A A A A A

Biblija u jednoj godini

Siječanj 14

Postanka 27:1-46
1. Kad Izak ostarje i oči mu potamnješe da nije mogao više vidjeti, dozva svog starijega sina Ezava i reče mu: “Sine moj”! On mu odgovori: “Evo me!”
2. Tada Izak reče: “Vidiš, ostario sam i ne znam kad ću umrijeti.
3. Uzmi sad svoje oružje, svoj tobolac i luk, izađi van u pustinju i ulovi mi komad divljači!
4. Priredi mi od toga tečno jelo, kako to ja volim, i donesi mi to! Tada ću jesti i duša će te moja za to blagosloviti, prije nego umrem.”
5. A Rebeka je bila čula kad je Izak tako govorio sa sinom Ezavom. I Ezav izađe u pustinju da ulovi divljači i donese kući.
6. Tada reče Rebeka svom sinu Jakovu: “čula sam kako tvoj otac reče tvom bratu Ezavu:
7. Donesi mi komad divljačine i priredi mi tečno jelo! Tada ću jesti i tebe pred Gospodinom blagosloviti, prije nego umrem.
8. Nego sada, sine moj, poslušaj savjet što ću ti ga dati!
9. Otiđi k stadu i donesi mi dva lijepa jareta! Od njih ću prirediti tečno jelo tvojemu ocu, kako on to voli.
10. Onda ćeš donijeti svom ocu da jede pa da te blagoslovi, prije nego umre.”
11. A Jakov odvrati svojoj majci Rebeki: “Ali moj je brat Ezav čovjek rutav, a ja sam gladak.
12. Možda će me moj otac opipati. Onda sam pred njim kao varalica, pa bih navukao na sebe prokletstvo umjesto blagoslova.”
13. A njegova mati odgovori: “Na me neka padne to prokletstvo tvoje, sine moj! Poslušaj savjet moj! Otiđi i donesi mi!”
14. On tada ode i donese svojoj majci. Majka priredi od toga tečno jelo, kako je to volio njegov otac.
15. Nato donese Rebeka najbolje haljine svoga starijeg sina Ezava, što ih je imala u kući kod sebe, i odjene ih mlađem sinu Jakovu.
16. Kožice jareće ovi mu oko ruku i oko glatkoga vrata.
17. Tada dade sinu Jakovu u ruke tečno jelo s kruhom, što ga je bila priredila.
18. Tako uđe on k ocu i reče: “Oče moj!” On odgovori: “Evo me! Tko si ti, sine moj?”
19. Jakov odvrati ocu: “Ja sam Ezav, tvoj prvorođenac. Učinio sam kako si mi naložio. Sjedi uspravno i jedi moje divljači i onda me blagoslovi!”
20. A Izak upita svojega sina: “Kako si mogao tako brzo nešto naći, sine moj?” On odgovori: “Gospodin, Bog tvoj, dade te istrča preda me.”
21. Ali Izak reče Jakovu: “Stupi bliže da te opipam, sine moj, jesi li ti zaista sin moj Ezav ili nisi!”
22. Jakov pristupi k ocu svojemu Izaku i on ga opipa i reče: “Glas je doduše Jakovljev, ali ruke su Ezavove.”
23. I ne prepozna ga, jer su njegove ruke bile rutave kao ruke njegova brata Ezava. Pošto ga je pozdravom blagoslova pozdravio,
24. upita opet: “Ti si dakle doista sin moj Ezav?” On odgovori: “Jesam.”
25. Tada on reče: “Onda mi donesi da jedem divljači svog sina i da te tada blagoslovim!” Jakov mu donese, i on je jeo. Tada donese vina, i on je pio.
26. Nato mu reče njegov otac Izak: “Hodi ovamo, sine moj, i poljubi me!”
27. On pristupi i poljubi ga. Kad on osjeti miris njegovih haljina, blagoslovi ga govoreći: “Zaista, miris sina mojega jest kao miris polja kad ga blagoslovi Gospodin.
28. Bog ti dao nebeske rose i rodne zemlje i vina i žita u izobilju!
29. I narodi se pred tobom prigibali! Bio gospodar braći svojoj, i klanjali se tebi sinovi majke tvoje! Proklet bio koji tebe proklinje! A blagoslovljen bio koji tebe blagoslivlja!”
30. Kad je Izak bio završio blagoslov nad Jakovom, a Jakov jedva što je bio otišao ispred svojega oca Izaka, vrati se njegov brat Ezav iz lova.
31. I on priredi tečno jelo, donese svojemu ocu i reče ocu: “Sjedni uspravno, oče dragi, i jedi divljači svojega sina! Onda me blagoslovi!”
32. Tada ga upita njegov otac Izak: “Tko si ti?” On reče: “Ja sam tvoj sin, tvoj prvorođenac, Ezav.”
33. Izak se neizmjerno uplaši i povika: “A tko je bio onaj koji ulovi divljači i donese mi je? Ja sam jeo od svega prije nego ti dođe, i njega sam blagoslovio. I on će tako ostati blagoslovljen!”
34. Kad Ezav razabra riječi svog oca, zavrisnu gorko iza glasa i zamoli svojega oca: “Blagoslovi i mene, oče dragi!”
35. On odgovori: “Dođe tvoj brat s prijevarom i odnese ti blagoslov.”
36. Tada on odvrati: “Pravo mu se dalo ime Jakov. Već dvaput me prevari: Moje pravo prvorodstva uze mi, a sad mi eto još ote i blagoslov.” Tad upita: “Zar nisi za me sačuvao nikakva blagoslova?”
37. Izak odgovori Ezavu: “Eto, postavih ga tebi za gospodara i svu njegovu braću dadoh mu za sluge. Opskrbih ga žitom i vinom. Pa što bih sad još mogao učiniti za tebe, sine dragi?”
38. Ezav odvrati svojemu ocu: “Zar imaš samo jedan blagoslov, oče dobri? Blagoslovi i mene, oče dragi!” I Ezav stade glasno plakati.
39. Tada mu njegov otac Izak progovori: “Eto, daleko od rodne zemlje bit će tvoje prebivalište i daleko od rose nebeske odozgo.
40. Od svojega mača živjet ćeš i bratu ćeš svojemu služiti. Napregneš li se, jaram ćeš njegov stresti s vrata svojega.”
41. Ezav posta neprijatelj Jakovu zbog blagoslova što mu ga je bio dao njegov otac, i reče Ezav: “Uskoro dolazi vrijeme u kojem će se žaliti mog oca; tada ću ubiti svojega brata Jakova.” \
42. I kad Rebeka sazna za tu izjavu svog starijeg sina Ezava, dozva mlađeg sina Jakova i reče mu: “Slušaj, brat tvoj Ezav hoće da ti se osveti i da te ubije.
43. Nego, sine dragi, poslušaj moj savjet! Ustani i bježi k mom bratu Labanu u Haran!
44. Ostani jedno vrijeme kod njega, dok se slegne srdžba tvog brata!
45. čim se gnjev tvojega brata odvrati od tebe i on zaboravi što si mu učinio, poslat ću po tebe i otamo te dovesti ovamo. Zašto bih vas obojicu izgubila u jednom danu?”
46. Potom Rebeka reče Izaku: “Omrznuo mi je život zbog kćeri Hetita. Ako i Jakov uzme sebi za ženu jednu Hetitkinju, jednu između kćeri u zemlji, onda što imam još od života?”

Postanka 28:1-22
1. Tada Izak dozva Jakova, blagoslovi ga i naloži mu: “Ne uzimaj žene između kćeri Kanaanaca!
2. Nego ustani, idi u Padan Aram u kuću Betuela, oca tvoje majke i uzmi sebi otamo ženu, jednu između kćeri Labana, brata tvoje majke.
3. Bog, Svemogući, neka te blagoslovi, neka te učini plodnim i umnoži te da postaneš mnoštvo narodâ!
4. I neka ti da blagoslov Abrahamov, tebi i potomcima tvojim, da zaposjedneš zemlju u kojoj prebivaš kao tuđinac i koju Bog dade Abrahamu!”
5. Tako otpremi Izak Jakova, i on se zaputi u Padan Aram k Labanu, sinu Aramejca Betuela, bratu Rebeke, majke Jakova i Ezava.
6. A Ezav sazna da je Izak blagoslovio Jakova i poslao ga u Mezopotamiju, da otamo dovede sebi ženu, i da mu je blagoslivljajući ga naložio: “Ne uzimaj žene Kanaanke”,
7. i da je Jakov poslušao svog oca i majku i otišao u Padan Aram.
8. I vidje Ezav da njegovu ocu Izaku nisu po volji Kanaanke.
9. Zato ode Ezav k Jišmćlu i uze sebi, uz svoje dvije žene, za ženu još Mahalatu, kći Jišmćla, sina Abrahamova, sestru Nebajotovu.
10. A Jakov otiđe iz Beer Šebe i otputova u Haran.
11. Stiže na jedno mjesto i prenoći ondje, jer je sunce bilo zapalo. Uze jedan kamen na onom mjestu, namjesti ga sebi kao jastuk i leže da tu spava.
12. I usnu: Ljestve stajale na zemlji, što su svojim vrhom dopirale sve do neba, i anđeli Božji hodili na njima gore i dolje.
13. Gore nad njima stajao je Gospodin i govorio: “Ja sam Gospodin, Bog oca tvojega Abrahama i Izaka. Zemlju, na kojoj počivaš, dat ću tebi i potomcima tvojim.
14. Potomstva tvojega bit će kao praha na zemlji. Prema zapadu i istoku, sjeveru i jugu ti ćeš se raširiti. U tebi i u potomcima tvojim bit će blagoslovljena sva plemena na zemlji.
15. Eto, ja ću biti s tobom i čuvat ću te, kamo god pođeš. I opet ću te natrag dovesti u ovu zemlju; jer te ne ću ostaviti dok ne izvršim što ti obećah.” \
16. I Jakov se probudi od sna i povika: “Zaista, Gospodin je na ovom mjestu, a ja ne znadoh!”
17. Pun strahopoštovanja primijeti: “Kako je časno ovo mjesto! Jest, ovdje je kuća Božja i ovdje su vrata nebeska!”
18. Drugo jutro uze Jakov kamen, što ga je bio namjestio sebi kao jastuk, i postavi ga za spomenik i izli na nj ulje.
19. Tada prozva to mjesto Betel; a prije se taj grad zvao Luza. \
20. Nato učini Jakov ovaj zavjet: “Ako Bog bude sa mnom i sačuva me na putu kojim sad idem, ako mi da kruha za hranu i haljine za odijevanje,
21. i ako se sretno vratim u očinsku kuću, tad će Gospodin biti moj Bog,
22. a ovaj kamen, što ga postavih za spomenik, bit će kuća Božja, i od svega što mi dadeš vjerno ću ti dati desetinu.”

Psalmi 7:9-17
9. Gospod izriče presudu narodima. Sudi mi, Gospode, po svojoj pravednosti i po mojoj nedužnosti, o Svevišnji.
10. Neka se dokrajči zloća bezbožnika, a pravednika potpomozi, ti koji ispituješ srca i bubrege, pravedni Bože!
11. Bog je moj štit i on pomaže one koji su prava srca.
12. Bog je pravedan sudac, Bog koji se uvijek gnjevi.
13. Ako se ne obrati, on brusi i oštri svoj mač, nateže svoj luk i cilja ga.
14. Protiv njega priprema smrtonosno oružje, strijele užaruje.
15. Gle, zločinac je začeo zlom, otvrdnuo je pakošću, rađa prijevaru.
16. Kopao je i iskopao jamu, ali je sam u nju pao, u onu koju je napravio.
17. Njegova će nepravda pasti na njegovu glavu, i na njegovo će tjeme pasti njegovo nasilje.

Izreka 3:11-12
11. Sine moj, ne misli nisko o Gospodnjoj stegi! Nemoj da ti omrzne njegovo kuđenje!
12. Jer koga Gospodin ljubi, onoga kudi, kao otac sina kojemu hoće dobro.

Mateju 10:1-20
1. On pozva k sebi svojih dvanćst učenika i dade im vlast da izgone nečiste duhove i da liječe svaku bolest i svaku nemoć.
2. Imena dvanćst apostola jesu: na prvom mjestu Šimun, prozvan Petar, i njegov brat Andrija; Jakov, Zebedejev sin, i njegov brat Ivan;\
3. Filip i Bartolomej; Toma i Matej, carinik; Jakov, Alfejev sin, i Tadej;\
4. Šimun Revnitelj i Juda Iškariotski, koji postade njegov izdajnik.
5. Tu dvanćstoricu posla Isus i zapovjedi im: “Ne idite k neznabošcima i ne ulazite ni u koji samarijski grad!
6. Nego idite k izgubljenim ovcama Izrćlove kuće!
7. Idite i navješćujte: Blizu je nebesko kraljevstvo.
8. Liječite bolesne, dižite mrtve, čistite gubave i izgonite đavle! Badava ste dobili, badava dajite!
9. Ne uzimajte sa sobom u svoje pojase ni zlata, ni srebra, ni drugoga novca,
10. ni putne torbe, ni dvoje haljine, ni obuće, ni štapa, jer je poslenik vrijedan svoje prehrane.
11. Kad dođete u koji grad ili u koje selo, ispitajte tko je u njemu dostojan! Ostanite ondje dok ne pođete dalje!
12. Kad uđete u koju kuću, pozdravite ukućane!
13. Je li kuća toga dostojna, neka siđe na nju vaš pozdrav mira; nije li toga dostojna, neka se vaš pozdrav mira vrati k vama.\
14. A gdje vas ne prime i ne poslušaju vaših riječi, ondje ostavite kuću i grad i otresite prah sa svojih nogu!
15. Zaista kažem vam, u dan suda bit će lakše Sodomi i Gomori negoli takvu gradu!
16. Eto, ja vas šaljem kao ovce među vukove. Budite dakle mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi!
17. čuvajte se ljudi! Oni će vas predavati sudovima i bičevat će vas u sinagogama.
18. Zbog mene vodit će vas pred namjesnike i kraljeve da dadete svjedočanstvo pred njima i pred neznabošcima.
19. A kad vas predaju, ne brinite se kako ćete ili što ćete govoriti! U onaj čas dat će vam se što ćete govoriti.
20. Jer niste vi koji govorite, nego Duh vašega Oca govori preko vas.