| Mateju 22:1-22 |
| 1. Isus im opet počne govoriti u prispodobama. |
| 2. “S nebeskim je kraljevstvom kao kad neki kralj pripravi svadbu svojemu sinu. |
| 3. Pošalje sluge da pozovu uzvanike na svadbu, ali oni odbiju poziv. |
| 4. Pošalje druge sluge i reče: ‘Recite uzvanicima: Pripremio sam vam gozbu. Ispekli smo najslasnije meso. Sve je spremno. Dođite na svadbu!’ |
| 5. Ali oni nisu marili te odu svaki za svojim poslom—jedni na svoju njivu, drugi u trgovinu. |
| 6. Ostali uhvate sluge, premlate ih i ubiju. |
| 7. Nato se kralj razgnjevi, pošalje vojsku i smakne ubojice te im zapali grad. |
| 8. A slugama reče: ‘Svadbena je gozba, eto, spremna, ali uzvanici je nisu bili dostojni. |
| 9. Idite zato na putove i raskrižja i pozovite na svadbu koga god nađete!’ |
| 10. Sluge iziđu na putove i dovedu sve koje su mogli naći: i zle i dobre. I svadbena se dvorana napuni gostima. |
| 11. Ali kad kralj uđe pogledati goste, spazi ondje čovjeka koji nije bio odjeven u prikladnu odjeću za svadbu. |
| 12. ‘Prijatelju,’ upita ga, ‘kako si ušao ovamo bez svadbenog ruha?’ Čovjek je samo šutio. |
| 13. Tada kralj zapovjedi poslužiteljima: ‘Svežite mu ruke i noge i izbacite ga u tamu gdje će biti plač i škrgut zuba. |
| 14. Jer mnogi su pozvani, ali je malo izabranih.’” |
| 15. Tada se farizeji sastanu zaradi dogovora kako da Isusa uhvate u riječi. |
| 16. Odluče mu poslati neke svoje učenike skupa s herodovcima da ga upitaju: “Učitelju, znamo da govoriš istinu i da si nepristran jer ne gledaš tko je tko, nego prema istini poučavaš putu Božjemu. |
| 17. Reci nam je li dopušteno plaćati porez caru ili nije.” |
| 18. Isus prozre njihovu opakost pa reče: “Zašto me kušate, licemjeri? |
| 19. Pokažite mi kovani novac pa ću vam reći.” Donesu mu novčić, |
| 20. a on upita: “Čiji su ovo lik i natpis na kovanici?” |
| 21. “Carevi”, odgovore. “Onda dajte caru carevo, ali Bogu valja dati Božje”, reče im. |
| 22. Kad su to čuli, zadive se pa ga ostave i odu. |