A A A A A
Biblija u jednoj godini
Travanj 3

Luki 7:1-30
1. I kad je dovršio sve te svoje besjede pred narodom koji je slušao, ušao je u Kapernaum,
2. A nekom satniku bio je bolestan sluga koji mu je bio drag, gotovo je umirao.
3. Kad je čuo za Isusa, poslao mu je židovske starješine zaklinjajući ga da dođe i ozdravi mu slugu.
4. I kad su oni došli k Isusu, usrdno su ga počeli zaklinjati govoreći kako je on dostojan da mu to učini:
5. “Jer ljubi naš narod; on nam je i sinagogu sagradio.”
6. Tada je Isus pošao s njima. A kad više nije bio daleko od te kuće, satnik mu je poslao prijatelje govoreći mu: “Gospodine, ne muči se jer nisam dostojan da uđeš pod moj krov.
7. Zato se nisam smatrao dostojnim doći k tebi; nego reci riječ i moj će sluga ozdraviti!
8. Jer i ja sam čovjek podređen vlasti; imam pod sobom vojnike pa jednomu kažem: ‘Idi!’ i on ode; a drugomu: ‘Dođi!’ i on dođe; i svojemu sluzi: ‘Učini to!’ i on to učini.”
9. Kad je Isus to čuo začudio mu se, te se okrenuo narodu koji ga je slijedio i rekao: “Kažem vam, tako veliku vjeru nisam našao ni u Izraelu!”
10. A kad su se oni što su bili poslani vratili kući, našli su da je ozdravio sluga koji je bio bolestan.
11. I dogodilo se sutradan da je on pošao u grad zvani Nain, a s njim su išli mnogi njegovi učenici i mnogo naroda.
12. A kad se približio gradskim vratima, gle, iznosili su mrtvaca, sina jedinca majke njegove; a ona je bila udovica. I s njome je bilo mnogo naroda iz grada.
13. A kad ju je Gospodin opazio, sažalio se nad njom te joj rekao: “Ne plači!”
14. Onda se primaknuo, dotaknuo se mrtvačkih nosila, a oni koji su ga nosili mirno su stali. Tada je rekao: “Mladiću, tebi govorim! Ustani!”
15. I mrtvac je sjeo i počeo govoriti, a on ga je predao njegovoj majci.
16. I sve je obuzeo strah te su slavili Boga govoreći: “Velik je prorok ustao među nama!” I “Bog je pohodio narod svoj!”
17. I taj se glas o njemu proširio po cijeloj Judeji i po svoj okolici.
18. A o svemu tome Ivanu su javili njegovi učenici.
19. I kad je pozvao dvojicu svojih učenika, Ivan ih je poslao k Isusu govoreći: “Jesi li ti onaj koji treba doći ili da čekamo drugoga?”
20. Kad su ti ljudi stigli k njemu, rekli su: “Ivan Krstitelj poslao nas je k tebi govoreći: ‘Jesi li ti onaj koji treba doći ili da čekamo drugoga?’ “
21. A on je upravo u taj čas ozdravio mnoge od njihovih bolesti, muka i zlih duhova i mnogim je slijepcima podario vid.
22. Tada im je Isus odgovorio rekavši: “Idite i javite Ivanu što ste vidjeli i čuli; da slijepi vide, hromi hodaju, gubavi se čiste, gluhi čuju, mrtvi ustaju, siromasima se propovijeda evanđelje.
23. I blažen je svaki onaj kome ja nisam sablazan.”
24. A kad su izaslanici Ivanovi otišli, počeo je govoriti narodu o Ivanu: “Što ste izašli u pustinju vidjeti? Trsku koju vjetar njiše?
25. Nego što ste izašli vidjeti? Čovjeka odjevena u meku odjeću? Evo, oni koji su u finoj odjeći i žive u raskoši u kraljevskim su dvorima.
26. Nego što ste izašli vidjeti? Proroka? Da, kažem vam, i više nego proroka!
27. Ovo je onaj o kome je zapisano: ‘Evo, ja šaljem glasnika svoga pred licem tvojim, koji će pripremiti put tvoj pred tobom.’
28. Jer kažem vam, među rođenima od žena nema većeg proroka od Ivana Krstitelja; ali i najmanji u kraljevstvu Božjem veći je od njega.”
29. I sav narod koji ga je slušao, i poreznici, krstili su se krštenjem Ivanovim dokazujući da je Bog u pravu.
30. A farizeji i zakonoznanci odbacili su naum Božji za njih jer nisu htjeli da ih on krsti.