A A A A A

2 Samuelu 5:1-25
1. Sva su se izraelska plemena okupila kod Davida u Hebronu. Rekli su: »Mi smo istog porijekla kao ti.
2. I dok je Šaul bio kralj, ti si predvodio Izrael u vojnim pohodima. BOG ti je rekao: ‘Bit ćeš pastir i vladar mome narodu Izraelu.’«
3. Svi su izraelski starješine došli kralju Davidu u Hebron i on je pred BOGOM sklopio s njima savez, a oni su ga pomazali za kralja Izraela.
4. David je imao trideset godina kad je postao kralj te je kraljevao još četrdeset godina.
5. Nad Judom u Hebronu vladao je sedam i pol godina, a u Jeruzalemu, nad cijelim Izraelom i Judom, trideset i tri godine.
6. Kralj i njegovi ljudi krenuli su na Jeruzalem, u napad na Jebusejce koji su ondje živjeli. Jebusejci su poručili Davidu: »Nećeš ući u ovaj grad, čak i da ga brane samo slijepi i hromi!« Bili su uvjereni da će Davidu biti nemoguće osvojiti dobro utvrđeni grad.
7. No on je ipak uspio osvojiti tvrđavu Sion koja je postala Davidov grad.
8. Toga je dana rekao svojim ljudima: »Tko se od vas želi sukobiti s Jebusejcima, neka se provuče sa mnom kanalima za vodu do mojih slijepih i hromih neprijatelja.« Zato se i kaže: »Slijepi i hromi neka ne ulaze u kraljev dom.«
9. David se nastanio u osvojenoj tvrđavi i nazvao je Davidov grad. Gradio je posvuda uokolo tvrđave, od okolnih terasa prema središtu.
10. Postajao je sve moćniji jer je BOG Svevladar bio uz njega.
11. Hiram, kralj grada Tira, poslao je Davidu glasnike, a s njima i cedrova debla, tesare i klesare da mu sagrade palaču.
12. Tada je David shvatio da ga je BOG učvrstio kao kralja Izraela i ojačao njegovo kraljevstvo radi svoga naroda Izraela.
13. Nakon što se preselio iz Hebrona, David je u Jeruzalemu imao još žena i žena ropkinja pa mu se rodilo još sinova i kćeri.
14. Ovo su imena Davidovih sinova koji su se rodili u Jeruzalemu: Šamua, Šobab, Natan, Salomon,
15. Ibhar, Elišua, Nefeg, Jafija,
16. Elišama, Elijada i Elifelet.
17. Kad su Filistejci čuli da je David postao kralj Izraela, krenuli su vojskom na njega. David se na vrijeme sklonio u tvrđavu,
18. a Filistejci su se utaborili u Dolini sjena.
19. David je pitao BOGA: »Da krenem u napad na Filistejce? Hoćeš li mi dati pobjedu?« A BOG mu je odgovorio: »Napadni! Sigurno ćeš ih pobijediti.«
20. David je otišao u Baal Perasim i porazio Filistejce. Rekao je: »BOG je probio moje neprijatelje kao silovita vodena bujica.« Zato se to mjesto zove Baal Perasim, što znači »Gospodar probija«.
21. Filistejci su ondje ostavili kipove svojih bogova, a Davidovi su ih ljudi pokupili i odnijeli.
22. Potom su se Filistejci i drugi put utaborili u Dolini sjena.
23. David je ponovo tražio BOGA za vodstvo. BOG mu je odgovorio: »Ne idi ravno na njih, nego im dođi iza leđa i napadni ih kod balzamovog drveća.
24. Čim čuješ topot koraka u krošnjama balzamovog drveća, kreni u napad. To je znak da BOG pred tobom kreće u napad na filistejsku vojsku.«
25. David je učinio kako mu je zapovjedio BOG. Progonio je i ubijao Filistejce od Gebe do Gezera.

2 Samuelu 6:1-23
1. David je ponovo okupio najbolje ratnike u Izraelu, trideset tisuća muškaraca.
2. Otišli su u Baalu u Judi da odande donesu Božji kovčeg . Ljudi su tamo odlazili zazivati ime BOGA Svevladara koji sjedi na prijestolju među kipovima krilatih bića na kovčegu.
3. Iznijeli su Božji kovčeg iz Abinadabove kuće na brdu i stavili na nova kola koja su vodili Uza i Ahjo, Abinadabovi sinovi.
4. Ahjo je hodao ispred kola.
5. David i čitav izraelski narod slavili su i plesali pred BOGOM iz sve snage. Pjevali su i svirali razna glazbala: citre, harfe, bubnjeve, udaraljke i činele.
6. Međutim, kad su stigli do Nakonovoga gumna , volovi su posrnuli, a Uza je rukom uhvatio Božji kovčeg da ne padne.
7. BOG se razbjesnio na Uzu i usmrtio ga. Tako je Uza poginuo ondje pokraj Božjeg kovčega.
8. David je bio nesretan što je BOG u srdžbi ubio Uzu. To mjesto i danas se zove Peres Uza .
9. Toga se dana David uplašio BOGA. Rekao je: »Kako bih ja mogao donijeti Božji kovčeg k sebi?«
10. Odlučio je ne prenositi Kovčeg u Davidov grad Jeruzalem, nego ga je sklonio u kuću Obed Edoma iz Gata .
11. BOŽJI je kovčeg ostao tri mjeseca u Obed Edomovoj kući. BOG je blagoslovio njega i sve njegove ukućane.
12. Poslije su Davidu rekli: »BOG je zbog svoga Kovčega blagoslovio Obed Edomovu obitelj i svu njegovu imovinu.« Zato je David uz veliko slavlje prenio Božji kovčeg iz Obed Edomove kuće u Jeruzalem.
13. Kad god bi prešli šest koraka s Božjim kovčegom, David je zaustavljao povorku te žrtvovao vola i utovljeno tele.
14. Na sebi je imao samo svećeničku lanenu odjeću i plesao je pred BOGOM.
15. David i svi Izraelci bili su uzbuđeni. Nosili su BOŽJI kovčeg, radosno klicali i trubili u rogove.
16. Mikala, Šaulova kći, gledala je s prozora palače kako Božji kovčeg ulazi u grad. Prezirala je kralja Davida koji je skakao i plesao pred BOGOM.
17. Donijeli su BOŽJI kovčeg i postavili ga u šator koji je za njega pripremio David. Zatim je kralj BOGU prinosio žrtve paljenice i slavljenice .
18. Nakon što je završio s prinošenjem žrtava, blagoslovio je narod u ime BOGA Svevladara.
19. Svakom je muškarcu i ženi u okupljenom mnoštvu Izraelaca dao po jedan kruh, kolač od datulja i kolač od suhoga grožđa. Poslije se narod razišao kućama.
20. Kad se David vratio kući da blagoslovi ukućane, ususret mu je izašla Mikala, Šaulova kći. Rekla je: »Baš je dostojanstven danas bio kralj Izraela, dok se kao besramni prostak razodjenuo pred sluškinjama!«
21. No David odgovori: »Plesao sam pred BOGOM koji je izabrao mene umjesto tvog oca ili nekog drugoga iz tvoje obitelji. Postavio me za vladara svoga naroda. Zato ću i dalje pred njim plesati.
22. Spreman sam se još i više poniziti. Možda me ti nećeš cijeniti, ali poštovat će me sluškinje koje spominješ.«
23. Mikala, Šaulova kći, nikad nije imala djece.

Psalmi 63:1-11
1. Davidova pjesma, napisana kada je bio u judejskoj pustinji. Bože, ti si Bog moj, tebe tražim. Za tobom čeznem, čitavim bićem za tobom žudim, u zemlji suhoj, iscrpljenoj i bezvodnoj.
2. U Hramu sam tebe vidio, tvoju snagu i slavu promatrao.
3. Da, tvoja je ljubav bolja od života, moje će te usne slaviti.
4. Blagoslivljat ću te dok sam živ, dizat ću ruke u molitvi, tvoje ime prizivati.
5. Duša mi je sita k'o od jela najboljega, radosno te hvalim svojim usnama.
6. Na tebe mislim na svom ležaju, o tebi razmišljam u noćnim satima.
7. Jer, ti si onaj koji mi pomaže, kličem pod tvojim krilima.
8. Duša mi se k tebi privija, tvoja me snažna ruka pridržava.
9. A oni koji mi žele uzeti život, otići će duboko u podzemlje.
10. Maču će biti predani, plijen šakala će postati.
11. A kralj će se radovati zbog Božjih djela. Ponosit će se svi koji se u Boga pouzdaju , a usta lažljivaca bit će začepljena.

Izreka 16:16-17
16. Koliko je bolje steći mudrost nego zlato i poželjnije steći razumijevanje nego srebro!
17. Put čestitoga zaobilazi zlo; tko pazi na svoj put, čuva si život.

Ivanu 5:1-23
1. Nakon toga, bio je židovski blagdan pa se Isus zaputio u Jeruzalem.
2. U Jeruzalemu se uz Ovčja vrata nalazi ribnjak. Na aramejskom se zove »Bethesda«, a ima pet natkrivenih trijemova.
3. Ispod njih je ležalo mnogo bolesnika, slijepaca, invalida i nepokretnih.
4. ***
5. Ondje je bio i čovjek koji je bolovao već trideset i osam godina.
6. Isus ga je vidio kako leži i znao je da već dugo boluje. Upitao ga je: »Želiš li ozdraviti?«
7. Bolesnik mu je odgovorio: »Gospodine, nema nikoga tko bi mi pomogao da uđem u ribnjak kad se uzburka voda. Kad krenem prema vodi, uvijek netko drugi uđe u nju prije mene.«
8. »Ustani«, na to će mu Isus, »uzmi svoj ležaj i hodaj!«
9. Čovjek je odmah ozdravio, uzeo svoj ležaj i počeo hodati.
10. Bio je šabat, dan odmora, pa su Židovi počeli govoriti čovjeku kojega je Isus ozdravio: »Danas je šabat. To što nosiš ležaj na šabat protivi se našem Zakonu!«
11. On im je odvratio: »Čovjek, koji me ozdravio, rekao mi je: ‘Uzmi svoj ležaj i hodaj.’«
12. Na to su ga upitali: »Koji ti je čovjek rekao da uzmeš svoj ležaj i hodaš?«
13. No on nije znao tko je bio čovjek koji ga je ozdravio. Na tom je mjestu bila velika gužva i Isus se neopaženo udaljio.
14. Kasnije ga je Isus pronašao u Hramu i rekao mu: »Vidiš, sada si zdrav. Ne griješi više, da ti se ne dogodi nešto gore!«
15. Čovjek je otišao i rekao Židovima da je Isus taj koji ga je iscijelio.
16. A Židovi su počeli progoniti Isusa jer je sve to činio na šabat.
17. Isus im je odgovorio: »Moj Otac nikada ne prestaje raditi. Tako i ja radim.«
18. Te su riječi bile povod Židovima da još više nastoje ubiti Isusa. Jer, ne samo što je kršio zakon o šabatu nego je Boga nazivao svojim Ocem. Izjednačio je sebe s Bogom.
19. Isus im je odgovorio: »Istinu vam kažem. Sin sâm od sebe ne može učiniti ništa, već samo ono što vidi da čini Otac. Što god čini Otac, to čini i Sin.
20. Otac ljubi Sina i pokazuje mu sve što čini. Pokazat će mu i veća djela od ovih. Tada ćete svi ostati zadivljeni.
21. Jer, kao što Otac podiže ljude od mrtvih i daruje im život, tako i Sin daruje život kome hoće.
22. Otac ne sudi nikome, nego je pravo donošenja suda prenio na svoga Sina,
23. da bi svi poštovali Sina kao što poštuju Oca. Tko ne poštuje Sina, ne poštuje ni Oca koji ga je poslao.