A A A A A

1 Samuelu 8:1-22
1. Kad je Samuel bio ostario, postavi svoje sinove za suce nad Izrćlom.
2. Njegov prvorođenac zvao se Joel, njegov drugorođenac Abija. Oni su sudili u Beer Šebi.
3. Ali njegovi sinovi nisu išli njegovim putovima, nego su udarili za dobitkom, primali su poklone i izvrtali pravdu.
4. Tada se skupiše sve starješine Izrćlove, dođoše k Samuelu u Rami
5. i rekoše mu: “Eto, ti si ostario, a sinovi tvoji ne idu tvojim putovima. Postavi dakle kralja nad nama, da nas upravlja kao što je to u svih naroda!”
6. A Samuelu se ne svidje njihov zahtjev: “Postavi kralja nad nama da nas upravlja!” Kad se Samuel potuži kod Gospodina,
7. odgovori Gospodin Samuelu: “Poslušaj zahtjev naroda u svemu što od tebe traži! Ne odbaciše tebe, nego mene, da ne budem dulje kralj nad njima.
8. Oni čine s tobom posve onako kako činiše sa mnom od vremena kad ih izvedoh iz Egipta do ovoga dana: ostaviše me i služiše drugim bogovima.
9. Poslušaj samo njihov zahtjev, ali ih ozbiljno opomeni i kaži im koja će prava imati kralj koji će vladati nad njima!”
10. Samuel priopći narodu koji je tražio od njega kralja sve Gospodnje riječi.
11. On reče: “Ova prava tražit će kralj koji će vladati nad vama: Vaše sinove uzimat će da ih upotrijebi kod svojih kola i konja, i oni će trčati pred njegovim kolima.
12. Postavit će nadstojnike nad tisućom i nadstojnike nad pedeset. Oni će mu morati orati njive, žeti ljetinu i graditi ratne naprave, i što mu treba za njegova kola.
13. Kćeri će vaše uzimati da prave mirisne masti, da kuhaju i kruh peku.
14. Uzimat će najbolje vaše njive, vinograde i maslinike i razdavati ih svojim slugama.
15. Od vaših zasijanih polja i vinograda podizat će desetinu i plaćati svoje dvoranike i činovnike.
16. Vaše sluge i sluškinje, vaša najbolja goveda i vaše magarce uzimat će i upotrijebiti ih za svoje poslove.
17. Od vaših ovaca uzimat će desetinu, i vi sami bit ćete njegove sluge.
18. Ako vi onda dignete viku na kralja, kojega sebi izabraste, onda vas u onaj dan ne će uslišiti Gospodin.”
19. Ali narod ne htjede poslušati Samuelovih riječi, nego povika: “Ne, nego kralj neka vlada nad nama!
20. Hoćemo biti kao svi drugi narodi. Naš kralj neka nam sudi, neka ide pred nama i neka vodi naše ratove!”
21. Samuel sasluša sve što je narod tražio i iznese to pred Gospodina.
22. A Gospodin reče Samuelu: “Popusti njihovu zahtjevu i postavi im kralja!” Tada Samuel reče Izrćlcima: “Idite, svaki u svoj grad!”

1 Samuelu 9:1-27
1. Tada je živio jedan čovjek od plemena Benjaminova po imenu Kiš, sin Abiela, sina Serora, sina Bekorata, sina Afijahova, Benjaminovac, čovjek imućan.
2. On je imao sina po imenu Šaula, mlada i lijepa. Nijedan između sinova Izrćlovih nije bio ljepši od njega. Nadvisivao je sve druge od ramena naviše.
3. Kad je jednom Kišu, Šaulovu ocu, bilo nestalo magarica, reče Kiš svojemu sinu Šaulu: “Uzmi sa sobom jednoga momka i zaputi se da tražiš magarice!”
4. Tako prođe goru Efrajimovu i prođe Šališu, a ne nađe ih. I prođoše zemlju Šaalim, ali uzalud. Tada odoše kroz područje Benjaminovo, ali ih ne nađoše.
5. Kada dođoše u zemlju Suf, reče Šaul momku koji je bio s njim: “Hajdemo se vratiti! Inače će se moj otac brinuti za nas umjesto za magarice.”
6. On mu odvrati: “Ovdje u ovom gradu živi čovjek Božji. On je veoma ugledan. Što god kaže sigurno se dogodi. Hajdemo odmah tamo! Možda će nas uputiti u ono zbog čega smo na putu.”
7. Šaul odgovori momku: “Što ćemo, ako pođemo tamo, ponijeti tomu čovjeku? Nestalo nam je kruha u torbama i nemamo dara da ga dademo čovjeku Božjemu. Što imamo drugo?”
8. A momak opet odvrati Šaulu: “Imam evo još četvrt šekela srebra. To ću dati čovjeku Božjemu da nas uputi u našu stvar.”
9. Prije bi se reklo u Izrćlu kad bi se išlo pitati Boga: “Hajdemo k vidovnjaku!” Jer koji se sada zovu proroci, u staro su se vrijeme zvali vidovnjaci.
10. Šaul odgovori momku: “Tvoj je prijedlog dobar. Hajdemo!” I pođoše u grad u kojem je stanovao čovjek Božji.
11. Kad su išli uzbrdo prema gradu, sretoše djevojke koje su izlazile da zahvaćaju vodu. Upitaše ih: “Je li ovdje vidovnjak?”
12. One im odgovoriše: “Jest, ovdje pred tobom. Ali požuri se; jer je danas došao u grad budući da danas narod održava žrtvenu svečanost na gori.\
13. Kad dođete u grad, upravo ćete ga još zateći prije nego pođe na goru k žrtvenoj gozbi. Jer narod ne počinje žrtvenu gozbu prije nego on dođe. Tek kad on blagoslovi gozbu, uzvanici će jesti. Hajdete dakle gore; jer sada ga još možete zateći.” \
14. I odoše gore u grad. Upravo kad htjedoše ući u grad, dođe im Samuel ususret da uziđe na goru.
15. A Gospodin je, dan prije nego je Šaul bio došao, Samuelu objavio:
16. ”Sutra u ovo doba poslat ću ti čovjeka iz Benjaminove zemlje. Njega pomaži za kneza nad mojim narodom Izrćlom! On će izbaviti moj narod iz ruku Filistejaca. Jer želim biti milostiv svojemu narodu. Njegov vapaj za pomoć došao je do mene.”
17. Kad Samuel ugleda Šaula, objavi mu Gospodin: “To je čovjek za koga ti rekoh: On će vladati mojim narodom.”
18. I Šaul pristupi Samuelu na vratima i upita: “Kaži mi, molim te, gdje je vidovnjakova kuća?”
19. Samuel odgovori Šaulu: “Ja sam vidovnjak. Hajde sa mnom na goru! Danas ćete sa mnom jesti. Sutra rano otpustit ću te. Tad ću te uputiti u sve što ti je na srcu.
20. Za magarice koje su ti nestale prije tri dana ne brini se! One su nađene. Komu će, uostalom, pripasti sve što traži Izrćl? Zar ne tebi i cijeloj tvojoj kući?”
21. Šaul odvrati: “Ja sam samo Benjaminovac, iz najmanjega plemena Izrćlova, i moja je obitelj najmanja između svih obitelji Benjaminova plemena. Što mi tako govoriš?”
22. A Samuel uze Šaula i njegova momka, odvede ih u dvoranu i posjedne ih u pročelje, među uzvanike, kojih je bilo oko trideset ljudi.
23. Samuel tad reče kuharu: “Donesi komad što ti ga dadoh, a rekoh ti da ga staviš na stranu!”
24. Tada uze kuhar plećku i što je bilo na njoj i stavi ga pred Šaula. A Samuel reče: “To je bilo ostavljeno. Uzmi preda se i jedi! Jer je to sačuvano za tebe, za ovaj čas još kad sam rekao: Pozvao sam goste.” Tako je jeo Šaul u onaj dan sa Samuelom.
25. Kad su sišli s gore u grad, razgovarao je još sa Šaulom na krovu.
26. Ustadoše rano. Kad je svanulo, zovnu Samuel Šaula na krovu: “Ustani! Pratit ću te.” Tada ustade Šaul, i obojica, on i Samuel, iziđoše.
27. Kad dođoše na kraj grada, reče Samuel Šaulu: “Pusti da momak ide daleko pred nama!” I momak ode naprijed. “A ti stani malo! Imam ti javiti riječ Božju.”

Psalmi 55:9-15
9. Brzo bih si potražio utočište od bijesna vjetra, od vihora.”
10. Smeti ih, Gospode! Pomuti im jezike, jer sam vidio nasilje i svađu u gradu.
11. Oni kruže zidinama danju i noću, u njemu vlada zločin i mučenje.
12. Usred njega pomor, s trga njegova ne odlaze tlačenje i prevara.
13. Ne, nije neprijatelj koji me grdi, to bih podnio; niti udara na me moj mrzitelj, tad bih se sakrio od njega. \
14. Ali ti, to si ti, čovjek kao ja, moj prijatelj, moj pouzdanik.
15. Međusobno smo se radosno pouzdavali, u svečanoj povorci hodili u Dom Božji.

Izreka 15:15-17
15. Svi su dani potlačenoga žalosni; tko je dobre volje, drži stalnu gozbu. \
16. Bolje je malo sa strahom Božjim, negoli veliko blago s nemirom.
17. Bolje je jelo od zelja tamo gdje je ljubav, nego ugojeni vol tamo gdje je mržnja.

Luki 22:1-23
1. Približavao se blagdan beskvasnih kruhova koji se zove Vazam.
2. Svećenički glavari i pismoznanci mislili su o tome kako bi mogli Isusa ubiti. A bojali su se naroda.
3. Tada uđe sotona u Judu koji se zvao Iškariotski i koji je bio jedan iz broja dvanćstorice.
4. On ode i stade pregovarati sa svećeničkim glavarima i nadstojnicima kako da im ga izda.
5. Oni se obradovaše tomu i obećaše da će mu dati novaca.
6. On obeća i stade tražiti zgodnu priliku da im ga preda, a da ne upadne u oči narodu.
7. Dođe dan beskvasnih kruhova na koji je trebalo žrtvovati vazmeno janje.
8. Tada posla Isus Petra i Ivana i naloži im: “Idite i pripravite nam vazmeno, da ga blagujemo!”
9. Oni ga upitaše: “Gdje da ga pripravimo?”
10. On im odgovori: “Kad dođete u grad, srest će vas čovjek koji nosi vodu u krčagu. Idite za njim u kuću u koju on uđe pa
11. kažite domaćinu: Učitelj te pita: Gdje je gostinjska prostorija u kojoj mogu održati vazmenu gozbu sa svojim učenicima?
12. On će vam pokazati veliku gornju prostoriju, sagovima prostrtu. Ondje pripravite!”
13. Oni odoše i nađoše kako im je bio kazao, i pripraviše vazmenu gozbu.
14. U određeni čas sjede Isus za stol i apostoli s njim.
15. On im reče: “Vrlo sam želio ovu vazmenu gozbu održati s vama, prije nego podnesem muku.
16. Jer vam kažem: Ne ću je više jesti, dok se ne dovrši u Božjem kraljevstvu.”
17. Tada uze čašu, zahvali i reče: “Uzmite je i razdijelite među sobom!
18. Jer vam kažem: Odsad ne ću više piti od trsova roda, dok ne dođe Božje kraljevstvo.”
19. Onda uze kruh, zahvali, razlomi ga i dade im ga govoreći: “Ovo je moje tijelo koje se predaje za vas. Ovo činite u spomen na mene!”
20. Isto tako uze poslije večere čašu i reče: “Ova čaša Novi je savez u mojoj krvi koja se prolijeva za vas.
21. Ali evo, ruka mog izdajnika je sa mnom na stolu.
22. Sin čovječji ide, doduše, kao što je određeno; ali teško čovjeku koji ga izdaje!”\
23. Tada oni stadoše jedan drugoga pitati tko je od njih koji bi to mogao učiniti.