A A A A A

Biblija u jednoj godini

Ožujak 18

Brojeva 33:1-56
1. Ovo su postaje sinova Izrćlovih kad iziđoše iz egipatske zemlje sa svojim četama pod Mojsijevim i Aronovim vodstvom.
2. Mojsije popisa njihove postaje, od kojih su po zapovijedi Gospodnjoj dalje putovali. Ovo su njihove postaje na putovanju.
3. Pođoše iz Ramsesa prvoga mjeseca, petnćstoga dana prvoga mjeseca. Na dan po Pashi iziđoše sinovi Izrćlovi pod moćnom rukom pred očima svih Egipćana,
4. dok su Egipćani pokopavali svoje prvorođence, što ih je bio Gospodin među njima pobio. Jer je bio Gospodin izvršio kazneni sud na njihovim bogovima.
5. Sinovi Izrćlovi pođoše dakle iz Ramsesa i utaboriše se u Sukotu.
6. Iz Sukota pođoše i utaboriše se u Etamu, koji je nakraj pustinje.
7. Iz Etama pođoše i okrenuše prema Pi Hahirotu, koji je naprema Baal Sefonu, i utaboriše se pred Migdolom.
8. Iz Pi Hahirota pođoše i prijeđoše preko mora u pustinju i nakon što su putovali tri dana preko Etamske pustinje, utaboriše se u Mari.
9. Iz Mare pođoše i dođoše u Elim. U Elimu je bilo dvanćst studenaca i sedamdeset palmi, i tu se utaboriše.
10. Iz Elima pođoše i utaboriše se kod Crvenoga mora.
11. Od Crvenoga mora pođoše i utaboriše se u Sinajskoj pustinji.
12. Iz Sinajske pustinje pođoše i utaboriša se u Dofki.
13. Iz Dofke pođoše i utaboriše se u Alušu.
14. Iz Aluša pođoše i utaboriše se u Refidimu. Tamo narod nije imao vode za piće.
15. Iz Refidima pođoše i utaboriše se u Sinajskoj pustinji.
16. Iz Sinajske pustinje pođoše i utaboriše se u Kibrot Hattaavi.
17. Iz Kibrot Hattaave pođoše i utaboriše se u Haserotu.
18. Iz Haserota pođoše i utaboriše sa u Ritmi.
19. Iz Ritme pođoše i utaboriše se u Rimon Peresu.
20. Iz Rimon Peresa pođoše i utaboriše se u Libni.
21. Iz Libne pođoše i utaboriše se u Risi.
22. Iz Rise pođoše i utaboriše se u Kehelati.
23. Iz Kehelate pođoše i utaboriše se na gori Šeferu.
24. Od gore Šefera pođoše i utaboriše se u Haradi.
25. Iz Harade pođoše i utaboriše se u Makhelotu.
26. Iz Makhelota pođoše i utaboriše se u Tahatu.
27. Iz Tahata pođoše i utaboriše se u Tarahu.
28. Iz Taraha pođoše i utaboriše se u Mitki.
29. Iz Mitke pođoše i utaboriše se u Hešmoni.
30. Iz Hešmone pođoše i utaboriše se u Moserotu.
31. Iz Moserota pođoše i utaboriše se u Bene Jaakanu.
32. Iz Bene Jaakana pođoše i utaboriše se kod Hor-Gidgada.
33. Iz Hor-Gidgada pođoše i utaboriše se u Jotbati.
34. Iz Jotbate pođoše i utaboriše se u Abroni.
35. Iz Abrone pođoše i utaboriše se u Esion Geberu.
36. Iz Esion Gebera pođoše i utaboriše se u Sinajskoj pustinji, to jest u Kadešu.
37. Iz Kadeša pođoše i utaboriše se na gori Horu na granici edomske zemlje.
38. Svećenik Aron uziđe na goru Hor po zapovijedi Gospodnjoj i umre ondje u četrdesetoj godini po izlasku sinova Izrćlovih iz egipatske zemlje, prvoga dana petoga mjeseca.
39. Aronu je bilo sto i dvadeset i tri godine kad umre na gori Horu.
40. Kanaanac, kralj u Aradu, koji je prebivao u Negebu, u kanaanskoj zemlji, čuo je za dolazak sinova Izrćlovih.
41. Od gore Hora pođoše i utaboriše se u Salmoni.
42. Iz Salmone pođoše i utaboriše se u Punonu.
43. Iz Punona pođoše i utaboriše se u Obotu.
44. Iz Obota pođoše i utaboriše se u Ije-Abarimu na moapskoj granici.
45. Iz Ije-Abarima pođoše i utaboriše se u Dibon Gadu.
46. Iz Dibon Gada pođoše i utaboriše se u Almon Diblatajimu.
47. Iz Almon Diblatajima pođoše i utaboriše se u abarimskim gorama nasuprot Nebu.
48. Od abarimskih gora pođoše i utaboriše se na moapskim poljanama, na Jordanu nasuprot Jerihonu.
49. Njihov tabor protezao se na Jordanu od Bet Haješimota do Abel Hašitima na moapskim poljanama.
50. Gospodin zapovjedi Mojsiju na moapskim poljanama nasuprot Jerihonu:
51. ”Priopći sinovima Izrćlovim ovaj naputak: Kad prijeđete preko Jordana u kanaansku zemlju,
52. protjerajte ispred sebe sve stanovnike zemlje i uništite sve njihove idolske slike! I sve njihove uzvisine opustošite!
53. Uzmite sebi u posjed zemlju i prebivajte u njoj! Jer vam dadoh tu zemlju da bude vaša.
54. Ždrijebom razdijelite zemlju kao baštinu po svojim plemenima! Plemenu koje je mnogobrojno dajte veću baštinu, a onomu koje je manje dajte manju baštinu! Što komu dopadne ždrijebom, ono neka mu bude! Po svojim očinskim plemenima razdijelite sebi baštinu!
55. Ako li ne protjerate ispred sebe stanovnike zemlje, onda će oni koje od njih ostavite biti trnje vašim očima i ostani vašim bokovima, i pritiskivat će vas u zemlji u kojoj ćete prebivati.
56. Što sam mislio učiniti njima, učinit ću vama.”

Brojeva 34:1-29
1. Gospodin zapovjedi Mojsiju:
2. ”Priopći sinovima Izrćlovim ovaj naputak: Kad dođete u kanaansku zemlju, neka vam to bude zemlja koja vam pripada kao baština: kanaanska zemlja sa svojim granicama.
3. Južna strana neka ide od sinajske pustinje uz edomsku granicu! Južna granica neka na istoku počinje na južnom kraju Slanoga mora!
4. Onda neka se granica savije južno od visine Akrabima i neka prelazi prema Sinu, dok ne dođe na kraj južno od Kadeš Barnee! Odatle neka teče dalje prema Hasar-Adaru i neka ide do Asmone!
5. Od Asmone neka se granica zavije k egipatskomu potoku, dok ne dođe na kraj kod mora!
6. Zapadna granica neka vam bude veliko more, neka vam je ono s te strane granica!
7. Sjeverna granica neka vam bude ovo: Od velikoga mora povucite sebi granicu do gore Hora!
8. Od gore Hora povucite sebi granicu do puta prema Hamatu! Krajnja točka granice neka je Sedada!
9. Onda neka granica teče dalje do Zifrone, i kraj neka joj bude kod Hasar-Enana! To neka vam je sjeverna granica!
10. Prema istoku povucite sebi granicu od Hasar-Enana do Šefama!
11. Od Šefama neka ide granica dolje u Riblu, istočno od Ajina. Tada neka granica ide još dalje dolje i neka udari na gorski greben istočno od jezera Keneret!
12. Nato neka granica ide dolje k Jordanu, dok ne iziđe na Slano more! To neka su uokolo granice vaše zemlje!”
13. Mojsije dade sinovima Izrćlovim još ovaj naputak: “To je zemlja koju ćete dobiti kao baštinu ždrijebom, i za koju je zapovjedio Gospodin da je dobije devet plemena i pol.
14. Jer pleme Rubenovih sinova po svojim obiteljima i pleme Gadovih sinova po svojim obiteljima i polovina Manašeova plemena već primiše svoju baštinu.
15. Ta dva plemena i pol primiše svoju baštinu na drugoj strani Jordana, naprema Jerihonu, na istoku, prema izlasku sunca.”
16. Dalje reče Gospodin Mojsiju:
17. ”Ovo su imena ljudi koji neka vam razdijele zemlju u baštinu: Svećenik Eleazar i Jošua, Nunov sin.
18. I uzmite po jednoga kneza iz svakoga plemena, da dijeli zemlju!
19. Ovo su imena tih ljudi: od plemena Judina Kaleb, sin Jefuneov;\
20. od plemena sinova Šimunovih Šemuel, sin Amihudov;\
21. od plemena Benjaminova Elidad, sin Kislonov;\
22. od plemena sinova Danovih kao knez Buki, sin Joglijev;\
23. od potomaka Josipovih: za pleme sinova Manašejevih kao knez Haniel, sin Efodov;\
24. od plemena sinova Efrajimovih kao knez Kemuel, sin Šiftanov;\
25. od plemena sinova Zebulonovih kao knez Elisafan, sin Parnakov;\
26. od plemena sinova Jisakarovih kao knez Paltiel, sin Azanov;\
27. od plemena sinova Ašerovih kao knez Ahihud, sin Šelomijev,
28. od plemena sinova Neftalijevih kao knez Pedahel, sin Amihudov.”
29. To su oni kojima zapovjedi Gospodin da razdijele sinovima Izrćlovim baštinu u kanaanskoj zemlji.

Psalmi 35:9-16
9. A moja duša nek se raduje u Gospodu, nek se veseli u njegovoj pomoći.
10. Sve će kosti u meni reći: “Gospode, tko je kao ti koji izbavljaš bijednika od ruke jačega, patnika i ubogoga od razbojnika?”
11. Ustaju protiv mene lažni svjedoci! Pitaju me za ono što ne znam.
12. Vraćaju mi zlo za dobro! Osama je sudbina mojoj duši.
13. A ja?? Kad ih satre bolest, bila je vreća moja odjeća; mučio sam sebe postom i molitva mi se vraćala u grudi. Molio sam se duboko prignut. \
14. Kao za prijateljem, za bratom, obilazio sam žalostan, pognut kao u žalosti za majkom.
15. A kada ja posrnuh, oni se radovahu; okupljahu se, protiv mene se okupljahu, da me udaraju iznenada. Klevetaše me bez prestanka. \
16. Kao zločincu oni se zlokobno podruguju, škripe na me zubima.

Izreka 12:2-2
2. Dobar čovjek dobiva milost kod Gospodina, a spletkara osuđuje.

Marku 15:1-24
1. Odmah u rano jutro održaše svećenički glavari vijećanje sa starješinama i pismoznancima, cijelo Veliko vijeće. Oni dadoše Isusa svezana odvesti i predati Pilatu.
2. Pilat ga upita: “Jesi li ti kralj židovski?” On mu odgovori: “Ti kažeš.”
3. I iznesoše svećenički glavari mnoge tužbe protiv njega.
4. Pilat ga upita dalje: “Zar ništa ne odgovoraš? čuješ li što sve iznose protiv tebe!”
5. Ali Isus ne odvrati više ništa, tako da se Pilat čudio.
6. O blagdanu običavao im je pustiti jednoga sužnja kojega bi zatražili.
7. Tada je ležao u zatvoru čovjek po imenu Baraba s drugim buntovnicima. Oni su u buni počinili umorstvo.
8. I tako izađe mnoštvo naroda i zamoli ono što bi mu uvijek davao.
9. Pilat ih upita: “Hoćete li da vam pustim židovskoga kralja?”
10. On je dobro zapazio da su ga svećenički glavari predali iz zavisti.
11. Ali svećenički glavari nagovoriše narod da im radije pusti Barabu.
12. Pilat im odvrati: “A što da činim s ovim što ga zovete židovskim kraljem?”
13. Oni povikaše: “Razapni ga!”
14. ”A što je zlo učinio?” upita ih Pilat. Oni su samo vikali još jače: “Razapni ga!”
15. Pilat htjede zadovoljiti narod i pusti mu Barabu. A Isusa dade bičevati i predade da ga razapnu.
16. Vojnici ga odvedoše unutar dvora, u pretorij, i sazvaše cijelu četu.
17. Ogrnuše mu skrletnu kabanicu, opletoše vijenac od trnja i staviše mu na glavu.
18. Tada su ga pozdravljali: “Zdravo, kralju židovski!”
19. Pritom su ga udarali trskom po glavi, pljuvali na nj, pregibali svoje koljeno i klanjali mu se.
20. Pošto su mu se tako narugali, svukoše mu skrletnu kabanicu i obukoše ga u njegove vlastite haljine. Tada ga povedoše van da ga razapnu.
21. Natjeraše nekoga koji je dolazio s polja i upravo prolazio, Šimuna iz Cirene, Aleksandrova i Rufova oca, da mu ponese križ.
22. Tako ga dovedoše na mjesto Golgotu, što znači kosturnica.
23. Ondje mu dadoše vino sa smirnom. Ali on ne uze.
24. Tada ga razapeše i između sebe razdijeliše njegove haljine bacivši za njih kocke tko će što dobiti.