A A A A A

Biblija u jednoj godini

Svibnja 2

1 Samuelu 6:1-21
1. Nakon što je kovčeg Gospodnji bio u području Filistejaca sedam mjeseci,
2. dozvaše Filistejci svećenike i vračare i upitaše: “Što ćemo učiniti s kovčegom Gospodnjim? Kažite nam kako ćemo ga poslati natrag, na mjesto kamo pripada!”
3. Oni odvratiše: “Ako hoćete kovčeg Boga Izrćlova natrag poslati, ne šaljite ga prazna, nego mu dajte pomirni dar! Tako ćete ozdraviti i doznat ćete zašto se ruka njegova ne odmiče od vas.”
4. Oni upitaše: “Kakav pomirni dar da mu damo?” A oni odvratiše: “Prema broju filistejskih glavara pet zlatnih čireva i pet zlatnih miševa; jer je zlo jednako stiglo sve vas, i vaše glavare.\
5. Načinite dakle slike svojih čireva i svojih miševa, što opustošiše zemlju, i dajte čast Bogu Izrćlovu! Možda će onda olakšati svoju ruku nad vama i nad vašim bogom, i nad vašom zemljom.
6. Zašto da budete uporna srca kao što su bili uporna srca Egipćani i faraon? Zar ne da ih se, nakon što ih udari, moralo pustiti da odu?
7. Načinite dakle sada jedna nova kola i priskrbite dvije krave dojilice, na koje još nije došao jaram! Upregnite krave u kola i njihovu telad odvedite od njih u staju!
8. Onda uzmite kovčeg Gospodnji, stavite ga na kola, i zlatne stvari koje ćete mu dati kao pomirni dar stavite u kovčežić pokraj njega! Tada ga pustite neka ide!
9. Pazite: Ako pođe putem kući svojoj u Bet Šemeš, onda je on učinio nama ovo veliko zlo; ako li ne pođe tamo, onda ćemo znati da nas se nije dohvatila njegova ruka, nego je to bilo slučajno.” \
10. Ljudi učiniše tako. Uzeše dvije krave dojilice i upregoše ih u kola, a njihovu telad ostaviše u staji.
11. Kovčeg Gospodnji staviše na kola i kovčežić sa zlatnim miševima i sa slikama svojih čireva.
12. A krave pođoše pravo cestom u Bet Šemeš. Ostale su, svejednako mučući, na istom putu, i nisu skretale ni nadesno ni nalijevo. Filistejski knezovi išli su za njima sve do područja Bet Šemeša.
13. Stanovnici Bet Šemeša upravo su želi pšenicu na dnu doline. Kad podigoše oči i ugledaše kovčeg, obradovaše se vidjevši ga.
14. Kola dođoše do polja Jošue iz Bet Šemeša i ondje stadoše. Tamo je stajao velik kamen. I iscijepaše drvo od kola i prinesoše krave Gospodinu kao žrtvu paljenicu.
15. A leviti uzeše kovčeg Gospodnji i kovčežić pokraj njega, u kojem su bile zlatne stvari, i staviše ga na veliki kamen. Ljudi iz Bet Šemeša prinesoše žrtve paljenice i zaklaše Gospodinu onaj dan žrtvu klanicu.
16. A vidjevši to, pet filistejskih knezova vratiše se u Ekron isti dan.
17. Ovo su zlatni čirevi što ih dadoše Filistejci Gospodinu kao pomirni dar: jedan za Ašdod, jedan za Gazu, jedan za Aškelon, jedan za Gat, jedan za Ekron.
18. Usto zlatni miševi prema broju svih filistejskih mjesta od pet knezova i utvrđenih gradova i neograđenih sela. Veliki kamen, na koji staviše kovčeg Gospodnji, stoji do dana današnjega na polju Jošue iz Bet Šemeša.
19. Zato što su bili pogledali u kovčeg Gospodnji, pohodi on stanovnike Bet Šemeša i pobi sedamdeset ljudi iz naroda, pedeset tisuća ljudi. Narod je tugovao nad tim što je Gospodin pustio tako veliku nesreću na narod.
20. I ljudi iz Bet Šemeša pitali su: “Tko može služiti pred Gospodinom, svetim Bogom? Komu da ode od nas?”
21. Oni stoga poslaše poslanike k stanovnicima Kirjat Jearima i poručiše: “Filistejci donesoše natrag kovčeg Gospodnji. Dođite i odnesite ga k sebi!”

1 Samuelu 7:1-17
1. Tada dođoše stanovnici Kirjat Jearima, uzeše kovčeg Gospodnji i odnesoše ga u Abinadabovu kuću na brijegu. Njegova sina Eleazara odrediše za čuvara Gospodnjega kovčega.
2. Od dana kad je kovčeg bio u Kirjat Jearimu prođe dugo vremena: dvadeset godina. Sva se je kuća Izrćlova obratila opet puna tuge Gospodinu.
3. A Samuel reče svoj kući Izrćlovoj: “Ako se hoćete svim srcem vratiti Gospodinu, onda odstranite poganske idole i slike Aštarte iz svoje sredine, upravite svoje srce na Gospodina i služite jedino njemu! Onda će vas on izbaviti iz ruku Filistejaca.”
4. I sinovi Izrćlovi odbaciše baale i aštarte, i služili su jedino Gospodinu.
5. Potom zapovjedi Samuel: “Skupite sav Izrćl u Mispu! Pomolit ću se za vas Gospodinu.”
6. I skupiše se tako u Mispu, crpili su vodu, prolijevali je pred Gospodinom, postili su onaj dan i priznali: “Sagriješismo Gospodinu.” A Samuel je sudio sinovima Izrćlovim u Mispi.
7. Kad Filistejci doznaše da su se sinovi Izrćlovi skupili u Mispi, iziđoše filistejski knezovi protiv Izrćla. Kad to čuše sinovi Izrćlovi, uplašiše se od Filistejaca.
8. Sinovi Izrćlovi zamoliše Samuela: “Ne prestaj vapiti za nas Gospodinu, Bogu našemu, da nas izbavi iz ruke Filistejaca!”
9. Samuel uze jedno janje odojče i prinese ga Gospodinu kao punu žrtvu paljenicu. Pritom se Samuel glasno molio Gospodinu za Izrćla, i Gospodin ga usliši.
10. Dok je naime Samuel upravo prinosio žrtvu paljenicu, iziđoše Filistejci protiv Izrćla u boj. Ali zagrmje Gospodin u isto vrijeme na Filistejce strahovitom grmljavinom. Time ih smete tako da su podlegli sinovima Izrćlovim.
11. Sinovi Izrćlovi iziđoše iz Mispe, potjeraše Filistejce i bilo ih je do Bet Kara.
12. Samuel tada uze kamen, stavi ga između Mispe i Ješane i nazva ga Eben Hćzer; jer reče: “Dovde nas Gospodin pomože.”\
13. Tako su bili Filistejci poraženi, i otada ne dođoše više u područje Izrćlovo. Jer dok je Samuel živio, bila je ruka Gospodnja protiv Filistejaca.
14. Gradovi što su ih Filistejci bili oduzeli sinovima Izrćlovim vratiše se opet Izrćlu, od Ekrona do Gata. I zemljišta što su im pripadala istrgnu Izrćl iz ruku Filistejaca. Isto je tako vladao mir među Izrćlom i Amorejcima.
15. Samuel je bio sudac Izrćlu svega svojega vijeka.
16. Svake godine išao je okolo, obišao bi Betel, Galgalu i Mispu i u svima bi tim mjestima sudio Izrćlu.
17. Onda bi se vratio u Ramu; jer tamo je imao svoju kuću i tamo je sudio sinovima Izrćlovim. I načini tamo žrtvenik Gospodinu. \

Psalmi 55:1-8
1. Upravitelju pjevačkoga zbora. Uz žičana glazbala. Poučna pjesma. Davidova.
2. Poslušaj, Bože, moju molitvu! Ne sakrivaj se mojemu vapaju!
3. Pripazi na me. Daj mi odgovor. U svom jadu se mučim i smeten sam
4. zbog prijetnji neprijatelja, zbog tlačenja bezbožnika jer nevolju navaljuju na me i u gnjevu me progone.
5. Srce mi se grči u grudima, samrtne muke na me se strovaljuju.
6. Strah i trepet obuzimaju me, groza se svaljuje na me.
7. Tada rekoh: “Kad bih imao krila golublja, odletio bih da otpočinem!
8. Jest, dugo bih letio u daljinu; pustinja bi mi bila postojbina. \

Izreka 15:14-14
14. Srce razumnoga čovjeka teži za znanjem; usta luđaka snuju ludost. \

Luki 21:20-38
20. Kad vidite da je Jeruzalem opkolila vojska, onda znajte da je blizu njegovo razorenje.
21. Tada neka ljudi u Judeji bježe u gore! Oni u gradu neka izađu van; koji su na polju, neka ne ulaze u grad!\
22. Jer to su dani odmazde, kad će se sve ispuniti što stoji u Pismu.
23. Teško trudnicama i dojiljama u one dane! Jer će doći velika tjeskoba na zemlju i sud gnjeva na ovaj narod.
24. Jedni će pasti od oštrice mača, drugi će biti zarobljeni, odvedeni među sve narode. Jeruzalem će gaziti neznabošci, dok ne prođu vremena neznabožaca.
25. Bit će znaci na suncu, mjesecu i zvijezdama. Na zemlji će među narodima vladati strašno očajanje od buke i huke mora.
26. Ljudi će ginuti od straha i čekanja onoga što će doći na zemlju. Jer će se nebeske sile uzdrmati.
27. Tada će ugledati gdje Sin čovječji dolazi na oblaku s velikom moći i slavom.
28. Kad to nastane, onda se uspravite i podignite svoje glave! Otkupljenje se vaše približava.”
29. Kaza im prispodobu: “Promatrajte smokvu i sva druga stabla!
30. Kad vidite da već pupaju, znate da je blizu ljeto.
31. Tako i vi, kad vidite da se ovo zbiva, znajte da je blizu Božje kraljevstvo!
32. Zaista kažem vam, ovaj naraštaj ne će proći dok se sve to ne dogodi.
33. Nebo i zemlja proći će, a riječi moje ne će proći.
34. Pazite da svoja srca ne otežate rasipništvom, pijanstvom i zemaljskim brigama, i da vam onaj dan ne dođe iznenada.
35. Kao zamka doći će na sve koji prebivaju po svoj zemlji.
36. Pa zato budite uvijek budni i molite da mognete umaći svemu onome što će doći, i da opstanete pred Sinom čovječjim!”
37. Danju je učio u Hramu, a noću je izlazio van i boravio na gori koja se zove Maslinska gora.
38. Ujutro je hrlio sav narod k njemu u Hram da ga sluša.