| Ivanu 4:1-30 |
| 1. Kad je Gospodin saznao da su farizeji čuli kako on, Isus, krsti više učenika nego Ivan, |
| 2. iako ih nije on osobno krstio, nego učenici, |
| 3. ode iz Judeje i vrati se u pokrajinu Galileju. |
| 4. Na putu je morao proći kroz Samariju. |
| 5. Došao je do samarijskoga sela Sihara, blizu zemljišta koje je Jakov dao svojemu sinu Josipu. |
| 6. Tu se nalazio Jakovljev zdenac. Umoran od dugotrajnog hodanja, Isus je tako sjedio pokraj zdenca. Bilo je to oko podneva. |
| 7. Ubrzo zatim dođe po vodu neka Samarijanka i Isus ju zamoli: “Daj mi da se napijem!” |
| 8. Bio je sam jer su njegovi učenici otišli u grad kupiti hrane. |
| 9. “Ti si Židov, a ja Samarijanka. Kako to da od mene tražiš vode?” upita žena. Židovi se, naime, nisu družili sa Samarijancima. |
| 10. Isus odgovori: “Kad bi ti samo znala kakav ti dar nudi Bog i tko sam ja koji te tražim piti, tražila bi od mene žive vode i ja bih ti je dao.” |
| 11. “Gospodine, pa ti nemaš ni kabla ni užeta”, reče mu ona, “a zdenac je vrlo dubok. Odakle živa voda? |
| 12. Osim toga, zar si veći od našeg praoca Jakova, koji nam je dao ovaj zdenac? Kako možeš nuditi bolju vodu od ove koju su pili on i njegovi sinovi i kojom su napajali stoku?” |
| 13. Isus odgovori: “Tko god pije tu vodu, opet će ožednjeti. |
| 14. A tko pije vodu koju ću mu ja dati, nikada više neće ožednjeti. Štoviše, ta će voda u njemu postati nepresušnim izvorom koji struji u vječni život.” |
| 15. “Gospodine, molim te”, reče žena, “daj mi te vode da više nikad ne ožednim i da ne moram više ovamo dolaziti po vodu!” |
| 16. “Idi i dovedi svojeg muža, pa se vrati ovamo!” reče joj Isus. |
| 17. “Ali ja nemam muža”, odgovori žena. “Dobro si kazala: nemaš muža!” reče Isus. |
| 18. “Jer si imala pet muževa, a nisi vjenčana ni s ovim s kojim sada živiš. Istinu si rekla.” |
| 19. “Gospodine,” reče žena, “vidim da si prorok. |
| 20. Zašto vi Židovi tvrdite da se Bogu treba klanjati jedino u Jeruzalemu, kad su mu se naši preci klanjali na ovoj gori?” |
| 21. Isus joj odgovori: “Vjeruj mi, ženo, dolazi vrijeme kad više neće biti potrebno štovati Oca ni na ovoj planini ni u Jeruzalemu. |
| 22. Vi Samarijanci ne znate onoga kojemu se klanjate, a mi Židovi ga znamo jer spasenje dolazi od Židova. |
| 23. Ali dolazi vrijeme—već je stiglo—kad će se pravi klanjatelji klanjati Ocu u duhu i istini. Bog želi takve klanjatelje. |
| 24. Bog je Duh i oni koji mu se klanjaju moraju mu se klanjati u duhu i istini.” |
| 25. “Znam da će jednoga dana doći Mesija, zvani Krist—Pomazanik”, reče žena. “Kada on dođe, sve će nam objasniti.” |
| 26. Tada joj Isus reče: “Ja, koji govorim s tobom, sam Mesija.” |
| 27. Nato stignu njegovi učenici. Začude se što razgovara sa ženom, ali ga nitko ne upita: “O čemu govoriš?”, ili: “Zašto razgovaraš s njom?” |
| 28. Žena tada ostavi svoju posudu kraj zdenca pa ode u grad i svima reče: |
| 29. “Dođite vidjeti čovjeka koji mi je rekao sve što sam dosad učinila! Da to nije Krist?” |
| 30. I ljudi su dolazili iz grada da ga vide. |