A A A A A

2 Samuelu 15:1-37
1. Poslije toga pribavi sebi Abšalom kolâ i konjâ i pedeset ljudi koji su trčali pred njim.
2. Rano ujutro stajao bi Abšalom na putu kraj vrata. Svakoga koji je imao parnicu i koji je htio ići kralju na sud, Abšalom bi dozvao k sebi i upitao: “Iz kojega si grada?”
3. Kad bi onaj tada odgovorio: “Sluga je tvoj iz toga i toga Izrćlova plemena”, tada bi mu Abšalom rekao: “Eto, tvoja je stvar dobra i pravedna, ali te nema tko saslušati kod kralja.”
4. Abšalom bi mu još rekao: “O, kad bi se mene postavilo za suca u zemlji! Svaki koji ima parnicu ili kakav pravni posao mogao bi doći k meni. Ja bih mu već pribavio njegovo pravo.”
5. I kad bi mu tko pristupio da mu se pokloni, on bi pružio ruku te bi ga privukao k sebi i poljubio ga.
6. Tako je činio Abšalom sa svim Izrćlcima koji su dolazili kralju da im sudi. Tako je primamljivao Abšalom srca Izrćlovih ljudi.
7. Kad prođu četiri godine, reče Abšalom kralju: “Htio bih otići i u Hebronu izvršiti svoj zavjet što sam ga učinio Gospodinu.
8. Jer kad sam boravio u Gešuru u Aramu, učini tvoj sluga ovaj zavjet: Ako da Gospodin da se vratim u Jeruzalem, prinijet ću Gospodinu žrtvu.”
9. Kralj mu odgovori: “Idi s mirom!” I Abšalom se zaputi i ode u Hebron.
10. Posla tajne glasnike svim Izrćlovim plemenima i poruči im: “čim čujete da su trube zatrubile, povičite: Abšalom je kralj u Hebronu!”
11. S Abšalomom ode i dvjesta ljudi iz Jeruzalema, koji su bili pozvani i koji su bezazleno pošli, a da nisu ništa znali.
12. Abšalom dade dovesti na prinošenje žrtava i Gilonjanina Ahitofela, Davidova savjetnika, iz njegova grada Gilona. Tako dobi buna na snazi, i sve se više ljudi priključivalo Abšalomu.
13. Tada stiže k Davidu glasnik i javi mu: “Srca Izrćlaca pristadoše uz Abšaloma.”
14. Nato David zapovjedi svim svojim slugama koji su bili kod njega u Jeruzalemu: “Ustajte! Bježimo! Jer inače ne ćemo pobjeći od Abšaloma. Brže se spremite za put! Inače će on pohitati i dostići će nas, oborit će nas, oborit će na nas zlo i udarit će grad oštricom mača.”
15. Sluge kraljeve odgovoriše kralju: “Sve će biti upravo onako kako želi gospodar i kralj! Mi smo tvoji pokorni sluge.”
16. Tako ode kralj i sav dvor za njim. Samo kralj ostavi deset žena i priležnica, da čuvaju palaču.
17. Kralj dakle ode i svi ljudi za njim. Kod posljednje se kuće zaustaviše.
18. Svi njegovi sluge prođoše pokraj njega. Svi Kerećani i Pelećani, svi Gićani, šest stotina ljudi, koji su bili pošli za njim iz Gata, prođoše pokraj njega.
19. Itaju Gićaninu kralj reče: “Zašto ćeš i ti ići s nama? Vrati se i ostani kod kralja! Pa ti si stranac i sam si prognan iz svoje domovine.
20. Jučer si došao, a danas da te uzmem da se s nama potucaš i ne znaš kamo ja idem? Vrati se i odvedi natrag svoje zemljake! Zdravo i sretno!”
21. Ali Itaj odvrati kralju: “Tako živ bio Gospodin, i tako živ bio moj gospodar i kralj! Ondje gdje bude moj Gospodin i kralj, bilo na smrt ili na život, bit će i tvoj sluga!”
22. Tada reče David Itaju: “Dobro, prođi.” I tako prođe Itaj Gićanin sa svim svojim ljudima i sa svom pratnjom što je bila s njim.
23. Sve je pučanstvo plakalo iza glasa dok su svi ljudi prolazili. Nato prijeđe kralj preko potoka Kidrona, a i sav narod prijeđe prema pustinji.
24. Sadok je bio kod njega sa svim levitima što su nosili kovčeg zavjeta Božjega. Oni spustiše kovčeg Božji, i Ebjatar je žrtvovao sve dok sav narod nije izišao iz grada.
25. Potom kralj reče Sadoku: “Nosi kovčeg Božji natrag u grad! Ako nađem milost u očima Gospodnjim, on će me dovesti natrag, i dat će mi da opet vidim njega i njegov stan.
26. Ako rekne: Nisi mi po volji, ja se podvrgavam. Neka učini sa mnom što mu se čini dobro!”
27. Tada reče kralj svećeniku Sadoku i ovo: “Ti to razumiješ, vrati se u grad s dva vaša sina: tvoj sin Ahimaas i Jonatan, Ebjatarov sin!
28. Evo, ja ću čekati na gazovima pustinje dok ne dođe vaš glasnik i ne donese mi vijest.”
29. Tada Sadok i Ebjatar odnesoše kovčeg Božji natrag u Jeruzalem i ostadoše tamo.
30. A David se penjao uz Maslinsku goru. Plačući i pokrivene glave išao je gore. Bos je hodao otamo. I svi ljudi koji su bili s njim pokrili su svoje glave. Jednako plačući, penjali su se gore.
31. Kad javiše Davidu da je Ahitofel među buntovnicima kod Abšaloma, David povika: “O Gospodine, obezumi Ahitofelov savjet!?”
32. Kad je David bio došao na vrh gore, gdje je bio običaj častiti Boga, susretne ga iznenada Arčanin Hušaj razdrte haljine i glave posute prahom.
33. David mu reče: “Ako pođeš sa mnom, samo si mi na teret.
34. Ali ako se vratiš u grad i kažeš Abšalomu: Sluga sam tvoj, kralju; kako sam prije bio sluga tvojemu ocu, tako sam sada sluga tebi!? onda možeš razbiti savjet Ahitofelov.\
35. I svećenici Sadok i Ebjatar bit će tamo s tobom. Sve što čuješ iz kraljeve palače, priopći svećenicima Sadoku i Ebjataru!
36. Oni imaju tamo kod sebe svoja dva sina: Ahimaasa, Sadokova sina, i Jonatana, Ebjatarova sina. Po njima mi javljajte sve što čujete!”
37. I tako ode Davidov prijatelj Hušaj u grad, kad je Abšalom upravo ušao u Jeruzalem.
2 Samuelu 16:1-23
1. David je bio upravo prekoračio vrh kad mu dođe ususret Siba, Meribaalov momak, s dva osedlana magarca. Oni su nosili dvjesta kruhova, sto suhih grozdova, sto korpa voća i mijeh vina.
2. Kralj upita Sibu: “Što ćeš s tim?” Siba odgovori: “Magarci su za kraljevu obitelj, da jaše, kruhovi i voće da momci jedu, a vino da piju oni koji se umore u pustinji.”
3. Kralj upita dalje: “Gdje je sin tvojega gospodara?” Siba odgovori kralju: “On je ostao u Jeruzalemu, jer je mislio: Danas će mi Izrćlova kuća vratiti kraljevstvo mojega oca.”
4. Tada reče kralj Sibi: “Tvoje neka bude sve što posjeduje Meribaal!” Siba odgovori: “Bacam se ničice. Našao sam milost u tvojim očima, gospodaru kralju!”
5. Kad je kralj David bio stigao u Bahurim, iziđe otamo čovjek od Šaulova roda, po imenu Šimej, Gerin sin; on se je približavao ružno psujući.\
6. Pritom je bacao kamenje na Davida i njegove sluge, na narod i ratnike s desne i s lijeve strane.
7. Ovako je psovao Šimej: “Odlazi, odlazi, ti krvopijo, ti ništarijo!
8. Sad donosi Gospodin na tebe krv Šaulove kuće, na čije si mjesto sebe učinio kraljem. Gospodin predaje kraljevstvo tvojemu sinu Abšalomu. Tebe je, eto, zadesila nesreća, jer si krvopija.”
9. Tada reče Abišaj, Sarvijin sin, kralju: “Zašto da psuje ovaj mrtvi pas mojega gospodara i kralja? Pusti me da mu skinem glavu!”
10. Ali mu kralj odvrati: “Što ja imam s vama, Sarvijini sinovi? Kad on tako psuje i Gospodin ga nadahnuo: Psuj Davida!, tko smije onda pitati: Zašto tako činiš?”.
11. Tada reče David Abišaju i svim svojim slugama: “Kad mi moj tjelesni sin radi o glavi, a kako ne će ovaj Benjaminov sin? Pustite ga neka psuje; jer mu je to udahnuo Gospodin.\
12. Možda pogleda Gospodin na moju nevolju i da mi Gospodin sreću za psovku kojom sam danas udaren.”
13. I tako je David sa svojim ljudima išao dalje. A Šimej je išao pokraj gore naprema njemu i jednako ga psovao, nabacivao se kamenjem na njega i zasipao ga prašinom.
14. Napokon dođe kralj, sa svim narodom koji ga je pratio, do cilja umoran. Tamo se odmori.
15. Međutim je Abšalom sa svim Izrćlcima bio stigao u Jeruzalem; Ahitofel ga je pratio. \
16. Kad Arčanin Hušaj, Davidov prijatelj, dođe k Abšalomu, povika Hušaj Abšalomu: “Živio kralj! Živio kralj!”
17. Abšalom odvrati Hušaju: “Je li to tvoja vjernost prema tvom prijatelju? Zašto nisi otišao sa svojim prijateljem?”
18. A Hušaj odgovori Abšalomu: “Ne, nego koga Gospodin i narod i svi Izrćlci izabraše, njegov sam ja, i kod njega ću ostati.
19. I drugo: Kome da služim? Zar ne njegovu sinu? Kako sam služio tvojemu ocu, tako ću služiti i tebi.”
20. Kad je Abšalom zahtijevao od Ahitofela: “Dajte mi svoj savjet što da činimo”,
21. odgovori Ahitofel Abšalomu: “Uđi k priležnicama svog oca, što ih je ostavio da čuvaju palaču! Kad čuje sav Izrćl da si se posve zavadio sa svojim ocem, ohrabrit će se svi tvoji privrženici.”
22. I tako razapeše Abšalomu šator na krovu, i Abšalom uđe pred očima svega Izrćla k priležnicama svojega oca.
23. Savjet naime što bi ga dao Ahitofel, vrijedio je tada toliko kao da bi tko upitao Boga. Toliko je vrijedio svaki savjet Ahitofelov i Davidu i Abšalomu.
Psalmi 66:8-15
8. Blagoslivljajte, narodi, Boga našega! Razglašujte njegovu hvalu!
9. On je našu dušu uzdržao na životu; nije dao da se oklizne naša noga. \
10. Ti si nas kušao, Bože; čistio si nas kao što se čisti srebro; \
11. uveo si nas u zamku, stisnuo si okove na bokove naše.
12. Dao si da nam ljudi po glavama gaze, morasmo prolaziti kroz oganj i vodu. Ali si nas izveo na slobodu.
13. U tvoj Dom doći ću s paljenicama da ti izvršim svoje zavjete
14. što ih izrekoše moje usne i obećaše u nevolji moja usta.
15. Od ugojena stada žrtvovat ću ti paljenice s ovnujskim kadom; prinijet ću ti volove i jarad. \
Izreka 16:27-30
27. Nevaljao čovjek iskopava samo nesreću; na njegovim usnama gori kao oganj što pali. \
28. Himben čovjek podiže nemir; klevetnik razdvaja pouzdane prijatelje. \
29. Silovit čovjek traži kako bi zaludio svojega prijatelja i kako bi ga zaveo na zao put.
30. Tko namiguje očima, taj hoće izmisliti spletke; tko stišće usne, počinio je zlobu. \
Ivanu 7:1-27
1. Potom je Isus obilazio Galileju. Judeju nije htio obilaziti jer su Židovi gledali da ga ubiju.
2. A bio je blizu židovski blagdan Sjenica.
3. Tada mu rekoše njegova braća: “Izađi odavde i pođi u Judeju, da i tvoji učenici vide djela što ih činiš.
4. Jer nitko ne čini u potaji, a zatim traži da bude poznat. Budući da činiš ta djela, očituj se svijetu!”
5. ? Jer ni njegova braća nisu vjerovala u njega.?
6. Isus im odvrati: “Moje vrijeme još nije došlo, a vaše je vrijeme svagda spremno.
7. Vas svijet ne može mrziti; a mene mrzi, jer ja svjedočim da su njegova djela zla.\
8. Vi uzađite na ovaj blagdan! Ja još ne ću uzaći na ovaj blagdan, jer se moje vrijeme još nije ispunilo.”
9. Tako reče i ostade u Galileji.
10. A nakon što su njegova braća uzašla na blagdan, tada i on sam uzađe, ali ne javno, nego gotovo tajno.
11. Židovi su ga tražili na blagdan i pitali: “Gdje je on?”
12. Govorilo se mnogo o njemu u narodu. Jedni su rekli: “On je dobar”, a drugi su mislili: “Ne, on zavodi narod.”
13. Ali nitko nije govorio javno o njemu od straha pred Židovima.
14. Već je bio blagdan napola prošao kad Isus uziđe u Hram i stade naučavati.
15. Zadivljeni, pitali su Židovi: “Kako ovaj poznaje Pismo, a nije učio?”
16. Isus im odvrati: “Moj nauk nije moj, nego onoga koji me je poslao.
17. Ako tko hoće činiti njegovu volju, spoznat će je li ovaj nauk od Boga ili ja sam od sebe govorim.
18. Tko govori sam od sebe, traži svoju slavu; a tko traži slavu onoga koji ga je poslao, on je istinit, i nema u njemu nepravde.\
19. Nije li vam Mojsije dao zakon? I nitko od vas ne vrši zakon. Zašto tražite da me ubijete?”
20. Narod odgovori: “đavao je u tebi. Tko traži da te ubije?”
21. Isus im odvrati: “Jedno djelo učinih, i svi se čudite.
22. Mojsije vam dade obrezanje? ne kao da je od Mojsija, nego od otaca? i u subotu obrezujete čovjeka.
23. Ako se čovjek u subotu obrezuje, a da se ne krši Mojsijev zakon, zašto se ljutite na me jer sam cijeloga čovjeka ozdravio u subotu?
24. Nemojte suditi po vanjštini, nego donosite pravedan sud!”
25. Tada su rekli neki iz Jeruzalema: “Nije li to onaj kojega traže da ga pogube?
26. A eto, javno govori i ništa mu ne vele. Da nisu spoznali glavari da je on doista Mesija?
27. Ali za ovoga znamo odakle je. A o Mesiji, kad dođe, nitko ne će znati odakle je.”