A A A A A

Biblija u jednoj godini

Svibnja 4

1 Samuelu 10:1-27
1. Samuel uze uljanicu, izli mu ulje na glavu, poljubi ga i reče: “Ovim te pomaza Gospodin za kneza nad svojim vlasništvom.
2. Kad sada odeš od mene, naći ćeš u Selsahu kod groba Rahelina, na Benjaminovoj međi, dva čovjeka koji će ti reći: Magarice što si ih išao tražiti, nađene su. Otac tvoj ne misli više na magarice. Ali se zabrinuo za vas i kaže: Šta ću činiti zbog sina?
3. Kad onda odeš dalje i dođeš do hrasta Tabora, tamo će te sresti tri čovjeka koji idu k svetištu u Betel. Jedan nosi tri jareta, drugi tri kruha, a treći mješinu vina.
4. Oni će te pozdraviti i ponuditi ti dva kruha. Primi ih od njih.
5. Kad onda stigneš u Gibeu Božju, gdje je filistejska straža, tamo ćeš na ulasku u grad sresti četu proroka. Oni dolaze s gore. Pred njima se razliježu harfe, bubnjevi, frule i citare. Oni su sami u zanosu.
6. Tada će Duh Gospodnji doći na te. Ti ćeš s njima pasti u zanos i pretvoriti se u drugoga čovjeka.
7. Kad se ti znaci ispune na tebi, onda čini što tvoja snaga može činiti; jer je Bog s tobom.\
8. Tada siđi prije mene u Gilgal! Ja ću doći k tebi da prinesem žrtve mirotvorne. čekaj sedam dana, dok ne dođem k tebi i ne priopćim ti što imaš činiti!”
9. Kad on okrenu leđa da ode od Samuela, preokrenu mu Bog srce, i svi se oni znaci zbiše još istoga dana.
10. Kada dođoše tamo u Gibeu, srete ga četa proroka, i dođe na nj Duh Božji, tako da on među njima pade u zanos.
11. I kad vidješe svi koji su ga otprije poznavali kako je među prorocima pao u zanos, pitali su ljudi jedan drugoga: “Što se to dogodilo s Kišovim sinom? Je li i Šaul među prorocima?”
12. Tada odvrati jedan čovjek otamo: “A tko li im je otac?” Tako nastade poslovica: “Je li i Šaul među prorocima?”
13. Kad prestade njegov zanos i on dođe na goru,
14. upita Šaulov stric njega i njegova momka: “Kamo ste išli?” On odgovori: “Tražiti magarice. Kad vidjesmo da ih nigdje nema, odosmo k Samuelu.”
15. Stric Šaulov zamoli ga: “Pripovijedaj mi što vam je rekao Samuel!”
16. Šaul odvrati svojem stricu: “Kazao nam je da su magarice nađene.” Što mu je Samuel rekao o kraljevskoj časti ne kaza mu.
17. Jednoga dana, kad je Samuel bio sazvao narod Gospodinu u Mispu,
18. reče on sinovima Izrćlovim: “Ovako veli Gospodin, Bog Izrćlov: Ja izvedoh Izrćla iz Egipta i izbavih vas iz ruku Egipćana i svih kraljevstava koja su vas tlačila.
19. A vi sada odbacujete svog Boga, koji vas je izbavljao od svih nevolja i tjeskoba, kad zahtijevate od njega: Postavi kralja nad nama! Sada dakle stanite pred Gospodinom po svojim plemenima i tisućama!”
20. Kad je Samuel priveo sva plemena Izrćlova, pade ždrijeb na pleme Benjaminovo.
21. Potom privede pleme Benjaminovo po negovim rodovima, i pade ždrijeb na Merijev rod. Tada pade na Šaula, Kišova sina. Kad su ga tražili, ne mogoše ga naći.
22. Upitaše zato još jednom Gospodina: “Je li on uopće došao ovamo?” Gospodin odgovori: “Jest, sakrio se iza prtljage.”
23. Otrčaše i dovedoše ga. Kad stade usred naroda, bio je viši od svih drugih od ramena i dalje.
24. Samuel reče svemu narodu: “Vidite, njemu, koga je izabrao Gospodin, nijedan nije jednak u svemu narodu!” Tad stane narod klicati i povika: “Živio kralj!”
25. Samuel kaza narodu prava kraljevska, napisa ih u knjigu i stavi je pred Gospodinom. Potom Šaul raspusti sav narod, svakoga svojoj kući.
26. I Šaul se vrati k svojoj kući u Gabau. četa onih, kojima Bog taknu srce, otprati ga.
27. A neki nevaljali ljudi rekoše: “Što nam taj može pomoći?” Oni su ga prezirali i nisu mu donijeli nikakva dara. Ali se on napravi, kao da nije opazio ništa.

1 Samuelu 11:1-15
1. Amonac Nahaš iziđe i opkoli Jabeš u Gileadu. I ljudi iz Jabeša poručiše Nahašu: “Sklopi ugovor s nama pa ćemo ti se podvrći!”
2. A Amonac Nahaš odgovori: “Sklopit ću s vama ugovor pod uvjetom da vam svakome iskopam desno oko i time učinim sramotu Izrćlu.”
3. Starješine iz Jabeša mu odvratiše: “Daj nam rok od sedam dana, kako bismo poslali poslanike u sve krajeve Izrćlove! Ako nam nitko ne dođe u pomoć, predat ćemo se tebi.”
4. Kad poslanici dođoše u Gibeu, gdje je stanovao Šaul, i kazaše narodu kako stvari stoje, započe sav narod glasno plakati.
5. Šaul je upravo išao za govedima iz polja. “Što je ljudima te plaču?”, upita Šaul. Kazaše mu stanje stanovnika u Jabešu.
6. Tada dođe Duh Božji na Šaula, kada ču tu vijest, i on se vrlo razgnjevi.
7. Uze dva vola, raskomada ih, razasla komade po poslanicima u sve krajeve Izrćlove i poruči: “Tko ne pođe za Šaulom i Samuelom, ovako će upravo biti s njegovim govedima!” Silan strah spopade narod, tako da iziđe kao jedan čovjek.
8. Kad ih on izbroji kod Bezeka, bilo je trista tisuća sinova Izrćlovih i trideset tisuća Judinih ljudi.
9. Poslanicima koji su bili došli reklo se: “Javite stanovnicima Jabeša u Gileadu: Sutra, kad bude sunce najviše stajalo, doći će vam pomoć!” Kad se poslanici vratiše i to dojaviše stanovnicima u Jabešu, oni se obradovaše.
10. I stanovnici u Jabešu poručiše: “Sutra ćemo vam se predati. Onda možete od nas činiti što vam je drago.”
11. Sutradan razdijeli Šaul četu u tri bojne skupine. One prodriješe u tabor o jutarnjoj straži, i tukli su Amonce dok je dan postao vruć. Što preostade rasprši se tako da ne ostadoše ni dvojica od njih zajedno.
12. Tada reče narod Samuelu: “Tko je rekao: Šaul ne će biti kralj nad nama? Daj nam te ljude da ih pogubimo!”
13. Ali Šaul odvrati: “Danas se nikoga ne će pogubiti! Jer danas Gospodin dade pobjedu Izrćlu.”
14. Samuel reče narodu: “Dođite, pođimo u Gilgal i tamo potvrdimo kraljevstvo!”
15. I sav narod ode u Gilgal. Ondje pred Gospodinom u Gilgalu postaviše Šaula za kralja. Zaklaše tamo žrtve pričesnice pred Gospodinom i Šaul proslavi ondje sa svim sinovima Izrćlovim veliku radosnu slavu.

Psalmi 55:16-23
16. Nek ih iznenadi smrt! Neka živi siđu u Podzemlje jer zloba je u kući njihovoj i usred njih.
17. A ja prizivam Boga i Gospod će me spasiti!
18. Uvečer, ujutro i o podne tužit ću i jadikovati, i on će čuti moj glas.
19. Za mir on će dušu moju otkupiti iz boja jer ih je mnogo bilo protiv mene.
20. Bog će čuti i duboko ih poniziti, on koji kraljuje od vijeka, jer oni se ne popravljaju niti se Boga boje.
21. Podižu svoju ruku na svoje prijatelje i nagrđuju svoj Savez.
22. Usta su im glađa od maslaca, a rat im je u srcu; riječi su njihove blaže od ulja, a oni su isukani mačevi. \
23. Baci na Gospoda svoju brigu! On će te uzdržati, on ne će dopustiti da pravednik ikad posrne.

Izreka 15:18-20
18. Žestok čovjek izaziva kavgu, a strpljiv utišava svađu.
19. Staza je lijenčine kao pokrov od trnja, a put je pravednikov dobro utaban.
20. Mudar je sin radost ocu; čovjek lud prezire svoju majku. \

Luki 22:24-46
24. Nastade također prepirka među njima o tome tko je od njih najveći.
25. On im reče: “Kraljevi neznabožačkih naroda njihovi su gospodari, i njihovi vladaoci nazivaju se dobrotvori.
26. Vi ne postupajte tako: Nego tko je najveći među vama, neka bude kao najmanji, starješina kao sluga.
27. Jer tko je veći: Koji sjedi za stolom ili koji služi? Nije li onaj koji sjedi za stolom? A ja sam među vama kao sluga.
28. Vi ste u mojim kušnjama ustrajali sa mnom.
29. Zato ostavljam vama kraljevstvo kao što je moj Otac ostavio meni.
30. Vi ćete u mome kraljevstvu jesti i piti za mojim stolom i sjediti na prijestoljima i suditi dvanćst Izrćlovih plemena.”
31. ”Šimune, Šimune! Evo, sotona zatraži da vas smije rešetati kao pšenicu.
32. A ja sam molio za tebe, da se tvoja vjera ne pokoleba. Zato ti, kad se obratiš, počni utvrđivati svoju braću!”
33. On mu odvrati: “Gospodine, spreman sam s tobom ići u tamnicu i u smrt.”
34. A on odvrati: “Petre, kažem ti: Još danas, prije nego zapjeva pijetao, triput ćeš zanijekati da me poznaješ.”
35. Dalje im reče: “Kad vas poslah bez kese, bez torbe, bez obuće, je li vam što nedostajalo?” “Nije” odgovoriše oni.
36. ”Ali sad”, nastavi on, “koji ima kesu, neka je uzme sa sobom, isto tako svoju torbu. Tko to nema, neka proda svoj plašt i kupi za to mač!
37. Jer vam kažem: Na meni se još mora ispuniti riječ Pisma: On je ubrojen među zločince. Tako se na meni ispunjava sve što je zapisano.”
38. Tada viknuše oni: “Gospodine, evo, ovdje dva mača!” A on im odvrati: “Dosta je.”
39. Tada izađe i ode, po svom običaju, na Maslinsku goru. Za njim su pošli njegovi učenici.
40. Kad dođe tamo, reče im: “Molite se da ne padnete u kušnju!”
41. Udalji se od njih koliko se može kamenom dobaciti, klekne na koljena i pomoli se:
42. ”Oče, ako hoćeš, uzmi ovu čašu od mene! Ali ne moja, nego neka bude tvoja volja!”
43. Tada mu se ukaza anđeo s neba i okrijepi ga.
44. Kad ga je napala smrtna tjeskoba, molio se još usrdnije. Njegov je znoj bio kao kaplje krvi što su tekle na zemlju.
45. Diže se od molitve i pođe k svojim učenicima, ali ih nađe gdje spavaju od žalosti.
46. Tada im reče: “Što spavate? Ustanite i molite se da ne padnete u kušnju!”