
11. No BOŽJI ga je anđeo pozvao s neba: »Abrahame! Abrahame!« Abraham je rekao: »Evo me, slušam.«
12. »Ne diži ruku na dječaka!« rekao je, »Nemoj mu ništa učiniti! Sad znam da poštuješ Boga jer mi nisi uskratio svoga sina jedinca.«
13. Tada je Abraham podigao pogled i vidio ovna koji se rogovima zapleo u grmlje. Ode, uzme ga i prinese kao žrtvu paljenicu umjesto svoga sina.
14. Abraham je ono mjesto nazvao »BOG će se pobrinuti«. Zato se još i danas kaže: »Na BOŽJOJ planini, on će se pobrinuti.«
15. BOŽJI je anđeo drugi put pozvao Abrahama s neba
16. i rekao mu: »Zaklinjem se samim sobom, kaže BOG, zato što si ovo učinio i nisi mi uskratio svog sina jedinca,
17. silno ću te blagosloviti i dati ti brojne potomke. Bit će ih koliko je zvijezda na nebu i pijeska na morskoj obali. Tvoji će potomci zaposjesti gradove svojih neprijatelja
18. i preko njih će biti blagoslovljeni svi narodi na zemlji. Učinit ću to jer si me poslušao.«
19. Tada se Abraham vratio svojim slugama pa su svi zajedno krenuli prema Beer Šebi. Abraham je ostao živjeti u Beer Šebi.
20. Nakon ovih događaja, Abrahamu su rekli da je i Milka rodila sinove njegovom bratu Nahoru:
21. prvorođenca Usa, braću mu Buza, Kemuela (koji je kasnije postao Aramov otac),
22. Keseda, Haza, Pildaša, Jidlafa i Betuela.
23. Betuel je postao Rebekin otac. Tih je osmoricu sinova Milka rodila Abrahamovom bratu Nahoru.
24. On je imao i ženu ropkinju , koja se zvala Reuma, a rodila mu je još sinova: Tebaha, Gahama, Tahaša i Maaku.

Psalmi 6:6-10
6. Onemoćao sam od jecanja. Suzama noću jastuk natapam, krevet svoj tugom zalijevam.
7. Oči mi propadaju od žalosti, ostarile su od moje tjeskobe.
8. Dalje od mene svi koji činite zlo jer BOG je čuo moj plač.
9. Čuo je BOG da molim za milost. BOG je uvažio moju molbu.
10. Strahovat će svi moji neprijatelji, uzmaknut će i bit će osramoćeni.

Izreka 3:5-6
5. Vjeruj BOGU svim svojim srcem, ne oslanjaj se na vlastiti razum.
6. Što god radiš, misli na njega, i on će te voditi pravim putevima.

Mateju 8:18-34
18. Kad je Isus vidio veliko mnoštvo oko sebe, zapovjedio je svojim sljedbenicima da otplove na drugu stranu jezera.
19. Tada mu je pristupio neki učitelj Zakona i rekao mu: »Učitelju, ja ću te slijediti kamo god budeš išao.«
20. A Isus mu je rekao: »Lisice imaju jazbine i ptice imaju svoja gnijezda, a Sin Čovječji nema kamo položiti glavu.«
21. Drugi mu je učenik rekao: »Gospodine, dopusti mi da najprije odem i pokopam svoga oca.«
22. A Isus mu je rekao: »Pođi za mnom, a pusti mrtve da sami pokapaju svoje mrtve.«
23. Zatim je Isus ušao u lađu, a njegovi su učenici pošli za njim.
24. Na jezeru se podigla strašna oluja, tako da su valovi gotovo prekrili lađu. A Isus je spavao.
25. Tada su učenici došli k njemu i probudili ga riječima: »Gospodine, spasi nas! Poginut ćemo!«
26. On im je rekao: »Zašto se toliko bojite, malovjerni?« Onda je ustao, zapovjedio vjetrovima i jezeru te je zavladala velika tišina.
27. Ljudi su se čudili i pitali: »Tko je ovaj čovjek? Čak mu se i vjetrovi i voda pokoravaju!«
28. Kad je Isus stigao na drugu stranu jezera, u gadarski kraj , ususret su mu došla dva čovjeka opsjednuta zlim duhovima. Izišli su iz grobova i bili su tako opasni da nitko nije mogao proći tim putem.
29. Povikali su: »Što hoćeš od nas, Božji Sine? Jesi li došao ovamo da nas kazniš prije zakazanog vremena?«
30. Nedaleko je od njih paslo veliko krdo svinja.
31. Zli su duhovi molili Isusa: »Ako nas istjeraš iz ovih ljudi, pošalji nas u ono krdo svinja.«
32. Isus im je rekao: »Idite!«, a oni su izašli iz ljudi i ušli u svinje. Tada je cijelo krdo svinja jurnulo niz padinu u jezero i utopilo se u vodi.
33. Svinjari su pobjegli u grad pa su ispričali sve što se dogodilo s opsjednutima i svinjama.
34. Cijeli je grad izašao pred Isusa. Kad su ga spazili, zamolili su ga da napusti njihov kraj.