A A A A A

2 Samuelu 19:1-43
1. Joabu su javili da kralj plače i tuguje za Abšalomom.
2. Radost pobjede pretvorila se u žalost za sve. Svi su čuli da kralj tuguje za sinom.
3. Vojska se toga dana u tišini vratila u grad, kao što se vraćaju poraženi.
4. Kralj je pokrio lice i ridao iz svega glasa: »Sine moj, Abšalome! Abšalome, sine moj, sine moj!«
5. Joab je došao u kraljevu kuću i rekao mu: »Danas si ponizio sve svoje vojnike, a oni su spasili živote tebi i tvojoj djeci, tvojim ženama i ženama ropkinjama.
6. Izgleda kao da voliš one koji te mrze, a mrziš one koji te vole. Danas si jasno pokazao da ti ništa ne znače tvoji zapovjednici i vojnici. Izgleda kao da bi ti bilo draže da je Abšalom preživio, a da smo svi mi pobijeni.
7. Izađi sad pred svoje ljude i ohrabri ih! Jer, zaklinjem ti se BOGOM, ako to ne učiniš, svi će te ljudi napustiti prije nego što prođe noć. A to će biti gore od svih nevolja koje su te do sada snašle.«
8. Kralj je tada otišao na gradska vrata . Vijest o tome brzo se proširila pa su se ljudi okupili pred kraljem, osim onih Izraelaca koji su pobjegli svojim kućama.
9. Narod svih izraelskih plemena raspravljao je što dalje. Govorili su: »Kralj David spasio nas je od Filistejaca i svih drugih neprijatelja, a na kraju je morao pobjeći iz zemlje pred Abšalomom.
10. No Abšalom, kojeg smo postavili za novog kralja, poginuo je u borbi. Trebalo bi vratiti Davida za kralja.«
11. Svi su Izraelci govorili o kraljevom povratku. David je poslao poruku svećenicima Sadoku i Abjataru. Rekao im je da pitaju starješine Jude: »Zašto ste vi posljednji koji biste doveli kralja Davida natrag?
12. Vi ste moja braća, moj rod , pa zašto ste onda posljednji koji žele moj povratak?
13. I recite Amasi: ‘Ti si moj rod. Neka me Bog kazni ako te ne postavim zapovjednikom svoje vojske umjesto Joaba.’«
14. David je pridobio srca Judejaca i oni su mu jednoglasno poručili: »Vrati se sa svim svojim ljudima.«
15. Kralj se vratio do rijeke Jordan, a cijeli ga je narod dočekao u Gilgalu i pratio dok je prelazio rijeku.
16. Ususret Davidu požurio je i Šimej, Gerin sin. On je bio iz Benjaminovog plemena, a živio je u Bahurimu. S njim su bili i drugi Judejci,
17. oko tisuću ljudi iz Benjaminovog plemena. Bio je tu i Siba, sa svojom petnaestoricom sinova i dvadesetoricom slugu. Siba je bio sluga u Šaulovoj kući. Pohitali su na rijeku Jordan ususret kralju.
18. Prešli su preko riječnoga gaza i pomagali kraljevim ukućanima pri prelasku. Radili su sve što je htio kralj. Kad je kralj prešao Jordan, prišao mu je Šimej, Gerin sin, i poklonio mu se do zemlje.
19. Rekao je: »Ne smatraj me krivim, gospodaru. Zaboravi zlo koje sam učinio kad je moj gospodar i kralj napuštao Jeruzalem. Ne misli više na to.
20. Znam da sam pogriješio. Zato sam danas prvi iz Josipovog plemena došao pred svoga gospodara i kralja.«
21. No Abišaj, Serujin sin, rekao je: »Šimeja treba pogubiti jer je proklinjao BOŽJEG odabranoga kralja !«
22. Nato David reče: »Što da radim s vama, Serujini sinovi? Jeste li za ili protiv mene? Nitko neće biti pogubljen jer sam od danas ponovo kralj cijeloga Izraela.«
23. Zatim se zakune Šimeju: »Nećeš umrijeti.«
24. Šaulov unuk Mefibošet također je dočekao kralja na obali Jordana. Od dana kad je kralj napustio Jeruzalem, Mefibošet nije njegovao svoja stopala, nije podrezivao bradu, niti prao svoju odjeću.
25. Kad je iz Jeruzalema došao ususret kralju, on ga je pitao: »Zašto nisi išao sa mnom, Mefibošete?«
26. »Moj gospodaru i kralju«, odgovori Mefibošet, »moj sluga Siba me prevario. Kao što znaš, ja sam hrom. Rekao sam mu: ‘Osedlaj mi magarca da idem s kraljem.’
27. A on me pred tobom oklevetao. Ali, moj je gospodar kralj poput Božjeg anđela. Stoga, učini kako misliš da je najbolje.
28. Mogao si pobiti cijelu obitelj mog djeda, a ipak si me primio među one koji jedu za tvojim stolom. Imam li, dakle, ikakvo pravo žaliti se?«
29. Kralj mu reče: »Ne troši više riječi. Odlučio sam da ti i Siba podijelite zemlju među sobom.«
30. »Neka Siba uzme sve«, reče Mefibošet, »samo da si se ti, moj gospodaru i kralju, sigurno vratio kući!«
31. I Gileađanin Barzilaj došao je iz Rogelima ispratiti kralja preko Jordana.
32. Barzilaj je već bio vrlo star, imao je osamdeset godina. Bio je vrlo imućan i, dok je kralj boravio u Mahanaimu, snabdijevao ga je svime što mu je bilo potrebno.
33. Kralj je pozvao Barzilaja: »Prijeđi sa mnom Jordan. Brinut ću se za tebe u Jeruzalemu.«
34. No Barzilaj je odgovorio kralju: »A koliko mi to još godina života ostaje da idem s kraljem u Jeruzalem?
35. Imam osamdeset godina. Prestar sam da bih razlikovao što je za mene dobro, a što nije. Ne osjećam okus onoga što jedem i pijem, niti čujem glasove pjevača i pjevačica. Zašto da ti budem na teret, moj gospodaru i kralju?
36. Samo ću te malo ispratiti preko Jordana. Nije mi potrebna nagrada koju nudiš.
37. Pusti me da se vratim i umrem u svom gradu, blizu grobnice svoga oca i majke. No tu je Kimham. Vodi ga sa sobom kao slugu i učini s njim kako najbolje znaš.«
38. Kralj je odgovorio: »Neka onda Kimham ide dalje sa mnom. Učinit ću za njega što god misliš da je dobro. Za tebe ću učiniti što god želiš.«
39. Sav narod i kralj prešli su rijeku Jordan. Kralj je poljubio i blagoslovio Barzilaja, a on se potom vratio kući.
40. Kad je kralj prešao u Gilgal, s njim je bio i Kimham. Preko rijeke su ga pratile cijela judejska i pola izraelske vojske.
41. Izraelci su dolazili kralju i govorili mu: »Zašto su te naša braća Judejci prisvojili samo za sebe? Zašto te oni vode sa svim tvojim ukućanima i slugama natrag preko Jordana?«
42. A Judejci su odgovarali Izraelcima: »Kralj je naš blizak rod. Zašto se ljutite na nas? Nismo jeli na kraljev račun, niti smo od njega uzimali darove.«
43. Tada su Izraelci rekli: »Mi imamo deset udjela u kralju pa polažemo veće pravo na njega. Zašto nas omalovažavate? Prvi smo predložili povratak kralja.« Ali Judejci su odgovarali Izraelcima još žešćim i ljućim riječima.

2 Samuelu 20:1-26
1. Ondje se zatekao Šeba, Bikrijev sin iz Benjaminovog plemena. Bio je bezvrijedni buntovnik. Zatrubio je u rog i viknuo: »Mi nemamo udio u Davidu ni nasljedstvo u Jišajevom sinu! Vratite se kući, Izraelci!«
2. I svi su Izraelci napustili Davida i otišli za Šebom, Bikrijevim sinom. Judejci su, međutim, ostali uz svoga kralja i pratili ga cijelim putem od rijeke Jordan do Jeruzalema.
3. Kad se David vratio u palaču u Jeruzalemu, smjestio je svojih deset žena ropkinja, koje je ostavio da vode brigu o palači, u zasebnu kuću pod stražom. Brinuo se za njih i snabdijevao ih, ali više nije spavao s njima. Tu su živjele kao udovice do svoje smrti.
4. Kralj je rekao Amasi: »Pozovi sve Judejce! Neka se ovdje okupe za tri dana. I ti budi s njima.«
5. Tako je Amasa počeo okupljati Judejce, ali to je činio duže vremena nego što mu je odredio kralj.
6. David je rekao Abišaju: »Šeba, Bikrijev sin, nanijet će nam sad više štete nego Abšalom. Uzmi moje ljude i kreni za njim u potjeru prije nego što se domogne utvrđenih gradova i pobjegne nam.«
7. Tako su iz Jeruzalema u potjeru za Šebom krenuli Joabovi ljudi, Kerećani i Pelećani te svi ratnici.
8. Kad su bili pored Velike stijene u Gibeonu, ususret im je izašao Amasa. Joab je nosio vojničku odjeću i oko struka pripasan pojas s bodežom u koricama. Dok je koračao prema Amasi, potajno je izvadio bodež.
9. »Kako si, brate?« upitao je Joab Amasu pa ga desnom rukom uhvatio za bradu i privukao da ga poljubi.
10. Amasa nije primijetio bodež u drugoj Joabovoj ruci. Joab je zarinuo bodež Amasi u trbuh i prosuo mu utrobu po zemlji. Amasa je bio mrtav i prije drugog uboda. Joab i njegov brat Abišaj nastavili su potjeru za Šebom.
11. Jedan od Joabovih vojnika stao je pokraj Amasinog tijela i povikao: »Tko je god za Joaba i Davida, neka krene za Joabom!«
12. Amasa je ležao u krvi nasred puta. Vojnik je vidio da se svi zaustavljaju pored tijela pa ga je odvukao s ceste u polje i prekrio ogrtačem.
13. Kad je uklonio tijelo, sva je vojska brže krenula dalje za Joabom u potjeru za Šebom, Bikrijevim sinom.
14. Šeba je prošao kroz sva izraelska plemena na putu do grada Abela u Bet Maaki. Svi su se Berićani okupili i otišli s njim.
15. Joabova ih je vojska, međutim, sustigla i opkolila grad. Podigli su nasip uz vanjske bedeme grada i razbijali kamenje zidina kako bi ih srušili.
16. No jedna im mudra žena dovikne iz grada: »Slušajte! Zovite Joaba. Želim razgovarati s njim.«
17. Kad je Joab prišao, žena ga upita: »Jesi li ti Joab?« On odgovori: »Jesam.« »Poslušaj riječi svoje sluškinje«, rekla je. A on odgovori: »Slušam te.«
18. »Nekad se govorilo«, nastavi ona, »‘Potraži pomoć u Abelu i dobit ćeš je.’
19. Ja sam jedna od mnogih miroljubivih i vjernih u Izraelu. Naumio si uništiti velik i važan izraelski grad. Zar želiš uništiti ono što pripada BOGU?«
20. »Ni u kojem slučaju! Ne želim ništa razarati!« odgovorio je Joab. »Ne želim uništiti vaš grad.
21. No u njemu se skriva Šeba, Bikrijev sin, iz Efrajimovoga gorja. Pobunio se protiv kralja Davida. Predajte ga i povući ću se od vašega grada.« A žena je rekla Joabu: »Dobacit ćemo ti njegovu glavu preko zidina.«
22. Žena je stanovnicima grada rekla svoju mudru zamisao. Odrubili su glavu Šebi, Bikrijevom sinu, i bacili je preko gradskih zidina. Joab je zatim zatrubio i cijela se vojska povukla. Vojnici su se razišli kućama, a Joab se vratio kralju u Jeruzalem.
23. Joab je bio zapovjednik cijele izraelske vojske. Benaja, Jojadin sin, zapovijedao je Kerećanima i Pelećanima.
24. Adoram je bio zadužen za prisilnu radnu snagu. Jošafat, Ahiludov sin, bio je povjesničar.
25. Šeba je bio državni pisar, Sadok i Abjatar svećenici,
26. a Ira iz Jaira osobni Davidov svećenik .

Psalmi 67:1-7
1. Voditelju zbora. Uz žičana glazbala. Hvalospjev. Bože, smiluj nam se i blagoslovi nas! Svojim licem nas obasjaj Selah
2. da sva zemlja upozna tvoje putove, svi narodi tvoje spasenje.
3. Neka te slave narodi, Bože, neka te slave svi narodi.
4. Neka se nacije raduju i kliču jer pravedno sudiš ljudima i upravljaš narodima svijeta. Selah
5. Neka te slave narodi, Bože, neka te slave svi narodi.
6. Zemlja nam je dala svoje plodove. Blagoslovio nas je Bog, naš Bog.
7. Neka nas Bog uvijek blagoslovi i neka ga posvuda štuju svi ljudi.

Izreka 16:33-33
33. Ljudi rade ždrijeb tražeći odgovore , a kako će on pasti, to BOG određuje.

Izreka 17:1-1
1. Bolje komad suhog kruha u miru nego gozba u kući gdje se svađaju.

Ivanu 8:1-27
1. Isus je pak otišao na Maslinsku goru.
2. U zoru se ponovo vratio u Hram. Svi su se opet okupili oko njega. Isus je sjeo i počeo poučavati.
3. Uto su učitelji Zakona i farizeji doveli ženu uhvaćenu u preljubu i postavili je pred ljude.
4. Rekli su Isusu: »Učitelju, ova je žena uhvaćena u preljubu.
5. Mojsije nam je u Zakonu naredio da takve žene kamenujemo. Što ti kažeš na to?«
6. Ovo je pitanje bila zamka — da bi ga imali za što optužiti. No Isus se sagnuo i počeo nešto pisati prstom po zemlji.
7. Kako nisu prestajali ispitivati, uspravio se i rekao: »Tko od vas nikada nije sagriješio, neka prvi na nju baci kamen!«
8. Potom se ponovo sagnuo i nastavio pisati po zemlji.
9. Kad su to čuli, počeli su odlaziti jedan po jedan; stariji su otišli prvi. Na kraju je Isus ostao sâm sa ženom koja je još uvijek stajala pred njim.
10. Isus se uspravio i upitao je: »Ženo, gdje su oni? Zar te nitko nije osudio?«
11. »Nitko, gospodine«, odgovorila je. »Ni ja te ne osuđujem«, rekao joj je Isus. »Idi i od sada više ne griješi!«
12. Tada se Isus ponovo obratio ljudima: »Ja sam svjetlo svijeta. Tko mene slijedi, imat će svjetlo koje daje život i nikada više neće hodati po mraku.«
13. Farizeji su mu rekli: »Ti sve to govoriš sâm o sebi. Ne možemo to prihvatiti kao istinu.«
14. »Čak i ako govorim sâm za sebe«, odvratio im je Isus, »ono što govorim, istina je, jer znam odakle sam došao i kamo idem. Vi pak ne znate ni odakle sam došao ni kamo idem.
15. Sudite ljudskim mjerilima. Ja ne sudim nikome.
16. Ako pak donosim presudu, moja je presuda ispravna jer je ne donosim sâm. Otac koji me je poslao — on je sa mnom.
17. U vašem Zakonu piše da su izjave dvojice svjedoka istinite ako se podudaraju.
18. Ja govorim sâm za sebe i Otac, koji me je poslao, govori za mene.«
19. »Pa gdje je onda tvoj Otac?« pitali su ga. Isus je odgovorio: »Vi ne poznajete ni mene ni moga Oca. Da znate tko sam ja, znali biste i tko je moj Otac.«
20. Sve je ovo Isus rekao u Hramu, nedaleko od mjesta na kojem su bile postavljene kutije za novčane darove. Nitko ga nije uhitio jer njegovo vrijeme još nije bilo došlo.
21. Isus im je ponovo rekao: »Ja ću otići. Tada ćete me tražiti i umrijet ćete u svojim grijesima. Kamo ja idem — vi ne možete doći.«
22. Na to su Židovi rekli: »Kada kaže: ‘Kamo ja idem — vi ne možete doći’, znači li to da će izvršiti samoubojstvo?«
23. Isus im je rekao: »Vi ste odavde, sa Zemlje, ja sam odozgo, s Neba. Vi ste od ovoga svijeta; ja nisam od ovoga svijeta.
24. Zato sam vam rekao da ćete umrijeti u svojim grijesima. Ako ne budete vjerovali da ja jesam , umrijet ćete u svojim grijesima.«
25. »Tko si ti onda?« pitali su ga. »Baš ono što vam govorim otpočetka«, odgovorio im je Isus.
26. »O vama bih mogao štošta reći i suditi. Ali ja svijetu govorim samo ono što sam čuo od onoga koji me poslao, a on govori istinu.«
27. Nisu shvatili da im govori o Ocu.