A A A A A

Biblija u jednoj godini

Travanj 19

Sucima 3:1-31
1. Ovo su narodi koje ostavi Gospodin, da po njima kuša sinove Izrćlove u svemu onom što još nisu znali u pogledu vođenja rata u Kanaanu.
2. Tako su naraštaji sinova Izrćlovih morali naučiti vojništvo, jedino što nisu znali otprije.
3. Pet je Filistejskih knezova, svi Kanaanci, Sidonci i Hivijci, koji su prebivali na Libanonu, od gore Baal-Hermona do mjesta gdje se ide u Hamat.
4. Po njima je Izrćl trebao biti stavljen na kušnju i da se vidi hoće li slijediti upute Gospodnje, na koje je bio obvezao njihove oce preko Mojsija.
5. Tako su prebivali sinovi Izrćlovi među Kanaancima, Hetitima, Amorejcima, Perižanima, Hivijcima i Jebusejcima.
6. Oni su uzimali sebi njihove kćeri za žene, davali svoje vlastite njihovim sinovima i služili njihovim bogovima.
7. Kad su sinovi Izrćlovi opet činili što se nije sviđalo Gospodinu, i kad su zaboravili Gospodina, svojega Boga, pa su služili baalima i lugovima,
8. raspali se Gospodnji gnjev protiv Izrćla i dade ih u ruke Kušanu Rišatajimu, kralju sjeverne Mezopotamije. Osam godina morali su sinovi Izrćlovi služiti Kušanu Rišatajimu.
9. Kad sinovi Izrćlovi zavapiše Gospodinu, podiže Gospodin Izrćlovim sinovima izbavitelja, da ih izbavi: Otniela, sina Kenaza, mlađega brata Kalebova.
10. Na njega dođe duh Gospodnji, i on postade sudac u Izrćlu. Kad on iziđe na vojsku, predade mu Gospodin u ruke Kušana Rišatajima, kralja sjeverne Mezopotamije, i on uništi Kušana Rišatajima,
11. i bila je sad zemlja mirna četrdeset godina, dok ne umre Otniel, sin Kenazov.
12. Kad su sinovi Izrćlovi opet činili što se nije sviđalo Gospodinu, učini Gospodin moapskoga kralja Eglona jačim od sinova Izrćlovih, jer su činili što se nije sviđalo Gospodinu.
13. On se ujedini s Amoncima i Amalečanima, izađe i pobijedi Izrćlove sinove. Tad zauzeše Palmov grad.
14. Nato su sinovi Izrćlovi služili Eglonu, moapskomu kralju, osamnćst godina.
15. I Gospodin, kad sinovi Izrćlovi zavapiše Gospodinu, podiže izbavitelja. Ehuda, sina Gere iz plemena Benjaminova, čovjeka koji je bio ljevak. Kad jednom sinovi Izrćlovi poslaše po njemu danak Eglonu, moapskomu kralju,
16. načini sebi Ehud bodež dvorezac, lakat dug, pričvrsti ga pod svoju haljinu, sa svoje desne strane,
17. i tako predade danak Eglonu, moapskomu kralju. Eglon je bio čovjek vrlo debeo.
18. Kad je bio gotov s predajom danka, otpusti ljude koji su bili nosili danak,
19. vrati se opet sam pokraj idolskih likova u blizini Gilgala i reče: “Moram ti, kralju, kazati jednu tajnu.” On zapovjedi da šute. Tada se udaljiše svi koji su bili kod njega.
20. Ehud pristupi k njemu, a on je sjedio sam u hladu svoje gornje sobe, i Ehud reče: “Moram ti kazati riječ Božju!” Kad on usta sa svojega prijestolja,
21. poteže Ehud lijevom svojom rukom, trgnu bodež s desnog bedra i zabije mu ga u trbuh,
22. tako da je držak odmah prodro za oštricom, i salo se sklopilo oko oštrice, jer nije izvukao bodež iz trbuha. Pritom je izišla nečistoća.
23. Tad Ehud izađe van u trijem, zatvori za sobom vrata gornje sobe i zaključa ih.
24. Kad se je bio udaljio, dođoše sluge da pogledaju. Kako nađoše da su vrata gornje sobe zaključana, pomisliše: Bit će da obavlja svoju potrebu u hladu sobe.
25. I tako su čekali veoma dugo. Ali kad on vrata gornje sobe dugo nije otvarao, uzeše ključ i otvoriše. A tamo je ležao njihov gospodar na podu mrtav.
26. A Ehud je, dok su oni čekali, bio umakao, došao do idolskih likova i utekao u Seir.
27. čim se vratio, zatrubi u trubu na Efrajimovoj gori, i sinovi Izrćlovi siđoše s njim s gore. On im je stajao na čelu.
28. Na njegov poziv: “Hajdete za mnom, jer Gospodin vam predade u ruke vaše neprijatelje Moapce”, siđoše oni za njim, zatvoriše Moapcima gazove Jordana i ne dadoše nikome prijeko.
29. Pobiše tada Moabaca oko deset tisuća, sve jakih i hrabrih ljudi. Nitko ne umače.
30. Tako se onda morade Moab podvrći vlasti Izrćlovoj, i zemlja je bila mirna osamdeset godina.
31. Nakon njega ustade Šamgar, sin Anatov. On pobi šest stotina Filistejaca volovskim šiljkom. I on je bio sudac Izrćlu.

Sucima 4:1-24
1. Kad su sinovi Izrćlovi nakon Ehudove smrti opet činili što se nije sviđalo Gospodinu,
2. predade ih Gospodin u ruke Jabinu, kanaanskomu kralju, koji je vladao u Asoru. Njegov je vojskovođa bio Sisera, koji je boravio u neznabožačkom Harošetu.
3. Tada su zavapili sinovi Izrćlovi Gospodinu za pomoć. Jer je on imao devet stotina željeznih kola i veoma je tlačio Izrćlove sinove dvadeset godina.
4. U ono vrijeme Debora, proročica, Lapidotova žena, sudila je Izrćlu.
5. Ona je stanovala pod Deborinom palmom između Rame i Betela na Efrajimovoj gori. Sinovi Izrćlovi dolazili su gore k njoj na sud.
6. I ona dade dozvati Baraka, Abinoamova sina, iz Kedeša Naftalijeva i reče mu: “Gospodin, Bog Izrćlov, zapovijeda ti: Idi, uzađi na goru Tabor i uzmi sa sobom deset tisuća ljudi između Naftalijevih i Zebulunovih sinova!
7. Ja ću dovesti k tebi na potok Kišon Siseru, Jabinova vojskovođu, i njegova kola i ljudstvo i predat ću ga tebi u ruke.”
8. Barak joj odvrati: “Ako ti budeš išla sa mnom, ići ću i ja. Ako li ne budeš išla sa mnom, ne ću ići ni ja.”
9. Ona odvrati: “Dobro, ja ću ići s tobom. Ali tad ne ćeš imati slave u ratu što ga poduzimaš, nego će Gospodin dati ženi u ruke Siseru.” Nato se Debora podiže i ode s Barakom u Kedeš.
10. Tada Barak dozva Zebuluna i Naftalija u Kedeš, i deset tisuća ljudi pođe gore pod njegovim vodstvom. I Debora je išla s njim.
11. A Kenijac Heber bio se odvojio od Kajina, jednoga od sinova Hababa, Mojsijeva tasta. On razape svoj šator kod saananimskoga hrasta pokraj Kedeša.
12. Kad javiše Siseri da je izašao Barak, Abinoamov sin, na Tabor,
13. skupi Sisera sva svoja kola, devet stotina željeznih ratnih kola, i svu svoju vojsku, što je bila pod njim, od neznabožačkoga Harošeta do potoka Kišona.
14. Tada reče Debora Baraku: “Ustani! Jer je ovo dan u koji će ti Gospodin dati u ruke Siseru. Sam Gospodin ići će pred tobom.” Nato Barak siđe s gore Tabora, i deset tisuća ljudi za njim.
15. Gospodin smete Siseru i sva njegova kola i vojsku pred Barakom. Sisera skoči s kola i pobježe pješice.
16. Barak je progonio kola i vojsku do neznabožačkog Harošeta i sva Siserina vojska pade od oštrice mača. Ne osta ni jedan.
17. Sisera pobježe pješice do šatora Jćle, žene Kenijca Hebera; jer je među Jabinom, hasorskim kraljem, i rodom Kenijca Hebera vladao mir.\
18. Jćla iziđe ususret Siseri i reče mu: “Navrati se, gospodaru, navrati k meni, ne boj se!” I on navrati k njoj u šator, i ona ga pokri pokrivačem.
19. On je zamoli: “Daj mi malo vode da se napijem, jer sam žedan!” Ona otvori mijeh mlijeka, dade mu da se napije i opet ga pokri.
20. Nato joj on reče: “Stani na ulaz u šator! Ako tko dođe i upita te: Ima li tko tamo?, odgovori: Nema.”
21. Ali Jćla, žena Heberova, prihvati kolac od šatora, uze čekić, pristupi k njemu polako i zabije mu kolac kroz sljepoočnice, tako te prođe u zemlju. On je bio naime od umora tvrdo zaspao. I tako umre.
22. Kad je Barak, koji je progonio Siseru, onuda prolazio, Jćla mu izađe ususret i reče mu: “Dođi, pokazat ću ti čovjeka kojega tražiš!” Kad je ušao, Sisera je tamo ležao mrtav, i kolac mu je bio zaboden u sljepoočnice.
23. Tako ponizi Bog u onaj dan Jabina, kanaanskoga kralja, pred sinovima Izrćlovim.
24. I ruka sinova Izrćlovih bivala je sve teža Jabinu, kanaanskomu kralju, dok ne unište Jabina, kanaanskoga kralja.

Psalmi 48:9-14
9. Kako čusmo tako sad vidjesmo: u gradu Gospoda nad vojskama, u gradu Boga našega; Bog ga čvrstim učini dovijeka. \
10. Spominjemo se, Bože, tvoje dobrote usred tvoga Hrama.
11. Kao što tvoje ime, Bože, tako dopire tvoja slava do krajeva zemlje; pravde je puna tvoja desnica. \
12. Nek se veseli gora Sion. Nek klikću gradovi Judeje zbog tvojih sudova.
13. Prođite oko Siona, obiđite ga! Izbrojite njegove kule!
14. Pogledajte dobro njegove zidine, razmotrite njegove palače, da možete pripovijedati budućem naraštaju:

Izreka 14:18-19
18. Luđaci ostaju u svojoj ludosti, a mudri se kite znanjem.
19. Pred dobrima se zli moraju prignuti, i bezbožnici moraju stajati na vratima pravednika.

Luki 14:25-35
25. Veliko mnoštvo naroda išlo je za njim. Tada se on obazre i reče im:
26. ”Ako tko dođe k meni, a ne mrzi oca i majke, žene, djece, braće i sestara, da, i samoga sebe, ne može biti moj učenik.
27. Tko ne nosi svojega križa i ne ide za mnom, ne može biti moj učenik.
28. Kad jedan od vas hoće da gradi kulu, ne sjedne li najprije i ne proračuna li troškove, ima li sredstava za završetak?
29. Kad bi naime postavio temelj, a poslije ne bi mogao dovršiti gradnje, svi koji bi to vidjeli, rugali bi mu se
30. i govorili: Ovaj je čovjek počeo graditi i nije mogao dovršiti.
31. Ili kad koji kralj hoće zaratiti s drugim kraljem, ne sjedne li najprije i ne promisli može li s deset tisuća ljudi izaći protiv onoga koji na njega dolazi s dvadeset tisuća?
32. Ako ne može, onda pošalje izaslanike, dok je onaj još daleko, i moli da se mirno nagode.
33. Tako i nijedan od vas koji se ne odreče svega što ima, ne može biti moj učenik.
34. Sol je nešto dobro. Ali ako sol obljutavi, čim da se ona posoli?
35. Niti se može upotrijebiti za zemlju, niti za gnoj. Baca se napolje. Tko ima uši da čuje, neka čuje!”