A A A A A

Biblija u jednoj godini

Siječanj 13

Postanka 25:1-34
1. Abraham je bio uzeo još drugu ženu po imenu Keturu.
2. I ona mu rodi Zimrana, Jokšana, Medana, Midjana, Jišbaka i Šuaha.
3. Jokšan rodi Šebu i Dedana. Potomci Dedanovi bili su Ašurci, Letušci i Leumci.
4. Sinovi Midjanovi bili su Efa, Efer, Hanok, Abida i Eldaa. Svi su oni potomci Keturini.
5. A Abraham predade Izaku sve svoje imanje.
6. Sinovima priležnica, što ih je Abraham imao, dade Abraham samo darove i otpravi ih, dok je još živio, od svojega sina Izaka prema istoku, u Istočnu zemlju.
7. A ovo je broj godina što ih proživje Abraham: sto sedamdeset i pet godina.
8. Tad preminu Abraham. U lijepoj starosti umre, star i sit života, pa bi pridružen svojim ocima.
9. Sinovi njegovi Izak i Jišmćl pokopaše ga u pećini Makpeli na polju Efrona, sina Hetita Sohara, istočno od Mamre,
10. na polju što ga je bio Abraham kupio od Hetitâ. Tamo su bili pokopani Abraham i žena njegova Sara.
11. Po smrti Abrahamovoj blagoslovi Bog njegova sina Izaka. Izak je prebivao kod studenca Lahaj Roja.
12. Slijedi povijest Jišmćla, sina Abrahamova, kojega je bila Abrahamu rodila Egipćanka Hagara, sluškinja Sarina.
13. Ovo su imena sinova Jišmćlovih, po njihovim imenima i po rođenju: prvorođenac Jišmćlov Nebajot, onda Kedar, Adbeel, Mibsan,
14. Mišma, Duma, Masa,
15. Hadad, Tema, Jetur, Nafiš i Kedma.
16. To su sinovi Jišmćlovi, i to su njihova imena po njihovim selima i šatorištima, dvanćst knezova po njihovim plemenima.
17. Godine Jišmćlova života iznosile su sto i trideset i sedam godina. Tada preminu. On umre i bi pridružen svojim ocima.
18. Sinovi Jišmćlovi prebivali su od Havile do Šura, koji leži istočno od Egipta u smjeru prema Ašuru. U blizini sve svoje braće naseliše se iz prkosa.
19. Slijedi povijest Izaka, sina Abrahamova. Abraham rodi Izaka.
20. A Izaku je bilo četrdeset godina kad se oženi Rebekom, kćeri Aramejca Betuela iz Padan Arama, sestrom Aramejca Labana.
21. I Izak se molio Gospodinu za svoju ženu, jer nije imala djece. Gospodin ga usliši i tako njegova Rebeka zatrudnje.
22. A kad su se sudarala djeca u njezinu krilu, reče: “Ako je tomu tako, što će onda biti od mene?” i ode da pita Gospodina.
23. Gospodin joj odgovori: “Dva su naroda u tvojemu tijelu, i dva su se plemena odvojila u tvojemu krilu. Jedno pleme bit će jače od drugoga, i starije služit će mlađemu.”
24. I kad dođe vrijeme da rodi, a to su zaista blizanci bili u njezinu tijelu.
25. Prvi koji se pojavi bio je crvenkast, sav kao runo rutav. Zato mu nadjenuše ime Ezav.
26. A poslije se pojavi brat njegov; njegova se ruka prihvatila za petu. Zato mu nadjenuše ime Jakov. Bilo je Izaku šezdeset godina kad se oni rodiše. \
27. I kad dječaci odrastoše, posta Ezav dobar lovac, čovjek pustinje. A Jakov je bio čovjek krotak, koji je ostao kod šatora.
28. Izak je više volio Ezava jer je rado jeo lovinu. A Rebeka je više voljela Jakova.
29. Jednom skuhao Jakov jelo. Tada Ezav dođe iz pustinje sav gladan.
30. Ezav reče Jakovu: “Daj mi brže da jedem toga crvenoga, toga tu crvenoga jela; jer sam vrlo gladan!” Zato se prozva Edom.\
31. Jakov odvrati: “Prodaj mi najprije svoje pravo prvorodstva!”
32. Ezav odvrati: “Ah, moram eto umrijeti! Što će mi to pravo prvorodstva?”
33. A Jakov reče: “Zakuni mi se najprije!” I zakle mu se i prodade tako svoje pravo prvorodstva Jakovu.
34. Nato Jakov dade Ezavu kruha i jela od leće. On je jeo i pio, ustao i otišao. Tako je malo cijenio Ezav pravo prvorodstva.

Postanka 26:1-35
1. Nasta u zemlji glad, drugačija od one prijašnje, što je bila za vremena Abrahamova. Tada Izak ode k filistejskom kralju Abimeleku u Geraru.
2. Tada mu se javi Gospodin i reče: “Ne silazi u Egipat! Ostani u zemlji koju ću ti kazati!
3. Boravi kao gost u ovoj zemlji; i ja ću biti s tobom i blagoslovit ću te; jer ću tebi i potomstvu tvojemu dati sve ove zemlje i tako ispuniti zakletvu kojom sam se zakleo tvojemu ocu Abrahamu.\
4. Umnožit ću tvoje potomke tako mnogobrojno kao zvijezde na nebu. Sve ove zemlje dat ću tvojim potomcima, i u potomstvu tvojem bit će blagoslovljeni svi narodi na zemlji.
5. Za nagradu što je Abraham slušao moj glas i slijedio moju zapovijed, moja pravila, propise i upute.”
6. I tako osta Izak u Geraru.
7. A kad su stanovnici mjesta pitali za njegovu ženu, reče: “Sestra mi je.” Jer se bojao kazati da mu je žena. “Mogli bi me inače,” mislio je, “stanovnici mjesta ubiti zbog Rebeke, jer je lijepa.”
8. Kad je tamo dulje boravio, dogodi se te kralj filistejski Abimelek pogleda kroz prozor i vidje kako Izak miluje svoju ženu Rebeku.
9. Tada dozva Abimelek Izaka i reče: “Ona je zacijelo tvoja žena. Kako si mogao kazati da ti je sestra?” Izak mu odgovori: “Mislio sam da bih inače morao umrijeti zbog nje.”
10. Abimelek odvrati: “Što si nam to učinio? Kako se lako mogao tko od naroda primaknuti tvojoj ženi! Onda bi ti navukao na nas krivnju.”
11. I zapovjedi Abimelek svemu narodu: “Tko se dotakne ovoga čovjeka ili njegove žene, kaznit će se smrću!”
12. Tada Izak zasija u onoj zemlji i požanje u onoj godini strostruko. Jer ga Bog blagoslovi.
13. Tako posta čovjek bogat i sve bogatiji, dok postade neizmjerno bogat.
14. Imao je stada ovaca i goveda i mnogo služinčadi. I Filistejci mu postali zavidni.
15. Zato sve studence što ih bjehu iskopale sluge njegova oca za života njegova oca Abrahama zasuše i zemljom napuniše.
16. A Abimelek reče Izaku: “Idi od nas! Jer si nam ti postao previše moćan.”
17. Tako ode Izak odatle, razape svoj šator u gerarskoj dolini i tamo ostade.
18. Nato Izak opet iskopa studence što su ih bili iskopali za života njegova oca Abrahama, a Filistejci ih poslije smrti Abrahamove zasuli, i dade im ista imena što im ih je bio dao njegov otac.
19. Izakove sluge kopale su u dolini i nađoše tamo studenac s tekućom vodom.
20. Ali se posvađaše gerarski pastiri s Izakovim pastirima, jer su tvrdili: “Naša je voda!” Zato on nazva studenac Esek, jer su se tamo bili posvađali s njim.
21. Potom iskopaše drugi studenac pa se i zbog njega posvađaše; zato ga on nazva Sitna.\
22. Tada ode odatle dalje i iskopa opet studenac. Oko njega nije bilo svađe. Zato ga on nazva Rehobot rekavši: “Sad nam Gospodin odredi slobodan prostor, da se možemo raširiti u zemlji.”
23. Odatle ode gore u Beer Šebu.
24. U onoj noći javi mu se Gospodin i reče: “Ja sam Bog oca tvojega Abrahama. Ne boj se! Jer ja sam s tobom i blagoslovit ću tebe i umnožit ću tvoje potomstvo zbog sluge svojega Abrahama.”
25. On načini ondje žrtvenik, prizva ime Gospodnje i razape svoj šator. Sluge Izakove iskopaše ondje studenac.
26. Tada dođe k njemu Abimelek iz Gerara sa svojim pouzdanikom Ahuzatom i s poglavicom svoje vojske Fikolom.
27. Izak ih upita: “Zašto dođoste k meni kad me mrzite i otjeraste me od sebe?”
28. Oni odgovoriše: “Vidjesmo na svoje oči da je Gospodin s tobom. Zato mislimo da treba pod zakletvom sklopiti ugovor između nas i tebe. Mi hoćemo sklopiti ugovor s tobom.
29. Ti da nama ne činiš nikakva zla, kao što se mi tebe ne dotakosmo, nego ti samo činismo dobro i pustismo te da ideš u miru. Ti si eto blagoslovljen od Gospodina!”
30. Tada im on spremi gozbu i oni su jeli i pili.
31. Drugo jutro rano zakleše se jedan drugome. Tada ih Izak otpusti i oni otiđoše od njega u miru.
32. Isti dan dođoše Izakove sluge i pripovjediše mu za studenac što su ga bili iskopali: “Nađosmo vodu.”
33. On ga nazva Šiba. Zato se grad zove sve do dana današnjega Beer Šeba.
34. Kad bi Ezavu četrdeset godina, uze za ženu Juditu, kćer Hetita Beerija, i Basematu, kćer Hetita Elona.
35. Obje su zadavale mnogo jada Izaku i Rebeki.

Psalmi 7:6-8
6. tada neka neprijatelj goni moju dušu i neka je stigne, neka prezre na zemlji život moj i neka moju čast pusti prašini!
7. Ustani, Gospode, u svojoj srdžbi, digni se protiv bijesa mojih protivnika i iskaži mi, Bože moj, pravdu koju zahtijevaš!
8. Oko tebe će se sleći zbor naroda, a ti sjedni na prijestolje iznad njega.

Izreka 3:9-10
9. Daj čast Gospodinu svojim posjedom i prvinama svega dohotka!
10. Tada će se tvoje žitnice napuniti obiljem, i prelijevat će se vino iz tvojih kaca.

Mateju 9:18-38
18. Dok im je tako govorio, dođe neki poglavar, baci se pred njega ničice i reče: “Moja je kći upravo sada umrla. No, dođi i stavi na nju svoju ruku! Tada će opet živjeti.”
19. Isus ustade i pođe za njim sa svojim učenicima.
20. Tada žena koja je već dvanćst godina bolovala od istjecanja krvi pristupi otraga i dotače se ukrasa njegove haljine.
21. Jer je rekla u sebi: “Ako se samo dotaknem njegove haljine, ozdravit ću.”
22. Isus se obazre, ugleda je i reče: “Budi hrabra, kćeri, vjera te je tvoja ozdravila.” Od toga časa bila je žena zdrava.
23. Kad je onda došao Isus u poglavarevu kuću i ugledao svirače i svijet gdje buči, reče:
24. ”Odstupite! Jer djevojka nije mrtva, ona samo spava.” Tada su mu se oni podsmjehivali.
25. A on istjera ljude van i uđe u sobu. Uhvati djevojku za ruku i ona ustade.
26. Glas o tom raširi se po svem onom kraju.
27. Kad je Isus odatle otišao dalje, pratila su ga dva slijepca. Vikali su: “Sine Davidov, smiluj nam se!”
28. Jedva je ušao u kuću, pristupiše k njemu slijepci. Isus ih upita: “Vjerujete li da mogu to učiniti?” Oni mu odgovoriše: “Da, Gospodine!”
29. Tada se dotače njihovih očiju i reče: “Kako vjerujete, tako neka vam bude!”
30. Tada se otvoriše njihove oči. A Isus im dade strogi naputak: “Gledajte da nitko ne dozna!”
31. No, oni otiđoše i raširiše glas o njemu po cijelom onom kraju.
32. Kad su otišli, donesoše mu nijema čovjeka kojega je đavao bio opsjeo.
33. čim je bio izagnan đavao, nijemi je mogao govoriti. Pun čuđenja povika narod: “Još se nikada nije tako što dogodilo u Izrćlu!”
34. A farizeji rekoše: “Uz pomoć đavolskog poglavice izgoni đavle.”
35. Isus je prolazio po svim gradovima i selima. Učio je u sinagogama, navješćivao je Evanđelje o kraljevstvu i liječio svaku bolest i svaku nemoć.
36. A kad je vidio mnoštvo naroda, sažali se nad njim jer su bili kao ovce bez pastira, izmučeni i satrveni.
37. I on reče svojim učenicima: “Žetva je velika, a poslenika je malo.
38. Molite zato gospodara žetve da pošalje poslenike u svoju žetvu!”